{"id":21992,"date":"2012-01-08T00:00:00","date_gmt":"2012-01-07T23:00:00","guid":{"rendered":"http:\/\/localhost\/ravnica\/2012\/01\/08\/vremeplov-rodjen-srpski-kompozitor-i-muzicki-pedagog-stevan-stojanovic-mokranjac\/"},"modified":"2012-01-08T00:00:00","modified_gmt":"2012-01-07T23:00:00","slug":"vremeplov-rodjen-srpski-kompozitor-i-muzicki-pedagog-stevan-stojanovic-mokranjac","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/?p=21992","title":{"rendered":"Vremeplov: Ro\u0111en srpski kompozitor i muzi\u010dki pedagog Stevan Stojanovi\u0107 Mokranjac"},"content":{"rendered":"

1856. – Ro\u0111en je srpski kompozitor i muzi\u010dki pedagog Stevan Stojanovi\u0107 Mokranjac. Bio je horovo\u0111a Beogradskog peva\u010dkog dru\u0161tva i \u010dlan Srpske kraljevske akademije.<\/strong><\/p>\n

<\/p>\n

\n\tMuziku je studirao na Velikoj \u0161koli u Beogradu i na konzervatorijumima u Minhenu, Rimu i Lajpcigu, a po povratku u otad\u017ebinu osnovao je Srpsku muzi\u010dku \u0161kolu i Beogradski guda\u010dki kvartet. Njegove kompozicije odlikuje izvanredan, umnogome neprevazi\u0111en, smisao za umetni\u010dku obradu narodnih pesama, pri \u010demu su rukoveti vrhunski domet srpske muzike, a crkvena pojanja nesumnjivo me\u0111u najistaknutijim delima celokupnog pravoslavnog bogoslu\u017eenja. Napisao je i vi\u0161e muzikolo\u0161kih studija. Dela: 15 „Rukoveti“, „Primorski napevi“, „Kozar“, solo pesma „Lem-Edim“, scenska muzika za „Ivkovu slavu“, crkvena muzika „Opelo“, „Akatist Bogorodici“, „Liturgija“.
\n\t
\n\tDanas je ponedeljak, 9. januar. Do kraja godine ima 357 dana.<\/strong><\/p>\n

\t1792. – Mirom u Ja\u0161iju okon\u010dan je Rusko-turski rat, koji je Osmansko carstvo po\u010delo u avgustu 1787. Reka Dnjestar postala je granica izme\u0111u dveju zemalja, ali je Rusija dobila crnomorsko primorje izme\u0111u reka Bug i Dnjestar s gradom O\u010dakov, a potvr\u0111en je i dokument iz 1783. o pripajanju Rusiji poluostrva Krim i oblasti Kuban.<\/p>\n

\t1873. – Umro je francuski car \u0160arl Luj Napoleon III Bonaparta, sinovac cara Napoleona I, predsednik Francuske od 1848. do 1852, car do 1870. \u017diveo je u izgnanstvu do Februarske revolucije 1848, a krajem 1848. na vlast ga je dovelo krupno gra\u0111anstvo. Po\u010detkom decembra 1851. prigrabio je dr\u017eavnim udarom svu vlast i 1852. proglasio se za cara. Agresivnom spoljnom politikom nastojao je da pro\u0161iri Francusku i osvaja kolonije. Organizovao je javne radove i osnovao neke socijalne ustanove, podsticao je kapitalisti\u010dku privredu, trgovinu, industriju i bankarstvo. Tokom njegove vladavine, Francuska je pripojila Nicu i Savoju (u zamenu za pomo\u0107 prilikom ujedinjavanja Italije), zapo\u010dela kolonijalno prodiranje u Indokinu. Uspe\u0161no je ratovala u Krimskom ratu od 1854. do 1856. protiv Rusije. Fijaskom je okon\u010dano njegovo nastojanje (1862. do 1867.) da pomo\u0107u „cara“ Maksimilijana Habzbur\u0161kog uspostavi francusku dominaciju u Meksiku. Zapo\u010deo je rat protiv Pruske s ciljem da spre\u010di ujedinjenje Nema\u010dke, ali je zarobljen 1. oktobra 1870. u bici kod Sedana i zba\u010den sa prestola, a Francuska je 4. oktobra 1870. ponovo postala republika. Emigrirao je 1871. u Veliku Britaniju gde je umro.<\/p>\n

\t1878. – Umro je italijanski kralj Vitorio Emanuele II, prvi vladar ujedinjene Italije, nazvan „\u010destiti kralj“. Na presto je do\u0161ao 1849. kao kralj Pijemonta (Sardinije). Od 1861. bio je kralj ujedinjene Italije. Dosledno je po\u0161tovao parlamentarni poredak.<\/p>\n

\t1890. – Ro\u0111en \u010de\u0161ki pisac Karel \u010capek. Izraziti skeptik, kriti\u010dki je tuma\u010dio \u010ditav svet koji ga je okru\u017eivao, posebno se u\u017easavao svake vrste totalitarizma – i desnog i levog. Njegova dela upozoravaju na opasnost koja se pribli\u017eavala. U utopisti\u010dkim romanima „Fabrika apsolutnog“, „Krakatit“ i „Rat ljudi i da\u017edevnjaka“ upozorio je na apsurdnost tehni\u010dke civilizacije, a kao direktna opomena zvu\u010de drame „Bela bolest“ i „Mati“. Ostala dela: zbirke pripovedaka „Raspe\u0107e“, „Mu\u010dne pripovetke“, drame „Rozumovi univerzalni roboti“, „Razbojnik“, romani „Hordubal“, „Meteor“, „Obi\u010dan \u017eivot“, putopisne kozerije „Putopisi iz Italije“, „Putopisi iz Engleske“, eseji i feljtoni „Kritika re\u010di“, „O najbli\u017eim stvarima“, „Za\u0161to nisam komunist“, „Razgovori sa T. G. Masarikom“.<\/p>\n

\t1908. – Ro\u0111ena je francuska knji\u017eevnica Simon de Bovoar, egzistencijalista, autor romana, pozori\u0161nih komada i filozofskih eseja. Dela: romani „Mandarini“, „Lepe slike“, „Drugi pol“, memoari „Uspomene dobro vaspitane devojke“.<\/p>\n

\t1911. – U Donjem gradu, na potezu od turskog hamama (danas planetarijum) prema u\u0161\u0107u Save u Dunav, ispod kalemegdanske tvr\u0111ave, pionir vazduhoplovstva Edvard Rusijan uzleteo je svojom letilicom, koja se ubrzo sru\u0161ila pod bedemima beogradske tvr\u0111ave i Rusijan je poginuo. Edvard Rusjan, pionira vazduhoplovstva, i jedan od prvih avijati\u010dara uop\u0161te, sam je u\u010destvovao u konstruisanju i gradnji aviona, i bio je aktivan popularizator, u to vreme senzacionalnog, vazduhoplovstva.<\/p>\n

\t1913. – Ro\u0111en je ameri\u010dki dr\u017eavnik Ri\u010dard Milhaus Nikson, jedini \u0161ef dr\u017eave u istoriji SAD koji je podneo ostavku pod pretnjom smenjivanja. Predsednik SAD postao je 1969. i ponovo je izabran 1972. ali nije okon\u010dao \u010detvorogodi\u0161nji mandat jer se 1974. povukao zbog afere „Votergejt“. Primoran je da odstupi s funkcije kad je dokazano da je uo\u010di predsedni\u010dkih izbora 1971. kao kandidat Republikanske stranke nalo\u017eio \u0161pijuniranje suparni\u010dke Demokratske stranke. Nasledio ga je potpredsednik D\u017eerald Ford, koji mu je dao pun opro\u0161taj. Nikson je bio potpredsednik SAD od 1953. do 1960. kad je na predsedni\u010dkim izborima izgubio od D\u017eona Kenedija. Normalizovao je 1972. odnose s Kinom za \u0161ta je posebno zaslu\u017ena tajna diplomatija specijalnog savetnika Henrija Kisind\u017eera.<\/p>\n

\t1922. – Ro\u0111en je gvinejski dr\u017eavnik i pisac Ahmed Seku Ture, koji je posle sticanja nezavisnosti Gvineje 1958. postao njen prvi predsednik. Prethodno je bio sindikalni aktivista u Francuskoj Zapadnoj Africi, a 1956. izabran je za poslanika francuske skup\u0161tine. Dela: zbirka pesama „Borbene pesme“, politi\u010dki spisi „Gvinejsko iskustvo i afri\u010dko jedinstvo“, „Afrika i revolucija“, „Braniti revoluciju“, „Mo\u0107 naroda“.<\/p>\n

\t1941. – Ro\u0111ena je ameri\u010dka peva\u010dica D\u017eoan Baez, borac za ljudska prava, koja se tokom Vijetnamskog rata sna\u017eno protivila vojnoj intervenciji SAD u Indokini, \u0161to je imalo ogroman odjek u javnosti, posebno me\u0111u mla\u0111im generacijama.<\/p>\n

\t1945. – U Drugom svetskom ratu po\u010delo je iskrcavanje trupa SAD na najve\u0107e filipinsko ostrvo Luzon, a borbe su okon\u010dane tek 15. avgusta kapitulacijom japanskih snaga.<\/p>\n

\t1957. – Po\u0161to se kompromitovao agresijom na Egipat u oktobru 1956, britanski premijer Entoni Idn podneo je ostavku.<\/p>\n

\t1962. – Sovjetski Savez i Kuba potpisali su trgovinski sporazum na osnovu kojeg je Kuba godinama dobijala robu po ve\u0161ta\u010dki niskim cenama.<\/p>\n

\t1964. – Ameri\u010dke trupe u Panami u krvi su ugu\u0161ile studentske demonstracije protiv prisustva SAD u zoni Panamskog kanala, usmrtiv\u0161i 22 panamska visoko\u0161kolca.<\/p>\n

\t1992. – Reaguju\u0107i na odluku bosanskih muslimana (Bo\u0161njaci) i Hrvata da zatra\u017ee priznanje od strane Evropske zajednice, Srbi u Bosni i Hercegovini (njihova skup\u0161tina) proglasili su Republiku srpskog naroda Bosne i Hercegovine – Republiku Srpsku.<\/p>\n

\t1996. – \u010ce\u010denski islamski teroristi zauzeli su bolnicu i uzeli najmanje 2.000 talaca u dagestanskom gradu Kizlar na jugu Rusije.<\/p>\n

\t1999. – Francuski vojnici iz sastava Sfora u blizini Srbinja (Fo\u010da) ubili su Dragana Gagovi\u0107a, osumnji\u010denog za ratne zlo\u010dine. Na njega je otvorena vatra dok se kretao automobilom, iako su se u vozilu nalazila i deca.<\/p>\n

\t2004. – Odlukom vlade Srbije, Bogoslovski fakultet u Beogradu je posle 52 godine vra\u0107en u sastav Beogradskog univerziteta.<\/p>\n

\t2004. – Turska je potpisala protokol o ukidanju smrtne kazne \u010dak i u vreme rata, u nastojanju da zadovolji standarde Evropske unije kako bi mogla da otpo\u010dne pregovore o ulasku u EU.<\/p>\n

\t2005. – Sudanski potpredsednik Ali Osman Taha i D\u017don Garang, \u0161ef „Oslobodila\u010dkog pokreta sudanskog naroda“ (SPLM) – pobunjeni\u010dke grupe sa juga Sudana, potpisali su u Najrobiju, u Keniji, mirovni sporazum nakon gra\u0111anskog rata koji je trajao 21 godinu.<\/p>\n

\t2009. – Umrla je Ljubica Cuca Soki\u0107, slikarka, poslednja velika srpska umetnica iz generacije koja je izme\u0111u dva svetska rata uvela srpsku umetnost u tokove pariske intimisti\u010dke \u0161kole. Slikarstvo je u\u010dila je kod Bete Vukanovi\u0107, Ljube Ivanovi\u0107a i Ivana Radovi\u0107a. U Pariz odlazi 1936. i naredne tri godine usavr\u0161ava se i izla\u017ee u svetskoj umetni\u010dkoj prestonici. Po povratku u Beograd 1939. prire\u0111uje prvu samostalnu izlo\u017ebu u Umetni\u010dkom paviljonu. Bila je profesor na Akademiji likovnih umetnosti od 1948. do 1972. Redovni \u010dlan SANU postala je 1979.<\/p>\n

\n\tIzvor: RTV\/Tanjug<\/a><\/p>\n

Autor:<\/strong> Redakcija
\nDatum:<\/strong> 08, 01, 2012.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

1856. – Ro\u0111en je srpski kompozitor i muzi\u010dki pedagog Stevan Stojanovi\u0107 Mokranjac. Bio je horovo\u0111a Beogradskog peva\u010dkog dru\u0161tva i \u010dlan Srpske kraljevske akademije.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-21992","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-nekategorizovano"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/21992","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=21992"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/21992\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=21992"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=21992"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=21992"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}