{"id":22222,"date":"2012-01-13T00:00:00","date_gmt":"2012-01-12T23:00:00","guid":{"rendered":"http:\/\/localhost\/ravnica\/2012\/01\/13\/vremeplov-otvorena-srpska-citaonica-u-irigu\/"},"modified":"2012-01-13T00:00:00","modified_gmt":"2012-01-12T23:00:00","slug":"vremeplov-otvorena-srpska-citaonica-u-irigu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/?p=22222","title":{"rendered":"Vremeplov: Otvorena Srpska \u010ditaonica u Irigu"},"content":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 1842. godine u Irigu je srpski pisac i iguman manastira Kru\u0161edol Dimitrije Kresti\u0107 otvorio Srpsku \u010ditaonicu.<\/strong><\/p>\n

<\/p>\n

\n\tNa sve\u010danosti prilikom otvaranja, prvi njen predsednik, Kiril Neofitovi\u0107, sve\u0161tenik, obratio se prisutnima re\u010dima: „da svi skupa revnosno slu\u017ee narodu i da ne samo slavom nego i delom na oltar prosve\u0161\u0107enija \u017ertve prinose“. Srpska \u010ditaonica u Irigu je \u010ditavih stotinu godina primala svu va\u017eniju srpsku \u0161tampu kao i strane \u010dasopise, ali su ovu dragocenu zbirku 1944. tokom Drugog svetskog rata, uni\u0161tile hrvatske usta\u0161e.<\/p>\n

\tDanas je subota, 14. januar, 14. dan 2012. Do kraja godine ima 352 dana.<\/strong><\/p>\n

\t1742. – Umro je engleski astronom i geofizi\u010dar Edmund Halej, direktor Grini\u010dke opservatorije i kraljevski astronom, koji je utvrdio da su komete uo\u010dene 1682, 1601. i 1551. zapravo isto nebesko telo koje se periodi\u010dno pojavljuje. Predskazao je da \u0107e se ona pojaviti i 1758, 1835. i 1910. Njemu u \u010dast dato joj je ime Halejeva kometa. Ve\u0107 u 19. godini objavio je raspravu o putanjama planeta. Izradio je prvi katalog sjajnih zvezda ju\u017enog neba i otkrio da se i zvezde kre\u0107u, shvatio ih kao sunca, a na\u0161e Sunce kao zvezdu. Izradio je prvu meteorolo\u0161ku kartu. Dela: „Katalog ju\u017enih zvezda“, „Pregled astronomije kometa“, „Teorija magnetskog kompasa“.<\/p>\n

\t1784. – SAD su ratifikovale mirovni ugovor s Velikom Britanijom, \u010dime je formalno okon\u010dan Ameri\u010dki rat za nezavisnost.<\/p>\n

\t1809. – Britanija i \u0160panija sklopile su savez protiv francuskog cara Napoleona I.<\/p>\n

\t1850. – Ro\u0111en je francuski pisac Luj Mari \u017dilijen Vio, poznat kao Pjer Loti. Zbog napisa o okrutnosti kolonijalnih trupa u Indokini otpu\u0161ten je iz vojne slu\u017ebe. Kao pomorski oficir bio je neka vrsta svetskog putnika i njegova dela obiluju egzotikom. Veliki turkofil, u Prvom balkanskom ratu izra\u017eavao je simpatije za Osmansko carstvo, ali je posle bugarskog prepada na srpsku vojsku u Drugom balkanskom ratu i kasnije u Prvom svetskom ratu s neskrivenim divljenjem pisao o Srbima. Dela: „U haremu“, „Lotijeva \u017eenidba“, „Mornar“, „Islandski ribar“, „Gospo\u0111a hrizantema“, „Roman jednog spahije“.<\/p>\n

\t1875. – Ro\u0111en je Albert \u0160vajcer, lekar, teolog, muzi\u010dar, knji\u017eevnik i hri\u0161\u0107anski misionar. Dobitnik je Nobelove nagrade za mir 1952. Gotovo ceo \u017eivot posvetio je borbi protiv bolesti u Africi. Od 1913. do smrti rukovodio je bolnicom koju je sam i osnovao u Gabonu, tada u sastavu Francuske Ekvatorijalne Afrike. Dela: „Kultura i etika“, „Izme\u0111u vode i pra\u0161ume“, „Autobiografija“, „Afri\u010dke pri\u010de“, „Potraga za istorijskim Isusom“.<\/p>\n

\t1890. – Ro\u0111en je srpski slikar Petar Dobrovi\u0107, majstor kolorita i jasnog ekspresivnog crte\u017ea. Njegove slike svedo\u010de o sna\u017enom temperamentu i impulsivnoj strukturi li\u010dnosti. Slikarstvo je studirao u Budimpe\u0161ti, a u rodnom Pe\u010duju u\u010destvovao je 1918. u vojnoj pobuni, posle koje je uhap\u0161en, ali je pobegao iz zatvora. Ma\u0111arske vlasti su ga u odsustvu osudile na smrt. Bio je predsednik Baranjske srpsko-ma\u0111arske republike 1921. Potom je \u017eiveo u Parizu, a zatim u Beogradu gde je bio profesor na Akademiji likovnih umetnosti.<\/p>\n

\t1892. – Ro\u0111en je srpski klasi\u010dni filolog Milo\u0161 \u0110uri\u0107, \u010dlan Srpske akademije nauka i umetnosti, predsednik Srpske knji\u017eevne zadruge i urednik \u010dasopisa „\u017diva antika“. Objavio je vi\u0161e od 200 radova iz oblasti klasi\u010dnih nauka. Prevodio je Eshila, Sofokla, Platona, Aristotela, Plutarha i Homera – „Ilijada“ i „Odiseja“, kao i savremenike – Adlera, Junga, Duranta, Tagorea. Dela: „Vidovdanska etika“, „Filosofija panhumanizma“, „Racionalizam u savremenoj nema\u010dkoj filosofiji“, „Problemi filosofije kulture“, „Istorija helenske etike“, „Ogledi iz gr\u010dke filosofije umetnosti“, „Aristotelovo eti\u010dko u\u010denje“, „Iz helenskih riznica“, „Platonova akademija i njen politi\u010dki rad“, „Sofisti i njihov istorijski zna\u010daj“, „Istorija helenske knji\u017eevnosti“.<\/p>\n

\t1897. – Ro\u0111en je srpski istori\u010dar Vasa \u010cubrilovi\u0107, akademik, profesor Beogradskog univerziteta. Kao \u0111ak pristupio je nacionalno-revolucionarnoj organizaciji „Mlada Bosna“, a zbog u\u010de\u0161\u0107a u Sarajevskom atentatu osu\u0111en je na 16 godina robije i do sloma Austro-Ugarske u Prvom svetskom ratu bio je u zatvoru. Tokom Drugog svetskog rata izvesno vreme proveo je u logoru na Banjici. Studirao je filozofiju na Beogradskom univerzitetu, gde je doktorirao 1927. Izme\u0111u dva svetska rata pripadao je levom krilu Zemljoradni\u010dke stranke, a posle 1945. bio je direktor Balkanolo\u0161kog instituta, neko vreme i ministar. Dela: „Bosanski ustanak 1875-1878“, „Poreklo muslimanskog plemstva u Bosni i Hercegovini“, „Prvi srpski ustanak i bosanski Srbi“, „Politi\u010dka pro\u0161lost Hrvata“, „Istorija politi\u010dke misli u Srbiji XIX veka“, „Odabrani istorijski radovi“.<\/p>\n

\t1898. – Umro je engleski pisac i matemati\u010dar Luis Kerol, \u010diju prozu odlikuju humor i fantastika, po \u010demu je blizak potonjem nadrealizmu. Dela: „Alisa u zemlji \u010duda“, „Kroz ogledalo“.<\/p>\n

\t1907. – Zemljotres je razorio grad Kingston na Jamajci i usmrtio oko hiljadu ljudi.<\/p>\n

\t1912. – Ro\u0111en je srpski pisac Milorad Pani\u0107-Surep. Zavr\u0161io je Filozofski fakultet u Beogradu. Izme\u0111u dva svetska rata bio je novinar, a u NOP je stupio 1941. Posle Drugog svetskog rata direktor je Zavoda za za\u0161titu spomenika kulture Srbije, Narodne biblioteke i Muzeja revolucije Jugoslavije. Dela: zbirke pesama „Vetar zvi\u017edi“, „Prosto“, „Ti dolazi\u0161“, „Ada“, „\u017dito“, „Svetlost zemaljska“, „Jasika“, „Od sene i opomene“, poema „Mesec i pru\u0107e“, letopis „Kad su \u017eivi zavideli mrtvima“, studija „Filip Vi\u0161nji\u0107 – pesnik bune“.<\/p>\n

\t1922. – Umro je srpski general Pavle Juri\u0161i\u0107 \u0160turm, jedan od najistaknutijih srpskih oficira u balkanskim ratovima i u Prvom svetskom ratu. Bio je pruski oficir ali je pre\u0161ao u Srpsku vojsku gde je ostvario sjajnu karijeru. Veoma je zaslu\u017ean za blistave pobede srpske vojske nad austrougarskom armijom u Cerskoj i Kolubarskoj bici. U Srpsku vojsku primljen je 1876. kao dobrovoljac u \u010dinu poru\u010dnika i ve\u0107 u Srpsko-turskom ratu 1876-1877. istakao se kao komandant \u0160aba\u010dkog i Posavsko-tamnavskog bataljona. U Srpsko-turskom ratu 1877-1878. veoma uspe\u0161no je komandovao Prvim dobrovolja\u010dkim pukom, potom Krajinskim kombinovanim pukom u borbama kod Bele Palanke i Pirota. U Srpsko-bugarskom ratu 1885. komandovao je \u0160estim pukom Drinske divizije, u Prvom balkanskom ratu 1912-1913. Drinskom, a u Drugom balkanskom ratu 1913. Dunavskom divizijom. U Prvom svetskom ratu 1914. je kao komandant Tre\u0107e armije primio prvi udar znatno nadmo\u0107nije austrougarske Pete armije i usporio njeno napredovanje, \u0161to je omogu\u0107ilo srpskim snagama da se pregrupi\u0161u za Cersku bitku. Tre\u0107om armijom komandovao je i u Kolubarskoj bici i na Solunskom frontu do avgusta 1916.<\/p>\n

\t1923. – Ro\u0111en je srpski glumac Mihajlo Paskaljevi\u0107 „Bata“, koji je \u0161iroku popularnost stekao nizom uloga u humoristi\u010dkim televizijskim serijama i u filmskim komedijama poput „Sumnjivog lica“, „Dili\u017eanse snova“ i filma „Silom otac“. Upe\u010datljive kreacije u pozori\u0161tu ostvario je kao kapetan Jerotije u „Sumnjivom licu“ Branislava Nu\u0161i\u0107a i Estragon u drami „\u010cekaju\u0107i Godoa“ Semjuela Beketa.<\/p>\n

\t1925. – Ro\u0111en je japanski pisac Jukio Mi\u0161ima. Kao knji\u017eevnik opisivao je mladu generaciju Japana posle Drugog svetskog rata i njihovu sve slabiju vezanost za tradicionalni Japan. Bio je izrazito anga\u017eovan umetnik i njegova dela su neretko bila jasan izraz njegovih uverenja. Literarni motivi su mu znatno \u0161iri nego kod ostalih japanskih romanopisaca, pri \u010demu se slu\u017eio nekom vrstom psihoanaliti\u010dkog metoda. Njegova pripovetka „Patriotizam“ objavljena 1966. prakti\u010dno je potpuno predvidela Mi\u0161iminu dalju sudbinu. Po\u010dinio je javno ritualno samoubistvo (sepuko) 1970. u znak protesta protiv uni\u0161tavanja tradicionalnih vrednosti Japana od strane SAD. Ostala dela: romani „Ispovest maske“, „\u0160um valova“, „Zlatni paviljon“, „Posle banketa“, „Mornar koji je izneverio more“, drama „Pet modernih 'no' igara“.<\/p>\n

\t1942. – Umro je srpski filolog Milan Re\u0161etar, \u010dlan Srpske Kraljevske akademije, univerzitetski profesor slovenske filologije u Be\u010du i Zagrebu. Prou\u010davao je jezik starih spomenika, dijalekte i akcenate, posebno knji\u017eevnu i kulturnu istoriju rodnog Dubrovnika i bio je najbolji znalac starog dubrova\u010dkog novca. Dela: na srpskom – izdanje „Gorskog vijenca“, „Dubrova\u010dka numizmatika“, „Nove dubrova\u010dke povelje Stojanovi\u0107eva zbornika“, „Nik\u0161a Zvijezdi\u0107, dubrova\u010dki kancelar XV veka“, „Najstariji dubrova\u010dki govor“, „Najstarija dubrova\u010dka proza“, „Dubrova\u010dki zbornik od god. 1520.“, „Jezik Marina Dr\u017ei\u0107a“, na nema\u010dkom – „\u010cakav\u0161tina i njene nekada\u0161nje i sada\u0161nje granice“, „\u0160tokavski dijalekt“, „Dubrova\u010dki spomenici XIII-XV veka“.<\/p>\n

\t1957. – Umro je ameri\u010dki filmski glumac Hemfri Deforest Bogart, dobitnik Oskara 1951. za film „Afri\u010dka kraljica“. Izuzetna popularnost koju je u\u017eivao posebno je porasla nakon njegove smrti 1957. – vremenom on je postao svojevrsna mitska li\u010dnost istorije kinematografije. Ostali filmovi: „Kazablanka“, „Malte\u0161ki soko“, „Duboki san“, „Blago Sijera Madre“, „Rt Largo“, „Imati i nemati“, „Pobuna na Kejnu“, „Bosonoga kontesa“, „\u010casovi o\u010daja“, „Te\u017eak pad“.<\/p>\n

\t1965. – Prvi put od osamostaljenja Irske sastali su se premijeri Republike Irske i britanske Severne Irske.<\/p>\n

\t1969. – Lansiran je sovjetski „Sojuz 4“, dan kasnije „Sojuz 5“, da bi potom prvi put u orbiti oko Zemlje bila spojena dva vasionska broda s ljudskom posadom.<\/p>\n

\t1977. – Umro je engleski dr\u017eavnik Robert Entoni Idn, premijer Velike Britanije od 1955. do 1957. Kao ministar za vezu s Dru\u0161tvom naroda pre Drugog svetskog rata zalagao se za sankcije Italiji zbog napada na Etiopiju. Od 1935. do 1938. bio je \u0161ef diplomatije i zastupao je „politiku neme\u0161anja“ u \u0160panski gra\u0111anski rat. Dao je ostavku kad je premijer Nevil \u010cembrlen potpisao Minhenski sporazum kojim je \u010cehoslova\u010dka prepu\u0161tena Nema\u010dkoj. Ministar spoljnih poslova bio je ponovo od 1941. do 1945. i od 1951. do 1955. u vladama Vinstona \u010cer\u010dila, posle \u010dijeg je povla\u010denja 1955. postao premijer i \u0161ef Konzervativne stranke. Podneo je ostavku u januaru 1957. zbog neuspele britansko-francusko-izraelske agresije na Egipat u oktobru 1956.<\/p>\n

\t1977. – Umrla je ameri\u010dka knji\u017eevnica francusko-\u0161panskog porekla Anais Nin, \u010diji su dnevnici remek delo samoanalize i zanimljivo svedo\u010danstvo o modernoj boemiji. Osnovna tema njenih romana je traganje za vlastitim identitetom, a pisala je i po narud\u017ebini erotske pri\u010de za kolekcionare erotike. Dela: romani „Po\u017earne lestve“, „Ku\u0107a incesta“, „Zavo\u0111enje Minotaura“, „Deca Albatrosa“, „\u0160pijun u ku\u0107i ljubavi“, zbirka pri\u010da „Pod staklenim zvonom“, pri\u010de „Venerina delta“, „Pti\u010dice“, studije „D. H. Lorens: neprofesionalna studija“, „Roman budu\u0107nosti“.<\/p>\n

\t1986. – Vinisio Sereso preuzeo je du\u017enost predsednika Gvatemale kao prvi civilni \u0161ef te centralnoameri\u010dke dr\u017eave posle 16 godina.<\/p>\n

\t1988. – Umro je sovjetski politi\u010dar Georgij Maksimilijanovi\u010d Maljenkov, koji je 1953. na polo\u017eaju predsednika vlade nasledio preminulog Staljina. U februaru 1955. dao je ostavku i postao jedan od potpredsednika u vladi Nikolaja Bulganjina, a u junu 1957. smenjen je s funkcije u vladi i isklju\u010den iz Politbiroa i Centralnog komiteta vladaju\u0107e KP Sovjetskog Saveza, pod optu\u017ebom da je u\u010destvovao u zaveri za obaranje Nikite Hru\u0161\u010dova.<\/p>\n

\t1990. – U napadima Azera ubijeno je najmanje 20 jermenskih civila u glavnom gradu Azerbejd\u017eana Bakuu.<\/p>\n

\t1991. – Umro je srpski filolog Mihailo Stevanovi\u0107, profesor Beogradskog univerziteta, \u010dlan Srpske akademije nauka i umetnosti. Objavio je vi\u0161e od 600 radova. Ure\u0111ivao je „Srpski dijalektolo\u0161ki zbornik, „Ju\u017enoslovenski filolog“, „Na\u0161 jezik“, „Re\u010dnik srpskohrvatskog knji\u017eevnog i narodnog jezika SANU“, „Re\u010dnik srpskohrvatskog knji\u017eevnog jezika Matice srpske“. Dela: „Savremeni srpskohrvatski jezik“, „\u0110akova\u010dki govor“, „Funkcije i zna\u010denja glagolskih vremena“, „Gramatika srpskohrvatskog jezika“.<\/p>\n

\t1991. – U Tunisu su ubijena tri bliska saradnika Jasera Arafata, uklju\u010duju\u0107i Abu Ijada, jednog od osniva\u010da Palestinske oslobodila\u010dke organizacije, \u0161to je nanelo ogromnu \u0161tetu PLO, jer je bilo o\u010dito da je atentator blizak vrhu te organizacije.<\/p>\n

\t1992. – U okviru Vensovog plana za Krajinu, u Jugoslaviju je stigla prva grupa pripadnika UN. Kasnije je na osnovu rezolucije Saveta bezbednosti UN raspore\u0111eno oko 19.000 „plavih \u0161lemova“ u Kninskoj krajini, Lici, Kordunu, Baniji, zapadnoj Slavoniji i u Sremsko-baranjskoj oblasti. Mirovne snage UN nisu reagovale prilikom agresije Hrvatske na Zapadnu Slavoniju 1. maja 1995. kao i na Kninsku krajinu, Liku, Kordun i Baniju 4. avgusta 1995.<\/p>\n

\t1996. – Predsednik Gvatemale Alvaro Arsu je, preuzimaju\u0107i du\u017enost \u0161efa dr\u017eave, apelovao na levi\u010darske gerilce da otpo\u010dnu pregovore o okon\u010danju gra\u0111anskog rata koji je 35 godina potresao tu zemlju Srednje Amerike.<\/p>\n

\t2003. – Desetine hiljada ljudi demonstriralo je u Nikoziji, prirediv\u0161i najve\u0107i protest u istoriji Kipra pod turskom okupacijom, zahtevaju\u0107i okon\u010danje decenija izolacije.<\/p>\n

\t2005. – Posle sedam godina putovanja, evropska sonda „Hajgens“ uspela je da se spusti na Saturnov mesec Titan i po\u0161alje prve fotografije kontroli leta u Darm\u0161tatu.<\/p>\n

\t2006. – Umrla je ameri\u010dka glumica \u0160eli Vinters, dobitnica Oskara ameri\u010dke Filmske akademije za sporedne uloge u filmovima „Dnevnik Ane Frank“ i „A Patch of Blue“. Filmovi: „Mornarov odmor“, „Ve\u010deras i svake no\u0107i“, „Crvena reka“, „Mesto pod suncem“, „Dvostruki \u017eivot“, „Lolita“.<\/p>\n

\t2009. – Umro je Du\u0161an D\u017eamonja, jugoslovenski vajar, poznat po brojnim spomenicima vezanim za NOB. Diplomirao je na zagreba\u010dkoj Akademiji likovnih umetnosti, prvu izlo\u017ebu imao je 1954. Naj\u010de\u0161\u0107e je kao materijale koristio bronzu, gvo\u017e\u0111e i aluminijum. Njegove skulpture nalaze se na trgovima u Parizu, Londonu i Lisabonu kao i ispred Palate pravde u Briselu.<\/p>\n

\tDanas je prvi dan Nove godine prema Julijanskom kalendaru, kojeg se pridr\u017eavaju srpska, ruska i jo\u0161 neke pravoslavne crkve, kao i neke stare isto\u010dne patrijar\u0161ije. Kod Srba je vremenom postalo uobi\u010dajeno da taj dan nazivaju – Srpska nova godina.<\/p>\n

\n\tIzvor: RTV\/Tanjug<\/a><\/p>\n

Autor:<\/strong> Redakcija
\nDatum:<\/strong> 13, 01, 2012.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 1842. godine u Irigu je srpski pisac i iguman manastira Kru\u0161edol Dimitrije Kresti\u0107 otvorio Srpsku \u010ditaonicu.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-22222","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-nekategorizovano"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/22222","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=22222"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/22222\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=22222"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=22222"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=22222"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}