{"id":21329,"date":"2012-12-01T00:00:00","date_gmt":"2012-11-30T23:00:00","guid":{"rendered":"http:\/\/localhost\/ravnica\/2012\/12\/01\/vremeplov-austrougarska-vojska-okupirala-beograd\/"},"modified":"2012-12-01T00:00:00","modified_gmt":"2012-11-30T23:00:00","slug":"vremeplov-austrougarska-vojska-okupirala-beograd","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/?p=21329","title":{"rendered":"Vremeplov: Austrougarska vojska okupirala Beograd"},"content":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 1914. godine Austrougarska vojska okupirala je Beograd u Prvom svetskom ratu, ali je ubrzo prinu\u0111ena da ga napusti posle velikog poraza koji su joj srpske trupe nanele u Kolubarskoj bici.<\/strong><\/p>\n

<\/p>\n

\n\t\u00a0<\/p>\n

\n\tDanas je nedelja, 2. decembar, 337. dan 2012. Do kraja godine ima 29 dana.<\/strong><\/p>\n

\t1547. – Umro je \u0161panski osvaja\u010d Ernan Kortes, koji je zahvaljuju\u0107i vatrenom oru\u017eju, nepoznatom domorocima, izme\u0111u 1519. i 1521. sa samo 700 vojnika osvojio jezgro dana\u0161njeg Meksika uni\u0161tenjem carstva Asteka. Guverner „Nove \u0160panije“ postao je 1522.<\/p>\n

\t1805. – U bici kod Austerlica, poznatoj kao „Bitka triju careva“, francuska armija Napoleona I pobedila je rusku i austrijsku vojsku, koje su izgubile 70.000 od 95.000 ljudi, s kojima su zapo\u010dele bitku protiv 75.000 Napoleonovih vojnika.<\/p>\n

\t1814. – Umro je francuski pisac Donasjen Alfons Fransoa de Sad, poznat kao Markiz de Sad. Bio je \u010duven po raskala\u0161nom \u017eivotu i raznim nastranostima, pa je od njegovog prezimena skovan termin sadizam. Manje je poznata njegova politi\u010dka uloga, bio je veliki pristalica revolucije i krajnje isklju\u010divi neprijatelj hri\u0161\u0107anstva. Francuski car Napoleon I naredio je da ga zatvore u \u0161arantonsku bolnicu kao du\u0161evno obolelog. Dela: romani „Justina“, „\u017dilijeta“, „120 dana Sodome“.<\/p>\n

\t1815. – Velika Britanija je potpisala ugovor o miru s rad\u017eom od Nepala.<\/p>\n

\t1823. – Pod geslom „Amerika Amerikancima“, predsednik SAD D\u017eejms Monro objavio je „Monroovu doktrinu“, kojom se suprotstavio gu\u0161enju pobuna u \u0161panskim i portugalskim kolonijama na ameri\u010dkom kontinentu. SAD su na taj na\u010din stavile do znanja evropskim silama da ameri\u010dki kontinent smatraju svojom zonom i da ne\u0107e tolerisati dalje prisustvo kolonijalnih metropola iz Evrope.<\/p>\n

\t1848. – Austrijski car Ferdinand I Habzburg abdicirao je u korist Franca Jozefa I.<\/p>\n

\t1852. – Progla\u0161eno je drugo francusko carstvo s carem Napoleonom III.<\/p>\n

\t1856. – Francuska i \u0160panija postigle su sporazum o me\u0111usobnim granicama.<\/p>\n

\t1859. – Ro\u0111en je francuski slikar \u017dor\u017e Sera, osniva\u010d i glavni predstavnik \u0161kole poentilista ili divizionista. Nanosio je na platno mno\u0161tvo sitnih ta\u010daka \u010distih boja spektra, koje se u oku posmatra\u010da slivaju u \u0161are i tonove. Naj\u010de\u0161\u0107e je slikao pejza\u017ee kao i prizore iz cirkusa i sa kupali\u0161ta.<\/p>\n

\t1859. – Obe\u0161en je ameri\u010dki borac za ukidanje crna\u010dkog ropstva D\u017eon Braun, koji je u ju\u017enim ameri\u010dkim dr\u017eavama Kanzas i Vird\u017einija predvodio ustanke protiv robovlasnika i dr\u017eavne uprave koja ih je podr\u017eavala. Te\u0161ko ranjenog u borbi uhvatila ga je federalna vojska i sud ga je osudio na smrt.<\/p>\n

\t1901. – Ameri\u010dki pronalaza\u010d King Kemp D\u017eilet patentirao je prvi no\u017ei\u0107 za brijanje s dvostrukom o\u0161tricom.<\/p>\n

\t1918. – Umro je francuski pisac Edmon Rostan, pesnik i dramaturg. S velikim uspehom je o\u017eiveo dramaturgiju naslonjenu na tradicije baroka. S virtuozno\u0161\u0107u i rasko\u0161nim duhom, tanano\u0161\u0107u ali i zanosom pisao je komade koji su bili doga\u0111aj u francuskom pozori\u0161nom \u017eivotu. Bio je \u010dlan Francuske akademije (besmrtnih). Dela: drame „Sirano de Ber\u017eerak“, „Romanti\u010dne du\u0161e“, „Daleka princeza“, „Orli\u0107“.<\/p>\n

\t1923. – Ro\u0111ena je gr\u010dka operska peva\u010dica Marija Kalas, jedan od najve\u0107ih soprana u istoriji opere. Pravo ime bilo joj je Marija Sesilija Sofija Ana Kalogeropulos. Karijeru je zapo\u010dela 1947. i pevala je s ogromnim uspehom na najve\u0107im svetskim operskim scenama. Sugestivna gluma i glas velikog raspona neobi\u010dne boje i izuzetne topline, kojim je s lako\u0107om savladavala i najte\u017ee deonice, doneli su joj svetsku slavu.<\/p>\n

\t1942. – U \u010cikagu je tim ameri\u010dkih nuklearnih fizi\u010dara, okupljen oko projekta izrade atomske bombe, predvo\u0111en Enrikom Fermijem, prvi put demonstrirao nuklearnu lan\u010danu fisiju.<\/p>\n

\t1943. – Odlukom Vrhovnog \u0161taba NOV Jugoslavije, na podru\u010dju Pljevalja je od vojnika italijanskih divizija „Venecija“ i „Taurinenze“ formirana italijanska partizanska divizija „Garibaldi“ pod komandom \u0161taba Drugog udarnog korpusa NOVJ.<\/p>\n

\t1950. – Ujedinjene nacije su se saglasile da Eritreju, biv\u0161u italijansku koloniju, ustupe Etiopiji.<\/p>\n

\t1969. – Umro je Kliment Jefremovi\u010d Voro\u0161ilov, mar\u0161al Sovjetskog Saveza, biv\u0161i predsednik Prezidijuma Vrhovnog sovjeta, u\u010desnik revolucija 1905. i Oktobarske revolucije 1917. U gra\u0111anskom ratu od 1918. do 1920. uspe\u0161no je predvodio vojne akcije, a od 1925. do 1940. bio je sovjetski ministar odbrane. U Drugom svetskom ratu komandovao je jedinicama Severozapadnog pravca Lenjingradskog fronta. Od 1946. do 1953. bio je zamenik sovjetskog predsednika vlade a potom posle smrti Staljina do 1960. predsednik Prezidijuma Vrhovnog sovjeta.<\/p>\n

\t1971. – Sovjetski vasionski brod „Mars 3“ sleteo je na planetu Mars.<\/p>\n

\t1971. – \u0160est emirata u Persijskom zalivu – Abu Dabi, Dubai, \u0160ard\u017ea, Ad\u017eman, Um el Kajvajn i Fud\u017eajra – osnovalo je, na osnovu sporazuma sklopljenog u julu 1971. – Ujedinjene Arapske Emirate, kojima se u februaru 1972. pridru\u017eio i emirat Ras el Kajma.<\/p>\n

\t1972. – U po\u017earu koji je izbio tokom muzi\u010dkog pop festivala u ju\u017enokorejskom glavnom gradu Seulu, poginulo je najmanje 50 ljudi.<\/p>\n

\t1982. – Hirurzi predvo\u0111eni dr Vilijamom de Vrisom ugradili su na klinici Univerziteta Juta u ameri\u010dkom gradu Solt Lejk Siti prvo ve\u0161ta\u010dko srce u svetu od poliuretana. Pacijent, penzionisani zubar Barni Klark, \u017eiveo je s tim srcem 112 dana.<\/p>\n

\t1990. – Posle ujedinjenja Nema\u010dke, koalicija kancelara Helmuta Kola nadmo\u0107no je dobila prve svenema\u010dke izbore od 1932.<\/p>\n

\t1993. – \u0160efa medeljinskog kartela droge Pabla Eskobara ubile su kolumbijske snage bezbednosti, 16 meseci po\u0161to je pobegao iz zatvora.<\/p>\n

\t1994. – Filipinski feribot s vi\u0161e od 600 putnika potonuo je u zalivu Manile posle sudara s teretnim brodom, pri \u010demu se udavilo vi\u0161e od 140 ljudi.<\/p>\n

\t1997. – Pakistanski predsednik Faruk Legari primoran je na ostavku posle o\u0161tre borbe za prevlast s predsednikom vlade Navazom \u0160arifom.<\/p>\n

\t2000. – Predsednik Sirije Ba\u0161ar el Asad odobrio je privredne reforme, uklju\u010duju\u0107i omogu\u0107avanje poslovanja privatnih banaka, \u010dime je posle \u010detiri decenije okon\u010dan dr\u017eavni monopol u oblasti bankarstva.<\/p>\n

\t2001. – U seriji bomba\u0161kih napada islamskih terorista u Jerusalimu i Haifi ubijeno je 30 ljudi, a u znak odmazde ve\u0107 narednog dana izraelski borbeni helikopteri ispalili su rakete na sredi\u0161te palestinskog vo\u0111e Jasera Arafata u Ramali.<\/p>\n

\t2001. – Bankrotirala je sedma najve\u0107a ameri\u010dka kompanija i vode\u0107i svetski trgovac strujom i gasom „Enron“. Kolaps „Enrona“ bio je, do tada, najve\u0107i bankrot u istoriji SAD.<\/p>\n

\t2002. – Novi kenterberijski nadbiskup, odnosno duhovni vo\u0111a oko 70 miliona anglikanaca u svetu, postao je Rouen Vilijams, kontroverzni promoter \u017eena biskupa i prava homoseksualaca.<\/p>\n

\t2004. – Snage Evropske unije (Eufor) preuzele su od Sfora (pod komandom NATO) kontrolu nad svim operacijama u Bosni i Hercegovini.<\/p>\n

\t2006. – Deo mosta starog 150 godina sru\u0161io se i pao na voz koji je prolazio u oblasti Bagalpur, 110 kilometara isto\u010dno od glavnog grada Bihara – Patne, u Indiji. Poginulo je 35 ljudi, a jo\u0161 16 je zarobljeno u ostacima voza na koji se sru\u0161io stari most.<\/p>\n

\t2006. – U Bagdadu, na pijaci u \u0161iitskom delu grada, u tri uzastopne eksplozije, poginula je najmanje 51 osoba, dok je oko 90 ljudi ranjeno.<\/p>\n

\t2008. – Umro je Milivoje Petrovi\u0107, prvak Opere Narodnog pozori\u0161ta u Beogradu. Pevanje je u\u010dio u srednjoj muzi\u010dkoj \u0161koli „Stankovi\u0107“ kao i kod \u010duvenih majstora operske umetnosti: Zdenke Zikove, Zlate \u0110un\u0111enac i Stanoja Jankovi\u0107a. Godine 1964. postaje solista Opere. Zavr\u0161io je i Akademiju „Benedeto Mar\u010delo“ u Veneciji u klasi znamenitog profesora Boninija. Na sceni srpskog nacionalnog teatra upam\u0107en je po ulogama Alfreda, Nemorina, Lenskog, Slepog guslara, Makdafa.<\/p>\n

\n\tIzvor: RTV\/Tanjug<\/a><\/p>\n

Autor:<\/strong> Redakcija
\nDatum:<\/strong> 01, 12, 2012.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 1914. godine Austrougarska vojska okupirala je Beograd u Prvom svetskom ratu, ali je ubrzo prinu\u0111ena da ga napusti posle velikog poraza koji su joj srpske trupe nanele u Kolubarskoj bici.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-21329","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-nekategorizovano"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/21329","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=21329"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/21329\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=21329"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=21329"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=21329"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}