{"id":21328,"date":"2012-12-02T00:00:00","date_gmt":"2012-12-01T23:00:00","guid":{"rendered":"http:\/\/localhost\/ravnica\/2012\/12\/02\/vremeplov-pocela-albanska-golgota\/"},"modified":"2012-12-02T00:00:00","modified_gmt":"2012-12-01T23:00:00","slug":"vremeplov-pocela-albanska-golgota","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/?p=21328","title":{"rendered":"Vremeplov: Po\u010dela albanska golgota"},"content":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 1915. godine srpska vojska pra\u0107ena izbeglicama po\u010dela je u Prvom svetskom ratu povla\u010denje preko vrleti dana\u0161nje Albanije. Vrhovna komanda odlu\u010dila se na ovaj potez izbegav\u0161i kapitulaciju po svaku cenu.<\/strong><\/p>\n

<\/p>\n

\n\tNa ostrvo Krf stiglo je 135.000 srpskih vojnika, u Bizertu oko 12.000, a od gladi, bolesti i albanskih razbojnika stradalo je vi\u0161e od 240.000 ljudi. Obnovljena Srpska vojska je ipak 1918. probila Solunski front, oslobodila Srbiju i stvorila Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca.<\/p>\n

\tDanas je ponedeljak, 3. decembar, 338. dan 2012. Do kraja godine ima 28 dana.<\/strong><\/p>\n

\t1368. – Ro\u0111en je francuski kralj \u0160arl VI. Vladao je pune 42 godine. U prvo vreme prozvan je „\u0160arl Voljeni“, ali po\u0161to je od 1392. pokazivao znake psihi\u010dkog rastrojstva ostao je poznat kao „\u0160arl Ludi“. Izazvao je gra\u0111anski rat izme\u0111u francuskih zemalja Armanjak i Burgundija, a tokom njegove vladavine Englezi su u Stogodi\u0161njem ratu, predvo\u0111eni kraljem Henrijem V, 1415. naneli te\u017eak poraz francuskim trupama u bici kod Azenkura.<\/p>\n

\t1808. – Madrid se predao vojnim snagama francuskog cara Napoleona I.<\/p>\n

\t1810. – Velika Britanija je preotela od Francuske ostrva Reunion i Mauricijus. Reunion je kasnije vra\u0107en Francuskoj – on i danas ima status francuske prekomorske teritorije.<\/p>\n

\t1857. – Ro\u0111en je engleski pisac poljskog porekla D\u017eozef Konrad. Po ro\u0111enju bio je sitni poljski aristokrata (Jozef Konrad Kor\u017eenovski). Dospeo je, u ranoj mladosti, u Englesku, s namerom da postane pomorac. Njegova dela odlikuju se ironijom i pesimizmom ali iznad svega avanturisti\u010dkim duhom. Kao pripadnik britanske trgova\u010dke mornarice, kasnije i pomorski oficir, 20 godina je plovio \u0161irom sveta. Njegova literarna dela najve\u0107im delom opisuju \u017eivote pomoraca. Dela: romani „Lord D\u017eim“, „Tajfun“, „Nostromo“, „Tajni agent“, „Pod zapadnim o\u010dima“, „Pobeda“, „Srce tame“ (ova knjiga poslu\u017eila je Miliusu kao predlo\u017eak za scenario za Kopolin film „Apokalipsa sada“), autobiografsko delo „Ogledalo mora“.<\/p>\n

\t1869. – Ro\u0111en je srpski pravni stru\u010dnjak Slobodan Jovanovi\u0107, profesor univerziteta, predsednik vlade Kraljevine Jugoslavije, predsednik Srpske kraljevske akademije. Jovanovi\u0107 je najzna\u010dajniji srpski pravni pisac i teoreti\u010dar dr\u017eave u 20. v. Njegovi istoriografski radovi tako\u0111e su neprevazi\u0111eni. Posle Drugog svetskog rata osu\u0111en je u odsustvu na 20 godina robije, kao „ratni zlo\u010dinac“ na procesu Dra\u017ei Mihailovi\u0107u i do kraja \u017eivota ostao je u emigraciji u Britaniji. Smatran je jednim od najve\u0107ih svetskih autoriteta u oblasti teorije ustavnog prava. Bio je veoma plodan autor. Glavna dela: „Vo\u0111i Francuske revolucije“, „O suverenosti“, „O dr\u017eavi“ (Osnovi jedne pravne teorije), „Ustavobranitelji i njihova vlada“, „Svetozar Markovi\u0107“, „Makijaveli“, „Druga vlada Milo\u0161a i Mihaila“, „Vlada Milana Obrenovi\u0107a“, „Ustavno pravo Kraljevine Srbije“, „Ustavno pravo Kraljevine SHS“.<\/p>\n

\t1883. – Ro\u0111en je austrijski kompozitor Anton Fridrih Ernst fon Vebern, jedan od najistaknutijih ekspresionista. Izvo\u0111enje njegove muzike nacisti su zabranjivali. Stvorio je specifi\u010dan muzi\u010dki jezik prefinjenih nijansi. Dela: kamerna za guda\u010dki kvartet „Pet stavova“, „\u0160est bagatela“, orkestarska „\u0160est komada“, „Pet komada“, „Simfonija za kamerni orkestar“, „Varijacije“, solo pesme.<\/p>\n

\t1894. – Ro\u0111en je indijski dr\u017eavnik Rad\u017eendra Prasad, prvi predsednik nezavisne Indije od 1950. do 1963.<\/p>\n

\t1894. – Umro je \u0161kotski pisac Robert Luis Balfur Stivenson, izvrstan stilista, neobi\u010dno prisan i topao, koji je u delima hrabrost i optimizam suprotstavljao sumnjama i kolebanju. Poku\u0161ao je da obnovi duh romantike. Dela: romani „Ostrvo s blagom“, „Oteti“, „\u010cudni slu\u010daj doktora D\u017eekila i gospodina Hajda“, „Gospodar Balantrea“, pripovetke „Nove pri\u010de iz 1001. no\u0107i“, putopis „Putovanje s magarcem“, eseji „Virginibus puerisque“.<\/p>\n

\t1912. – Posle pobeda u Prvom balkanskom ratu, balkanski saveznici Srbija, Gr\u010dka i Bugarska potpisali su primirje s Turskom.<\/p>\n

\t1914. – U jeku Kolubarske bitke u Prvom svetskom ratu, u skladu s naredbom komandanta Prve srpske armije generala \u017divojina Mi\u0161i\u0107a, srpska vojska pre\u0161la je u kontraofanzivu. Prva armija brzo je probila neprijateljsku odbranu i izbila na planinski masiv Suvobor-Maljen, a Druga armija i odbrana Beograda slomile su otpor austrougarske Pete armije i proterale je preko Save. Posle velike pobede srpske vojske, koja je imala ogroman vojni i politi\u010dki zna\u010daj za Srbiju i njene saveznike u Prvom svetskom ratu, Mi\u0161i\u0107 je unapre\u0111en u \u010din vojvode.<\/p>\n

\t1917. – Predsednik SAD Vudro Vilson zatra\u017eio je u Prvom svetskom ratu od Kongresa da objavi rat Austro-Ugarskoj.<\/p>\n

\t1918. – Zamenik na\u010delnika italijanske Vrhovne komande general Pjetro Badoljo podneo je vladi memorandum o razbijanju tek progla\u0161ene Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, u kojem je naglasio da su uslovi za unutra\u0161nje sukobe izvanredni i da ih samo treba aktivirati „svim mogu\u0107im sredstvima“. Memorandum je prihva\u0107en i bio je godinama osnov politike Rima prema Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca i kasnije Jugoslaviji, s ciljem zauzimanja Dalmacije i drugih teritorija.<\/p>\n

\t1919. – Umro je francuski slikar Pjer Ogist Renoar, jedan od najistaknutijih impresionista i najve\u0107ih evropskih slikara 19. veka. Radio je portrete, aktove, kompozicije iz savremenog \u017eivota, mrtvu prirodu, pejsa\u017ee, s neuporedivim ose\u0107anjem za ljupka lica, \u017eivotnu radost i prefinjen kolorit i razvio je izraz karakteristi\u010dan po svetloru\u017ei\u010dastim i modrim tonovima. U starosti je radio i skulpture, prete\u017eno aktove jedre forme.<\/p>\n

\t1930. – Ro\u0111en je francuski re\u017eiser \u017dan Lik Godar, vode\u0107a li\u010dnost „novog talasa“ francuskog filma. Filmovi: „Do poslednjeg daha“, „\u017dena je \u017eena“, „Ludi Pjero“, „Broj dva“, „\u017diveti svoj \u017eivot“, „Karabinjeri“, „Prezir“, „Udata \u017eena“, „Mu\u0161ko i \u017eensko“, „Vikend“, „Jedan plus jedan“, „Simpatija za \u0111avola“, „Isto\u010dni vetar“, „Spasavaj se ko mo\u017ee“, „Pasija“, „Ime: Karmen“.<\/p>\n

\t1952. – Umro je Milan Grol, srpski politi\u010dar, diplomata, pozori\u0161ni i knji\u017eevni kriti\u010dar, dugogodi\u0161nji dramaturg i upravnik Narodnog pozori\u0161ta u Beogradu, od 1940. \u0161ef Demokratske stranke. Kao blizak saradnik najuglednijeg srpskog knji\u017eevnog kriti\u010dara Jovana Skerli\u0107a objavio je mno\u0161tvo knji\u017eevnih i pozori\u0161nih kritika u „Srpskom knji\u017eevnom glasniku“. U Drugom svetskom ratu bio je ministar u emigrantskoj vladi u Londonu. U zemlju se vratio 1945. i nakratko je bio potpredsednik vlade, dok nije postalo sasvim jasno da re\u017eim Josipa Broza samo simulira neke demokratske norme. Dela: \u010dlanci i eseji „Pozori\u0161ne kritike“, „Iz pozori\u0161ta predratne Srbije“, „Londonski dnevnik“, „Dnevni zapisi“, „Kroz dve decenije Jugoslavije“, „Isku\u0161enja demokratije“.<\/p>\n

\t1952. – Generalna skup\u0161tina Ujedinjenih nacija prihvatila je predlog Indije o uspostavljanju primirja u Koreji.<\/p>\n

\t1962. – Edit Sparlok Sampson stupila je na du\u017enost sudije u op\u0161tinskom sudu u \u010cikagu, postav\u0161i prva Afroamerikanka na mestu sudije u SAD.<\/p>\n

\t1967. – Ju\u017enoafri\u010dki hirug dr Kristijan Barnard prvi put je u istoriji medicine u bolnici „Grote \u0160ur“ u Kejptaunu presadio srce. Te\u0161ki sr\u010dani bolesnik Luis Va\u0161kanski potom je, sa srcem jedne 25-godi\u0161nje devojke poginule u saobra\u0107ajnoj nesre\u0107i, \u017eiveo 18 dana.<\/p>\n

\t1971. – Po\u010deo je Indijsko-pakistanski rat zbog Ka\u0161mira, zavr\u0161en 17. decembra pobedom Indije i odvajanjem tada\u0161njeg Isto\u010dnog Pakistana od matice i nastankom dr\u017eave Banglade\u0161.<\/p>\n

\t1975. – U Laosu su vlast preuzeli komunisti i prestala je da postoji 600 godina stara monarhija.<\/p>\n

\t1978. – Umrla je srpska glumica Ljubinka Bobi\u0107, \u010dlanica beogradskog Narodnog pozori\u0161ta. Zapo\u010dela je karijeru 1921. u Beogradu kao tuma\u010d uloga naivnih, nesta\u0161nih, vragolastih devojaka, osvojiv\u0161i ubrzo gledali\u0161te vedrinom i neposredno\u0161\u0107u. Tuma\u010de\u0107i karakterne uloge iskazivala je izuzetno scensko ume\u0107e. Njenu karijeru je najvi\u0161e obele\u017eila nenadma\u0161na interpretacija \u017divke u „Gospo\u0111i ministarki“ Branislava Nu\u0161i\u0107a.<\/p>\n

\t1984. – U gradu Bopal u Indiji umrlo je oko 4.500 ljudi, 500 je oslepelo, a oko 50.000 je zatrovano prilikom izlivanja gasa iz fabrike „Junion karbajd“ koja se bavila proizvodnjom sredstava za za\u0161titu bilja.<\/p>\n

\t1989. – U Isto\u010dnoj Nema\u010dkoj ostavke su podneli lider Jedinstvene radni\u010dke partije Nema\u010dke (komunisti) Egon Krenc i svi \u010dlanovi partijskog Politbiroa i Centralnog komiteta vladaju\u0107e partije.<\/p>\n

\t1991. – Rusija je priznala nezavisnost Ukrajine, a ruski predsednik Boris Jeljcin zalo\u017eio se za \u0161to br\u017ee normalizovanje me\u0111udr\u017eavnih odnosa Rusije i Ukrajine.<\/p>\n

\t1995. – Biv\u0161i predsednik Ju\u017ene Koreje \u010cun Do Hvan uhap\u0161en je zbog odgovornosti za masakr u gradu Kvangd\u017eu u maju 1979. kada je vojska ubila vi\u0161e od 200 demonstranata.<\/p>\n

\t1999. – Hrvatski sud odlu\u010dio je da te\u0161ko oboleli Franjo Tu\u0111man vi\u0161e nije u stanju da obavlja funkciju \u0161efa dr\u017eave.<\/p>\n

\t2006. – Umro je Eliot Velis, jedan od najpoznatijih lovaca na naciste. Velis, koji je pre\u017eiveo strahote koncentracionih logora u Poljskoj, postao je poznat krajem 70-ih 20. veka, po\u0161to je prona\u0161ao i prijavio vlastima nema\u010dkog oficira, koji je ubio njegovu majku. Velis \u0107e ostati poznat po upornosti oko rasvetljavanja slu\u010daja letonskog naciste Bolesava Mijakovskisa.<\/p>\n

\t2007. – Izrael je oslobodio 429 palestinskih zatvorenika iz izraelskih zatvora, u nastojanju da podr\u017ei pona\u0161anje palestinskog predsednika Mahmuda Abasa, nakon konferencije u Anapolisu, na kojoj je odlu\u010deno da se mirovni sporazum postigne do kraja 2008. godine.<\/p>\n

\t2008. – Me\u0111unarodni komitet Crvenog krsta (MKCK) ponudio je predstavnicima vi\u0161e od sto zemalja okupljenih na me\u0111unarodnoj konferenciji u Oslu, da potpi\u0161u Me\u0111unarodnu konvenciju o zabrani kasetne minicije. Predlo\u017eena Konvencija predvi\u0111a zabranu upotrebe, proizvodnje, skladi\u0161tenja i prometa kasetne municije, a dokument obavezuje dr\u017eave da tokom narednih osam godina uni\u0161te sve zalihe i o\u010diste kontaminirana podru\u010dja. Konvenciju je na kraju potpisalo vi\u0161e od 90 zemalja.<\/p>\n

\n\tIzvor: RTV\/Tanjug<\/a><\/p>\n

Autor:<\/strong> Redakcija
\nDatum:<\/strong> 02, 12, 2012.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 1915. godine srpska vojska pra\u0107ena izbeglicama po\u010dela je u Prvom svetskom ratu povla\u010denje preko vrleti dana\u0161nje Albanije. Vrhovna komanda odlu\u010dila se na ovaj potez izbegav\u0161i kapitulaciju po svaku cenu.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-21328","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-nekategorizovano"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/21328","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=21328"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/21328\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=21328"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=21328"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=21328"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}