{"id":22080,"date":"2012-01-07T00:00:00","date_gmt":"2012-01-06T23:00:00","guid":{"rendered":"http:\/\/localhost\/ravnica\/2012\/01\/07\/vremeplov-preminuo-galileo-galilej\/"},"modified":"2012-01-07T00:00:00","modified_gmt":"2012-01-06T23:00:00","slug":"vremeplov-preminuo-galileo-galilej","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/?p=22080","title":{"rendered":"Vremeplov: Preminuo Galileo Galilej"},"content":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 1642.godine Uumro je italijanski astronom, fizi\u010dar i matemati\u010dar Galileo Galilej, osniva\u010d mehanike kao nauke (dinamike i kinematike).<\/strong><\/p>\n

<\/p>\n

\n\tHidrostatsku vagu prona\u0161ao je 1585. a 1589. formulisao je zakone slobodnog pada tela pod dejstvom sile te\u017ee i kretanja po kosoj ravni. Uveo je pojmove ubrzanja i inercije. Konstruisao je astronomski durbin, otkrio Orionovu maglinu, neravnine na Mesecu, \u010detiri Jupiterova satelita (Io, Evropa, Ganimed i Kalisto), Venerine faze, pege na Suncu i konstatovao da je Mle\u010dni Put ogroman skup zvezda. Zala\u017eu\u0107i se za heliocentri\u010dni sistem Nikole Kopernika i dokazuju\u0107i da je geocentri\u010dni ptolomejski sistem zabluda, 1616. sukobio se s rimokatoli\u010dkom crkvom. Sud inkvizicije prisilio ga je da se odrekne teze da se Zemlja okre\u0107e oko Sunca.
\n\t
\n\tDanas je nedelja, 8. Januar. Do kraja godine ima 358 dana.<\/strong><\/p>\n

\t1297. – Italijanski plemi\u0107 Fran\u010deskino Grimaldi, preobu\u010den u kalu\u0111era, u\u0161unjao se u tvr\u0111avu Monako koja se tada nalazila pod vla\u0161\u0107u \u0110enove, potom je u nju pustio svoje vojnike i osvojio je. On je osniva\u010d dinastije Grimaldi – koja je i sada na vlasti u kne\u017eevini Monako.<\/p>\n

\t1324. – Umro je italijanski istra\u017eiva\u010d Marko Polo, najpoznatiji evropski srednjovekovni putnik. Ka Dalekom istoku krenuo je u 17. godini iz Venecije 1271. Proputovao je Mesopotamiju, Kurdistan, Persiju, Turan, Pamir, Kineski Turkestan i Mongoliju i stigao u Peking 1275. Kao prvi Evropljanin pre\u0161ao je preko Pamira, Turkestana i Mongolije. Od 1275. do 1292. proputovao je gotovo celu Kinu, a na povratku je od 1292. do 1295. putovao preko Indokine, dana\u0161nje Indonezije, Singapura, Indijskog okeana, Persije i Crnog mora. Opisao je svoja putovanja u „Knjizi o \u010dudima sveta“, objavljenoj 1298. docnije nazvanoj „Milion“.<\/p>\n

\t1589. – Ro\u0111en je Ivan (D\u017eivo) Gunduli\u0107, pisac iz Dubrovnika, \u010dija je poezija pro\u017eeta opevanjem slobode, kao i pozivanjem Srba i drugih Slovena na borbu protiv Turaka. U najzna\u010dajnijem delu, epu „Osman“, opevao je Ho\u0107imsku bitku i Osmanovu smrt 1621. vide\u0107i u tome predznak propasti Osmanskog carstva i oslobo\u0111enja Srba i drugih Slovena. U mladosti je pisao drame, pastorale i lirske pesme, koje su najve\u0107im delom izgubljene. Smatra se najve\u0107im baroknim pesnikom me\u0111u Slovenima uop\u0161te. Ostala dela: pastorala „Dubravka“, spev „Suze sina razmetnoga“, „Arijadna“.<\/p>\n

\t1679. – Francuski istra\u017eiva\u010d Rober Kavelije de la Sal otkrio je vodopade Nijagare.<\/p>\n

\t1713. – Umro je italijanski kompozitor i violinista Arkan\u0111elo Koreli, osniva\u010d bolonjske violinske \u0161kole. Suptilan ali uravnote\u017een umetnik, uspe\u0161no je uspostavio ravnote\u017eu s obiljem baroknih ukrasa u svojoj muzici, postigav\u0161i neobi\u010dnu smirenost. Znatno je uticao na Johana Sebastijana Baha. Dela: 12 kon\u010derta grosa, sonate za violinu, trio sonate.<\/p>\n

\t1870. – Ro\u0111en je \u0161panski general Migel Primo de Rivera i Orbaneha, profa\u0161isti\u010dki vojni diktator \u0160panije od septembra 1923. do januara 1930. Njegov re\u017eim je poku\u0161ao da ujedini \u0160paniju geslom „jedna zemlja, jedna vera, jedna monarhija“, ali nije uspeo da stvori prihvatljiv politi\u010dki sistem, pa je podneo ostavku pod pritiskom vojske \u010diju je podr\u0161ku izgubio.<\/p>\n

\t1896. – Umro je francuski pisac Pol Verlen, boem i pustolov, \u010dija je poezija, puna lirizma i muzikalnosti, znatno uticala na francuske simboliste. Dela: zbirke „Romanse bez re\u010di“, „Galantne sve\u010danosti“, „Elegije“, „Mudrost“.<\/p>\n

\t1899. – Ro\u0111en je cejlonski dr\u017eavnik Solomon Bandaranaike, osniva\u010d i vo\u0111a Partije slobode i predsednik vlade Cejlona (sada\u0161nja \u0160ri Lanka) od 1956. do 1959. kad je ubijen u atentatu. Zalagao se za ukidanje stranih vojnih baza, nacionalizaciju stranog kapitala i vanblokovsku spoljnu politiku. Posle pobede na izborima, na polo\u017eaju predsednika vlade nasledila ga je njegova udovica Sirimavo.<\/p>\n

\t1902. – Ro\u0111en je ruski politi\u010dar Georgij Maksimilijanovi\u010d Maljenkov, koji je 1953. na polo\u017eaju predsednika vlade nasledio preminulog Staljina. U februaru 1955. dao je ostavku i postao jedan od potpredsednika u vladi Nikolaja Bulganjina, a u junu 1957. smenjen je s funkcije u vladi i isklju\u010den iz Politbiroa i CK KP Sovjetskog Saveza, pod optu\u017ebom da je u\u010destvovao u zaveri za obaranje Nikite Hru\u0161\u010dova.<\/p>\n

\t1923. – Francuske i belgijske trupe u\u0161le su u Rursku oblast zbog poku\u0161aja pora\u017eene Nema\u010dke da izigra ugovor o otplati ratne \u0161tete u Prvom svetskom ratu. Reparaciona komisija krajem 1922. konstatovala je ka\u0161njenje isporuke uglja na ime od\u0161tete Francuskoj i Belgiji i francuski predsednik vlade Rejmon Poenkare objavio je da \u0107e vojskom zaposesti Rur i osigurati efikasnu naplatu ratne \u0161tete. Kriza je sporazumno re\u0161ena polovinom 1924. a u julu 1925. Francuzi su po\u010deli da evakui\u0161u trupe iz Rura.<\/p>\n

\t1935. – Ro\u0111en je ameri\u010dki muzi\u010dar Elvis Aron Prisli, „kralj roka“, izuzetno popularan pedesetih i \u0161ezdesetih godina 20. veka. Prodao je vi\u0161e od 150 miliona plo\u010da i igrao u dvadesetak filmova. Umro je 1977. od prekomerne upotrebe alkohola i droge.<\/p>\n

\t1942. – Ro\u0111en je engleski fizi\u010dar Stiven Hoking, jedan od vode\u0107ih svetskih nau\u010dnika 20. veka. Njegovo najpopularnije delo je knjiga o poreklu univerzuma „Kratka istorija vremena“ (1988).<\/p>\n

\t1944. – U Veroni je u Drugom svetskom ratu po\u010deo dvodnevni proces \u0161estorici \u010dlanova Velikog fa\u0161isti\u010dkog ve\u0107a – uklju\u010duju\u0107i biv\u0161eg \u0161efa diplomatije Galeaca \u0106ana, zeta Benita Musolinija – koji su pred slom fa\u0161isti\u010dke Italije u Drugom svetskom ratu izglasali nepoverenje Musoliniju. Nacisti\u010dka tajna slu\u017eba je u poslednji \u010das poku\u0161ala da spase \u0106ana, ali je akciju zaustavio Adolf Hitler i sva \u0161estorica su streljana.<\/p>\n

\t1959. – General \u0160arl de Gol postao je prvi predsednik Pete francuske republike.<\/p>\n

\t1973. – Ameri\u010dki i severnovijetnamski pregovara\u010di Henri Kisind\u017eer i Le Duk To obnovili su u Parizu pregovore o okon\u010danju Vijetnamskog rata.<\/p>\n

\t1976. – Umro je kineski dr\u017eavnik D\u017eou En Laj, jedan od najistaknutijih rukovodilaca Kineske revolucije, predsednik vlade od 1949. do smrti i \u0161ef diplomatije od 1949. do 1958. Revolucionarnoj studentskoj organizaciji „Probu\u0111eno dru\u0161tvo“, iz koje je 1921. nastala Komunisti\u010dka partija Kine, pristupio je 1919. U\u010destvovao je i u „Dugom mar\u0161u“ 1934. i 1935. veka. Opstao je u vrhu KP Kine i pored niza \u010distki, uklju\u010duju\u0107i i „Kulturnu revoluciju“.<\/p>\n

\t1991. – Bankrotirala je jedna od najve\u0107ih svetskih aviokompanija, ameri\u010dki „Pan Ameriken“.<\/p>\n

\t1996. – Umro je francuski dr\u017eavnik Fransoa Miteran, koji je kao prvi socijalista 1981. izabran za predsednika Francuske. Proveo je 14 godina na polo\u017eaju \u0161efa francuske dr\u017eave. U Drugom svetskom ratu bio je jedan od vo\u0111a Pokreta otpora, a od 1971. predvodio je Socijalisti\u010dku partiju.<\/p>\n

\t1996. – Zairski teretni avion pao je na pijacu punu ljudi u centru Kin\u0161ase, usmrtiv\u0161i najmanje 350 ljudi.<\/p>\n

\t1998. – Akcije na berzi u D\u017eakarti strmoglavo su pale, \u0161to je bio po\u010detak velike privredne i finansijske krize u Indoneziji, koja je ubrzo zahvatila ve\u0107inu zemalja tog regiona .<\/p>\n

\t1998. – Islamski terorista Remzi Ahmed Jusef osu\u0111en je na do\u017eivotnu robiju, plus 240 godina zatvora, kao organizator podmetanja eksploziva 1993. u Svetski trgovinski centar u Njujorku, kada je poginulo \u0161est ljudi.<\/p>\n

\t2004. – Britanska kraljica Elizabeta II krstila je najve\u0107i putni\u010dki brod u svetu „Kvin Meri 2“, \u010dija je izgradnja ko\u0161tala 800 miliona dolara. Brod je duga\u010dak 345 i visok 72 metra.<\/p>\n

\t2007. – Umro je Ivao Takamoto, kreator simpati\u010dne doge Skubidu kao i likova popularne porodice Kremenko. Takamoto je autor ili koautor crtanih filmova „Pepeljuga“, „Petar Pan“, „Lunja i Maza“, „101 dalmatinac“ i „Porodica Kremenko“. Ime Skubidu inspirisano je improvizacijom kojom je Frenk Sinatra zavr\u0161avao svoju \u010duvenu pesmu „Strangers in the Night“. Tokom pedeset godina producentskog rada Takamoto je stvorio 260 filmova.<\/p>\n

\n\tIzvor: RTV\/Tanjug<\/a><\/p>\n

Autor:<\/strong> Redakcija
\nDatum:<\/strong> 07, 01, 2012.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 1642.godine Uumro je italijanski astronom, fizi\u010dar i matemati\u010dar Galileo Galilej, osniva\u010d mehanike kao nauke (dinamike i kinematike).<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-22080","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-nekategorizovano"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/22080","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=22080"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/22080\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=22080"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=22080"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=22080"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}