{"id":22044,"date":"2012-01-05T00:00:00","date_gmt":"2012-01-04T23:00:00","guid":{"rendered":"http:\/\/localhost\/ravnica\/2012\/01\/05\/sest-vekova-od-rodjenja-jovanke-orleanke\/"},"modified":"2012-01-05T00:00:00","modified_gmt":"2012-01-04T23:00:00","slug":"sest-vekova-od-rodjenja-jovanke-orleanke","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/?p=22044","title":{"rendered":"\u0160est vekova od ro\u0111enja Jovanke Orleanke"},"content":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 1412. godine ro\u0111ena je Jovanka Orleanka, francuska nacionalna junakinja. Tokom Stogodi\u0161njeg rata pridobila je francuskog kralja \u0160arla VII, ubediv\u0161i ga da joj je – Glas s neba – naredio da spase Francusku, da krene u osloba\u0111enje Orleana, a 1429. je na \u010delu odreda od oko 800 ljudi naterala Engleze da obustave opsadu grada.<\/strong><\/p>\n

<\/p>\n

\n\tPotukla ih je i kod Poatjea, a \u0160arla VII odvela je u Rems, gde je krunisan. Burgun\u0111ani su je zarobili u maju 1430. i prodali Englezima. Posle procesa pred engleskim crkvenim sudom u Ruanu, na kojem se dr\u017eala izuzetno hrabro, osu\u0111ena je pod optu\u017ebom da je jeretik i ve\u0161tica. Bes Francuza zbog njenog mu\u010deni\u010dkog stradanja i patriotsko odu\u0161evljenje koje je izazvala omogu\u0107ili su proterivanje Engleza iz Francuske i 1453. zavr\u0161etak Stogodi\u0161njeg rata.<\/p>\n

\tDanas je petak, 6. januar, \u0161esti dan 2012. Do kraja godine ima 360 dana.<\/strong><\/p>\n

\t1169. – Francuska i Engleska sklopile su mir prilikom susreta u Monmiraju kraljeva Luja VII i Henrija II.<\/p>\n

\t1367. – Ro\u0111en je engleski kralj Ri\u010dard II, koji je na presto do\u0161ao u desetoj godini, naslediv\u0161i dedu Edvarda III. Tokom vladavine do 1399. kad ga je zbacio ro\u0111ak Henri Bolingbrok proglasiv\u0161i se kraljem Henrijem IV, bio je prinu\u0111en da od nezadovoljnog visokog plemstva gr\u010devito brani prerogative kraljevske vlasti. Umro je 1400. pod misterioznim okolnostima u zato\u010deni\u0161tvu u zamku Pontefrakt.<\/p>\n

\t1745. – Ro\u0111en je francuski pronalaza\u010d \u017dak Etjen Mongolfje, koji je s bratom \u017dozefom Mi\u0161elom 1783. konstruisao prvi balon napunjen zagrejanim vazduhom.<\/p>\n

\t1807. – Srbi su u Prvom srpskom ustanku izbacili Turke iz Kalemegdanske tvr\u0111ave i Beograd je, posle 380 godina, ponovo postao prestonica srpske dr\u017eave. Prethodno su ustanici 12. decembra 1806. oslobodili beogradsku varo\u0161 i potisli Turke u Kalemegdansku tvr\u0111avu, a turski komandant Alija Gu\u0161anac pobegao je iz tvr\u0111ave krajem decembra, uvidev\u0161i da je odbrana beznade\u017ena. Novom komandantu Sulejman pa\u0161i potom je preostalo jedino da se sa svojim snagama preda ustanicima pod Kara\u0111or\u0111evim vo\u0111stvom.<\/p>\n

\t1810. – Mirom u Konstantinopolju pora\u017eeno je Osmansko carstvo predalo je Rusiji poluostrvo Krim i oblast Kuban.<\/p>\n

\t1822. – Ro\u0111en je nema\u010dki arheolog Hajnrih \u0160liman, koji je 1868. otkrio Troju, koriste\u0107i se podacima iz Homerovih spevova „Ilijada“ i „Odiseja“. \u0160liman je otkrio i Mikenu, Orhomen i Itaku, utro\u0161iv\u0161i na arheolo\u0161ka iskopavanja svoje celokupno milionsko bogatstvo.<\/p>\n

\t1829. – Umro je \u010de\u0161ki slavista Jozef Dobrovski, otac slavistike, sredi\u0161nja li\u010dnost \u010de\u0161kog narodnog preporoda. Autor je \u010de\u0161ke gramatike i gramatike staroslovenskog jezika. Prou\u010davao je sve slovenske jezike i knji\u017eevnosti a posebno rad slovenskih prosvetitelja \u0106irila i Metodija zatim slovenske azbuke i staroslovenski jezik. Dela: „Istorija \u010de\u0161kog jezika i knji\u017eevnosti“, „Gramatika \u010de\u0161kog jezika“, „Gramatika staroslovenskog jezika“, slavisti\u010dke zbirke „Slavin“, „Slovanka“.<\/p>\n

\t1852. – Umro je francuski u\u010ditelj Luj Braj, pronalaza\u010d azbuke za slepe, nazvane Brajov sistem. I sam slep, izumeo je sistem ispup\u010denih ta\u010daka, \u010dije kombinacije ozna\u010davaju pojedina slova, \u0161to je omogu\u0107ilo slepima da mogu da \u010ditaju.<\/p>\n

\t1859. – Ro\u0111en je srpski hirurg Vojislav Suboti\u0107, osniva\u010d Medicinskog fakulteta i \u0161ef hirur\u0161kog odeljenja Op\u0161tedr\u017eavne bolnice u Beogradu, vode\u0107i hirurg u Srbiji krajem 19. i po\u010detkom 20. veka. Objavio je niz radova iz oblasti abdominalne hirurgije, urologije, ortopedije.<\/p>\n

\t1872. – Ro\u0111en je ruski kompozitor i pijanista Aleksandar Nikolajevi\u010d Skrjabin. Bio je prete\u010da ekspresionizma. Njegovo stvarala\u0161tvo u mnogo \u010demu bilo je pod uticajem teozofskih u\u010denja. Dela: kompozicije za orkestar „Bo\u017eanstvena poema“, „Prometej“, „Poema ekstaze“, klavirski preludijumi, sonate, etide.<\/p>\n

\t1885. – Ro\u0111en je srpski teoreti\u010dar socijalizma Du\u0161an Popovi\u0107, jedan od pokreta\u010da radni\u010dkog pokreta u Srbiji i sekretar Srpske socijaldemokratske stranke. S Dimitrijem Tucovi\u0107em je pokrenuo \u010dasopis „Borba“. Prevodio je Karla Marksa, Augusta Bebela, Karla Kauckog. Umro je u Londonu 1919. a posmrtni ostaci su preneti u otad\u017ebinu 1959.<\/p>\n

\t1919. – Umro je ameri\u010dki dr\u017eavnik Teodor Ruzvelt, predsednik SAD od 1901. do 1909. \u010dija je politika stvorila svetsku silu od SAD. Do tada Sjedinjene Dr\u017eave su vodile izolacionisti\u010dku politiku osim doslednog intervencionizma na ameri\u010dkom kontinentu. Du\u017enost \u0161efa dr\u017eave preuzeo je kao potpredsednik SAD, posle ubistva predsednika Vilijama Mekinlija 1901. Inicijator je izgradnje Panamskog kanala, a za posredovanje u Rusko-japanskom ratu 1905. dobio je 1906. Nobelovu nagradu za mir.<\/p>\n

\t1929. – Kralj Aleksandar Kara\u0111or\u0111evi\u0107 suspendovao je Vidovdanski ustav Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca i zaveo je li\u010dnu vladu.<\/p>\n

\t1941. – Predsednik SAD Frenklin Ruzvelt definisao je u govoru u Kongresu svojevrsni politi\u010dki koncept poznat kao „\u010detiri slobode“ – slobodi govora, slobodi religije, slobodi od straha i slobodi od siroma\u0161tva.<\/p>\n

\t1945. – Vo\u0111a Partizanskog pokreta Josip Broz i \u0161ef britanske vojne misije Ficroj Meklin sklopili su u Drugom svetskom ratu sporazum o uspostavljanju vazduhoplovne baze kod Zadra za potrebe savezni\u010dkog vazduhoplovstva u borbi protiv nema\u010dkih snaga.<\/p>\n

\t1949. – Umro je ameri\u010dki filmski re\u017eiser Viktor Fleming, koji je svetsku slavu stekao filmom „Prohujalo sa vihorom“. Ostali filmovi: „\u010carobnjak iz Oza“, „Kapetan hrabrost“, „Tortilja Flat“, „Jovanka Orleanka“.<\/p>\n

\t1950. – Velika Britanija je priznala Kinu.<\/p>\n

\t1954. – Ro\u0111en je Entoni Mingela, britanski pisac, glumac i re\u017eiser, dobitnik Oskara. Filmovi: „Talentovani gospodin Ripli“, „Hladna planina“, „Provalnik“. Za film „Engleski pacijent“, nastao na osnovu knjige kanadskog pisca Majkla Ondatjea, Mingela je dobio Oskara 1996.<\/p>\n

\t1981. – Umro je \u0161kotski pisac Ar\u010dibald D\u017eozef Kronin, u \u010dijim je delima, pro\u017eetim blagim romantizmom i dru\u0161tvenom kritikom, opisan \u017eivot rudara i britanske srednje klase. Dela: romani „\u0160e\u0161ird\u017eijin zamak“, „Citadela“, „Zvezde gledaju s neba“, „\u0160panski vrtlar“, „Gospo\u0111a sa karanfilima“, „Tri ljubavi“, „Pregr\u0161t ra\u017ei“, „Herojske godine“, „Judino drvo“, drama „Jupiter se smeje“, memoari „Pustolovine u dva sveta“.<\/p>\n

\t1993. – Umro je ruski igra\u010d Rudolf Hametovi\u010d Nurejev, zvezda svetske baletske scene. Na Zapad je emigrirao posle gostovanja u Parizu 1961. Upam\u0107en je po nezaboravnim glavnim ulogama u mnogim baletima, uklju\u010duju\u0107i „Labudovo jezero“, „\u017dizelu“, „Petru\u0161ku“.<\/p>\n

\t1993. – Umro je ameri\u010dki d\u017eez muzi\u010dar, truba\u010d, peva\u010d, kompozitor, aran\u017eer i \u0161ef orkestra D\u017eon Birks „Dizi“ Gilespi, nesumnjivo jedan od najboljih truba\u010da i improvizatora u istoriji d\u017eeza. Odigrao je presudnu ulogu u stvaranju bi-bap muzike.<\/p>\n

\t1995. – U provinciji \u0160ansi na severu Kine poginulo je najmanje 100 ljudi u eksploziji posle sudara dva teretna voza natovarena tonama TNT-a.<\/p>\n

\t2004. – Iran je obnovio pune diplomatske odnose sa Egiptom, prekinute pre 25 godina, promeniv\u0161i i naziv ulice koja je nosila ime teroriste koji je ubio egipatskog predsednika Anvara el Sadata oktobra 1981.<\/p>\n

\t2004. – Umro je srpski pronalaza\u010d prof. dr Tihomir Aleksi\u0107, projektant prvog doma\u0107eg ra\u010dunara CER 10, \u010dija proizvodnja je po\u010dela 1961. u institutu „Mihailo Pupin“.<\/p>\n

\n\tIzvor: RTV\/Tanjug<\/a><\/p>\n

Autor:<\/strong> Redakcija
\nDatum:<\/strong> 05, 01, 2012.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 1412. godine ro\u0111ena je Jovanka Orleanka, francuska nacionalna junakinja. Tokom Stogodi\u0161njeg rata pridobila je francuskog kralja \u0160arla VII, ubediv\u0161i ga da joj je – Glas s neba – naredio da spase Francusku, da krene u osloba\u0111enje Orleana, a 1429. je na \u010delu odreda od oko 800 ljudi naterala Engleze da obustave opsadu grada.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-22044","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-nekategorizovano"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/22044","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=22044"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/22044\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=22044"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=22044"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=22044"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}