{"id":22156,"date":"2012-01-11T00:00:00","date_gmt":"2012-01-10T23:00:00","guid":{"rendered":"http:\/\/localhost\/ravnica\/2012\/01\/11\/vremeplov-rodjen-dzek-london\/"},"modified":"2012-01-11T00:00:00","modified_gmt":"2012-01-10T23:00:00","slug":"vremeplov-rodjen-dzek-london","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/?p=22156","title":{"rendered":"Vremeplov: Ro\u0111en D\u017eek London"},"content":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 1876. godine ro\u0111en je ameri\u010dki knji\u017eevnik D\u017eek London, jedan od naj\u010ditanijih autora prve polovine 20. veka. Njegova dela imaju istovremeno i avanturisti\u010dku i socijalnu notu.<\/strong><\/p>\n

<\/p>\n

\n\tRadio je kao raznosa\u010d novina, kopa\u010d zlata, ratni dopisnik za vreme Rusko-japanskog rata. Te\u017eak \u017eivot, naporan rad, nov\u010dane neda\u0107e, ali i sklonost alkoholu, proizveli su nervno rastrojstvo i samoubistvo u 40. godini. Bio je jasno politi\u010dki opredeljen i anga\u017eovan kao ube\u0111eni komunist. Napisao je oko 50 pripovedaka i romana. Dela: „Zov divljine“, „Beli o\u010dnjak“, „Gvozdena peta“, „Martin Idn“, „Ljudi sa ponora“, „Zlato“, „Kralj alkohol“, „D\u017eeri ostrvljanin“, „Morski vuk“, „Mese\u010deva dolina“, „Pri\u010de s ju\u017enih mora“.<\/p>\n

\tDanas je \u010detvrtak, 12. januar, 12. dan 2012. Do kraja godine ima 354 dana.<\/strong><\/p>\n

\t812. – Izaslanici vizantijskog cara Mihaila I Rangabea su s frana\u010dkim carem Karlom Velikim u Ahenu sklopili mir posle vi\u0161e od decenije rata. Jedan od uzroka rata bilo je Karlovo krunisanje 800. u Rimu za rimskog cara, \u0161to je titula na koju je isklju\u010divo pravo imao vladar Konstantinopolja. Taj sporazum je imao veoma ozbiljne posledice za srpske zemlje – one su podeljene linijom koja \u0107e vremenom postati granica isto\u010dnog i zapadnog hri\u0161\u0107anstva.<\/p>\n

\t1628. – Ro\u0111en je francuski pisac \u0160arl Pero autor \u010duvene zbirke bajki „Vilinske pri\u010de“, u kojoj su i deci \u0161irom sveta poznate bajke „Ma\u010dak u \u010dizmama“, „Crvenkapa“, „Plavobradi“, „Uspavana lepotica“. Ostala dela: „Vek Luja Velikog“,“Pore\u0111enja starih i modernih“.<\/p>\n

\t1773. – U \u010carlstonu u Ju\u017enoj Karolini osnovan je prvi muzej u SAD.<\/p>\n

\t1829. – Umro je nema\u010dki pisac Fridrih fon \u0160legel, najzna\u010dajniji teoreti\u010dar nema\u010dkog romantizma i jedan od prvih evropskih modernista. S bratom Augustom Vilhelmom \u0160legelom ure\u0111ivao je glavni romanti\u010darski \u010dasopis „Ateneum“. Pored radova o anti\u010dkoj knji\u017eevnosti, eseja, pesama i pripovedaka, pisao je aforizme. Dela: roman „Lucinda“,“Istorija stare i nove knji\u017eevnosti“ (jedan od prvih pregleda svetske literature).<\/p>\n

\t1852. – Ro\u0111en je francuski mar\u0161al \u017dozef \u017dak Sezer \u017dofr, tvorac ratnog plana Francuske u Prvom svetskom ratu i pobednik odsudne bitke na Marni 1914. Krajem 1916. smenjen je s polo\u017eaja glavnokomanduju\u0107eg francuskih armija zbog neuspeha u operacijama 1915. i 1916.<\/p>\n

\t1876. – Ro\u0111en je italijanski kompozitor nema\u010dkog porekla Ermano Volf-Ferari, obnovitelj italijanske komi\u010dne opere, koji je komponovao uglavnom prema komedijama italijanskog pisca Karla Goldonija. Komponovao je i instrumentalne kompozicije i kantate. Dela: opere „\u010cetiri grubijana“, „Radoznale \u017eene“, „\u0160kola za o\u010deve“, „Suzanina tajna“.<\/p>\n

\t1878. – Ro\u0111en je ma\u0111arski pisac Ferenc Molnar, tvorac publicisti\u010dkog stila u ma\u0111arskoj literaturi, koji je romanom „Junaci Pavlove ulice“ stvorio klasi\u010dno delo omladinske knji\u017eevnosti. U pozori\u0161nim komadima je iskazao izuzetnu tehniku i duhovitost. Ostala dela: drame i komedije „Liliom“, „Vuk“, „Gardist“, „Crveni mlin“, „\u010cudo me\u0111u brdima“, „Labud“, „Olimpija“, „Igra u dvorcu“.<\/p>\n

\t1893. – Ro\u0111en je nema\u010dki ratni zlo\u010dinac Herman Vilhelm Gering, rajhsmar\u0161al Tre\u0107eg rajha i osniva\u010d zloglasne nacisti\u010dke politi\u010dke policije – Gestapo. Poznat je i kao organizator nezapam\u0107ene plja\u010dke kulturnog blaga \u0161irom okupirane Evrope. Kao ministar vazduhoplovstva odgovoran je za bombardovanje neza\u0161ti\u0107enih gradova i masovno stradanje civila u Drugom svetskom ratu. Posle smrtne presude koju mu je zbog ratnih zlo\u010dina izrekao Me\u0111unarodni sud u Nirnbergu, ubio se u oktobru 1946. ispiv\u0161i otrov.<\/p>\n

\t1899. – Ro\u0111en je \u0161vajcarski biohemi\u010dar Paul Herman Miler, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1948. koji je otkrio insekticid DDT.<\/p>\n

\t1932. – Heti Karavaj, demokrata iz Arkanzasa, postala je prva \u017eena izabrana u Senat SAD.<\/p>\n

\t1964. – Zbacivanjem sultana u Zanzibaru – mesec dana po\u0161to je ta ostrvska afri\u010dka dr\u017eava u Indijskom okeanu postala nezavisna – okon\u010dan je ustanak i progla\u0161ena je republika s predsednikom Abeidom Karumeom. Zanzibar se \u010detiri meseca docnije ujedinio s Tanganjikom i obrazovana je Tanzanija.<\/p>\n

\t1976. – Umrla je engleska knji\u017eevnica Agata Kristi, autor brojnih detektivskih romana, ali i dramskih dela. Napisala je i neobi\u010dno zanimljivu autobiografiju. Dela: „Ubistvo Rod\u017eera Ajkrofta“, „Le\u0161 u sarkofagu“, „Ubistvo u Orijent ekspresu“, „Deset malih crnaca“, „Va\u0161ar zlo\u010dina“, „Nikotin“, „Tajna zamka \u010cimniz“, „Tajna sedam broj\u010danika“, „Otvorenih karata“, „Ubistvo u Mesopotamiji“.<\/p>\n

\t1990. – Rumunski predsednik Jon Ilijesku saop\u0161tio je da je Komunisti\u010dka partija Rumunije stavljena van zakona.<\/p>\n

\t1991. – Kongres SAD odobrio je predsedniku D\u017eord\u017eu Bu\u0161u da vojnom silom izbaci ira\u010dku armiju iz Kuvajta.<\/p>\n

\t1992. – Vlada Al\u017eira je dan posle ostavke \u0161efa dr\u017eave Bend\u017eedida \u0160adlija odlo\u017eila drugu rundu parlamentarnih izbora, obrazlo\u017eiv\u0161i to „nemogu\u0107no\u0161\u0107u nastavljanja izbornog procesa“. Na izborima je vodio islamski Front nacionalnog spasa, a islamisti su ubrzo odgovorili teroristi\u010dkim napadima.<\/p>\n

\t1993. – Na mirovnim pregovorima u \u017denevi predsednik Republike Srpske Radovan Karad\u017ei\u0107 prihvatio je ustavne principe predvi\u0111ene Vens-Ovenovim mirovnim planom za BiH.<\/p>\n

\t1995. – Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija je za jo\u0161 100 dana produ\u017eio delimi\u010dnu suspenziju sankcija Saveznoj Republici Jugoslaviji.<\/p>\n

\t1996. – Prve ruske jedinice u sastavu Ifora stigle su u BiH, u prvoj zajedni\u010dkoj vojnoj misiji s trupama SAD i ostalih zapadnih zemalja posle Drugog svetskog rata.<\/p>\n

\t1998. – Kana\u0111anka Luiz Fre\u0161et naimenovana je za zamenika generalnog sekretara UN, funkciju koja do tada nije postojala u svetskoj organizaciji.<\/p>\n

\t1998. – Nema\u010dka je pristala da ustanovi fond od 200 miliona maraka radi obe\u0161te\u0107enja oko 18.000 Jevreja iz isto\u010dnoevropskih zemalja, \u017ertava nacisti\u010dke Nema\u010dke tokom Drugog svetskog rata.<\/p>\n

\t2000. – Turska vlada saglasila se da odlo\u017ei izvr\u0161enje smrtne kazne, ve\u0161anjem, nad liderom kurdskih pobunjenika Abdulahom Od\u017ealanom.<\/p>\n

\t2000. – Velika Britanija je homoseksualcima dozvolila slu\u017ebu u oru\u017eanim snagama.<\/p>\n

\t2002. – U njujor\u0161koj bolnici „Sinaj“ umro je nekada\u0161nji dr\u017eavni sekretar SAD Sajrus Vens (84). Godine 1991. on se nalazio na mestu specijalnog izaslanika generalnog sekretara UN Havijera Peresa de Kueljara u biv\u0161oj Jugoslaviji.<\/p>\n

\t2005. – Evropski parlament ratifikovao je Ustav Evropske unije.<\/p>\n

\t2006. – U stampedu me\u0111u vernicima, poslednjeg dana hodo\u010da\u0161\u0107a u Mini, isto\u010dno od svetog grada Meke, poginulo je 363 ljudi a vi\u0161e od 200 je povre\u0111eno.<\/p>\n

\t2006. – Tur\u010din Mehmed Ali Agd\u017ea, koji je 1981. poku\u0161ao da ubije papu Jovana Pavla II, pu\u0161ten je na slobodu posle odle\u017eanih gotovo 25 godina robije u italijanskim i turskim zatvorima zbog atentata na papu kao i ubistva jednog turskog novinara.<\/p>\n

\t2009. – Umro je Klod Beri, francuski re\u017eiser, glumac, producent i scenarista, dobitnik Oskara. Me\u0111u njegovim najpoznatijim filmovima su adaptacije tragi\u010dnih pri\u010da iz provansalskog \u017eivota francuskog pisca Marsela Panjola – „\u017dan de Floret“ i „Manon“. Va\u017eio je za autora koji primorava publiku da razmi\u0161lja i postavlja pitanja.<\/p>\n

\t2009. – Umro je Dragan Savi\u0107, srpski ilustrator, karikaturista i strip autor, poslednji iz plejade velikih strip autora me\u0111uratnog Beograda. Nakon Drugog svetskog rata zavr\u0161io je Akademiju za primenjenu umetnost. Najve\u0107i deo radnog veka proveo je kao karikaturista i novinar u dnevnom listu „Borba“. Njegove karikature objavljivane su i u „Njujork tajmsu“, „Krokodilu“, „Uniti“, „O\u0111iju“, „\u010cikago san tajmsu“, „Asahi \u0161imbunu“. Bio je dopisni \u010dlan Akademije „San Marko“ u Veneciji. Prvi je dobitnik nagrade za karikaturu „Pjer“, a dobio je i niz me\u0111unarodnih priznanja poput Srebrne medalje s palmom na Svetskom festivalu karikature u Bordigeri, prve nagrade na Svetskom konkursu „Karikatura u borbi za mir“ u Njujorku, Zlatne medalje na Bijenalu humora u Tolentinu.<\/p>\n

\n\tIzvor: RTV\/Tanjug<\/a><\/p>\n

Autor:<\/strong> Redakcija
\nDatum:<\/strong> 11, 01, 2012.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 1876. godine ro\u0111en je ameri\u010dki knji\u017eevnik D\u017eek London, jedan od naj\u010ditanijih autora prve polovine 20. veka. Njegova dela imaju istovremeno i avanturisti\u010dku i socijalnu notu.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-22156","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-nekategorizovano"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/22156","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=22156"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/22156\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=22156"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=22156"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=22156"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}