{"id":22059,"date":"2012-01-06T00:00:00","date_gmt":"2012-01-05T23:00:00","guid":{"rendered":"http:\/\/localhost\/ravnica\/2012\/01\/06\/vremeplov-preminuo-nikola-tesla\/"},"modified":"2012-01-06T00:00:00","modified_gmt":"2012-01-05T23:00:00","slug":"vremeplov-preminuo-nikola-tesla","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/?p=22059","title":{"rendered":"Vremeplov: Preminuo Nikola Tesla"},"content":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 1943.godine, umro je srpski nau\u010dnik i pronalaza\u010d Nikola Tesla. Jedan od najve\u0107ih umova u istoriji. Njegovim izumima u mnogo \u010demu postavljen je pravac nau\u010dno-tehni\u010dkog razvoja u 20. veku.<\/strong><\/p>\n

<\/p>\n

\n\tRo\u0111en je kao sin seoskog pravoslavnog sve\u0161tenika. Studirao je elektrotehniku, ali je nikada nije zavr\u0161io. Nasuprot svim velikim autoritetima njegovog vremena insistirao je na kori\u0161\u0107enju naizmeni\u010dne struje namesto jednosmerne. Prona\u0161ao je obrtno magnetno polje, indukcioni motor, generator i transformator, fenomen elektromagnetne rezonance i patentirao je niz izuma na kojima se zasniva savremena elektronika i elektrotehnika uop\u0161te. Bez njegovih izuma savremena civilizacija imala bi potpuno druga\u010diji izgled. Pionir je i radio tehnike, be\u017ei\u010dne telegrafije, radara. Patentirao je oko 700 pronalazaka. Nakon \u0161to je prekinuo studije u Gracu, izvesno vreme proveo u Budimpe\u0161ti i Parizu, zatim odlazi u SAD, gde \u0107e \u017eiveti do kraja \u017eivota. Povodom stogodi\u0161njice njegovog ro\u0111enja, 1956. jedinica za merenje visokog napona dobila je Teslino ime, kojim je nazvana i jedinica ja\u010dine magnetnog polja.<\/p>\n

\n\t
\n\tDanas je subota, 7. januar. Do kraja godine ima 359 dana.<\/strong><\/p>\n

\t1536. – Umrla je engleska kraljica \u0161panskog porekla Katarina Aragonska, prva od \u0161est \u017eena engleskog kralja Henrija VIII. Njihov razvod bez dozvole pape izazvao je englesku crkvenu reformaciju i odvajanje od katoli\u010dke crkve.<\/p>\n

\t1537. – Ubijen je poglavar Firence Alesandro de Medi\u010di, kojeg je nasledio Kozmo de Medi\u010di, veliki vojvoda toskanski, bankar i pokrovitelj nau\u010dnika i umetnika.<\/p>\n

\t1598. – Na ruski presto stupio je Boris Godunov, posle smrti Fjodora I, poslednjeg cara iz dinastije Rjurikovi\u010d.<\/p>\n

\t1610. – Italijanski astronom i matemati\u010dar Galileo Galilej otkrio je Jupiterove mesece Io, Evropu, Ganimed i Kalisto.<\/p>\n

\t1785. – D\u017eon D\u017eefris i \u017dan Pjer Blan\u0161ar prvi su preleteli kanal Laman\u0161 balonom punjenim toplim vazduhom.<\/p>\n

\t1789. – Na prvim predsedni\u010dkim izborima u SAD pobedio je D\u017eord\u017e Va\u0161ington, lider borbe za nezavisnost. Ponovo je izabran 1792. a 1796. odbio je da se kandiduje.<\/p>\n

\t1807. – Velika Britanija proglasila je pomorsku blokadu Francuske i zemalja saveznica francuskog cara Napoleona I. U ekonomskom ratu te\u017ee posledice pretrpela je Francuska. Tako\u0111e njena mornarica nekoliko puta je pora\u017eena prilikom poku\u0161aja da probije obru\u010d britanskih pomoraca.<\/p>\n

\t1895. – Koreja je proglasila nezavisnost od Kine.<\/p>\n

\t1906. – Umro je srpski socijalista Radovan Dragovi\u0107, vo\u0111a socijalisti\u010dkog pokreta u Srbiji, jedan od osniva\u010da Srpske socijaldemokratske stranke 1903. njen sekretar a potom predsednik do smrti 1906. Obnovio je 1901. „Beogradsko radni\u010dko dru\u0161tvo“, osnovano 1896. prvu socijaldemokratsku organizaciju u Srbiji, a od 1900. do 1903. ure\u0111ivao je listove „Napred“, „Radni\u010dki list“, „Stari radni\u010dki list“ i „Radni\u010dke novine“. Osnovao je i socijaldemokratski Centralni odbor, koji je objedinio sve radni\u010dke organizacije u Srbiji, \u0161to je omogu\u0107ilo stvaranje Srpske socijaldemokratske stranke. S Dimitrijem Tucovi\u0107em doprineo je uspostavljanju jedinstva sindikata i radni\u010dke politi\u010dke partije.<\/p>\n

\t1909. – U Beogradu je po\u010dela prva balkanska konferencija socijaldemokratskih partija Srbije, Turske, Hrvatske i Slavonije, Rumunije, Bosne i Hercegovine. Trodnevni skup je usvojio rezoluciju o stvaranju saveza slobodnih naroda Balkana u okviru balkanske federacije.<\/p>\n

\t1927. – Uspostavljena je redovna transatlantska telefonska veza izme\u0111u Londona i Njujorka.<\/p>\n

\t1932. – Umro je francuski politi\u010dar Andre Ma\u017eino, ministar rata od 1922. do 1924. i od 1929. do smrti 1932, po kojem je nazvana utvr\u0111ena linija na granici prema Nema\u010dkoj, gra\u0111ena od 1927. do 1936. Veliki sistem utvr\u0111enja nije spre\u010dio u Drugom svetskom ratu armiju nacisti\u010dke Nema\u010dke da 1940. izvede invaziju na Francusku iz pravca Belgije, zaobi\u0161av\u0161i „Ma\u017eino liniju“.<\/p>\n

\t1946. – Zapadne sile priznale su Austriju u granicama iz 1937.<\/p>\n

\t1947. – Osnovan je Savezni hidrometeorolo\u0161ki zavod uredbom vlade tada\u0161nje FNRJ. Tim \u010dinom objedinjene su hidrometeorolo\u0161ke slu\u017ebe na prostoru Jugoslavije. Predstavnici SHMZ-a septembra 1947. potpisnici su, u Va\u0161ingtonu, Konvencije o osnivanju Svetske meteorolo\u0161ke organizacije (WMO). Ministarstvo prosvete i crkvenih poslova Kraljevine Srbije osnovalo je jo\u0161 1888. jedinstvenu mre\u017eu meteorolo\u0161kih stanica u Kraljevini Srbiji. Taj datum obele\u017eava se kao Dan Hidrometeorolo\u0161kog zavoda Srbije. Profesor Liceja Vladimir Jak\u0161i\u0107 je jo\u0161 januara 1848. u Beogradu, na svom imanju na Senjaku, zapo\u010deo redovna merenja temperature, vla\u017enosti, padavina, vetra i vazdu\u0161nog pritiska. Godine 1856. u 20 varo\u0161i tada\u0161nje Srbije radila je mre\u017ea meteorolo\u0161kih stanica, a 1857. bilo ih je 27, \u0161to je u to doba bila najgu\u0161\u0107a meteorolo\u0161ka mre\u017ea u Evropi.<\/p>\n

\t1951. – Iza\u0161ao je prvi broj obnovljenog NIN-a. Postupno on je postao ugledan i respektabilan magazin, neka vrsta sinonima za ozbiljnu nedeljnu \u0161tampu kod Srba. „Nedeljne informativne novine“ pojavile su se januara 1935. ali su zabranjene nakon 26. brojeva septembra iste godine.<\/p>\n

\t1953. – Ameri\u010dki predsednik Hari Truman saop\u0161tio je da je u SAD napravljena hidrogenska bomba.<\/p>\n

\t1972. – Indija se suprotstavila pritisku SAD i uspostavila pune diplomatske odnose s Kinom.<\/p>\n

\t1979. – Kambod\u017eanski pobunjenici su, uz pomo\u0107 vijetnamskih snaga, zauzeli Pnom Pen i sru\u0161ili vladu „Crvenih Kmera“ Pola Pota, tokom \u010dije je strahovlade od aprila 1975. u Kambod\u017ei (tada Kampu\u010diji) ubijeno izme\u0111u milion i dva miliona ljudi.<\/p>\n

\t1984. – Umro je francuski fizi\u010dar Alfred Kastler, \u010dlan Francuske akademije, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1966. Otkrio je i razvio opti\u010dke metode izu\u010davanja Hercovih rezonanci u atomima i njegov rad je od klju\u010dnog zna\u010daja za razvoj lasera.<\/p>\n

\t1989. – Umro je japanski car Hirohito, koji je vladao od 1921. kada je kao regent zamenjivao obolelog oca, a 1926. je krunisan. Posle poraza Japana u Drugom svetskom ratu odrekao se 1946. „bo\u017eanskog porekla“ koje je plod tradicionalnog japanskog shvatanja i religioznosti. Vladarska ovla\u0161\u0107enja su mu znatno su\u017eena ustavom iz 1947.<\/p>\n

\t1990. – Prvi put nakon 800 godina za posetioce je zatvoren krivi toranj u Pizi, jedna od najve\u0107ih svetskih turisti\u010dkih atrakcija, zbog neophodne rekonstrukcije.<\/p>\n

\t1997. – U Al\u017eiru je, u eksploziji bombe koju su u autobus podmetnuli islamski teroristi, poginulo najmanje 13 i ranjeno oko 100 ljudi.<\/p>\n

\t1999. – U Senatu SAD otvoren je postupak smenjivanja (impi\u010dment) predsednika Bila Klintona.<\/p>\n

\t2000. – Ekstremisti albanske takozvane OVK su, na pravoslavni Bo\u017ei\u0107, u Prizrenu ubili dve Srpkinje koje su se zaputile u obli\u017enju crkvu na liturgiju.<\/p>\n

\t2004. – Vrhovni sud Indonezije potvrdio je smrtnu kaznu islamskom teroristi Amroziju, optu\u017eenom za podmetanje eksploziva u no\u0107ni klub na ostrvu Bali, kada je usmr\u0107eno najmanje 202 ljudi, mahom zapadnih turista.<\/p>\n

\t2006. – Umro je austrijski pisac i istra\u017eiva\u010d Hajnrih Harer, \u010dije je biografsko delo „Sedam godina na Tibetu“ prevedeno na 53 jezika. Kao nau\u010dnik u okviru istra\u017eiva\u010dke ekspedicije koju je poslala nacisti\u010dka Nema\u010dka oti\u0161ao je na Tibet gde je ostao \u010ditavih sedam godina.<\/p>\n

\t2007. – Umrla je srpska glumica Nevenka Urbanova. Prvu ulogu ostvarila je 1925. godine u predstavi „Kod belog konja“ Narodnog pozori\u0161ta u Beogradu, poslednju 1965. u „Tangu“ Jugoslovenskog dramskog. Tokom 40 godina na sceni Narodnog pozori\u0161ta ostvarila je 150 likova, me\u0111u kojima su Lola Montez („Op\u010dinjeni kralj“), Vaska („Ko\u0161tana“), Rina („Pokojnik“) za koju je 1948. godine dobila nagradu Vlade NR Srbije. Muzej pozori\u0161ne umetnosti i Savez dramskih umetnika Srbije, dodelili su joj 1984. godine Nagradu za \u017eivotno delo „Dobri\u010din prsten“. Objavila je se\u0107anja: „Svici koji slovima svetle“.<\/p>\n

Autor:<\/strong> Redakcija
\nDatum:<\/strong> 06, 01, 2012.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 1943.godine, umro je srpski nau\u010dnik i pronalaza\u010d Nikola Tesla. Jedan od najve\u0107ih umova u istoriji. Njegovim izumima u mnogo \u010demu postavljen je pravac nau\u010dno-tehni\u010dkog razvoja u 20. veku.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-22059","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-nekategorizovano"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/22059","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=22059"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/22059\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=22059"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=22059"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=22059"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}