{"id":21995,"date":"2012-01-03T00:00:00","date_gmt":"2012-01-02T23:00:00","guid":{"rendered":"http:\/\/localhost\/ravnica\/2012\/01\/03\/vremeplov-rodjen-nikolaj-velimirovic\/"},"modified":"2012-01-03T00:00:00","modified_gmt":"2012-01-02T23:00:00","slug":"vremeplov-rodjen-nikolaj-velimirovic","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/?p=21995","title":{"rendered":"Vremeplov: Ro\u0111en Nikolaj Velimirovi\u0107"},"content":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 1881. godine ro\u0111en je srpski episkop Nikolaj Velimirovi\u0107 (Nikola), teolog, knji\u017eevnik i besednik, vladika ohridski i \u017ei\u010dki, jedna od najumnijih glava Srpske crkve uop\u0161te.<\/strong><\/p>\n

<\/p>\n

\n\tPo zavr\u0161etku studija u \u0160vajcarskoj i doktorata u Bernu, studirao je filozofiju na Oksfordu i u \u017denevi (drugi doktorat). Po povratku u Srbiju radio je kao profesor. Zamona\u0161io se 1909. u manastiru Rakovica, nakon neobi\u010dnog ozdravljenja. Zavr\u0161io je Duhovnu akademiju u Petrogradu. Prvi svetski rat proveo je u Britaniji i SAD kao izaslanik srpske vlade, s ciljem da se tamo\u0161njoj javnosti predstavi srpska stvar. Izme\u0111u dva svetska rata predvodio je Pravoslavnu narodnu hri\u0161\u0107ansku zajednicu, poznatu kao Bogomolja\u010dki pokret, samonikli pokret malih ljudi koji su te\u017eili vi\u0161em nivou duhovnosti od onog koji omogu\u0107ava klasi\u010dan parohijski \u017eivot. Bila je to vrlo netipi\u010dna pojava za srpske prilike. Obnovio je brojne srpske hramove, najvi\u0161e u Ov\u010darsko-kablarskoj klisuri ali i u Ju\u017enoj Srbiji (danas Makedonija). Tokom Drugog svetskog rata nalazio se u konfinaciji (Ljubostinja, Vojlovica), zbog podr\u0161ke dr\u017eavnom udaru od 27.3.1941. Izvesno vreme proveo je i u logoru Dahau s patrijarhom Gavrilom (Do\u017ei\u0107). Bila su to jedina dva visoka crkvena zvani\u010dnika u Evropi koja su se nalazila u koncentracionom logoru. Nije se nikada vi\u0161e vratio u Srbiju. Prilikom dolaska na tlo SAD nakon rata, do\u010dekalo ga je vi\u0161e desetina episkopa raznih hri\u0161\u0107anskih crkava – \u0161to je pokazatelj njegovog neverovatnog ugleda. Umro je 1956. u ruskom manastiru Svetog Tihona u Saut Kananu u Pensilvaniji (SAD) a sahranjen je na srpskom groblju pored manastira Svetog Save u Libertvilu. Mo\u0161ti su mu prenete u Srbiju 1991. Srpska Crkva ga je proglasila za svetitelja. Kao autor bio je neobi\u010dno plodan, ali \u010desto neujedna\u010den i \u010dak kontradiktoran. Dela: „Religija Njego\u0161eva“, „Besede pod Gorom“, „Iznad greha i smrti“, „Du\u0161a Srbije“, „Srbija u svetlosti i mraku“, „Duhovni preporod Evrope“, „Agonija crkve“, „Re\u010di o Sve\u010doveku“, „Molitve na jez eru“, „Omilije“, „Ohridski prolog“, „Teodul“, „Srpski narod kao Teodul“, „Srednji sistem“, „Indijska pisma“, „Kasijana“, „\u017detve Gospodnje“, „Divan“, „Jedini \u010covekoljubac“ i dr.<\/p>\n

\tDanas je sreda, 4. januar, \u010detvrti dan 2011. Do kraja godine ima 362 dana.<\/strong><\/p>\n

\t1494. – Od\u0161tampan je „Oktoih prvoglasnik“ – prva srpska \u0161tampana knjiga. \u0110ura\u0111 Crnojevi\u0107 vladar jedne od srpskih srednjovekovnih zemalja – Zete, kupio je 1492. u Veneciji \u0161tamparsku presu i pokretna slova. \u0160tampariju je vodio jeromonah Makarije. Do 1496. kada je prestala da radi, \u0161tamparija je izradila slede\u0107e knjige: pomenuti „Oktoih prvoglasnik“, zatim „Oktoih petoglasnik“, „Psaltir s posledovanjem“, „\u010cetvoroevan\u0111elje“, „Trebnik“ (molitvenik) i „Cvetni triod“ – nedovr\u0161en. Sve knjige su \u0161tampane srpskom \u0107irilicom, u crvenoj i crnoj boji. Grafi\u010dka re\u0161enja su po\u0161tovala tradicije pravoslavnih bogoslu\u017ebenih knjiga. Najstarija srpska \u0161tamparija jedna je od prvih \u0161tamparija Evrope iako je radila svega \u010detori godine.<\/p>\n

\t1643. – Ro\u0111en je engleski fizi\u010dar, matemati\u010dar, mehani\u010dar i astronom Ser Isak Njutn, univerzitetski profesor u Kembrid\u017eu. Otkrio je Op\u0161ti zakon privla\u010denja masa (gravitacija), \u010dime je po\u010dela nova epoha u mehanici i astronomiji. Od 1703. do smrti 1727. bio je predsednik Londonskog kraljevskog dru\u0161tva (Akademija). Nezavisno od Vilhelma Lajbnica otkrio je diferencijalni i integralni ra\u010dun. Postavio je temelje klasi\u010dne fizike i otkrio neke zakonitosti u optici. Objasnio je padanje i kretanje tela, kretanje Meseca oko Zemlje i planeta oko Sunca, kretanje kometa, plimu i oseku. Otkrio je zakon inercije, nezavisnosti dejstva sile i akcije i reakcije i izveo ostale teoreme mehanike. U matematici je prona\u0161ao i metodu interpolacije, uop\u0161tio binom i na\u0161ao binomni beskona\u010dni red, metodu pribli\u017enog odre\u0111ivanja vrednosti nula funkcije, klasifikovao oko 80 aglebarskih stepena. Konstruisao je prvi teleskop s konkavnim ogledalom. U njegovu \u010dast znakom N obele\u017eava se sila.<\/p>\n

\t1710. – Ro\u0111en je italijanski kompozitor \u0110ovani Batista Pergolezi. Komponovao je u maniru napuljske bufo-opere, dela koja odi\u0161u neposredno\u0161\u0107u i vedrinom, zanimljivim situacijama i melodikom na narodnim tradicijama. Dela: opera „Slu\u017eavka gospodarica“, crkvena muzika „Stabat mater“.<\/p>\n

\t1785. – Ro\u0111en je nema\u010dki filolog i knji\u017eevnik Jakob Grim, osniva\u010d savremene germanistike. Skrenuo je pa\u017enju intelektualne javnosti na narodne umotvorine i jezik. Izu\u010davao je istoriju jezika i starije knji\u017eevnosti. Bavio se narodnim predanjem, mitovima i bajkama, folklorom i obi\u010dajima. Zasnovao je 1852. veliki „Nema\u010dki re\u010dnik“ i napisao je „Istoriju nema\u010dkog jezika“. Prevodio je srpske narodne pesme i uop\u0161te bio je sklon Srbima, a iz prijateljstva s Vukom Karad\u017ei\u0107em nastao je prevod Vukove Srpske gramatike. Zajedno s mla\u0111im bratom Vilhelmom sakupio je i obradio mnoge bajke poznate deci \u0161irom sveta.<\/p>\n

\t1797. – Francuski general Napoleon Bonaparta pobedio je Austrijance kod Rivolija u Italiji.<\/p>\n

\t1809. – Ro\u0111en je francuski u\u010ditelj Luj Braj, pronalaza\u010d azbuke za slepe, nazvane Brajov sistem. I sam slep, izumeo je sistem ispup\u010denih ta\u010daka, \u010dije kombinacije ozna\u010davaju pojedina slova, \u0161to je omogu\u0107ilo slepima da mogu da \u010ditaju.<\/p>\n

\t1842. – U dvorani Teatra na \u0110umruku srpski kompozitor i vojni kapelmajstor Josif \u0160lezinger, kapelnik kneza Milo\u0161a Obrenovi\u0107a, priredio je koncert umetni\u010dke muzike. Ovaj doga\u0111aj prvi je zabele\u017eeni javni nastup ove vrste u Beogradu, mada ih je nesumnjivo bilo i ranije.<\/p>\n

\t1890. – Ro\u0111en je Mo\u0161a Pijade, srpski politi\u010dar jevrejskog porekla, predsednik Skup\u0161tine FNRJ, slikar i novinar. Ro\u0111en je na Dor\u0107olu koji je tada znatnim delom bio naseljen jevrejskim stanovni\u0161tvom. Slikarstvo je u\u010dio u Beogradu, Minhenu i Parizu. Posle Prvog svetskog rata napustio je ideje jugoslovenskog nacionalizma i pri\u0161ao je Komunisti\u010dkoj partiji i postao je 1921. \u010dlan njenog Izvr\u0161nog biroa. Zbog \u0161tampanja ilegalnog organa CK KPJ – „Komunist“, 1925. osu\u0111en je na 20 godina robije. U zatvoru je preveo „Kapital“, „Bedu filozofije“ i „Manifest komunisti\u010dke partije“ Karla Marksa. Izradio je 1942. prve propise o radu narodnooslobodila\u010dkih odbora, na Drugom zasedanju AVNOJ-a krajem novembra 1943. u Jajcu, bio je potpredsednik Predsedni\u0161tva. Osniva\u010d je 5.11.1943. novinske agencije TANJUG.<\/p>\n

\t1892. – Ro\u0111en je srpski pisac i istori\u010dar knji\u017eevnosti Milan Bogdanovi\u0107, \u010dlan Srpske akademije nauka i umetnosti. Ure\u0111ivao je list „Republika“ i \u010dasopise „Danas“, „Srpski knji\u017eevni glasnik“, „Knji\u017eevne novine“. Bio je upravnik Srpskog narodnog pozori\u0161ta u Novom Sadu i Narodnog pozori\u0161ta u Beogradu i predava\u010d na Filozofskom i Fakultetu likovnih umetnosti. Celokupna njegova dela objavljena su u vi\u0161etomnoj knjizi „Stari i novi“.<\/p>\n

\t1932. – Vlada britanske kolonije Indije zabranila je Indijski nacionalni kongres i uhapsila je njenog vo\u0111u Mahatmu Gandija, koji je predvodio borbu za nezavisnost Indije.<\/p>\n

\t1942. – Nema\u010dki nacisti su u Drugom svetskom ratu zapo\u010deli teror uz masovne likvidacije u srpskim selima \u0160ajka\u0161ke, u Novom Sadu i Be\u010deju. U pokolju Srba i Jevreja za mesec dana ubijeno je oko 4.000 ljudi.<\/p>\n

\t1944. – Savezni\u010dke snage su u Drugom svetskom ratu zapo\u010dele napad na nema\u010dke polo\u017eaje na Monte Kasinu. U \u017eestokim borbama razoren je gradi\u0107 Kasino i prastari benediktinski manastir, koji je 529. podigao osniva\u010d tog rimokatoli\u010dkog reda Sveti Benedikt od Nursije. Monte Kasino je bio centar Benediktinskog reda i sredi\u0161te prebogate arhive, biblioteke i riznice. Potpuno je razoren i uni\u0161ten.<\/p>\n

\t1945. – Streljan je Gligorije Bo\u017eovi\u0107, srpski knji\u017eevnik. Diplomirao je na moskovskoj Duhovnoj akademiji, radio u prosveti, bio predsednik prizrenske op\u0161tine, kao i okru\u017eni na\u010delnik i narodni poslanik. Bo\u017eovi\u0107 je pripoveda\u010d koji je slikovito opisao stvarnost Stare i Ju\u017ene Srbije (Kosovo, Metohija i dana\u0161nja Makedonija) pre oslobo\u0111enja 1912, u Balkanskim ratovima. Bio je aktivni i ugledni \u010dlan Demokratske stranke. Kao pristalica pokreta generala Mihailovi\u0107a u Drugom svetskom ratu, streljan je u zanosu revolucionarne „pravde“ 1945. Napisao je desetine pripovedaka koje se bave \u017eivotom takozvanih malih ljudi u neoslobo\u0111enim krajevima Stare i Ju\u017ene Srbije. Rehabilitovan je odlukom Okru\u017enog suda u Beogradu maja 2008.<\/p>\n

\t1948. – Velika Britanija priznala je Burmu (sada\u0161nji Mjanmar) kao nezavisnu republiku s prvim predsednikom vlade Takinom Nuom.<\/p>\n

\t1951. – Severnokorejske i kineske trupe zauzele su Seul u Korejskom ratu.<\/p>\n

\t1958. – Sovjetski „Sputnjik I“, prvi ve\u0161ta\u010dki satelit lansiran u oktobru 1957. raspao se i pao na Zemlju.<\/p>\n

\t1960. – U saobra\u0107ajnoj nesre\u0107i poginuo je francuski pisac Alber Kami, dobitnik Nobelove nagrade za knji\u017eevnost 1957. Njegovo knji\u017eevno delo zasnovano je na idejama sveprisutne paradoksalnosti savremenog sveta. Smisao je pronalazio u stvarala\u0161tvu, po njegovim re\u010dima, „stvarati zna\u010di dva puta \u017eiveti“. Dela: romani „Stranac“, „Kuga“, „Pad“, pozori\u0161ni komadi „Kaligula“, „Pravednici“, „Opsadno stanje“, „Nesporazum“, eseji „Svadba“, „Mit o Sizifu“, „Pisma nema\u010dkom prijatelju“, „Pobunjeni \u010dovek“.<\/p>\n

\t1965. – Umro je engleski pisac ameri\u010dkog porekla Tomas Sterns Eliot, dobitnik Nobelove nagrade za knji\u017eevnost 1948. Njegova poezija izraz je nezadovoljstva savremenom civilizacijom – tehnicizmom, materijalizmom. Dela: „Sabrane pesme“, „Sabrani eseji“, poetske drame „Ubistvo u katedrali“, „Porodi\u010dni sastanak“, „Koktel-partija“.<\/p>\n

\t1967. – Poginuo je engleski voza\u010d brzih automobila i \u010damaca Donald Malkolm Kempbel, nosilac svetskog rekorda u vo\u017enji automobilom od 648,7 km. na \u010das. Rekord je postavljen 1964. \u010camcem „Plava ptica“, s mlaznim motorom, na jezeru Koniston u Velikoj Britaniji, Kempbel je poku\u0161ao da osvoji novi rekord – dostigao je novi svetski rekord na vodi – od 527,9 km na \u010das – ali je to platio \u017eivotom.<\/p>\n

\t1972. – Pakistan je zatra\u017eio razgovore sa Indijom posle rata u kojem je pora\u017een, a dotada\u0161nji Isto\u010dni Pakistan postao nezavisna dr\u017eava Banglade\u0161.<\/p>\n

\t1975. – Umro je italijanski pisac Karlo Levi, autor romana „Hristos se zaustavio u Eboliju“, u kojem je opisao te\u017eak \u017eivot italijanskih seljaka pod fa\u0161izmom. U vreme Musolinijeve vladavine bio je interniran u ju\u017enoj Italiji.<\/p>\n

\t1989. – U me\u0111unarodnim vodama Sredozemnog mora naspram libijske obale, ameri\u010dki vojni avioni oborili su dva libijska lovca koji su navodno zapretili nosa\u010du aviona „D\u017eon F. Kenedi“.<\/p>\n

\t1995. – Biv\u0161i turski predsednik vlade Bulent Ed\u017eevit okrivio je Nema\u010dku i Austriju za raspad Jugoslavije, po\u0161to su oni podstakli otcepljenje Slovenije i Hrvatske i osudio je Ankaru zbog ravnodu\u0161nosti nakon pojavljivanja prvih signala da dotada\u0161nja Jugoslavija nestaje.<\/p>\n

\t1998. – \u0160ef izraelske diplomatije David Levi podneo je ostavku, rekav\u0161i da ne \u017eeli vi\u0161e da se jedini brine o pitanjima mira i socijalne za\u0161tite.<\/p>\n

\t2004. – Predstavnici avganistanskih frakcija, okupljeni na plemenskoj skup\u0161tini (Loja d\u017eirga) postigli su dogovor o ustavu, omogu\u0107iv\u0161i time prve izbore nakon \u010detvrt veka gra\u0111anskog rata u toj zemlji.<\/p>\n

\t2005. – Nepoznati napada\u010di ubili su guvernera Bagdada Alija el Hajdarija.<\/p>\n

\t2006. – Umro je predsednik vlade i drugi \u010dovek Ujedinjenih Arapskih Emirata, \u0161eik Maktum bin Ra\u0161id el Maktum, ina\u010de monarh emirata Dubai.<\/p>\n

\t2007. – Apelacioni sud kanadske provincije Ontario zvani\u010dno je priznao pravo jednog petogodi\u0161njeg de\u010daka da ima tri roditelja – oca i dve majke koje vi\u0161e od 15 godina \u017eive u homoseksualnoj zajednici, i od kojih je jedna de\u010dakova biolo\u0161ka majka. Dve \u017eene, obratile su se sudu po\u0161to nisu \u017eelele da problem re\u0161e usvajanjem deteta \u0161to bi dovelo do toga da otac izgubi status roditelja. Homoseksualni brakovi su legalni u Ontariju od 2003. a od 2005. na celoj teritoriji Kanade.<\/p>\n

\t2009. – Umro je Ivan Gubijan, atleti\u010dar, reprezentativac negda\u0161nje Jugoslavije, osvaja\u010d srebrne olimpijske medalje u bacanju kladiva 1948. u Londonu. Bio je od osnivanja AK Partizan \u010dlan tog najtrofejnijeg beogradskog kluba. Prvi je izveo tehniku bacanja kladiva sa \u010detiri okreta, i danas najzastupljeniju u ovoj atletskoj disciplini. Pet puta bio je prvak Jugoslavije (1948, 1949, 1950, 1952. i 1953), i pet puta je popravljao dr\u017eavni rekord dovev\u0161i ga od 56,24 metara (Beograd, 13. oktobra 1947) do 59,69 metara (Istanbul, 14. avgusta 1955). Po zavr\u0161etku takmi\u010darske karijere radio je kao nastavnik fizi\u010dke kulture i kao trener baca\u010da kladiva.<\/p>\n

\n\tIzvor: RTV\/Tanjug<\/a><\/p>\n

Autor:<\/strong> Redakcija
\nDatum:<\/strong> 03, 01, 2012.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 1881. godine ro\u0111en je srpski episkop Nikolaj Velimirovi\u0107 (Nikola), teolog, knji\u017eevnik i besednik, vladika ohridski i \u017ei\u010dki, jedna od najumnijih glava Srpske crkve uop\u0161te.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-21995","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-nekategorizovano"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/21995","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=21995"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/21995\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=21995"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=21995"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=21995"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}