{"id":22128,"date":"2012-01-10T00:00:00","date_gmt":"2012-01-09T23:00:00","guid":{"rendered":"http:\/\/localhost\/ravnica\/2012\/01\/10\/vremeplov-rodjen-car-teodosije-i\/"},"modified":"2012-01-10T00:00:00","modified_gmt":"2012-01-09T23:00:00","slug":"vremeplov-rodjen-car-teodosije-i","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/?p=22128","title":{"rendered":"Vremeplov: Ro\u0111en car Teodosije I"},"content":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 347. godine ro\u0111en je vizantijski (rimski) car Teodosije I, nazvan Teodosije Veliki, vladao je od 379. do 392. kad je uspeo da obnovi Carstvo u punom obimu.<\/strong><\/p>\n

<\/p>\n

\n\tDo smrti 395. upravljao je Rimom kao poslednji vladar jedinstvene imperije. Konsolidovao je prilike na Balkanu i uspostavio je primirje s Vizigotima, zabranio paganske obrede i proglasio hri\u0161\u0107anstvo jedinom zvani\u010dnom religijom. Posle pregovora s Persijom, mirovnim ugovorom uspeo je da za dug period u\u010dvrsti isto\u010dne granice carstva. Pred kraj vladavine odlu\u010dio je da vlast u Isto\u010dnom rimskom carstvu preda starijem sinu Arkadiju, a u Zapadnom mla\u0111em Flaviju Honoriju. Zapadno carstvo je zbacivanjem poslednjeg rimskog cara Romula Avgustula 476. sru\u0161io germanski vo\u0111a Odoakar, a Isto\u010dno (Vizantija) po\u017eivelo je jo\u0161 1000 godina.<\/p>\n

\tDanas je sreda, 11. januar, 11. dan 2012. Do kraja godine ima 355 dana.<\/strong><\/p>\n

\t1503. – Ro\u0111en je italijanski slikar \u0110irolamo Fran\u010desko Marija Macola, poznat kao Parmi\u0111anino, portretista koji je nastojao da izrazi unutra\u0161nji \u017eivot modela. Radio je freske i oltarske slike u Parmi, Rimu i Bolonji.<\/p>\n

\t1569. – U Engleskoj je, pod patronatom kraljice Elizabete I, u katedrali Svetog Pavla u Londonu prvi put organizovana lutrija.<\/p>\n

\t1811. – Skup\u0161tina svih narodnih stare\u0161ina u Srbiji osnovala je u vreme Prvog srpskog ustanka prva pope\u010diteljstva (ministarstva). Ministar prosvete postao je naju\u010deniji Srbin tog vremena, rektor Velike \u0161kole u Beogradu Dositej Obradovi\u0107.<\/p>\n

\t1842. – Ro\u0111en je ameri\u010dki filozof i psiholog Vilijam D\u017eejms, tvorac personalisti\u010dke verzije pragmatizma prema kojoj u osnovi istinitog saznanja le\u017ei „volja za verovanjem“. Dela: „Pragmatizam“, „Principi psihologije“, „Volja za verovanjem“, „Eseji o radikalnom empirizmu“, „Razlike u religioznom iskustvu“.<\/p>\n

\t1843. – Austrijski car Ferdinand I je u vreme uspona takozvanog Ilirskog preporoda zabranio upotrebu ilirskog imena.<\/p>\n

\t1866. – U brodolomu engleskog broda „London“ na putu ka Australiji poginuo je 231 putnik.<\/p>\n

\t1870. – U Boki Kotorskoj zavr\u0161en je Krivo\u0161ijski ustanak srpskog naroda, koji je izbio zbog odluke austrougarskih vlasti o uvo\u0111enju vojne obaveze za stanovni\u0161tva tog kraja. Primirje je uspostavljeno posle tromese\u010dnih \u017eestokih borbi, kada je austrijski namesnik Dalmacije general Gavro Rodi\u0107, po nalogu Be\u010da, amnestirao ustanike, ukinuo zabranu slobodnog no\u0161enja oru\u017eja, doneo odluku o nadoknadi materijalne \u0161tete i ukinuo vojnu obavezu za kotorski okrug.<\/p>\n

\t1878. – U Srpsko-turskom ratu srpska vojska je oslobodila Ni\u0161 i u grad je stupio vladar Srbije Milan Obrenovi\u0107, tada knez od 1882. kralj. Za oslobo\u0111enje grada odlu\u010duju\u0107a je bila pobeda Brani\u010devske brigade na \u010cegru. U zavr\u0161nim operacijama Moravski i \u0160umadijski korpus osvojili su sve strate\u0161ke objekte u Ni\u0161u. Tim \u010dinom ovaj drevni grad kona\u010dno je nakon vi\u0161evekovne turske okupacije ponovo postao sastavni deo Srbije.<\/p>\n

\t1886. – U Njujorku je po\u010deo prvi \u0161ahovski me\u010d za prvaka sveta izme\u0111u Vilhelma \u0160tajnica i Johana Cukertorta, koji je dobio \u0160tajnic rezultatom 10:5, uz pet remija. Titulu je odbranio 1889. i 1892. u me\u010devima protiv Mihaila \u010cigorina, ali je 1894. pora\u017een od Emanuela Laskera rezultatom 10:5, uz \u010detiri remija. Napisao je „Ud\u017ebenik modernog \u0161aha“, koji se smatra osnovom moderne \u0161ahovske strategije.<\/p>\n

\t1907. – Ro\u0111en je francuski dr\u017eavnik Pjer Mandes Frans, vo\u0111a levog krila Radikalsocijalisti\u010dke partije, koji je kad je 1954. postao predsednik vlade okon\u010dao francusku vojnu intervenciju u Indokini. Vlast je izgubio 1955. zbog privrednih problema i pobune u Al\u017eiru. U Drugom svetskom ratu borio se u Pokretu otpora do 1942. posle \u010dega se prebacio u London i u\u010destvovao u vazduhoplovnim akcijama saveznika u sastavu bombarderske grupe „Loren“.<\/p>\n

\t1922. – Prvi pacijent izle\u010den insulinom od \u0161e\u0107erne bolesti postao je 14-godi\u0161nji Kana\u0111anin Lenard Tompson.<\/p>\n

\t1928. – Umro je engleski pisac Tomas Hardi, slikar sela i provincijske varo\u0161ice. Prvi u engleskoj literaturi stvorio je tzv. pokrajinski roman i pripovetku. Dela: romani „Pod zelenim drvetom“, „Daleko od razuzdane gomile“, „Povratak domoroca“, „Tesa od D'Arbervilovih“, „Neznani D\u017eud“, zbirke pripovedaka „Pri\u010de iz Vaseksa“, „\u017divotne male ironije“, „Plemenite gospe“, „Promenjeni \u010dovek“, drama „Dinasti“, vi\u0161e zbirki pesama.<\/p>\n

\t1946. – Skup\u0161tina u Tirani proglasila je Narodnu republiku Albaniju – \u010dime je pravno legitimisana komunisti\u010dka vlast.<\/p>\n

\t1962. – Sne\u017ena lavina zbrisala je u peruanskim Andima selo Huaskaran i usmrtila vi\u0161e od 3.000 ljudi.<\/p>\n

\t1966. – Umro je indijski dr\u017eavnik Lal Bahadur \u0160astri, koji je premijer Indije postao 1964. posle smrti D\u017eavaharlala Nehrua.<\/p>\n

\t1966. – Umro je \u0161vajcarski skulptor i slikar italijanskog porekla Alberto \u0110akometi, \u010dije je obimno, raznovrsno i osobeno delo izraz vi\u0161e dominantnih struja u umetnosti 20. veka. U ranom periodu stvarao je pod uticajem kubizma i nadrealizma, kasnije se bavio prostornim konstrukcijama.<\/p>\n

\t1970. – Nigerijska armija je posle 32 meseca borbi u gra\u0111anskom ratu u kojem je poginulo milion i po ljudi, skr\u0161ila pobunu secesionista u provinciji Bijafra, a vo\u0111a pobunjenika general \u010cukvuemeka Odumegvu Od\u017eukvu prinu\u0111en je da napusti zemlju dan posle pada Overija, glavnog grada Bijafre.<\/p>\n

\t1976. – Predsednik Ekvadora Rodriges Lara zba\u010den je vojnim udarom.<\/p>\n

\t1992. – Predsednik Al\u017eira Bend\u017eedid \u0160adli podneo je ostavku usred politi\u010dke krize posle uspona islamisti\u010dkog Fronta Nacionalnog Spasa u prvom krugu parlamentarnih izbora.<\/p>\n

\t1995. – Turski dnevnik „Sabah“ zatra\u017eio je od vo\u0111e bosanskih muslimana Alije Izetbegovi\u0107a da se izjasni da li se zala\u017ee za diktaturu ili demokratiju. Tom prilikom zatra\u017eeno je i obja\u0161njenje o sudbini 350 miliona US dolara pri \u010demu je naveden ra\u010dun u jednoj \u0160vajcarskoj banci koji su koristili on i \u010dlanovi njegove porodice.<\/p>\n

\t1998. – Jedan islamski terorista ubio je najmanje 22 \u0161iitska muslimanska vernika tokom molitve u d\u017eamiji u pakistanskom gradu Lahore.<\/p>\n

\t2008. – Umro je Ser Edmund Persival Hilari, novozelandski alpinista i istra\u017eiva\u010d, prvi osvaja\u010d Mont Everesta. Ro\u0111en je 1919. kod Oklenda. Najvi\u0161i vrh sveta (8.848 metara) osvojio je 29. maja 1953. kao \u010dlan britanske ekspedicije, zajedno sa Tenzingom Norgajem, pripadnikom nepalskog naroda \u0160erpa. Avanturisti\u010dkog duha, Hilari je 1958. predvodio i ekspediciju koja je, pola veka posle legendarne trke izme\u0111u Amundsena i Skota, stigla na Ju\u017eni pol, a 1977. istra\u017eivao je indijsku reku Gang od u\u0161\u0107a do izvora. S astronautom Nilom Armstrongom, prvim \u010dovekom koji je stupio na Mesec, Hilari je 1985. godine bio i na Severnom polu. Osim Mont Everesta, izme\u0111u 1956. i 1965, osvojio je jo\u0161 deset himalajskih vrhova. Od 1985. do 1989. obavljao je du\u017enost novozelandskog ambasadora u Indiji.<\/p>\n

\t2009. – U udesu trajekta koji se kretao od Sulavesija ka Borneu, na istoku Indonezije, stradalo je 246 osoba. Brod je isplovio uprkos upozorenjima o lo\u0161im vremenskim uslovima.<\/p>\n

\n\tIzvor: RTV\/Tanjug<\/a><\/p>\n

Autor:<\/strong> Redakcija
\nDatum:<\/strong> 10, 01, 2012.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 347. godine ro\u0111en je vizantijski (rimski) car Teodosije I, nazvan Teodosije Veliki, vladao je od 379. do 392. kad je uspeo da obnovi Carstvo u punom obimu.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-22128","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-nekategorizovano"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/22128","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=22128"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/22128\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=22128"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=22128"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=22128"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}