{"id":21963,"date":"2011-12-31T00:00:00","date_gmt":"2011-12-30T23:00:00","guid":{"rendered":"http:\/\/localhost\/ravnica\/2011\/12\/31\/vremeplov-rodjen-branko-copic\/"},"modified":"2011-12-31T00:00:00","modified_gmt":"2011-12-30T23:00:00","slug":"vremeplov-rodjen-branko-copic","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/?p=21963","title":{"rendered":"Vremeplov: Ro\u0111en Branko \u0106opi\u0107"},"content":{"rendered":"

1915. – Ro\u0111en je srpski pisac Branko \u0106opi\u0107, \u010dlan Srpske akademije nauka i umetnosti, nadahnut pripoveda\u010d, tvorac zanimljivih i upe\u010datljivih likova i doga\u0111aja, koje je opisao sve\u017eim, so\u010dnim i slikovitim jezikom.<\/strong><\/p>\n

<\/p>\n

\n\tDiplomirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu. U partizanskom pokretu je u\u010destvovao od 1941. Po\u010deo je da pi\u0161e kao \u0111ak u\u010diteljske \u0161kole i pre Drugog svetskog rata je objavio zbirke pripovedaka „Pod Grme\u010dom“, „Borci i bjegunci“ i „Planinci“. Njegova prozna dela su pro\u017eeta lirikom, \u017eivopisnim realisti\u010dkim slikanjem \u017eivota na selu, poznavanjem mentaliteta i psihologije ljudi Grme\u010da i Podgrme\u010dja, njegovog zavi\u010daja, vedrinom i vitalno\u0161\u0107u duha. Napisao je ve\u0107i broj knjiga za decu: „Bojna lira pionira“, „Put u vedrinu“, pri\u010de „U svetu leptirova i medveda“, „Bosonogo djetinjstvo“, zbirke pesama „Ognjeno ra\u0111anje domovine“, „Ratnikovo prolje\u0107e“. Zbirka pripovedaka „Ba\u0161ta sljezove boje“, za koju je dobio Njego\u0161evu nagradu. Izvr\u0161io je samoubistvo 1984. u Beogradu. Ostala dela: romani „Prolom“, „Gluvi barut“, „Ne tuguj, bronzana stra\u017eo“, „Osma ofanziva“, zbirke pripovedaka „Rosa na bajonetima“, „Surova \u0161kola“, „Do\u017eivljaji Nikoletine Bursa\u0107a“.<\/p>\n

\tDanas je nedelja, 1. januar, prvi dan 2012. Do kraja godine ima 365 dana.<\/strong><\/p>\n

\t45. p.n.e. – Stupio je na snagu novi kalendar, nazvan Julijanski, kojim je rimski dr\u017eavnik Gaj Julije Cezar, prema savetima gr\u010dkog astronoma iz Aleksandrije Sosigena, reformisao ra\u010dunanje vremena tako \u0161to je za po\u010detak godine odredio januarske kalende, odnosno 1. januar. Do tad su na januarske kalende konzuli stupali na du\u017enost, a godina je zapo\u010dinjala na martovske kalende – 1. marta. Julijanski kalendar je zasnovan na Sun\u010devoj godini od 365 dana i \u0161est sati, ali je u njemu godina du\u017ea od Sun\u010deve 11 minuta i 14 sekundi, pa je svaka \u010detvrta prestupna, ali se svakih 128 godina pojavljivao dan „vi\u0161ka“. Da bi to bilo eliminisano, papa Grgur XIII je, prema savetima astronoma, reformisao kalendar 1582. i Gregorijanski kalendar je sada prakti\u010dno me\u0111unarodni. Julijanski kalendar su zadr\u017eale jedino neke pravoslavne crkve – Srpska pravoslavna crkva, Ruska crkva, Jerusalimska patrijar\u0161ija, kao i neke druge.<\/p>\n

\t1502. – Portugalski moreplovci uplovili su u zaliv Guanabara i iskrcav\u0161i se nazvali su to mesto Sao Sebastijan da Rio de \u017daneiro (Sveti Sebastijan sa januarske reke) – po\u0161to je bio dan kad se obele\u017eava uspomena na tog svetitelja. Na tom mestu nastao je grad koji je 1763. postao glavni grad portugalske kolonije (vicekraljevstvo) Brazil, potom prestonica nezavisnog carstva od 1822. do 1889. i republike od 1899. do 1960, kada je za glavni grad odre\u0111ena novoizgra\u0111ena Brazilija. Pre Ria prestonica kolonije bio je grad Baija.<\/p>\n

\t1515. – Vojvoda od Angulema Fransoa postao je posle smrti kralja Luja XII francuski kralj Fransoa I.<\/p>\n

\t1776. – Vo\u0111a ameri\u010dke borbe za nezavisnost D\u017eord\u017e Va\u0161ington razvio je zastavu Velike Unije, prvu nacionalnu zastavu SAD, posle poziva engleskog kralja D\u017eord\u017ea III pobunjenim kolonistima da se predaju.<\/p>\n

\t1782. – Umro je nema\u010dki kompozitor, pijanista i dirigent Johan Kristijan Bah, najmla\u0111i sin Johana Sebastijana. \u017diveo je u Milanu i Londonu, pa je nazivan „italijanski Bah“ i „engleski Bah“. U Engleskoj se proslavio kao pijanista i organizator muzi\u010dkog \u017eivota i postao je muzi\u010dki u\u010ditelj kraljice \u0160arlot. Zna\u010dajan je kao kompozitor sonata i koncerata za klavir u rokoko stilu, po \u010demu je prete\u010da Volfganga Amadeusa Mocarta. Dela: 15 opera, vi\u0161e od 60 simfonija, 37 klavirskih koncerata, 13 uvertira, klavirske sonate, kamerna muzika.<\/p>\n

\t1801. – Stupanjem na snagu Akta o ujedinjenju – stvoreno je Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Irske. Do tada to su bila tri kraljevstva pod jednom krunom – Engleska, \u0160kotska i Irska.<\/p>\n

\t1803. – Danska je zabranila uvoz robova u Dansku Zapadnu Indiju (dana\u0161nja Devi\u010danska ostrva) i prva je zemlja koja je zabranila ropstvo.<\/p>\n

\t1804. – Vo\u0111a pobune protiv Francuza \u017dan \u017dak Desalin, koji je potom postao car \u017dak I, proglasio je nezavisnost karipske ostrvske dr\u017eave Haiti (zapadni deo ostrva Haiti – Hispaniola).<\/p>\n

\t1823. – Ro\u0111en je ma\u0111arski pesnik srpskog porekla \u0160andor Petefi, najve\u0107i pesnik ma\u0111arske knji\u017eevnosti. Oli\u010denje ma\u0111arskog romantizma. Otac mu je bio Srbin a majka Slovakinja, ali se on u potpunosti ose\u0107ao kao Ma\u0111ar. S 15 godina postao je vojnik, a tokom Ma\u0111arske revolucije 1848. bio je glavni ideolog omladinskog pokreta. Poginuo je 1849. u bici kod Sege\u0161vara u 26. godini – ta\u010dnije tada mu se gubi svaki trag (imao je \u010din majora). Prve pesme je napisao kao gimnazijalac i ubrzo je postao najomiljeniji i naj\u010ditaniji ma\u0111arski pesnik. Odredio je nov pravac ma\u0111arske knji\u017eevnosti. Dela: roman „Krvnikovo u\u017ee“, epska poezija „Vitez Jano\u0161“, „Apostol“, lirska poezija „Izabrane pesme“, „Petefijeve pesme“.<\/p>\n

\t1833. – Velika Britanija je proglasila suverenitet nad Folklandskim ostrvima u Atlantiku, oko 500 kilometara isto\u010dno od obale Argentine. Taj arhipelag je ranije bio \u0161panski posed.<\/p>\n

\t1842. – U Kelnu je pokrenut dnevnik „Rajnske novine“, organ gra\u0111anstva i poslovnih krugova koji su tra\u017eili liberalne reforme. U aprilu 1842. u listu je po\u010deo da sara\u0111uje Karl Marks, koji je oko sebe okupio \u0161irok krug saradnika, \u010dime je radikalizovana ure\u0111iva\u010dka politika lista – pa je zabranjen u martu 1843.<\/p>\n

\t1863. – Tokom Ameri\u010dkog gra\u0111anskog rata predsednik SAD Abraham Linkoln potpisao je Emancipatorsku proklamaciju kojom je ukinuto ropstvo, \u0161to je dodatno izazvalo bes 11 ju\u017enih robovlasni\u010dkih dr\u017eava koje su se borile za otcepljenje.<\/p>\n

\t1864. – Ro\u0111en je srpski pisac, esteti\u010dar i teoreti\u010dar knji\u017eevnosti Bogdan Popovi\u0107, profesor Univerziteta u Beogradu, \u010dlan Srpske kraljevske akademije, jedan od osniva\u010da „Srpskog knji\u017eevnog glasnika“ i tvorac „beogradskog knji\u017eevnog stila“. U vreme njegovog ure\u0111ivanja SKZ je bio najuglednije glasilo srpskih kulturnih poslenika. U\u017eivao je izuzetan ugled kao kriti\u010dar, prvih decenija 20. veka. Objavio je „Antologiju novije srpske lirike“ i ve\u0107i broj studija iz knji\u017eevnosti i teorije umetnosti.<\/p>\n

\t1872. – Stupio je na snagu prvi Zakon o poroti u Srbiji, donet oktobra 1871. na osnovu ustava iz 1869.<\/p>\n

\t1877. – Britanska kraljica Viktorija I progla\u0161ena je caricom Indije.<\/p>\n

\t1879. – Ro\u0111en je engleski pisac Edvard Morgan Forster, o\u0161trouman posmatra\u010d i analiti\u010dar, duhovit i ironi\u010dan. \u017diveo je u Italiji i Gr\u010dkoj i pojedina njegova dela su tematski vezana za te zemlje. Dela: romani „Gde se an\u0111eli pla\u0161e da kro\u010de“, „Soba sa izgledom“, „Jedno putovanje u Indiju“, „Najdu\u017ee putovanje“, pri\u010de „Nebeski omnibus“, „Ve\u010dni trenutak“, studija „Vidovi romana“.<\/p>\n

\t1881. – Umro je francuski revolucionar Luj Ogist Blanki, osniva\u010d i \u010dlan tajnih revolucionarnih udru\u017eenja. Dva puta je osu\u0111ivan na smrt. Nazivali su ga „Okovani Prometej“ jer je u tamnicama proveo 36 godina i pet meseci. Konspirativan rad, zavereni\u010dke grupe i oru\u017eani ustanak smatrao je jedinom taktikom proletarijata. Diktaturu proletarijata zami\u0161ljao je kao diktaturu male grupe profesionalnih revolucionara.<\/p>\n

\t1895. – Ro\u0111en je ameri\u010dki politi\u010dar i pravnik Edgar D\u017eon Huver, \u0161ef Federalnog istra\u017enog biroa (FBI) od 1924. do smrti 1972. Predvodio je borbu protiv organizovanog kriminala, posebno tridesetih godina 20. veka u vreme prohobicije. Reformisao je FBI i znatno unapredio metode policijske borbe protiv kriminala uspostavljanjem prve kartoteke otisaka prstiju i kriminolo\u0161ke laboratorije. Mnogi ga smatraju mra\u010dnom figurom ameri\u010dke politi\u010dke scene, jer je godinama progonio niz istaknutih ameri\u010dkih liberala, uklju\u010duju\u0107i crna\u010dkog borca za ljudska prava Martina Lutera Kinga pa i filmskog glumca \u010carlija \u010caplina (koji je bio deklarisani komunista).<\/p>\n

\t1901. – Dr\u017eave Novi Ju\u017eni Vels, Viktorija, Kvinslend, Ju\u017ena Australija, Zapadna Australija i Tasmanija osnovale su australijsku zajednicu s Edmundom Bartonom kao prvim predsednikom vlade. Australija je imala status dominiona u sastavu Britanske imperije i potom komonvelta.<\/p>\n

\t1912. – Ro\u0111en je engleski dupli agent Harold Adrijan Rasel Filbi, poznat kao „Kim“ Filbi. Bio je jedan od najuspe\u0161nijih agenata sovjetske obave\u0161tajne slu\u017ebe u njenoj istoriji. U slu\u017ebu Sovjetskog Saveza stupio je kao student u Kembrid\u017eu 1934. Posle rata bio je oficir za vezu izme\u0111u britanske i ameri\u010dke obave\u0161tajne slu\u017ebe, \u0161to mu je omogu\u0107ilo da u periodu „hladnog rata“ Moskvi dostavlja informacije od najve\u0107eg zna\u010daja. Kad je gotovo otkriven, nestao je u Bejrutu i obreo se 1963. u Moskvi, gde je i umro 1988. Za izvanredne zasluge za Sovjetski Savez, koji je smatrao otad\u017ebinom, nagra\u0111en je najvi\u0161im sovjetskim odlikovanjima.<\/p>\n

\t1915. – Nemci su u Prvom svetskom ratu u kanalu Laman\u0161 torpedovali britanski ratni brod „Formidabl“, usmrtiv\u0161i 547 ljudi.<\/p>\n

\t1924. – Tre\u0107a zemaljska konferencija KPJ usvojila je u Beogradu Rezoluciju o nacionalnom pitanju kojom je tra\u017eeno „samoopredeljenje jugoslovenskih naroda“. Usvojena je i Rezolucija o neodr\u017eivosti poretka uspostavljenog na osnovu Versajskog mira posle Prvog svetskog rata. Ti dokumenti su po\u010divali na doktrini Kominterne o „imperijalizmu srpske bur\u017eoazije“ i „neravnopravnosti“ nesrba u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca. Pod vidom „nacionalne ravnopravnosti“ na taj na\u010din, vo\u0111ena je politika destrukcije jugoslovenske dr\u017eave.<\/p>\n

\t1925. – Naziv glavnog grada Norve\u0161ke promenjen je u Oslo – do tada grad se zvao Kristijanija.<\/p>\n

\t1927. – Ro\u0111en je Moris Be\u017ear, znameniti francuski koreograf. Ro\u0111en je u Marselju, kao sin filozofa Gastona Ber\u017eea. Karijeru baletskog igra\u010da po\u010deo je sa 14 godina, u pariskoj „Operi“. Svoj prvi balet je postavio 1951. godine u Stokholmu, a 1961. u Belgiji je kreirao koreografiju za „Bolero“ Morisa Ravela, koja \u0107e postati jedna od naj\u010duvenijih baletskih kreacija 20. veka. Autor je vi\u0161e od 250 baletskih predstava. Moris Be\u017ear je umnogome doprineo razvoju savremenog baleta i jedan je od simbola savremene koreografije. Me\u0111u njegovim \u010duvenim koreografijama su i „Bu\u0111enje prole\u0107a“, „Romeo i Julija“, „Ni\u017einski“, „Petru\u0161ka“, „Zaratustra“.<\/p>\n

\t1942. – Na konferenciji predstavnika vlada SAD, Sovjetskog Saveza, Velike Britanije, Kine i niza drugih zemalja u Va\u0161ingtonu je, u jeku Drugog svetskog rata, potpisana Deklaracija UN. Strane potpisnice su se obavezale na podr\u0161ku i sprovo\u0111enje Atlantske povelje, i preuzele su obavezu da rat protiv Sila Osovine nastave do kona\u010dne pobede i da s njima ne zaklju\u010duju separatni mir ili primirje. Jedna od potpisnica Deklaracije bila je i Kraljevina Jugoslavija.<\/p>\n

\t1956. – Odlukom Ustavotvorne skup\u0161tine progla\u0161ena je nezavisnost Sudana, biv\u0161e britanske kolonije.<\/p>\n

\t1958. – Stupio je na snagu Ugovor o osnivanju Evropske ekonomske zajednice (EEZ), koji su 25. marta 1957. u Rimu potpisale Belgija, Zapadna Nema\u010dka, Italija, Luksemburg, Francuska i Holandija. Zajednici nazvanoj potom Evropska zajednica, sada Evropska unija, 1973. su pristupile Velika Britanija, Irska i Danska, 1981. Gr\u010dka, 1986. \u0160panija i Portugal, 1995. \u0160vedska, Finska i Austrija, 2004. Estonija, Kipar, Letonija, Litvanija, Malta, Ma\u0111arska, Poljska, Slova\u010dka, Slovenija i \u010ce\u0161ka, a 2007. Rumunija i Bugarska.<\/p>\n

\t1959. – Revolucionarni pokret „26. jul“ pod vo\u0111stvom Fidela Kastra odneo je pobedu na Kubi, a general Fulhensio Batista je posle potpunog rasula njemu lojalnih trupa pobegao u Dominikansku republiku.<\/p>\n

\t1960. – Progla\u0161ena je nezavisnost francuske afri\u010dke kolonije Kamerun – do Prvog svetskog rata bio je nema\u010dka kolonija, zatim je, osim jednog manjeg dela koji je do\u0161ao pod Britaniju, postao francuski posed. Od 1959. Kamerun je imao autonomni status.<\/p>\n

\t1962. – Zapadna Samoa postala je prva nezavisna dr\u017eava u Polineziji.<\/p>\n

\t1965. – Pod vo\u0111stvom lidera pokreta „Al fatah“ Jasera Arafata formirana je Palestinska oslobodila\u010dka organizacija, ali su izvan nje ostale pojedine palestinske grupe, uklju\u010duju\u0107i Narodni front za oslobo\u0111enje Palestine \u017dor\u017ea Haba\u0161a. PLO je u po\u010detku bio teororisti\u010dka organizacija i odgovoran je za ubistvo 11 izraelskih sportista na Olimpijskim igrama 1972. u Minhenu.<\/p>\n

\t1966. – Predsednika Centralnoafri\u010dke republike Davida Daka vojnim udarom oborio je blizak ro\u0111ak, pukovnik \u017dan Bedel Bokasa. Bokasa je 1976. proglasio svoju zemlju monarhijom i uzeo titulu cara Centralnoafri\u010dkog carstva. S vlasti je svrgnut 1979. Upam\u0107en je po neverovatnoj ekstravaganciji, rasipnom pona\u0161anju i navodnom kanibalizmu.<\/p>\n

\t1972. – Umro je francuski peva\u010d i glumac Moris \u0160evalije, za\u0161titni znak francuske muzi\u010dke komedije. Najzapa\u017eenije uloge ostvario je u filmskim muzi\u010dkim komedijama. Napisao je autobiografiju „Moj put i moje pesme“. Filmovi: „Ljubavna parada“, „Nasmejani poru\u010dnik“, „Vesela udovica“, „\u0106utanje je zlato“, „Imao sam sedam k\u0107eri“, „\u017divot za karijeru“, „\u017di\u017ei“, „Fani“, „Ljubav popodne“.<\/p>\n

\t1973. – Velika Britanija, Danska i Irska priklju\u010dile su se EEZ.<\/p>\n

\t1977. – Umro je je srpski istori\u010dar Viktor Novak, profesor Zagreba\u010dkog, potom Beogradskog univerziteta, \u010dlan Srpske akademije nauka i umetnosti i osniva\u010d Istorijskog instituta SANU. Diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Zagrebu, a latinski i pomo\u0107ne istorijske nauke specijalizovao je u Vatikanskoj \u0161koli u Rimu. Na Beogradskom univerzitetu od 1924. do 1959. predavao je latinsku paleografiju, diplomatiku i metodologiju nastave istorije. Objavio je veliki broj rasprava i studija iz istorije jugoslovenskih naroda i istorije knji\u017eevnosti. U kapitalnom delu „Magnum crimen“, objavljenom ubrzo posle Drugog svetskog rata, dokumentovao je zlo\u010din genocida hrvatskog usta\u0161kog re\u017eima nad Srbima u „Nezavisnoj Dr\u017eavi Hrvatskoj“. Bio je veoma aktivan i u muzi\u010dkom \u017eivotu kao predsednik Prvog beogradskog peva\u010dkog dru\u0161tva i inicijator osnivanja Ju\u017enoslovenskog peva\u010dkog saveza u Beogradu i Sveslovenskog peva\u010dkog saveza u Pragu. Ostala dela: „Antologija jugoslovenske misli i narodnog jedinstva“, „Latinska paleografija“, „Vatikan i Jugoslavija“, „Scriptura Beneventana“, „Evangeliarium Spalatense“, „Masarik i Jugosloveni“, „Iz rimske knji\u017eevnosti“, „Sveslovenska misao“, „Dva antipoda“, „Franjo Ra\u010dki“, „Valtazar Bogi\u0161i\u0107 i Franjo Ra\u010dki“, „Nikola Vuli\u0107, nau\u010dnik i \u010dovek“.<\/p>\n

\t1978. – U vazduhu u blizini Mumbaja (u vreme britanske vlasti Bombaj) eksplodirao je indijski putni\u010dki avion tipa „Boing 747“ i nesre\u0107u nije pre\u017eiveo niko od 213 ljudi u njemu.<\/p>\n

\t1979. – Sjedinjene Ameri\u010dke Dr\u017eave i Narodna Republika Kina uspostavili su pune diplomatske odnose. U prethodnom periodu Va\u0161ington je kao legitimne predstavnike Kine tretirao Tajvan (Nacionalisti\u010dka Kina).<\/p>\n

\t1980. – Umro je italijanski politi\u010dar Pjetro Sandro Neni, vo\u0111a italijanskih socijalista. U\u010destvovao je u \u0160panskom gra\u0111anskom ratu i bio \u010dlan Komiteta za odbranu Madrida kao i polit. kom. njegove divizije. Tokom Drugog svetskog rata u Francuskoj ga je uhapsio Gestapo. Odmah po oslobo\u0111enju zemlje postao je generalni sekretar Socijalisti\u010dke partije Italije, a 1945. predsednik. Bio je potpredsednik u prvoj posleratnoj vladi, nekoliko meseci i \u0161ef diplomatije, tako\u0111e potpredsednik u vladi levog centra 1963. Dela: „Istorija \u010detiri godine 1919-1922“, „\u0160est godina gra\u0111anskog rata u Italiji“, „Istorija klasne borbe u Italiji“, „Zlo\u010din fa\u0161izma u Africi 1936“.<\/p>\n

\t1981. – Gr\u010dka je postala deseta \u010dlanica EEZ – dana\u0161nje Evropske unije.<\/p>\n

\t1984. – Sultanat Brunej, dr\u017eava na severozapadu ostrva Borneo izuzetno bogata naftom i prirodnim gasom, britanski protektorat od 1888. postao je nezavisna dr\u017eava.<\/p>\n

\t1992. – Egipatski diplomata Butros Butros Gali nasledio je na mestu generalnog sekretara UN peruanskog kolegu Havijera Peresa de Kueljara.<\/p>\n

\t1993. – \u010ce\u0161ka i Slova\u010dka postale su samostalne dr\u017eave, \u010dime je prestala da postoji \u010cehoslova\u010dka, osnovana 1918.<\/p>\n

\t1995. – U Bosni i Hercegovini je, posle posredni\u010dke misije nekada\u0161njeg predsednika SAD D\u017eimija Kartera, stupio na snagu \u010detvoromese\u010dni prekid neprijateljstava, koji su muslimanske snage 40 dana pre isteka roka naru\u0161ile ofanzivama na srpske polo\u017eaje na Vla\u0161i\u0107u i Majevici.<\/p>\n

\t1995. – \u0160vedska, Finska i Austrija priklju\u010dile su se Evropskoj zajednici, \u010dime je broj \u010dlanica te organizacije pove\u0107an na 15.<\/p>\n

\t1997. – Turske trupe su ponovo upale u severni Irak i turski zvani\u010dnici su saop\u0161tili da su tom prilikom ubijena 72 kurdska gerilca.<\/p>\n

\t1998. – Islamski teroristi su na zapadu Al\u017eira masakrirali vi\u0161e od 400 ljudi (uklju\u010duju\u0107i \u017eene i decu). Bio je to najte\u017ei teroristi\u010dki akt tokom \u0161estogodi\u0161nje oru\u017eane borbe islamisti\u010dkih grupa u toj zemlji.<\/p>\n

\t1999. – Zvani\u010dno je pu\u0161tena u promet jedinstvena evropska valuta – Evro. Banke su po\u010dele da novu valutu koriste nakon tri dana.<\/p>\n

\t2002. – Oko 300 miliona Evropljana po\u010delo je da upotrebljava isklju\u010divo evro, a od \u010dlanica EU samo su Velika Britanija, Danska i \u0160vedska zadr\u017eale nacionalne valute.<\/p>\n

\t2003. – EU je preuzela od UN nadzor nad policijskim operacijama u BiH, \u0161to je prva bezbednosna operacija u istoriji EU.<\/p>\n

\t2003. – Luiz Inasio „Lula“ da Silva, biv\u0161i sindikalni vo\u0111a, postao je \u0161ef dr\u017eave u Brazilu, prvi u istoriji te zemlje koji je potekao sa „dru\u0161tvenog dna“.<\/p>\n

\t2006. – U \u0160paniji je stupio na snagu zakon kojim se zabranjuje pu\u0161enje na javnim mestima, kancelarijama, tr\u017enim centrima i drugim zatvorenim prostorima. Tim propisom se zabranjuje i reklamiranje duvana, njegova promocija, kao i sponzorisanje duvanske industrije.<\/p>\n

\t2006. – Umro je srpski de\u010dji pisac Dragan Luki\u0107. Diplomirao je knji\u017eevnost u Beogradu, ve\u0107i deo radnog veka proveo je kao urednik Programa za decu Radio Beograda. Pisao je pesme, pri\u010de, romane, dramske tekstove, teorijske rasprave o literaturi, vodio tv i radio programe za decu, ure\u0111ivao je list „Zmaj“. Dobitnik je niza priznanja za stvarala\u0161tvo u oblasti literature za decu. Ukupno je objavio \u010dak stotinak knjiga poezije i proze za najmla\u0111e. Dela: „Kako se kome \u010dini“, „Moj praded i ja“, „Ovde stanuju pesme“, „Vagon prve klase“, „Fifi“, „Kako rastu nogavice“, „\u0160ta tata ka\u017ee“, „Od ku\u0107e do \u0161kole“, „Lovac Joca“, „Vo\u017enja po gradu“, „Neboder C17“, „Tri gusketara“, „Bomba u kafi“, „Nebom grada“.<\/p>\n

\t2009. – Umrla je Helen Suzman jedan od najpoznatilih ju\u017enoafri\u010dkih boraca protiv aparthejda. Suzmanova, \u0107erka jevrejskih imigranata, bila je jedini \u010dlan ju\u017enoafri\u010dkog parlamenta (1953-1989) koja je otvoreno kritikovala aparthejd, promovi\u0161u\u0107i stavove koji su tada bili veoma retki me\u0111u belim ju\u017enoafrikancima. Dobitnik je po\u010dasnih doktorata vode\u0107ih svetskih univerziteta, me\u0111u kojima su Oksford, Kembrid\u017e, Harvard, Kolumbija univerzitet, a dva puta je bila nominovana za Nobelovu nagradu za mir.<\/p>\n

\n\tIzvor: RTV\/Tanjug<\/a><\/p>\n

Autor:<\/strong> Redakcija
\nDatum:<\/strong> 31, 12, 2011.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

1915. – Ro\u0111en je srpski pisac Branko \u0106opi\u0107, \u010dlan Srpske akademije nauka i umetnosti, nadahnut pripoveda\u010d, tvorac zanimljivih i upe\u010datljivih likova i doga\u0111aja, koje je opisao sve\u017eim, so\u010dnim i slikovitim jezikom.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-21963","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-nekategorizovano"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/21963","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=21963"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/21963\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=21963"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=21963"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=21963"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}