{"id":22114,"date":"2012-01-09T00:00:00","date_gmt":"2012-01-08T23:00:00","guid":{"rendered":"http:\/\/localhost\/ravnica\/2012\/01\/09\/vremeplov-umro-laza-lazarevic\/"},"modified":"2012-01-09T00:00:00","modified_gmt":"2012-01-08T23:00:00","slug":"vremeplov-umro-laza-lazarevic","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/?p=22114","title":{"rendered":"Vremeplov: Umro Laza Lazarevi\u0107"},"content":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 1890. godine umro je srpski pisac i lekar Laza Lazarevi\u0107, jedan od najboljih srpskih realista. Prava je zavr\u0161io u Beogradu a medicinu u Berlinu.<\/strong><\/p>\n

<\/p>\n

\n\tNapisao je samo devet pripovedaka, od kojih je „\u0160vabica“ ostala u fragmentima. Mada s patrijarhalnim pogledima na \u017eivot, njegove pripovetke – sa\u017eete, s veoma sna\u017enom unutra\u0161njom dramatikom – imaju klasi\u010dnu vrednost. Prevodio je ruske pisce Nikolaja \u010cernji\u0161evskog, Nikolaja Gogolja i Alekseja Pisemskog i francuskog pisca E\u017eena Srkriba. Kao lekar u\u010destvovao je u organizaciji saniteta u Srbiji i objavio 54 rada u stru\u010dnim medicinskim \u010dasopisima, od kojih neki imaju izuzetan zna\u010daj. Ostala dela: „Prvi put s ocem na jutrenje“, „Sve \u0107e to narod pozlatiti“, „Vetar“, „Na bunaru“, „\u0160kolska ikona“, „On zna sve“, „U dobri \u010das hajduci“, „Verter“.<\/p>\n

\tDanas je utorak, 10. januar, deseti dan 2012. Do kraja godine ima 356 dana.<\/strong><\/p>\n

\t1769. – Ro\u0111en je francuski oficir Mi\u0161el Nej, jedan od najve\u0107ih mar\u0161ala cara Napoleona I, koji se istakao u nizu bitaka i pohoda. Posle Napoleonovog pada optu\u017een je za izdaju, osu\u0111en na smrt i pogubljen 1815.<\/p>\n

\t1778. – Umro je \u0161vedski prirodnjak Karl fon Line, koji je prvi postavio principe definisanja rodova i vrsta i uveo binarnu nomenklaturu, tako da svaka biljka i \u017eivotinja ima dva imena – roda i specije (vrste). Osniva\u010d je i prvi predsednik \u0160vedske akademije nauka i Prirodnja\u010dkog muzeja. Njegova sistematika biljaka prema polnim organima va\u017ei i sada. Dela: „Systema naturae“, „Philosophia botanica“, „Genera plantarum“, „Species plantarum“.<\/p>\n

\t1793. – Francuz \u017dan Pjer Blan\u0161ar izveo je prvi let balonom iznad severnoameri\u010dkog kontinenta.<\/p>\n

\t1862. – Umro je ameri\u010dki pronalaza\u010d Semjuel Kolt, po \u010dijem je prezimenu nazvan revolver koji je konstruisao.<\/p>\n

\t1863. – U Londonu je otvorena prva linija podzemne \u017eeleznice u svetu.<\/p>\n

\t1882. – Po\u010deo je Hercegova\u010dko-bokeljski ustanak Srpskog naroda protiv Austro-Ugarske. Osim optere\u0107enja nametima, ogor\u010denje koje je izazvalo bunu bilo je posledica novog Zakona o vojnoj obavezi koji je podrazumevao regrutovanje svih bez razlike. Nakon nekoliko meseci Austro-Ugarska je suzbila ustanak.<\/p>\n

\t1889. – Francuska je uspostavila protektorat nad Obalom Slonova\u010de.<\/p>\n

\t1909. – Ro\u0111en je srpski fizi\u010dar i hemi\u010dar Pavle Savi\u0107, jedan od pronalaza\u010da procesa nuklearne fisije (cepanje atomskog jezgra), profesor Beogradskog univerziteta, predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti od 1971. do 1981. Svetski poznat nau\u010dnik postao je kad je sa Irenom \u017dolio Kiri 1937. i 1938. otkrio izotope poznatih elemenata bombardovanjem atoma urana sporim neutronima. Rezultat je bio neo\u010dekivan i epohalan – otkriveni su i elementi srednje atomske mase (lantan i drugi), a ne samo tzv. transuranski elementi, kako se o\u010dekivalo. Drugi nau\u010dnici su ponavljanjem tog eksperimenta ustanovili da je bombardovanje neutronima proizvelo cepanje jezgra atoma urana. Tokom Drugog svetskog rata bio je pripadnik NOP-a, 1942. izabran je za potpredsednika na Prvom zasedanju AVNOJ-a. Posle rata organizovao je Institut za nuklearne nauke u Vin\u010di kod Beograda.<\/p>\n

\t1910. – Ro\u0111ena je ruska balerina Galina Sergejevna Ulanova, vode\u0107a balerina „Bolj\u0161oj teatra“ posle Drugog svetskog rata. Debitovala je 1928. u „Kirov teatru“, odmah iskazav\u0161i rasko\u0161an talenat, a ubrzo je postala prvakinja „Bolj\u0161oj teatra“. Briljantno je tuma\u010dila vode\u0107e role u baletima „Labudovo jezero“, „Uspavana lepotica“, „Krcko ora\u0161\u010di\u0107“, „\u017dizela“, „Pepeljuga“, „Romeo i Juluja“. Po okon\u010danju igra\u010dke karijere postala je baletski pedagog u koreografskoj \u0161koli „Bolj\u0161oj teatra“.<\/p>\n

\t1913. – Ro\u0111en je \u010dehoslova\u010dki dr\u017eavnik Gustav Husak, koji je na \u010delo KP \u010cehoslova\u010dke do\u0161ao posle sovjetske vojne intervencije 1968. zameniv\u0161i Aleksandera Dub\u010deka, a 1975. postao je \u0161ef dr\u017eave. Bio je jedan od vo\u0111a Slova\u010dkog ustanka u Drugom svetskom ratu 1944. a kao „slova\u010dki nacionalista“ period od 1951. do 1960. proveo je u zatvoru. Pod pritiskom javnosti podneo je 1989. ostavku na funkciju predsednika \u010cehoslova\u010dke.<\/p>\n

\t1917. – Umro je Bafalo Bil legendarna li\u010dnost istorije Amerike u vreme osvajanja prostranstava na zapadu dana\u0161njih SAD. Ro\u0111en je kao Vilijam Frederik Kodi, a nadimak je stekao kao ve\u0161t lovac na bizone. U poznijim godinama obilazio je svet u sklopu jednog cirkusa prikazuju\u0107i svoje neobi\u010dne ve\u0161tine. Sa svojim cirkusom gostovao i u tada\u0161njoj Kraljevini Srbiji.<\/p>\n

\t1920. – U \u017denevi je izabrano ve\u0107e Dru\u0161tva naroda. Tvorac organizacije bio je ameri\u010dki predsednik Vudro Vilson, ali je ideja nai\u0161la na najve\u0107i otpor ba\u0161 u SAD, koje nikad nisu pristupile Dru\u0161tvu, a Sovjetski Savez je to u\u010dinio tek 1934. Dru\u0161tvo je dospelo u krizu u vreme italijanske agresije na Etiopiju i bilo je potpuno nemo\u0107no da reaguje na agresivne poteze Nema\u010dke uo\u010di Drugog svetskog rata.<\/p>\n

\t1922. – Artur Grifit je postao prvi predsednik Irske posle sticanja nezavisnosti te zemlje od Velike Britanije.<\/p>\n

\t1926. – Abdul Aziz ibn Saud progla\u0161en je za kralja Hed\u017easa, U Velikoj mo\u0161eji u Meki. Ned\u017ed, Hed\u017eas i Asir koje je pod svojom vla\u0161\u0107u ujedinila dinastija Saudita, posta\u0107e (uz jo\u0161 neke manje teritorije) sastavni deo novoformirane dr\u017eave Saudijska Arabija. Porodica Saud vladala je Rijadom u Ned\u017eadu od polovine 18. veka, s prekidima. Posle Prvog svetskog rata oni su pripojili Hed\u017eas u kom se nalaze najve\u0107e svetinje islama – Meka i Medina, da bi po\u010detkom tridesetih oformili novu dr\u017eavu, najve\u0107u na arabijskom poluostrvu.<\/p>\n

\t1928. – Sovjetska vlada je ispunila nalog Staljina i proterala je iz zemlje Trockog, jednog od vo\u0111a Oktobarske revolucije. Trocki je ubijen u izbegli\u0161tvu u Meksiku 1940. najverovatnije po Staljinovom nalogu.<\/p>\n

\t1943. – Jedinice Donskog fronta Crvene armije po\u010dele su u Drugom svetskom ratu uni\u0161tavanje opkoljene nema\u010dke \u0160este oklopne armije kod Staljingrada, po\u0161to je nema\u010dka komanda odbila kapitulaciju.<\/p>\n

\t1946. – U Londonu je po\u010dela prva sednica Generalne skup\u0161tine Ujedinjenih nacija, \u010dime je Dru\u0161tvo naroda zvani\u010dno prestalo da postoji.<\/p>\n

\t1951. – Umro je ameri\u010dki pisac Sinkler Luis, dobitnik Nobelove nagrade za knji\u017eevnost 1930. Ismevao je zablude i samoobmane ameri\u010dkog dru\u0161tva, pisao je protiv rasne diskriminacije. U realisti\u010dko-satiri\u010dnim romanima je podvrgavao podsmehu lekare, sve\u0161tenike, sudije, sitno gra\u0111anstvo, ali i poslovne ljude, industrijalce. Dela: romani „Dr Erousmit“, „En Vikers“, „Elmer Gantri“, „Glavna ulica“, „Bebit“, „Dodsvort“, „Mentrep“, „Kraljevska krv“, „To je ovde nemogu\u0107no“ (vizija fa\u0161izacije SAD).<\/p>\n

\t1957. – Harold Makmilan je postao premijer Velike Britanije, dan posle ostavke Entonija Idna, kompromitovanog britanskom agresijom na Egipat u oktobru 1956.<\/p>\n

\t1969. – \u0160vedska je kao prva zapadna zemlja uspostavila diplomatske odnose sa Severnim Vijetnamom.<\/p>\n

\t1971. – Umrla je francuska modna kreatorka Gabrijela „Koko“ \u0160anel, jedan od svetskih „modnih diktatora“ 20. veka. \u0160est decenija suvereno je vladala visokom pariskom modom.<\/p>\n

\t1984. – Umro je princ Laosa Suvana Fuma, predsednik vlade te zemlje u vi\u0161e navrata do 1975. kada je dolaskom na vlast komunista politi\u010dko ustrojstvo Laosa potpuno izmenjeno.<\/p>\n

\t1991. – Generalni sekretar UN Havijer Peres de Kueljar otputovao je u Bagdad, ali nije uspeo da spre\u010di Zalivski rat u kojem su zapadne zemlje, pod vo\u0111stvom SAD, nanele te\u017eak poraz ira\u010dkoj armiji, koja je prethodno okupirala Kuvajt.<\/p>\n

\t1996. – Izrael je pustio iz zatvora stotine Palestinaca, nekoliko dana uo\u010di prvih palestinskih nacionalnih izbora u Gazi i na Zapadnoj obali.<\/p>\n

\t1997. – U Sofiji je nekoliko desetina hiljada ljudi demonstriralo protiv vlade Socijalisti\u010dke partije Bugarske, a najvatreniji demonstranti probili su policijski kordon, upali u zgradu skup\u0161tine i demolirali je.<\/p>\n

\t2002. – Biv\u0161a predsednica Republike Srpske Biljana Plav\u0161i\u0107 dobrovoljno se predala Ha\u0161kom tribunalu.<\/p>\n

\t2004. – SAD su formalno objavile da je oboreni ira\u010dki predsednik, uhva\u0107en 13. decembra 2003, neprijateljski ratni zarobljenik.<\/p>\n

\t2007. – Umro je Karlo Ponti, italijanski filmski producent. Na dugoj listi dela koja je producirao nalazi se i remek-delo Mikelan\u0111ela Antonionija iz 1966. godine „Blow Up“ i film Dejvida Lina „Doktor \u017divago“ iz 1965. za koji je bio nominovan za Oskara. Sara\u0111ivao je i sa \u010duvenim re\u017eiserima kao \u0161to su Federiko Felini i \u017dan Lik Godar. Kao producent Ponti je otkrio Sofiju Loren, sa kojom se docnije i ven\u010dao.<\/p>\n

\n\tIzvor: RTV\/Tanjug<\/a><\/p>\n

Autor:<\/strong> Redakcija
\nDatum:<\/strong> 09, 01, 2012.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 1890. godine umro je srpski pisac i lekar Laza Lazarevi\u0107, jedan od najboljih srpskih realista. Prava je zavr\u0161io u Beogradu a medicinu u Berlinu.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-22114","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-nekategorizovano"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/22114","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=22114"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/22114\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=22114"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=22114"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=22114"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}