{"id":22242,"date":"2012-01-14T00:00:00","date_gmt":"2012-01-13T23:00:00","guid":{"rendered":"http:\/\/localhost\/ravnica\/2012\/01\/14\/vremeplov-pocela-seca-knezova\/"},"modified":"2012-01-14T00:00:00","modified_gmt":"2012-01-13T23:00:00","slug":"vremeplov-pocela-seca-knezova","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/?p=22242","title":{"rendered":"Vremeplov: Po\u010dela se\u010da knezova"},"content":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 1804. godine po\u010dela je se\u010da srpskih knezova i vi\u0111enijih ljudi u Beogradskom pa\u0161aluku, posle \u017ealbe knezova turskom sultanu Selimu III zbog zuluma dahija.<\/strong><\/p>\n

<\/p>\n

\n\tUz pomo\u0107 jednog trgovca iz Zemuna Dahije su saznale imena knezova koji su potpisali \u017ealbu i za samo tri sedmice pogubili su oko 150 vi\u0111enijih ljudi u Srbiji, uklju\u010duju\u0107i Aleksu Nenadovi\u0107a, Iliju Bir\u010danina, Had\u017ei-Ruvima, Marka \u010carapi\u0107a, Janka Gagi\u0107a i Had\u017ei-\u0110eru, pogubljenog \u0161est dana pred po\u010detak se\u010de knezova. Dahije su time poku\u0161ale da ugu\u0161e otpor i spre\u010de oslobodila\u010dki pokret Srba, ali je se\u010da samo podstakla srpske prvake da ubrzaju dizanje Prvog srpskog ustanka kao i izbor Kara\u0111or\u0111a u Ora\u0161cu mesec dana kasnije za ustani\u010dkog vo\u017eda (vo\u0111u).<\/p>\n

\t
\n\tDanas je subota, 15. januar, 15. dan 2011. Do kraja godine ima 350 dana.<\/strong><\/p>\n

\t69. – Rimskog cara Servija Sulpikijusa Galbu ubili su na Rimskom forumu pobunjeni pretorijanci, koji su 68. oborili s vlasti i njegovog prethodnika na prestolu Nerona, prinudiv\u0161i ga na samoubistvo.<\/p>\n

\t1535. – Engleski kralj Henri VIII uzeo je titulu „poglavara Crkve“ u Engleskoj i raskinuo je veze s rimokatoli\u010dkom crkvom i papom, koji mu nije dozvolio razvod od Katarine Aragonske i \u017eenidbu Anom Bolen. Majka kraljice Elizabete I Ana Bolen bila je druga od \u0161est \u017eena Henrija VIII, a pogubljena je 1536. pod optu\u017ebom za izdaju. Henri VIII se \u017eenio vi\u0161e puta po\u0161to nije imao mu\u0161kih naslednika.<\/p>\n

\t1559. – Elizabeta Tjudor, \u0107erka Henrija VIII i Ane Bolen, krunisana je u sabornoj crkvi (katedrala) u Vestminsteru kao engleska kraljica Elizabeta I, nesumnjivo jedna od najzna\u010dajnijih li\u010dnosti u istoriji Engleske.<\/p>\n

\t1582. – Posredovanjem pape Grgura XIII koji je najpoznatiji kao inspirator pokolja hugenota u Francuskoj 1572. (Vartolomejska no\u0107), sklopljen je mir rimokatoli\u010dke Poljske i pravoslavne Rusije, kojim je Rusija izgubila izlaz na Baltik.<\/p>\n

\t1809. – Ro\u0111en je francuski ekonomista i politi\u010dki filozof Pjer \u017dozef Prudon, \u010dija je doktrina postala osnova kasnijih radikalnih i anarhisti\u010dkih teorija. Rukovo\u0111en geslom – svojina to je kra\u0111a, u delu „\u0160ta je svojina“ zalagao se za ukidanje svojine. Tako\u0111e je smatrao da komunizam gu\u0161i nezavisnost ljudi. Sintezu jednakosti i nezavisnosti video je u slobodi kao „tre\u0107oj formi dru\u0161tva“, \u0161to je teorijski razradio u delu „Sistem ekonomskih protivre\u010dnosti ili filozofija bede“. Njegova dela poslu\u017ei\u0107e kao predlo\u017eak za razli\u010dite radikalne politi\u010dke koncepcije i na levici i na desnici.<\/p>\n

\t1891. – Ro\u0111en je ruski (sovjetski) pisac Ilja Grigorjevi\u010d Erenburg, jedan od najve\u0107ih ratnih reportera 20. veka, vrstan poznavalac ruske i zapadnoevropske kulture. Napisao je pedesetak knjiga u kojima je duhovito i \u017eivo izlagao vlastita uverenja. Ve\u0107i deo njegovih dela odraz su \u010dvrstog komunisti\u010dkog opredeljenja. Dela: „Ljudi, godine, \u017eivot“ zbirke pri\u010da „Trinaest lula“, „Pri\u010de ovih godina“, romani „\u017divot i smrt Nikolaja Kurbova“, „Neobi\u010dne pustolovine Hulija Hurenita i njegovih u\u010denika“, „Ljubav \u017dane Nej“, „\u0160pekulanti“, „Leto 1925. godine“, „U Proto\u010dnom sokaku“, „Moskva suzama ne veruje“, „Burni \u017eivot Lazika Rojt\u0161vaneca“, „Dan drugi“, „Bez predaha“, „Ju\u017eni vetar“, „Oluja“, „Pad Pariza“, „Deveti talas“.<\/p>\n

\t1905. – Srpskog protu i poznatog borca protiv Turaka Atanasa Petrovi\u0107a, u narodu poznatog kao pop Ta\u0161ko, Bugari su u Kumanovu ubili iz zasede prilikom povratka iz crkve. Zbog pretnji velikobugarskih \u0161ovinista prethodno je izbegao u Srbiju, ali se ubrzo vratio u Kumanovo.<\/p>\n

\t1918. – Ro\u0111en je egipatski dr\u017eavnik Gamal Abdel Naser, predsednik od 1956. do smrti 1970, tvorac modernog Egipta i jedan od osniva\u010da Pokreta nesvrstanih. Bio je jedan od vo\u0111a zavereni\u010dke vojne organizacije „slobodni oficiri“ i inicijator dr\u017eavnog udara u julu 1952. kojim je svrgnut kralj Faruk I. Nacionalizovao je 1956. Suecku kompaniju, a 1958. postao je predsednik Ujedinjene Arapske Republike (unija Egipta i Sirije), koja se raspala 1961. Posle vojne katastrofe Arapa u ratu s Izraelom 1967. dao je ostavku, ali su ga Egip\u0107ani referendumom vratili na polo\u017eaj \u0161efa dr\u017eave.<\/p>\n

\t1919. – U Berlinu su posle neuspelog ustanka ubijene vo\u0111e nema\u010dkog komunisti\u010dkog pokreta Roza Luksemburg i Karl Libkneht. Likvidirani su prema nalogu nema\u010dkih vlasti i ubice su ostale neka\u017enjene.<\/p>\n

\t1920. – Na tre\u0107oj konferenciji balkanskih socijaldemokratskih partija u Sofiji osnovana je Balkanska komunisti\u010dka federacija – Savez komunisti\u010dkih partija Bugarske, Gr\u010dke, Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca i Rumunije – kao deo Komunisti\u010dke internacionale.<\/p>\n

\t1929. – Ro\u0111en je afroameri\u010dki baptisti\u010dki sve\u0161tenik Martin Luter King, vo\u0111a pokreta protiv rasizma. Dobitnik je Nobelove nagrade za mir 1964. Postoji ocena FBI prema kojoj je on „opasnost za ameri\u010dko dru\u0161tvo“ \u0161to mo\u017eda jeste nagove\u0161taj odakle poti\u010de njegov ubica. Nezavisna istraga je ustanovila da \u010dovek optu\u017een za atentat na Kinga i osu\u0111en na 99 godina robije, nikako nije mogao da po\u010dini ubistvo.<\/p>\n

\t1942. – U Londonu je u Drugom svetskom ratu potpisan nacrt Balkanske unije, sporazum gr\u010dke i jugoslovenske izbegli\u010dke vlade o uzajamnoj pomo\u0107i u borbi za obnovu monarhije.<\/p>\n

\t1943. – Amerikanci su posle vi\u0161emese\u010dnih ogor\u010denih vazdu\u0161nih, pomorskih i kopnenih borbi izbacili u Drugom svetskom ratu japanske trupe sa strate\u0161ki va\u017enog pacifi\u010dkog ostrva Gvadalkanal. Time je zaustavljeno napredovanje imperijalnog Japana prema Australiji.<\/p>\n

\t1969. – Poleteo je sovjetski kosmi\u010dki brod „Sojuz 5“ s trojicom kosmonauta, koji se potom spojio sa „Sojuzom 4“ lansiranim prethodnog dana, \u0161to je bilo prvo spajanje kosmi\u010dkih letilica s ljudskom posadom u orbiti oko Zemlje.<\/p>\n

\t1971. – Asuansku branu u Egiptu na reci Nil otvorili su egipatski predsednik Anvar el Sadat i predsednik Prezidijuma Vrhovnog sovjeta Sovjetskog Saveza Nikolaj Podgorni. Radovi na tom kapitalnom objektu hidroenergentskog i melioracionog sistema trajali su 11 godina.<\/p>\n

\t1973. – Izraelski premijer Golda Mejer razgovarala je u Vatikanu s papom Pavlom VI, postav\u0161i tako prvi predsednik vlade jevrejske dr\u017eave koji se susreo s poglavarom rimokatoli\u010dke crkve.<\/p>\n

\t1986. – Sovjetski lider Mihail Gorba\u010dov saop\u0161tio je plan za „osloba\u0111anje Zemlje od nuklearnog oru\u017eja za 15 godina“.<\/p>\n

\t1992. – Dr\u017eave \u010dlanice EZ odlu\u010dile su da „otvore proces priznavanja Slovenije i Hrvatske“. Istog dana to su u\u010dinile Austrija, Belgija i Velika Britanija.<\/p>\n

\t1993. – SAD su naredile pomorsku blokadu Haitija, pravdaju\u0107i to opasno\u0161\u0107u „masovnog gubitka \u017eivota u moru“ zbog talasa izbeglica iz te zemlje u Karipskom moru.<\/p>\n

\t1996. – Te\u0161ko oboleli premijer Gr\u010dke Andreas Papandreu podneo je ostavku.<\/p>\n

\t1998. – Milo \u0110ukanovi\u0107 je preuzeo du\u017enost predsednika Crne Gore.<\/p>\n

\t2000. – U holu beogradskog hotela „Interkontinental“ ubijen je \u017deljko Ra\u017enatovi\u0107 „Arkan“.<\/p>\n

\t2004. – Nov\u010danice s likom Sadama Huseina prestale su da va\u017ee kao legalno sredstvo pla\u0107anja u Iraku.<\/p>\n

\t2006. – Socijalistkinja Mi\u0161el Ba\u0161ele postala je prva \u017eena predsednik u istoriji \u010cilea.<\/p>\n

\t2006. – Umro je kuvajtski emir \u0161eik D\u017eaber al Ahmed al Sabah, koji se na \u010delu dr\u017eave nalazio se od 1977, kada je nasledio presto, kao trinaesti vladar dinastije koja upravlja Kuvajtom 245 godina.<\/p>\n

\t2006. – Ameri\u010dka svemirska sonda „Stardast“, s va\u017enim prvim uzorcima kometne i me\u0111uzvezdane pra\u0161ine, uspe\u0161no se spustila u pustinji u ameri\u010dkoj saveznoj dr\u017eavi Juti.<\/p>\n

\t2007. – Umro je Bo Jibo, poslednji od „osmorice besmrtnih“. Veteran kineske komunisti\u010dke revolucije 1949. ministar finansija i potpredsednik vlade. Za vreme kulturne revolucije (1966-76) proveo je 10 godina u zatvoru, da bi 1978. bio rehabilitovan. Bo je poslednji od „osmorice besmrtnih“, grupe revolucionarnih veterana, me\u0111u kojima je bio i kineski lider Deng Sjaoping, koji je vodio Kinu kroz ekonomske reforme 1979. i previranja krajem osamdesetih 20 veka. Veruje se da je Bo, u leto 1989. podr\u017eao odluku da se po\u0161alje vojska radi gu\u0161enja demonstracija na trgu Tjenanmen.<\/p>\n

\t2009. – Evropski parlament usvojio je Rezoluciju o progla\u0161enju 11. jula „Evropskim danom uspomene na \u017ertve genocida u Srebrenici“. Rezoluciju je podr\u017ealo 556 poslanika, devet je bilo protiv, a 22 poslanika su se uzdr\u017eala od glasanja. Predlog rezolucije su podneli poslanici evropskih liberala, Izvestilac za Srbiju u EP Jelko Kacin i potpredsednica EP Dijana Volis. Inicijativa je do\u0161la od udru\u017eenja \u017ertava Srebrenice i verskog stare\u0161ine bosanskih muslimana Mustafe Ceri\u0107a.<\/p>\n

\n\tIzvor: RTV\/Tanjug<\/a><\/p>\n

Autor:<\/strong> Redakcija
\nDatum:<\/strong> 14, 01, 2012.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 1804. godine po\u010dela je se\u010da srpskih knezova i vi\u0111enijih ljudi u Beogradskom pa\u0161aluku, posle \u017ealbe knezova turskom sultanu Selimu III zbog zuluma dahija.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-22242","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-nekategorizovano"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/22242","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=22242"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/22242\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=22242"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=22242"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=22242"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}