{"id":21285,"date":"2012-11-30T00:00:00","date_gmt":"2012-11-29T23:00:00","guid":{"rendered":"http:\/\/localhost\/ravnica\/2012\/11\/30\/vremeplov-proglasena-kraljevina-shs\/"},"modified":"2012-11-30T00:00:00","modified_gmt":"2012-11-29T23:00:00","slug":"vremeplov-proglasena-kraljevina-shs","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/?p=21285","title":{"rendered":"Vremeplov: Progla\u0161ena Kraljevina SHS"},"content":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 1918. godine u Beogradu, u palati Krsmanovi\u0107 (zgrada „Protokola“) na Terazijama, progla\u0161ena je Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca (prvobitno Kraljevstvo) od strane regenta Aleksandra Kara\u0111or\u0111evi\u0107a.<\/strong><\/p>\n

<\/p>\n

\n\tZemlja je 1929. preimenovana u Kraljevina Jugoslavija. Ujedinjenje jugoslovenskih zemalja omogu\u0107ila je pobeda srpske vojske u Prvom svetskom ratu.<\/p>\n

\n\tDanas je subota, 1. decembar, 336. dan 2012. godine. Do kraja godine ima 30 dana.<\/strong><\/p>\n

\t1135. – Umro je engleski kralj Henri I, mla\u0111i sin Vilijama I Osvaja\u010da. Tokom vladavine, od 1100. u\u010dvrstio je kraljevsku vlast, a 1106. osvojio je i Engleskoj pripojio Normandiju.<\/p>\n

\t1455. – Umro je italijanski vajar, zlatar i slikar Lorenco Giberti, najpoznatiji po izradi vrata na krstionici katedrale u Firenci. Izradio je i vi\u0161e kipova u Firenci i Sijeni, uklju\u010duju\u0107i reljef za katedralu u Sijeni, ra\u0111en od 1417. do 1427. Njegovo delo „Commentarii“ je dokument velike vrednosti za izu\u010davanje italijanskog slikarstva i arhitekture.<\/p>\n

\t1640. – Portugal je posle ustanka kojim je zba\u010dena \u0161panska vlast ponovo stekao nezavisnost, a dve sedmice potom vojvoda od Bragance krunisan je kao portugalski kralj pod imenom \u017doao IV. \u0160panska kruna je nezavisnost Portugala priznala tek 1668.<\/p>\n

\t1813. – Posle neodre\u0111enog odgovora francuskog cara Napoleona I na mirovne uslove saveznika, Rusija, Pruska i Austrija su se odlu\u010dile za invaziju Francuske.<\/p>\n

\t1821. – Nezavisnost od \u0160panije proglasila je Dominikanska republika, dr\u017eava koja se nalazi na isto\u010dnom delu karipskog ostrva Haiti, tada poznatog kao Hispaniola.<\/p>\n

\t1822. – Osniva\u010d brazilskog carstva Dom Pedro krunisan je za cara Brazila pod imenom Pedro I. Osniva\u010d brazilske monarhije ro\u0111en je kao princ portugalske kraljevske porodice Braganca.<\/p>\n

\t1825. – Umro je ruski car Aleksandar I Pavlovi\u010d Romanov. Po stupanju na presto 1801. otpo\u010deo je seriju liberalnih reformi, tokom njegove vladavine Rusija je znatno teritorijalno pro\u0161irena. Savezni\u0161tvo koje je 1807. zaklju\u010dio sa francuskim carem Napoleonom I, protiv kojeg je prethodno ratovao u savezu sa Austrijom, Pruskom i Engleskom, iskoristio je da u ratu protiv \u0160vedske otrgne Finsku, koja je 1809. priklju\u010dena Rusiji kao velika kne\u017eevina pod krunom Romanova. Pripojio je Poljsku (osim Galicije i dela koji je pripadao Pruskoj) a posle pobede u ratu s Turskom i Besarabiju. Savezni\u0161tvo je raskinuto Napoleonovim pohodom na Rusiju 1812. tokom kojeg je francuska armija pretrpela strahovit poraz.<\/p>\n

\t1873. – Donet je zakon o metarskim merama, \u010dime su prestale da va\u017ee mere poput ar\u0161ina, lakta, pedlja. Merna jedinica za du\u017einu je postao metar, podeljen na decimetre, santimetre i milimetre. Reformu mernog sistema i standardizaciju sproveo je srpski matemati\u010dar, potonji akademik Dimitrije Ne\u0161i\u0107. Kada je kralj Milan Obrenovi\u0107 ustanovio Srpsku kraljevsku akademiju, u prvoj grupi od 16 akademika, koje je on imenovao, nalazio se i Dimitrije Ne\u0161i\u0107.<\/p>\n

\t1904. – Po\u010dela je s radom slu\u017ebe hitne pomo\u0107i u Beogradu. Srpsko lekarsko dru\u0161tvo je posle jedne saobra\u0107ajne nesre\u0107e odlu\u010dilo da u Beogradu organizuje „stalno de\u017eurstvo lekara koji \u0107e u svako doba dana i no\u0107i i\u0107i kolima da ukazuje prvu i najpotrebniju pomo\u0107“. Beogradska op\u0161tina zavela je tada no\u0107no de\u017eurstvo u op\u0161tinskoj zgradi u „Varo\u0161koj ambulatoriji“. Broj hitne pomo\u0107i bio je 488. Kori\u0161\u0107ena su posebna zapre\u017ena kola tipa Mundu, ina\u010de sme\u0161tana na prostoru tada\u0161njeg beogradskog trkali\u0161ta, nedaleko od dana\u0161njeg hotela Metropol.<\/p>\n

\t1906. – U Parizu je otvoren bioskop „Omnija Pate“, prva dvorana u svetu namenski izgra\u0111ena za prikazivanje filmova.<\/p>\n

\t1913. – Gr\u010dko sredozemno ostrvo Krit je posle balkanskih ratova zvani\u010dno postalo deo Gr\u010dke.<\/p>\n

\t1918. – Provincija Transilvanija (Erdelj) ranije u sastavu Ma\u0111arske (Austro-Ugarske), nakon poraza Centralnih sila u Prvom svetskom ratu, postala je deo Rumunije.<\/p>\n

\t1918. – Odlukom danske skup\u0161tine Island je stekao nezavisnost, ali je ostao u personalnoj uniji s Danskom, kao kraljevina pod istom krunom.<\/p>\n

\t1922. – Ro\u0111en je Branko Pe\u0161i\u0107, gradona\u010delnik Beograda. Bio je pripadnik Partizanskog pokreta tokom Drugog svetskog rata, od 1941. – prvobitno u rodnom Zemunu, a kasnije je sa vojvo\u0111anskim partizanima pre\u0161ao u Bosnu. Gradona\u010delnik Beograda bio je od 1964. do 1974. i zapam\u0107en je kao retko dobronameran. Bio je verovatno najpopularniji gradona\u010delnik srpske prestonice. Tokom njegovog mandata izgra\u0111ena su mnoga va\u017ena zdanja u gradu, poput Mostarske petlje, mosta „Gazela“, Terazijskog tunela.<\/p>\n

\t1925. – U Londonu je potpisan „Lokarnski sporazum“. Na osnovu pregovora odr\u017eanih od 5. do 16. oktobra u Lokarnu u \u0160vajcarskoj, izme\u0111u Nema\u010dke s jedne strane i Britanije, Francuske, Belgije, Poljske i \u010cehoslova\u010dke s druge, \u010dime su garantovane odredbe Versajskog mira i nepovredivost novih granica U Evropi. Sporazum je odbacio Hitler zauzimanjem Rajnske oblasti 1936. – do tada demilitarizovane.<\/p>\n

\t1926. – U Zrenjaninu, tada Be\u010dkerek, je otkriven reprezentativan spomenik kralju Petru I Kara\u0111or\u0111evi\u0107u, po kom je grad dobio ime 1935. kada je preimenovan u Petrovgrad. To ime grad je nosio do 1946.<\/p>\n

\t1934. – U Lenjingradu je ubijen \u010dlan Politbiroa i sekretar CK sovjetske KP Sergej Mironovi\u010d Kirov. Kao profesionalni revolucionar Kirov je u\u010destvovao u revolucijama 1905. i u Februarskoj i Oktobarskoj revoluciji 1917. \u0160ef Komunisti\u010dke partije Azerbejd\u017eana postao je 1921. a 1926. sekretar Lenjingradske oblasne partijske organizacije. Posle ubistva Kirova, Staljin je zapo\u010deo talas \u010distki i do 1938. fizi\u010dki je likvidirao ve\u0107inu starih revolucionara vo\u0111a Oktobarske revolucije.<\/p>\n

\t1935. – Ro\u0111en je Vudi Alen, ameri\u010dki filmski glumac i re\u017eiser (pravo ime Alen Stjuart Kenigsberg) obnovitelj holivudske filmske komedije sedamdesetih godina 20. veka. Kasnije je pod uticajem \u0161vedskog re\u017eisera Ingmara Bergmana re\u017eirao \u010ditav niz izrazito intelektualnih filmova s psihoanaliti\u010dkom pozadinom. Filmovi: „Uzmi pare i be\u017ei“, „Sve \u0161to ste oduvek \u017eeleli da znate o seksu ali se niste usudili da pitate“, „Ljubav i rat“, „Eni Hol“, „Menheten“, „Enterijeri“, „San letnje no\u0107i“, „Zelig“, „Razaruju\u0107i Hari“, „Zavr\u0161ni udarac“. Dramska dela: „Nemoj piti vodu', „Sviraj opet Sem“, „Bog: komedija u jednom \u010dinu“, „Potro\u0161ena memorija“.<\/p>\n

\t1936. – Umro je italijanski pisac Lui\u0111i Pirandelo, dobitnik Nobelove nagrade za knji\u017eevnost 1934. jedan od najzna\u010dajnijih dramskih pisaca 20. veka. Napisao je 44 drame, sabrane pod naslovom „Gole maske“. Isprva je izazvao revolt i zabunu publike, ali je ubrzo stekao op\u0161te priznanje i otvorio nove puteve moderne dramaturgije. Dela: pripovetke „Pri\u010de za jednu godinu“, „Smrt na le\u0111ima“, romani „Pokojni Matija Paskal“, „Njen mu\u017e“, drame „\u0110akomino“, „Henri IV“, „\u0160est lica tra\u017ee pisca“.<\/p>\n

\t1971. – U Kara\u0111or\u0111evu je na sednici Predsedni\u0161tva Saveza komunista Jugoslavije smenjen deo rukovodstva SK Hrvatske – nosilaca politike tzv. masovnog pokreta. Ocenjeno je da i u drugim republikama ima pojava suprotnih politici rukovodstva SKJ, pa su usledile \u010distke u Srbiji, Sloveniji i Makedoniji. Tada je u Srbiji, izme\u0111u ostalih, uklonjeno i vi\u0161e desetina uspe\u0161nih privrednih rukovodilaca pod optu\u017ebom za tehnokratizam, \u0161to se ispostavilo kao posebno pogubno.<\/p>\n

\t1973. – Umro je izraelski dr\u017eavnik David Ben Gurion, vo\u0111a borbe za stvaranje Izraela i prvi predsednik vlade te dr\u017eave od 1948. do 1953. i ponovo od 1955. do 1963. Iz rodne Poljske oti\u0161ao je 1906. u Palestinu i bio je me\u0111u pionirima selja\u010dkog kolektivizma i radni\u010dkog pokreta. Osnovao je 1920. Histadrut (Savez sindikata), a 1930. Izraelsku radni\u010dku partiju (MAPAI), stranku laburisti\u010dkog tipa. Kao predsednik vlade, od razli\u010ditih gerilskih grupa stvorio je izraelsku armiju.<\/p>\n

\t1974. – U ameri\u010dkom avionu tipa „Boing 727“, koji se sru\u0161io u blizini Va\u0161ingtona, poginule su 92 osobe.<\/p>\n

\t1981. – U najve\u0107oj nesre\u0107i u istoriji jugoslovenskog vazduhoplovstva, u avionu „DC-9 super 80“ ljubljanskog „Inex-adria avioprometa“, koji je udario u planinu u blizini Aja\u010dija na Korzici, poginulo je svih 178 putnika i \u010dlanova posade.<\/p>\n

\t1988. – Benazir Buto je postala predsednik vlade Pakistana, kao prva \u017eena na \u010delu jedne islamske zemlje.<\/p>\n

\t1989. – Mihail Gorba\u010dov je kao prvi sovjetski lider posetio Vatikan i dogovorio se s papom Jovanom Pavlom II o uspostavljanju diplomatskih odnosa Sovjetskog Saveza i Vatikana.<\/p>\n

\t1991. – Na referendumu u sovjetskoj republici Ukrajini nadmo\u0107na ve\u0107ina bira\u010da izjasnila se za nezavisnost.<\/p>\n

\t1998. – Naftna korporacija „Ekson“ saglasila se da za rekordnu sumu od 76,6 milijardi dolara kupi korporaciju „Mobil“, \u010dime je stvorena najve\u0107a svetska naftna kompanija.<\/p>\n

\t2000. – Meksi\u010dki predsednik Vinsente Foks preuzeo je du\u017enost \u0161efa dr\u017eave okon\u010dav\u0161i tako vi\u0161edecenijsku vladavinu jedne partije u svojoj zemlji.<\/p>\n

\t2002. – Pribli\u017eno 50 ljudi poginulo je prilikom po\u017eara koji je zahvatio jednu diskoteku u Venecueli u centru Karakasa.<\/p>\n

\t2005. – Jedan od petorice glavnih komandanata me\u0111unarodne teroristi\u010dke mre\u017ee Al Kaida, Egip\u0107anin Abu Hamza Rabija, ubijen je u Severnom Vaziristanu, oblasti Pakistana u blizini granice s Avganistanom.<\/p>\n

\t2005. – U Severnoj Karolini pogubljen je dvostruki ubica Kenet Li Bojd, postav\u0161i tako hiljadita osoba u SAD nad kojom je izvr\u0161ena smrtna kazna od kako je ponovo uspostavljena 1976.<\/p>\n

\t2006. – Vi\u0161e od 1.000 ljudi je poginulo a oko 500 je povre\u0111eno, pri \u010demu se jo\u0161 oko 600 vode kao nestali, u naletu tajfuna koji je pogodio isto\u010dne delove Filipina.<\/p>\n

\n\tIzvor: RTV\/Tanjug<\/a><\/p>\n

Autor:<\/strong> Redakcija
\nDatum:<\/strong> 30, 11, 2012.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 1918. godine u Beogradu, u palati Krsmanovi\u0107 (zgrada „Protokola“) na Terazijama, progla\u0161ena je Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca (prvobitno Kraljevstvo) od strane regenta Aleksandra Kara\u0111or\u0111evi\u0107a.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-21285","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-nekategorizovano"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/21285","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=21285"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/21285\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=21285"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=21285"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=21285"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}