{"id":22036,"date":"2012-01-04T00:00:00","date_gmt":"2012-01-03T23:00:00","guid":{"rendered":"http:\/\/localhost\/ravnica\/2012\/01\/04\/vremeplov-obnovljen-politikin-zabavnik\/"},"modified":"2012-01-04T00:00:00","modified_gmt":"2012-01-03T23:00:00","slug":"vremeplov-obnovljen-politikin-zabavnik","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/?p=22036","title":{"rendered":"Vremeplov: Obnovljen Politikin Zabavnik"},"content":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 1952. godine iza\u0161ao je prvi broj obnovljenog „Politikinog Zabavnika“. Po\u010deo je da izlazi 1939. i ubrzo je do\u017eiveo veliku popularnost i postao je svojevrsna institucija srpske de\u010dje \u0161tampe i to je ostao do danas.<\/strong><\/p>\n

<\/p>\n

\n\tBio je poznat po redovnoj produkciji vrhunskog stripa, i doma\u0107eg i stranog. Prestao je da izlazi 1941. a obnovljen je 1952. Poput lista „Politika“ uz njega su odrasle brojne generacije srpske omladine.<\/p>\n

\tDanas je \u010detvrtak, 5. januar, peti dan 2012. Do kraja godine ima 361 dan.<\/strong><\/p>\n

\t1589 – Umrla je francuska kraljica Katarina Medi\u010di, \u0107erka gospodara Firence Lorenca II Medi\u010dija, koja je posle smrti mu\u017ea Anrija II od 1560. vladala Francuskom kao regentkinja sinova Fransoa II, \u0160arla IX i Anrija III. Tokom njene vladavine besneo je versko-gra\u0111anski rat rimokatolika i hugenota, \u010dijem je razbuktavanju znatno doprinela. Uz podr\u0161ku pape Grgura XIII organizovala je 1572. pokolj hugenota (francuski protestanti-kalvinisti) poznat kao Vartolomejska no\u0107.<\/p>\n

\t1592 – Ro\u0111en je indijski car \u0160ah D\u017eehan iz dinastije Mogula (poznat i kao princ Haram). Najve\u0107i deo vladavine od 1628. do 1658, kad ga je zbacio sin Aurangzeb, posvetio je izgradnji mauzoleja Tad\u017e Mahal u svojoj prestonici Agri. Velelepno zdanje od belog mermera, koje je 20.000 radnika zidalo od 1631. do 1653. je posvetio uspomeni na svoju prerano preminulu suprugu Mumtaz Mahal. Umro je 1666. i tako\u0111e je sahranjen u njemu. Premestio je 1648. prestonicu iz Agre u Delhi, gde je izgradio novi grad \u0160ahd\u017eehanabad.<\/p>\n

\t1762 – Umrla je ruska carica Jelisaveta Petrovna Romanov, \u0107erka Petra Velikog. Njenu vladavinu (od 1741.) nisu obele\u017eile reforme i teritorijalna osvajanja, karakteristi\u010dne za njenog oca i Katarinu Veliku, koja je postala carica nekoliko meseci posle njene smrti, ve\u0107 period stagnacije.<\/p>\n

\t1855 – Ro\u0111en je ameri\u010dki pronalaza\u010d King Kemp D\u017eilet pronalaza\u010d no\u017ei\u0107a za brijanje – kod nas poznatog kao „\u017eilet“, prema francuskoj verziji njegovog prezimena.<\/p>\n

\t1858 – Umro je austrijski vojskovo\u0111a ma\u0111arskog porekla feldmar\u0161al Jozef Radecki, vojni reformator i austrijski nacionalni heroj koji je vi\u0161e od pola veka u bitkama predvodio austrijske trupe. U\u010destvovao je u bojevima protiv francuskog cara Napoleona I u Italiji i na Rajni i u gu\u0161enju italijanskih ustanaka protiv Austrije 1830, 1831, 1848. i 1849. Posle pobeda nad Italijanima 1848. kod Kustoce i 1849. kod Navare postao je guverner Lombardijsko-venecijanske oblasti. Najpoznatiji austrijski vojni mar\u0161, iz pera Johana \u0160trausa, posve\u0107en je njemu.<\/p>\n

\t1869 – Argentinske, brazilske i urugvajske snage zauzele su glavni grad Paragvaja Asunsion u ratu takozvane tro\u010dlane alijanse.<\/p>\n

\t1876 – Ro\u0111en je nema\u010dki dr\u017eavnik Konrad Adenauer, kancelar Zapadne Nema\u010dke od 1949. do 1963. Osniva\u010d je 1947. Hri\u0161\u0107ansko-demokratske partije. Do dolaska nacista na vlast 1933. bio je advokat i gradona\u010delnik Kelna. Politi\u010dki se reaktivirao posle kapitulacije Nema\u010dke u Drugom svetskom ratu, tesno sara\u0111uju\u0107i sa ameri\u010dkom vojnom upravom, odnosno vladom SAD. Aktivno je u\u010destvovao u stvaranju NATO i drugih oblika saradnje zapadnih dr\u017eava.<\/p>\n

\t1895 – Nema\u010dki fizi\u010dar Vilhelm Konrad Rentgen saop\u0161tio je da je prona\u0161ao iks-zrake, kasnije po njemu nazvane „Rentgenovi zraci“.<\/p>\n

\t1916 – Pred Medovskim zalivom u Albaniji u Prvom svetskom ratu potonuo je posle eksplozije italijanski brod „Brindizi“ s srpskim iseljenicima iz Kanade i SAD koji su se zaputili kako bi pomogli Srbiji u ratu. Poginulo je 390 dobrovoljaca, a 102 su spasena.<\/p>\n

\t1916 – Austrougarski general\u0161tab izdao je nare\u0111enje za zaposedanje Crne Gore. Posle sedam dana Crna Gora vi\u0161e nije postojala – po\u0161to je Nikola Petrovi\u0107 potpisao kapitulaciju svoje zemlje.<\/p>\n

\t1919 – U Berlinu je po\u010deo ustanak predvo\u0111en komunisti\u010dkom organizacijom „Savez Spartaka“ s Rozom Luksemburg i Karlom Libknehtom na \u010delu.<\/p>\n

\t1919 – Osnovana je Nacional-socijalisti\u010dka radni\u010dka partija Nema\u010dke. Na vlast je do\u0161la 1933. kada je Hitleru posle izbora, poveren mandat za sastav vlade. Strahovlada nacisti\u010dke partije u Nema\u010dkoj kasnije i u ve\u0107em delu Evrope trajala je do 1945 – kad je Nema\u010dka kapitulirala, prethodno vojni\u010dki potpuno potu\u010dena.<\/p>\n

\t1925 – Guverner ameri\u010dke savezne dr\u017eave Vajoming postala je Neli Tejlor Ros, prva \u017eena na takvom polo\u017eaju u istoriji SAD.<\/p>\n

\t1928 – Ro\u0111en je pakistanski dr\u017eavnik Zulfikar Ali Buto, predsednik Pakistana od 1971. do 1973. kada je postao premijer. U julu 1977. vojnim pu\u010dem ga je uklonio general Muhamed Zija ul Hak. Buto je uhap\u0161en, a sud vojnog re\u017eima Zije ga je u martu 1978. osudio na smrt pod neuverljivim optu\u017ebama da je nare\u0111ivao ubistva politi\u010dkih protivnika. Obe\u0161en je u aprilu 1979.<\/p>\n

\t1938 – Ro\u0111en je \u0161panski kralj Huan Karlos I Burbonski, koji je posle smrti Franciska Franka 1975. odlu\u010duju\u0107e doprineo uspostavljanju demokratskog poretka u \u0160paniji, iako ga je Franko pripremao da nastavi desni\u010darsku diktaturu.<\/p>\n

\t1942 – Na osnovu sporazuma s Nema\u010dkom, Prvi korpus bugarske vojske zapo\u010deo je u Drugom svetskom ratu okupaciju jugoistoka Srbije. Oko 25.000 bugarskih vojnika zamenilo je nema\u010dke vojnike u tom delu Srbije. Komanda im se nalazila u Ni\u0161koj Banji.<\/p>\n

\t1949 – U Moskvi je po\u010delo savetovanje vlada Sovjetskog Saveza, Bugarske, \u010cehoslova\u010dke, Ma\u0111arske, Poljske i Rumunije, na kojem je donesena odluka o stvaranju Saveta za uzajamnu ekonomsku pomo\u0107 radi organizacije i uskla\u0111ivanja dugoro\u010dnog razvoja zemalja \u010dlanica. Iste godine SEV-u je pristupila Albanija, a 1950. Isto\u010dna Nema\u010dka.<\/p>\n

\t1961 – Vojna vlada Perua uhapsila je stotine ljudi pod optu\u017ebom da su komunisti.<\/p>\n

\t1964 – Vaseljenski patrijarh Atinagora I i papa Pavle VI sastali su se u Jerusalimu, \u0161to je od 15. veka bio prvi susret nekog pravoslavnog patrijarha s rimokatoli\u010dkim poglavarom.<\/p>\n

\t1968 – Aleksander Dub\u010dek postao je prvi sekretar CK KP \u010cehoslova\u010dke, umesto Antonjina Novotnog, i ubrzo je otpo\u010deo proces takozvane liberalizacije – poznat kao „Pra\u0161ko prole\u0107e“ ili „socijalizam s ljudskim likom“. Eksperiment je prekinut vojnom okupacijom \u010cehoslova\u010dke u koju su trupe Var\u0161avskog pakta u\u0161le u avgustu 1968.<\/p>\n

\t1969 – Sovjetski Savez je lansirao „Veneru 5“, vasionski brod bez ljudske posade u pravcu Venere, a pet dana potom i „Veneru 6“, koji su do te planete dospeli 16. odnosno 17. maja.<\/p>\n

\t1971 – Socijalisti\u010dka vlada \u010cilea uspostavila je diplomatske odnose s Kinom.<\/p>\n

\t1976 – Diktatorski maoisti\u010dki re\u017eim „Crvenih Kmera“ doneo je novi ustav Kambod\u017ee, kojim je naziv zemlje promenjen u Demokratska Kampu\u010dija.<\/p>\n

\t1991 – Umro je srpski pisac Vasko Popa, \u010dlan Srpske akademije nauka i umetnosti, najprevo\u0111eniji srpski pesnik u drugoj polovini 20. veka. Bio je jezi\u010dki \u010dudotvorac i prema op\u0161toj oceni retko veliki pesnik, posebno samosvojnog izraza. Dela: zbirke pesama „Kora“, „Nepo\u010din-polje“, „Sporedno nebo“, „Uspravna zemlja“, „Vu\u010dja so“, „\u017divo meso“, „Ku\u0107a nasred druma“, „Rez“, antologija narodnih umotvorina „Od zlata jabuka“, antologija poetskog humora „Urnebesnik“.<\/p>\n

\t1991 – Izvr\u0161ni komitet SEV ocenio je da je ta organizacija, osnovana 1949, „iscrpela svoje mogu\u0107nosti“. Nekoliko sedmica potom lideri zemalja \u010dlanica su i formalno potvrdili ga\u0161enje SEV.<\/p>\n

\t1991 – Kuba i Sovjetski Savez potpisali su sporazum kojim je okon\u010dana povla\u0161\u0107ena me\u0111usobna trgovina i ukinute ve\u0161ta\u010dki niske cene.<\/p>\n

\t1996 – Ubijen je palestinski terorista Jahja Aja\u0161, zvani „in\u017eenjer“, osumnji\u010den kao organizator talasa samoubila\u010dkih teroristi\u010dkih napada u Izraelu u kojima su poginule desetine jevrejskih civila. Poginuo je po\u0161to je u njegovim rukama u Gazi eksplodirao minirani mobilni telefon.<\/p>\n

\t1997 – Rusija je povukla poslednje jedinice Ministarstva odbrane iz \u010ce\u010denije, privremeno okon\u010dav\u0161i vojnu kampanju protiv islamskih terorista u toj republici.<\/p>\n

\t2004 – Saop\u0161teno je da je na vanrednim predsedni\u010dkim izborima u Gruziji ubedljivo pobedio lider opozicije Mihail Saka\u0161vili (36).<\/p>\n

\t2006 – U napadima dvojice bomba\u0161a samoubica u ira\u010dkim gradovima Karbali i Ramadiju, poginulo je 130, a ranjeno vi\u0161e od 200 ljudi.<\/p>\n

\t2007 – Umro je Momofuku Andou, japanski „kralj rezanaca“, izumitelj „instant rezanaca“ koji su bili hrana astronautima u svemiru. Ando, ro\u0111en 1910. na Tajvanu, proizvodnju testenina zapo\u010deo je na rodnom ostrvu, a nastavio u Osaki. Osnovao je 1948. preduze\u0107e „Ni\u0161in Fud“, bila je to fabrika koja je prva (1958.) proizvela rezance u vre\u0107ici, a zatim i druge sli\u010dne proizvode koji su vremenom osvojili \u010ditav svet.<\/p>\n

\t2009 – Reosiguravaju\u0107a ku\u0107a „Munih Re“ u svom godi\u0161njem izve\u0161taju saop\u0161tila je da su elementarne nepogode svetsku ekonomiju tokom prethodne godine ko\u0161tale 200 milijardi dolara, \u0161to je vi\u0161e nego dvostruko u odnosu na 2007. kada je \u0161teta iznosila 82 milijarde dolara iako je broj doga\u0111aja koji su prouzrokovali \u0161tete opao sa 960 u 2007. na 750 u 2008. Ocenjeno je da se nastavlja dugoro\u010dni trend, odnosno, Klimatske promene najverovatnije doprinose pove\u0107anju broja ekstremnih vremenskih neprilika i uzrok su prirodnih katastrofa.<\/p>\n

\n\tIzvor: RTV\/Tanjug<\/a><\/p>\n

Autor:<\/strong> Redakcija
\nDatum:<\/strong> 04, 01, 2012.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 1952. godine iza\u0161ao je prvi broj obnovljenog „Politikinog Zabavnika“. Po\u010deo je da izlazi 1939. i ubrzo je do\u017eiveo veliku popularnost i postao je svojevrsna institucija srpske de\u010dje \u0161tampe i to je ostao do danas.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-22036","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-nekategorizovano"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/22036","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=22036"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/22036\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=22036"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=22036"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=22036"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}