{"id":21954,"date":"2012-01-07T00:00:00","date_gmt":"2012-01-06T23:00:00","guid":{"rendered":"http:\/\/localhost\/ravnica\/2012\/01\/07\/povodom-80-godisnjice-rodjenja-umberta-eka\/"},"modified":"2012-01-07T00:00:00","modified_gmt":"2012-01-06T23:00:00","slug":"povodom-80-godisnjice-rodjenja-umberta-eka","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/?p=21954","title":{"rendered":"Povodom 80. godi\u0161njice ro\u0111enja Umberta Eka"},"content":{"rendered":"

Umberto Eko, savremeni kultni evropski intelektualac, semioti\u010dar, medievist (mediviestika – grana istorije koja prou\u010dava Srednji vek, posebno u Evropi, tzv. zapadno srednjovekovlje), proslavio je 5. januara svoj 80. ro\u0111endan.<\/strong><\/p>\n

<\/p>\n

\n\t\"emberto-eco\"<\/p>\n

\n\t\u00a0<\/p>\n

\n\tOvaj gurman, poznavalac komiska i bondine – autor je knjiga koje su ne samo izmenile predstavu o istorijskim romanima, nego su nadahnule i brojne sledbenike po celom svetu me\u0111u kojima su najslavniji Den Braun u Americi i Boris Akunjin u Rusiji.<\/p>\n

\tUmberto Eko, Italijan \u010dije ime svi znaju<\/strong><\/p>\n

\tEko je jedan od savremenih Italijana \u010dije je ime poznato svima. \u010cak i onima koji su na pristojnoj udaljenosti i od fudbala, i od opere i od mode. Bolje re\u010deno: mogli bismo kazati da je delatnost, slike u kojima misli i sam spolja\u0161nji izgled bradatog profesora s ogromnim nao\u010darima i sa obaveznom cigaretom u ustima, u mnogome formirala na\u0161e predstave o savremenom zapadnom humanizmu, \u201ejavnom intelektualcu\u201c kao javnoj li\u010dnosti koji nije samo vrhunski specijalista u svojoj u\u017eoj oblasti (u ovom slu\u010daju – semiotici i medievistici), ali ni\u0161ta manje ume da formuli\u0161e i potkrepi citatima Dekarta ili Platona o bilo kojem va\u017enom pitanju aktuelnom doga\u0111aju, od rata u Persijskom zalivu do snimanja novog filma o D\u017eems Bondu. I koje, bez kolebanja, deli sa ljudima koji ga okru\u017euju.<\/p>\n

\tAutor dva svetska bestselera <\/strong><\/p>\n

\tAli, naravno, mi\u0161ljenje bolonjskog profesora semiotike o tim i drugim predmetima interesovalo bi nas kudikamo u manjem stepenu, da nije onog glavnog: Umebrto Eko je pisac, autor u krajnjoj meri dva svetski \u010duvena istorijska bestselera – \u201eIme ru\u017ee\u201c (Il nome della rosa, 1980), filosofski detektivski roman o srednjevekovnom manastirskom okru\u017eenju i \u201eBaudolino\u201d (Baudolino, 2000), roman o mladom seljaku koga je usvojio car Fridrih Barbarosa. Roman \u201eIme ru\u017ee\u201d je preokrenuo predstave evropskih \u010ditalaca o tome \u0161ta je ustvari istorijski roman i na \u0161ta je sve sposoban. <\/p>\n

\tZa\u010detnik postmodernizma u knji\u017eevnosti<\/strong><\/p>\n

\tAko bismo, u duhu Nobelovog komiteta, koji, uzgred budi re\u010deno poslednjih godina ne krije da \u201emotri\u201d na Eka, poku\u0161ali da formuli\u0161emo u \u010demu se u su\u0161tini sastoji zasluga tog pisca za svetsku knji\u017eevnost, odgovor bi mogao biti: Eko je prvi umeo organski da spoji zabavnu knji\u017eevnost, beletristiku, sa \u201evisokom\u201d literaturom. I time je fakti\u010dki nastao postmodernizam u knji\u017eevnosti.
\n\tMoramo se slo\u017eiti da su o\u0161troumni, slo\u017eeni i vi\u0161ezna\u010dni knji\u017eevni slojevi sastavljeni od poznatih i nepoznatih citata koji zahtevaju od \u010ditaoca beskona\u010dnu pa\u017enju i duboku erudiciju, bili poznati i ranije – uzmimo samo jetku \u201eBelu vatru\u201c Nabokova, zagonetne pripovesti Borhesa, ili pripoveda\u010dke umne vratolomije \u017dor\u017ea Pereka, a o D\u017eojsovom \u201eUlisu\u201d i \u201eParastosu Fineganu\u201c da i ne govorimo.<\/p>\n

\tEnciklopedijska preciznost i srednjevekovna manastirska sobitija<\/strong><\/p>\n

\tNama, koji smo navikli da svake godine dobijamo po jednu novu knjigu Uelbeka ili Akunjina, te\u0161ko je predstaviti kakvu je izbezumljenost izazvala 1980. godine pojava romana \u201eIme ru\u017ee\u201d. U kojemu, s jedne strane, sa enciklopedijskom pouzdano\u0161\u0107u i precizno\u0161\u0107u se vaspostavlja \u017eivot manastira iz XIII veka, obilato citiraju u\u010deni mu\u017eevi srednjevekovlja dok se rasplamsavaju njihove skolasti\u010dke raspre, a s druge strane u manastirskim obitavili\u0161tima, \u201edokapitalizovani\u201c misterioznim ubistvima i zapaljivim ljubavnim sobitijima zbivaju se scene koje sa budnom pa\u017enjom prate \u010ditaoci modernog vremena. Taj tekst je \u201ezaposeo\u201d vi\u0161e nivoa, rasprostrt je na vi\u0161e ravni, iz kojih se \u201eemituje\u201d filosofski smisao koji dose\u017ee do aluzija na savremenost. Pri svemu tome, za jednog 48. godi\u0161njeg profesora semiotike to nije bilo nimalo spontano, nego svesno sazdana strategija, \u0161to je i potvrdio u eseju koji je sledio roman: \u201eZabele\u0161ke na polju Imena ru\u017ee\u201d koji je, u to nema nikakve sumnje, postao otvoreni manifest postmodernizama.<\/p>\n

\tU\u010dvr\u0161\u0107ena reputacija intelektulaca koji ume da pripoveda \u201eprostim\u201c ljudima<\/strong><\/p>\n

\tPoslednja tri debela romana Umberta Eka – \u201eFukoovo klatno\u201c ( Il pendolo di Fouccault, 1988.) – roman o teoriji zavere, \u201eOstrvo dana pre\u0111a\u0161njeg\u201c ( L\u2019isola del giorno primsa, 1994.), roman o srednjevekovnom plemi\u0107u, a osobito ve\u0107 pominjani \u201eBaudolino\u201d, u\u010dvrstili su njegovu reputaciju intelektualca koji ume, i, \u0161to je jo\u0161 zna\u010dajnije, to ne smatra delom ispod svog dostojanstva, da pripoveda \u201eprostim ljudima\u201c o slo\u017eenim problemima koji zaokupljaju jednog intelektualca. Time je na sopstvenom primeru Eko pokazao kako se u jednoj jedinoj glavi mogu na\u0107i najrazli\u010ditije ideje i \u201enare\u0111ati\u201c najraznoobraznija shvatanja i pogledi. <\/p>\n

\tSkidanje neprobojnog oklopa u\u010denosti<\/strong><\/p>\n

\tPeti roman \u201eTajanstveni plamen kraljice Loane\u201d (La misteriosa fiamma della regina Loana, 2004.), ilustrovani roman o \u010doveku koji je izgubio pam\u0107enje nakon nezgode, ispao je, za mnoge neo\u010dekivano, po mnogo \u010demu autobiografski, i zbog toga bio nepravedno zapostavljen. Eko je tako skinuo neprobojni oklop svoje u\u010denosti pokazav\u0161i da se pod njim ne skriva strah od mogu\u0107nosti da se sa demonstriranjem erudicije ne izgubi njegova soptvena li\u010dnost, kao \u0161to se to zbilo s dvojnikom autora, njegovim vrsnikom i zemljakom, antikvarom \u0110ambatistom Bodonijem sa nadimkom Jambi (zvu\u010di sli\u010dno Umbi).<\/p>\n

\t\u201ePra\u0161ko groblje\u201d – ponovno premetanje \u201epo svin registrima\u201d evropske istorije<\/strong><\/p>\n

\tZa poslednji dosada, \u0161esti roman Umberta Eka \u201ePra\u0161ko groblje\u201d (2010), moglo bi se re\u0107i da je za njega tadicionalniji po\u0161to u njemu autor ponovo po svim registrima preme\u0107e evropsku istoriju, ovog puta istoriju ksenofobije konspiratologije, prenaseljen je aluzijama na druga dela. Ali ovog puta ne samo na romane E\u017een Sju i Aleksandra Dime, nego \u010dak i na svoje sopstvene!<\/p>\n

\t\u201ePrstenovan\u201d tridesetogodi\u0161nji si\u017ee spisateljskog delanja<\/strong><\/p>\n

\tStoga bi se moglo re\u0107i da je u svojoj 80-godi\u0161njici \u017eivota Eko prstenovao tridesetogodi\u0161nji si\u017ee svoje spisateljske karijere. \u0160to je i potvrdio kardinalnom promenom imid\u017ea: umesto bradatog intelektualca sa okruglom \u0161ubarom, sa korica knjige na \u010ditaoca gleda respektabilni brkati sinjor sa glatko obrijanim masivnim podbratkom.<\/p>\n

\tPisac Eko zastao u ve\u010ditom intelektualnom de\u010da\u0161tvu<\/strong><\/p>\n

\n\t
\n\t\u0160ta \u0107e biti dalje? Pri du\u017enom uva\u017eavanju ka krepkim pijemontskim korenima i nadom u neistro\u0161ivu ljubav prema \u017eivotu profesora Eka, 80 godi\u0161nji jubilej nije samo povod da se zagleda u budu\u0107nost, bar ne u istoj meri kao \u0161to je to prilika da se izvode zaklju\u010dci. Ako je istina da je talenat ve\u010dita mladost, a genije ve\u010dito detinjstvo, onda je Umberto Eko, kao pisac zastao negde u sredini – u ve\u010ditom intelektualnom de\u010da\u0161tvu.<\/p>\n

\tHladnokrvni manipulator i kompilator tekstova kao na kompjuterskom programu<\/p>\n

\tPonekad njegova filolo\u0161ka raspojasanost i istorijsko pomodarstvo i kico\u0161enje se preobilno izlivaju (kabalisti\u010dki epigraf u \u201eFukoovom klatnu\u201c i naslov jedne glave u tom romanu je ustvari originalni naziv knjiga iz XVII-XVIII veka), stvaraju\u0107i ovom piscu dvosmislenu reputaciju hladnokrvnog manipulatora, koji kompiluje svoje tekstove kao kompjuterske programe. Ali, kao da namerno nastoji da se stekne takav utisak, ovaj nedosti\u017eni intelektualac, o\u0161troumni erudita, povremeno u svojim knjigama to nedvosmisleno priznaje. Takav je slu\u010daj na primer obja\u0161njen u traktatu o prevodu \u201eKazati skoro to isto\u201c koji glasi: \u201ePonekad zadajem sebi pitanje: ne pi\u0161em li ja romane samo da bih sve te odlomke, citate, pojmove, priu\u0161tio samom sebi? Pri tome se ose\u0107am kao slikar koji ukra\u0161ava svilenu tkaninu i usred kovrd\u017ea cvetova i malenih \u0161titova ucrtava jedva primetna po\u010detna slova imena svoje drage. Ako ih ne prime\u0107uje \u010dak ni ona, to nije va\u017eno: jer se svi postupci nadahnuti ljubavlju preduzimaju bez ikakve koristoljubivosti.\u201d<\/p>\n

Autor:<\/strong> B. Rako\u010devi\u0107
\nDatum:<\/strong> 07, 01, 2012.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Umberto Eko, savremeni kultni evropski intelektualac, semioti\u010dar, medievist (mediviestika – grana istorije koja prou\u010dava Srednji vek, posebno u Evropi, tzv. zapadno srednjovekovlje), proslavio je 5. januara svoj 80. ro\u0111endan.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-21954","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-nekategorizovano"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/21954","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=21954"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/21954\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=21954"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=21954"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=21954"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}