{"id":21926,"date":"2011-11-30T00:00:00","date_gmt":"2011-11-29T23:00:00","guid":{"rendered":"http:\/\/localhost\/ravnica\/2011\/11\/30\/novi-roman-pelevina\/"},"modified":"2011-11-30T00:00:00","modified_gmt":"2011-11-29T23:00:00","slug":"novi-roman-pelevina","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/?p=21926","title":{"rendered":"Novi roman Pelevina"},"content":{"rendered":"

Ve\u0107 prvih dana decembra u knji\u017earama \u0161irom Rusije \u0107e se pojaviti novi roman-utopija Viktora Oljegovi\u010da Pelevina (1962) pod \u0161ifrovanim naslovom \u201eS.N.U.F.F.\u201c. Na sajtu knji\u017earske mre\u017ee \u201cVkontakte\u201c je precizirano da \u0107e knjiga po\u010deti da se prodaje 8. decembra.<\/strong><\/p>\n

<\/p>\n

\n\t\"\"<\/p>\n

\n\t\u00a0<\/p>\n

\n\tIzdava\u010d je \u201eEksmo\u201c, a tira\u017e 150.000 primeraka, \u0161to se nakon raspada Sovjetskog Saveza smatra velikom brojkom i za nekada \u010ditaju\u0107i narod. O knjizi se zna vrlo malo, a sa reklame pripremljene za omot mo\u017ee se pro\u010ditati jedino da je roman posve\u0107en \u201enajdubljim tajnama \u017eenskog srca i vi\u0161im misterijama letnjeg majstorstva.\u201c
\n\tUrednik izdanja je nazvao ovo delo \u201esavremenim, o\u0161trim i va\u017enim doga\u0111ajem u vreme izbora\u201d. Nazivom svog novog romana Pelevin ponavlja istoimeni naslov dela \u010caka Palanika (Chuck Palahniuk, 1962) \u201eSnaff\u201d o porno zvezdi Kasi Rajt koja je odlu\u010dila da zavr\u0161i svoju karijeru. Svoj odlazak iz pornobiznisa ona je obele\u017eila tako \u0161to je pred kamerama imala seks sa mu\u0161karaca.
\n\tRe\u010d \u201esnaff\u201d ozna\u010dava filmski ili video zapis pravog ubistva. Svoj poslednji roman \u201et\u201d Pelevin je objavio 2009. godine. Pro\u0161le (2010.) iza\u0161ala mu je zbirka pri\u010da \u201eVoda od ananasa za prelepu damu\u201c, koja je bila nominovana za knji\u017eevni nagradu \u201eNos\u201d, a tako\u0111e mu je u \u010dasopisu \u201eSnob\u201d publikovana i povest \u201eThagi\u201d. Izdava\u010d \u201eEksmo\u201c je dostavio ruskim medijima jedan odlomak za objavljivanje koga donosimo u prevodu.<\/p>\n

\tSNAFF (odlomak iz romana )<\/strong><\/p>\n

\tRedovni ratovi sa orkama<\/strong><\/p>\n

\n\t
\n\tVe\u0107 sam govorio da obavljam najslo\u017eenije i delikatne zadatke korporacije. Na primer, zapo\u010dinjanje redovnog rata sa orkama. O njima, uostalom, treba ne\u0161to re\u0107i ve\u0107 na samom po\u010detku, zato \u0161to bi, ina\u010de, ostalo nejasno odakle poti\u010de ta re\u010d. Za\u0161to ih tako nazivaju? Ne radi se tu o tome da se mi prema njima odnosimo s prezrenjem, i da ih smatramo rasno nedovoljno vrednim\u2013takvih predrasuda, Bogu hvala, u na\u0161em dru\u0161tvu nema. Oni su isto takvi ljudi kao i mi. U svakom slu\u010daju, u fizi\u010dkom pogledu. Podudarnost sa drevnom re\u010dju \u201eork\u201c ovde je sasvim slu\u010dajna \u2013premda, a za\u0161to bismo to izgovorili poluglasno, slu\u010dajnosti nema.<\/p>\n

\tZvani\u010dni gornje-srednjosibirski jezik i lingvisti\u010dka arheologija<\/strong><\/p>\n

\tRadi se o ovde o njihovom oficijelnom jeziku koji se naziva \u201egornje-srednjesibirski\u201d. Postoji takva nauka – \u201elingvisti\u010dka arheologija\u201d i ja sam se pomalo za nju zainteresovao kad sam izu\u010davao orkse poslovice i zagonetke. Jo\u0161 uvek se se\u0107am zanimljivih \u010dinjenica na koje sam nailazio u ogromnom broju, dok sam se, moglo bi se re\u0107i, letimi\u010dno, bavio \u201elingvisti\u010dkom arheologijom\u201c.
\n\tPre raspada Amerike i Kine nikakakvog gornje-srednjesibirskog jezika uop\u0161te nije ni bilo u prirodi. Stvorili su ga obave\u0161tajci narkodr\u017eave Actlan kad je postalo jasno da \u0107e kineska eko-carstva, koja su se borila jedno protiv drugog zbog Velikog Zida po\u010deti da se me\u0161aju u doga\u0111aje kad actlanski upravlja\u010di re\u0161e da zagrizu Sibirsku Republiku. Actlan je primenio tradicionalni metod i re\u0161io da rasturi Sibir na nekoliko provincija od kojih je svaka zasnovala sopstveno nare\u010dje.<\/p>\n

\tVreme sveop\u0161teg propadanja i degradacije<\/strong><\/p>\n

\tTo behu vremena sveop\u0161teg propadanja i degradacije pa su zato gornje-srednjesibirski jezik izmi\u0161jali obskurni tipovi i propaliteti migranata sa obala Crnog mora koji su, kako je bilo odlu\u010deno u Actlanu, bili pla\u0107eni stvarima, u naturi. Oni su ispovedali kult Drugog Ma\u0161iaha i u znak se\u0107anja na njega smislili gornje-srednjesibirski jezik na bazi ukrajinskog sa elementima idi\u0161izma – ali iz nekih razloga (mogu\u0107e pod dejstvom supstanci) priklju\u010dili su mu veoma slo\u017eenu gramatiku, nepostojani tvrdi znak (\u044a) i sedam pro\u0161lih vremena. A kad su stvorili fonetski sistem, dopunili su ga \u201eukanjem\u201c i bilo je jasno da ni\u0161ta drugo nisu mogli smisliti.<\/p>\n

\tUkaju ve\u0107 trista, ako ne i celih petstogodina<\/strong><\/p>\n

\tI tako oni ukaju ve\u0107 trista godina, ako ne i celih petsto. Ve\u0107 odavno nema ni Actlana, ni Sibirske Republike \u2013 a jezik je ostao. U svakida\u0161njem \u017eivotu govore gornjeruski, dok je dr\u017eavni, zvani\u010dni jezik u administraciji i proizvodnji gornje-srednjesibirski. To strogo kontroli\u0161e njihov sopstveni Departmant Kulturne Ekspanzije tako da taj govorni poredak svi moraju po\u0161tovati. Ali za neku rigoroznu kontrolu i nema potrebe iz prostog razloga \u0161to se sva orkska birokratija tim jezikom hrani i grlo je njemu prilagodila. Orkski birokrata najpre taj jezik u\u010di deset godina i potom postaje vladalac sveta. Svaki akt najpre treba prevesti na gornje-srednjesibirski, zatim to naplatiti, pa onda od rukovodstva izdejstvovati gornje-srednjesibirsku rezoluciju i tek onda ptistupiti obratnim prevo\u0111enju po zahtevima stranaka. I ukoliko se desi da se u aktu pojavi makar jedna gre\u0161ka, taj akt mogu odmah proglasiti neva\u017ee\u0107im i nepostoje\u0107im. Sva orkska nadle\u0161tva i prevodila\u010dke agencije, – a tamo ih ima vi\u0161e nego svinjaca – od toga ne samo \u0161to \u017eive, nego se \u010dak i tove.<\/p>\n

\tU govorni gornje-srednjesibirski jezik jo\u0161 niko nije pronikao<\/strong><\/p>\n

\tU govorni jezik gornje-srednjesibirskog jo\u0161 niko nije pronikao. Jedini izuzetak je naziv njihove zemlje. Oni je nazivaju Urkainski Urkaganat ili Urkaina, a sebe \u2013Urki (izgleda da to ime poti\u010de od \u201eukrova\u201c ,mada postoje i druge filolo\u0161ke hipoteze). U svakodevnom govoru re\u010d \u201eurk\u201c je nepopularna, ona pripada visokom patonsom stilu i smatra se staromodno-birokratskom. Ali upravo od nje i poti\u010de crkvenoenglesko \u201eOrkland\u201c i \u201eorks\u201c.<\/p>\n

\tCrkvenoengleski govorni manir<\/strong><\/p>\n

\tUrki, posebno gradski, koji svakom \u0107elijom upijaju na\u0161u kulturu i u svemu su na nas upu\u0107eni, ve\u0107 mnogo vekova sebe nazivaju po crkvenoengelskom maniru orki, \u0161to preuveli\u010dano zvu\u010di kao \u201eokaja\u201c. To im slu\u017ei da izraze protest protiv autoritarne despotije i da istaknu svoj civilizovani izbor. A na\u0161u filmsku industriju na taj na\u010din savim obnavljaju. Otuda je re\u010d \u201eork\u201c skoro u potpunosti istisla termin \u201eurk\u201c, pa \u010dak i na\u0161i informativni kanali po\u010dinju da ih nazivaju \u201eurki\u201c, samo onda kada pritiskaju crni oblaci istorije i ja dobijam komandu za napad. Kad ka\u017eem \u201ekomanda za napad\u201c, to ni u kom slu\u010daju ne zna\u010di da je ba\u0161 meni poveren prvi borbeni juri\u0161. S tim se suo\u010dava svaki novajlija. Meni je povereno da snimim na celuloidnu traku situaciju uo\u010di vojnih dejstava. Svakom \u010doveku iz sveta informativnog biznisa je jasno o kakvom va\u017enom zadatku se radi. Ustvari, u svakom ratu je anga\u017eovan ogroman broj ljudi ali njihov doprinos i napori nisu vidljivi ako se posmatra sa strane.<\/p>\n

\tRatovi obi\u010dno po\u010dinju kad orske vlasti na najsuroviji na\u010din (one druga\u010dije i ne umeju) obznanjuju redovni revolucionarni protest. A redovni revolucionarni protest se objavljuje kad do\u0111e vreme da se snimi nova porcija snafa ( \u201eS.N.U.F.F.\u201c). A to se de\u0161ava otprilike jednom godi\u0161nje. Ponekad \u010dak i re\u0111e. Mnogi i ne razumeju kako to da orkske pobune po\u010dinju uvek onda kad im za to do\u0111e vreme. Ni ja sam, kona\u010dno nisam to u potpunosti dosegnuo, mada mi je mehanika sasvim jasna.<\/p>\n

\n\t
\n\tPrevod, obrada i me\u0111unaslovi: Branko Rako\u010devi\u0107<\/p>\n

Autor:<\/strong> B. Rako\u010devi\u0107
\nDatum:<\/strong> 30, 11, 2011.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Ve\u0107 prvih dana decembra u knji\u017earama \u0161irom Rusije \u0107e se pojaviti novi roman-utopija Viktora Oljegovi\u010da Pelevina (1962) pod \u0161ifrovanim naslovom \u201eS.N.U.F.F.\u201c. Na sajtu knji\u017earske mre\u017ee \u201cVkontakte\u201c je precizirano da \u0107e knjiga po\u010deti da se prodaje 8. decembra.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-21926","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-nekategorizovano"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/21926","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=21926"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/21926\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=21926"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=21926"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=21926"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}