{"id":22153,"date":"2012-01-11T00:00:00","date_gmt":"2012-01-10T23:00:00","guid":{"rendered":"http:\/\/localhost\/ravnica\/2012\/01\/11\/tarkovski-cetvrt-veka-od-smrti-velikog-reditelja\/"},"modified":"2012-01-11T00:00:00","modified_gmt":"2012-01-10T23:00:00","slug":"tarkovski-cetvrt-veka-od-smrti-velikog-reditelja","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/?p=22153","title":{"rendered":"Tarkovski – \u010detvrt veka od smrti velikog reditelja"},"content":{"rendered":"

Krajem decembra navr\u0161ilo se \u010detvrt veka od kad je u jednoj francuskoj bolnici umro od raka na plu\u0107ima veliki ruski i svetski filmski stvaralac, oskarovac, Andrej Tarkovski.<\/strong><\/p>\n

<\/p>\n

\n\t\u00a0<\/p>\n

\n\tNi\u0161ta mi vi\u0161e ne mo\u017ee pomo\u0107i<\/strong><\/p>\n

\tOn je mesec i po dana pre smrti, 18. novembra 1986. zapisao u svoj dnevnik: \u201eBolestan sam. Bronhitis i neka glupost sa potiljkom i mi\u0161i\u0107ima \u0161to deluju na \u017eivce. Od \u010dega neizdr\u017eivo bole vrat i ramena. \u201eSutradan je zatra\u017eio pomo\u0107 masa\u017eera i po\u017ealio mu se da ga zbog nervnih stresova u\u017easno bole vrat i le\u0111a, a 30. novembra je snimio plu\u0107a. Pokazala su se zatamnjenja.
\n\tNakon dve nedelje (15. decembra) zapisao je u dnevniku: \u201e\u010covek \u017eivi i zna da \u0107e umreti pre ili kasnije. Ali ne zna kada i zato odla\u017ee taj momenat na neodre\u0111eno vreme. To mu poma\u017ee da \u017eivi. A ja sad \u2013 znam. I ni\u0161ta mi vi\u0161e ne mo\u017ee pomo\u0107i da \u017eivim.\u201c
\n\tImao je rak na plu\u0107ima. davali su mu mu\u010dnu hemo i radioterapiju. On se do poslednjeg momenta ipak nadao da mo\u017ee jo\u0161 snimiti film o svetom Antoniju ili o Hamletu, ili o Golgofu, i razmi\u0161ljao je o tom filmovima – ali je umro u jednoj francuskoj bolnici no\u0107u izme\u0111u 28. i 29. decembra 1986. godine.<\/p>\n

\tU filmovima se odra\u017eava simbol kapaljke<\/strong><\/p>\n

\tKapaljka, dobijanje fiziolo\u0161kog rastvora, je najmu\u010dnija medicinska procedura. U tebe ubadaju iglu i te\u010dnost postepeno dospeva u organizam: dva i po sata, za koje vreme ti gleda\u0161 u plafon i do\u0111e ti da poludi\u0161 od tuge.
\n\tI filmovi Andreja Tarkovskog po ne\u010demu podse\u0107aju na kapaljku: \u0161iroke narodne mase se vrte, vrpolje se na sedi\u0161tima za vreme procedure gledanja \u201eSolarisa\u201c, \u201eStalkera\u201c ili \u201eNostalgije\u201c. Kako je napisao ameri\u010dki filmski kriti\u010dar Rod\u017eer Ibert koji je voleo filmove Tarkovskog, \u201eSoalris\u201c je u stanju da savremenog gledaoca dovede do katoli\u010dke depresije.
\n\tAli, na kraju iglu izvla\u010de, kapaljku sklanjaju. Ti ustaje\u0161 iz postelje, obuva\u0161 cipele, izlazi\u0161 na ulicu i odjednom shvata\u0161 da su ti dva \u010dasa ubrizgavali narkotik kojemu nema analoga u svetu hemijskih (ili prirodnih) preparata, i taj narkotik \u0107e\u0161 ose\u0107ati u sebi dok si \u017eiv.<\/p>\n

\tPesnikov sin nije se najbolje snalazio s re\u010dima<\/strong><\/p>\n

\tIzgleda pomalo \u010dudno, ali sin pesnika Aleksandra Tarkovskog, najgore od svega komunicirao je upravo re\u010dima. U dijalozima je \u010desto bivao pri\u010dljiv, neprecizan i fal\u0161 (te\u0161ko je razabrati tekst u kadrovima koji izgovara krupnim, so\u010dnim glasom Smoktunovski u \u201eOgedalu\u201c; razgovori tri mu\u0161karca na dresini u \u201eStakleru\u201c tako\u0111e su ispali nedovoljno prijem\u010divi za uho).
\n\tAli zato se Tarkovski kao malo ko drugi virtuozno obra\u0107a slikama, i kao niko pre njega umeo je da upravo slikama tako upe\u010datljivo pripoveda, re\u010di su mu \u010desto smetale \u2013 ali on je umesto njima, umeo da ispri\u010da pri\u010du slikama i pauzama. Pri tome je bio virtuoz za elektri\u010dne udare po gledaocima.
\n\t
\n\tDe\u0161ava se apsolutno \u010dudo <\/strong><\/p>\n

\t\u201eOgledalo\u201c po\u010dinje stilizovanim dokumentarnim kadrovima, scenom u kojoj mladog mucavca \u201eube\u0111uju\u201d da on mo\u017ee da govori – i on po\u010dinje da pri\u010da.
\n\tU \u201eNostalgiji\u201c ima jedan kadar kad umorni, polumrtvi junak Jankovskog le\u017ei na krevetu u jednom hotelu – onda sleduje duga, neverovatno duga pauza, Jankovski zaspi, a zatim u sobu utr\u010dava pas i po\u010dinje da mu li\u017ee ruku. Od tihog struganja po podu pse\u0107eg repa, od njegovog hrapavog jezika, od sutona i ki\u0161e iza prozora, od samrtne tuge i poti\u0161tenosti koje su ispunile vazduh u sobi, po gledaocu odjednom prolazi jeza pra\u017enjenja, de\u0161ava se apsolutno \u010dudo.
\n\tNavo\u0111enje takvih i sli\u010dnih scena mo\u017ee trajati vrlo dugo. \u010celi\u010dna vrata koja proseca Bondar\u010duk, ili epizoda s bezte\u017einskim stanjem u \u201eSolarisu\u201c, \u201eLetim\u201c, kao i scena sa zvonom u \u201eRubljovu\u201d,
\n\t\u010da\u0161a koja se kre\u0107e po stolu zajedno sa tjut\u010devskim sumornim stihovima; neprozirni oganj \u017eudnje u \u201eStakleru\u201c, \u201eOgledalu\u201d, giljotina u \u201eIvanovom detinjstvu\u201c – sve je to nemogu\u0107e ikad zaboraviti gledaocu koji je bar jednom gledao sve ove filmove magi\u010dnog trajanja i estetike.
\n\t\u00a0<\/p>\n

\n\tNeverovatna gracioznost scenarija <\/strong><\/p>\n

\tZadivljuju\u0107e je kako se to sve kod njega uklapa u neverovatnu gracioznost scenarija. \u201eNostalgija\u201c je prekrasno trospratno italijansko zdanje, u kojemu je na prvoj eta\u017ei pri\u010da o ruskom slikaru, koji se nasuprot logici i zdravom razumu vra\u0107a iz Italije u Rusiju gde ponovo postaje kmet i gine; na drugom spratu je pri\u010da o sovjetskom gra\u0111aninu Jankovksom na slu\u017ebenom putu, koji neverovatno strada i pati i kojemu vi\u0161e nije ni\u0161ta potrebno osim uspomena na detinjstvo; na tre\u0107oj eta\u017ei je pri\u010dao poreme\u0107enom \u010doveku koji pomo\u0107u samo\u017ertvovanja nastoji da spase svet od Tre\u0107eg svetskog rata. Taj osobenjak je prepun vazduha i svetlosti. Stepeni\u0161ta izme\u0111u eta\u017ea su veoma \u0161iroka tako da mo\u017ee\u0161 po njima \u0161etati beskona\u010dno. Ali si ti du\u017ean da se kre\u0107e\u0161 lagano kao pod vodom, kao u snu, ina\u010de ne\u0107e\u0161 primetiti ono \u0161to je najglavnije. Osobenjak ne ra\u010duna na magnovenja odu\u0161evljenja i ushi\u0107enja, nego na to da bi ga gledalac zapamtio i zatim \u0161etao po njemu u svom se\u0107anju.<\/p>\n

\tTarkovski vodi svog gledaoca za ruku po slo\u017eeno sazdanim lavirintima svojih filmova<\/strong><\/p>\n

\t\u201eSolaris\u201d je duga\u010dki, slo\u017eeno sazdan, zanosan lavirint, po kojemu Tarkovski vodi svoga gledaoca za ruku. I u jednom momentu gledalac shvata da je to najbolji na\u010din da se ispri\u010da vrlo prosta pri\u010da o \u010doveku koga su u \u017eivotu volela tri lica: njegova \u017eena, njegova majka i otac. \u017denu je doveo do samoubistva, na majku je na kraju zaboravio i nije joj do\u0161ao ni na sahranu. I potom je krenuo na Solaris tamo se \u201e\u010delom sudario s ljubavlju\u201d od koje se odbio. On je tu ljubav isterivao na vrata, a ona se vra\u0107a kroz prozor; on za\u017emuri, dok se ona baca na njega i silom mu pomi\u010de o\u010dne kapke. Dirljivo je \u0161to on na kraju pada na kolena pred ocem, koji se, na\u017ealost, tako\u0111e javlja iz uspomena. To je u izvesnom smislu poput pri\u010de o astronautu koji je leteo na drugu planetu sa istra\u017eiva\u010dkim ciljem, a doleteo je do Boga i po\u010deo da mu postepeno, strpljivo obja\u0161njava \u0161ta je to ljubav i zbog \u010dega nije trebalo ni onda da se odbija ni sada da \u017emuri.<\/p>\n

\tIngmar Bergman: Moje prvo su\u010deljavanje sa filmom Tarkovskog bilo je sli\u010dno \u010dudu<\/strong><\/p>\n

\tIngmar Bergman je jednom prilikom zapisao: \u201eMoje prvo su\u010deljavanje sa filmom Tarkovskog bilo je sli\u010dno \u010dudu. Odjednom sam se obreo pred prostorijom, \u010dije klju\u010deve mi ranije niko nikad nije dao. To je bila soba u koju sam oduvek hteo da u\u0111em – a ispalo je da u njoj odavno boravi drugi \u010dovek i on se tamo ose\u0107a svr\u0161eno slobodno.\u201d
\n\tOtkud to da na Skandinavce Tarkovski ostavlja sna\u017eniji utisak nego na sve druge ljude: Lars fon Trier ga voli ne manje od Bergmana (gledalac dobija utisak da kad se na po\u010detku \u201eMelanholije\u201d pojavljuje konj koji pada na zemlju, da je to ba\u0161 onaj konj iz prologa \u201eRubljova\u201d, ali u znatnoj meri lo\u0161ije raspolo\u017een).
\n\tSa Skandinavcima se ne mo\u017ee sporiti: u sovjetskoj i svetskoj kinematografiji bilo je malo re\u017eisera koji su bolje od njega razumevali \u0161ta je to film.<\/p>\n

\tSve \u0161to je Tarkovski stvorio, ostvario je ne razumom, nego \u010distom intuicijom<\/strong>
\n\t\u00a0<\/p>\n

\n\t\"\"<\/p>\n

\n\tNeophodno je ista\u0107i da sve \u0161to je Tarkovski stvorio, ostvario je to ne na razumu, ne razmi\u0161ljanjem kojima je napunio svoje dnevnike, nego \u010distom intuicijom.
\n\tMagija kojom je naselio svoje filmove u malo \u010demu je od njega samog zavisila. \u010cini se da je ta magija kojom su prenaseljeni njegovi filmovi u malo \u010demu od njega samog zavisila. On je to duboko ose\u0107ao i jednom prilikom je poku\u0161ao da objasni te strane ose\u0107anja: ponekad ti se \u010dini da si re\u017eiser, tako bar izgleda\u0161 samom sebi, kao autor, a ustvari si ti samo provodnik koji dodiruje materijal predaju\u0107i mu energiju i pretvaraju\u0107i ga u zlato.
\n\tU \u201eRubljovu\u201d srednjevekovni momak, mucavac Burljajev, vrlo samouvereno nadzire livenje zvona pri\u010daju\u0107i svima kako mu je pokojni otac – livac preneo neku tajnu zvonarskog bakra. On ostavlja utisak da se od svih najbolje u to razume. A ustvari, od svega toga nije bilo ni\u0161ta: ni u \u0161ta se on posebno ne razabira, i nikakvih tajni ne zna, radi na osnovu \u010distog nadahnu\u0107a, a zvono nekako izlazi iz livnice, i zvoni zadivljuju\u0107e \u010distim zvukom, i prestav\u0161i da muca, Burljajev pla\u010de u nekom divljem zanosu – to je jedna od najupe\u010datljivijih i najpotresnijih scena u svekolikoj svetskoj kinematografiji.<\/p>\n

Autor:<\/strong> Branko Rako\u010devi\u0107
\nDatum:<\/strong> 11, 01, 2012.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Krajem decembra navr\u0161ilo se \u010detvrt veka od kad je u jednoj francuskoj bolnici umro od raka na plu\u0107ima veliki ruski i svetski filmski stvaralac, oskarovac, Andrej Tarkovski.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-22153","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-nekategorizovano"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/22153","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=22153"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/22153\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=22153"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=22153"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=22153"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}