{"id":22176,"date":"2012-01-12T00:00:00","date_gmt":"2012-01-11T23:00:00","guid":{"rendered":"http:\/\/localhost\/ravnica\/2012\/01\/12\/vremeplov-rodjen-jovan-sterija-popovic\/"},"modified":"2012-01-12T00:00:00","modified_gmt":"2012-01-11T23:00:00","slug":"vremeplov-rodjen-jovan-sterija-popovic","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/?p=22176","title":{"rendered":"Vremeplov: Ro\u0111en Jovan Sterija Popovi\u0107"},"content":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 1806. godine ro\u0111en je srpski pisac Jovan Sterija Popovi\u0107, najpoznatiji je kao komediograf, ali bio je i pravni stru\u010dnjak, pedagog, muzeolog, \u010dak lingvista – jedna od najumnijih glava srpske kulture uop\u0161te.<\/strong><\/p>\n

<\/p>\n

\n\tNjegove komedije ismevaju mane tada\u0161njeg visokog dru\u0161tva, naro\u010dito pomodarstvo i nadriu\u010denost. Posle zavr\u0161enih studija prava u Ke\u017emarku (danas Slova\u010dka) radio je kao advokat u rodnom Vr\u0161cu, potom je pre\u0161ao u tada\u0161nju Kne\u017eevinu Srbiju i postao je profesor prava na Liceju, prvo u Kragujevcu pa u Beogradu. Kao na\u010delnik ministarstva prosvete Srbije obavio je pionirski rad u organizovanju \u0161kolstva, pokrenuo inicijativu za osnivanje Akademije nauka, Narodne biblioteke i Narodnog muzeja. U\u010destvovao je u organizovanju prvog beogradskog teatra koji je otvoren izvo\u0111enjem njegove tragedije „Smrt Stefana De\u010danskog“. U po\u010detku je pisao pod uticajem Lukijana Mu\u0161ickog i Milovana Vidakovi\u0107a, ali je „Romanom bez romana“ napustio romanti\u010darsku i avanturisti\u010dku knji\u017eevnost. Ostala dela: komedije „La\u017ea i parala\u017ea“, „Pokondirena tikva“, „Zla \u017eena“, „Tvrdica ili Kir-Janja“, „Rodoljupci“, zbirka pesama „Davorje“. Autor je i jednog priru\u010dnika retorike, kao i neke vrste re\u010dnika filozofskih i pravnih termina koje je predlagao kako bi se posrbila strana terminologija.<\/p>\n

\tDanas je petak, 13. januar, 13. dan 2012. Do kraja godine ima 353 dana.<\/strong><\/p>\n

\t1854. – Posle Britansko-kineskog rata, koji je Evropljanima omogu\u0107io prodor na Daleki Istok, ameri\u010dki i ruski brodovi su uplovili u luku Uraga kod Eda (sada\u0161nji Tokio), gde je potpisan ugovor kojim je Japan otvorio vrata ameri\u010dkoj trgovini. U potonje \u010detiri godine potpisivanjem sli\u010dnih ugovora s Rusijom, Velikom Britanijom, Holandijom i drugim zemljama, Japan je stavljen u polukolonijalni polo\u017eaj. Zbog op\u0161teg nezadovoljstva, izazvanog preteranim uticajem stranaca, japanski car je 1867. zbacio \u0161oguna i preneo prestonicu iz Kjota u Edo. Zatim je odlu\u010dnim carskim reformama okon\u010dan tradicionalni poredak i zapo\u010dela je odlu\u010dna modernizacija japanske dr\u017eave.<\/p>\n

\t1893. – Osnovana je britanska Laburisti\u010dka partija, \u010diji je predsednik postao \u0161kotski radni\u010dki vo\u0111a D\u017eejms Kir Hardi.<\/p>\n

\t1898. – Francuski pisac Emil Zola objavio je pod naslovom „Optu\u017eujem“ u listu „L'oror“ otvoreno pismo predsedniku Republike u kojem je ukazao na mahinacije najvi\u0161ih vojnih krugova i zatra\u017eio osloba\u0111anje kapetana Alfreda Drajfusa, koji je na montiranom procesu 1894. osu\u0111en na do\u017eivotnu robiju zbog navodnog odavanja vojnih tajni Nema\u010dkoj. Drajfus je na obnovljenom procesu oslobo\u0111en optu\u017ebi i 1906. rehabilitovan, vra\u0107en u vojsku i unapre\u0111en u \u010din majora.<\/p>\n

\t1906. – Umro je ruski fizi\u010dar i elektroin\u017eenjer Aleksandar Stepanovi\u010d Popov, koji je prona\u0161ao i uspostavio prvu radiotelegrafsku vezu. Napravio je prvi radio prijemnik – pre italijanskog pronalaza\u010da Giljelma Markonija.<\/p>\n

\t1915. – U gradu Avecano u centralnoj Italiji u zemljotresu je poginulo 30.000 ljudi.<\/p>\n

\t1935. – Na plebiscitu u oblasti Sar, kojom je na osnovu mandata Dru\u0161tva naroda upravljala Francuska, nadmo\u0107na ve\u0107ina je glasala za pripajanje Nema\u010dkoj. Nema\u010dki vo\u0111a Adolf Hitler je iste godine iskoristio popustljivost saveznika i samovoljno odbacio sva ograni\u010denja, uklju\u010duju\u0107i zabranu naoru\u017eavanja, nametnutu pora\u017eenoj Nema\u010dkoj u Prvom svetskom ratu mirovnim ugovorom iz Versaja.<\/p>\n

\t1941. – Umro je irski pisac D\u017eejms D\u017eojs, jedan od najve\u0107ih u 20. veku. Po\u010deo je kao buntovnik protiv uskogrudosti irske provincije, ali je glavni grad Irske Dablin, njegovu istoriju, \u017eitelje i topografiju u\u010dinio sredi\u0161njom temom svog dela. U najpoznatijem delu, romanu „Uliks“, na 700 strana opisao je jedan dablinski dan svog junaka, prema jednom knji\u017eevnom kriti\u010daru „na ve\u0161t i katkad neprimetan na\u010din, lica i doga\u0111aji paralelni su onima u Homerovoj 'Odiseji', \u010diji se gotovo svaki detalj mo\u017ee na\u0107i u 'Uliksu'“. Ostala dela: romani „Portret umetnika u mladosti“, „Fineganovo bdenje“, pesme „Kamerna muzika“, pripovetke „Dablinci“, drama „Izgnanici“.<\/p>\n

\t1945. – Sovjetska armija je u Drugom svetskom ratu zapo\u010dela veliku ofanzivu na Nema\u010dku – 180 sovjetskih divizija ubrzo je probilo nema\u010dke polo\u017eaje u Poljskoj i isto\u010dnoj Pruskoj u dubini od oko 150 kilometara.<\/p>\n

\t1963. – U vojnom udaru ubijen je prvi predsednik Togoa Silvanus Olimpio i vojska je na vlast dovela Nikolasa Grunickog, koji se od 1961. nalazio u izbegli\u0161tvu. Istog dana 1967. vojnim udarom bez prolivanja krvi vlast je Grunickom preoteo potpukovnik Etjen Gnasingbe Ejadema.<\/p>\n

\t1972. – Vojska je u Gani zbacila civilnu vladu predsednika Edvarda Akufa Ada, a vlast je preuzeo potpukovnik Ignacijus A\u010dempong.<\/p>\n

\t1977. – Umro je francuski re\u017eiser i scenarista Anri \u017dor\u017e Kluzo, \u010diji su filmovi prepoznatljivi po oporom realizmu. Filmovi: „Kej Orfevr“ („Zlatni lav“), „Misterija Pikaso“ („Zlatna palma“), „Ubica stanuje u broju 21“, „Gavran“, „Nadnica za strah“, „Dijabolik“, „Istina“.<\/p>\n

\t1985. – Prilikom pada voza u provaliju, oko 250 kilometara isto\u010dno od glavnog grada Etiopije Adis Abebe, poginulo je najmanje 428 putnika.<\/p>\n

\t1991. – Na svetskom prvenstvu u australijskom gradu Pertu jugoslovenski vaterpolisti osvojili su zlatnu medalju. Jugoslavija je prvi put postala prvak sveta u vaterpolu u Madridu 1987.<\/p>\n

\t1995. – Biv\u0161i dr\u017eavni sekretar SAD D\u017eejms Bejker izjavio je u ameri\u010dkom Kongresu da su rat u Jugoslaviji izazvale Slovenija i Hrvatska i da u sukobima koji su usledili Srbi ni izdaleka nisu jedini krivci.<\/p>\n

\t1998. – Pad transportnog aviona avganistanske kompanije „Arijana Afgan erlajnz“ u planinskoj oblasti na severozapadu Pakistana nije pre\u017eiveo niko od 51 osobe, putnika i \u010dlanova posade.<\/p>\n

\t2000. – Bil Gejts, koosniva\u010d „Majkrosofta“ i zvani\u010dno najbogatiji \u010dovek u svetu, prepustio je polo\u017eaj izvr\u0161nog direktora kompanije svom „broju dva“ Stivu Balmeru.<\/p>\n

\t2001. – U zemljotresu sa epicentrom u blizini San Salvadora, glavnog grada centralnoameri\u010dke dr\u017eave El Salvador, poginulo je najmanje 725 ljudi.<\/p>\n

\t2002. – Preminuo je knji\u017eevnik Antonije Isakovi\u0107, \u010dlan Srpske akademije nauka i umetnosti i njen potpredsednik od 1980. do 1992. godine. Dobitnik je Zmajeve nagrade, Oktobarske nagrade Beograda, Ninove, Sedmojulske, kao i Andri\u0107eve nagrade. Napisao je romane „Gospodar i sluge“, „Tren 1“ i „Tren 2“, „Ni jedan zlo\u010din“, knjigu „Govori i razgovori“, zbirke pripovedaka „Velika deca“, „Paprat i vatra“, „Prazni bregovi“ i „Obraz“.<\/p>\n

\t2006. – Umro je Dimitrije Peri\u0161i\u0107, utemeljiva\u010d savremenih studija prostornog planiranja na beogradskom Univerzitetu. Rukovodio je izradom prvog Regionalnog prostornog plana u Srbiji, od Podunavlja do bugarske granice, kao i izradom prvog Prostornog plana Srbije.<\/p>\n

\n\tIzvor: RTV\/Tanjug<\/a><\/p>\n

Autor:<\/strong> Redakcija
\nDatum:<\/strong> 12, 01, 2012.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 1806. godine ro\u0111en je srpski pisac Jovan Sterija Popovi\u0107, najpoznatiji je kao komediograf, ali bio je i pravni stru\u010dnjak, pedagog, muzeolog, \u010dak lingvista – jedna od najumnijih glava srpske kulture uop\u0161te.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-22176","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-nekategorizovano"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/22176","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=22176"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/22176\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=22176"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=22176"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=22176"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}