{"id":21284,"date":"2012-11-29T00:00:00","date_gmt":"2012-11-28T23:00:00","guid":{"rendered":"http:\/\/localhost\/ravnica\/2012\/11\/29\/vremeplov-preminuo-crnjanski\/"},"modified":"2012-11-29T00:00:00","modified_gmt":"2012-11-28T23:00:00","slug":"vremeplov-preminuo-crnjanski","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/?p=21284","title":{"rendered":"Vremeplov: Preminuo Crnjanski"},"content":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 1977. godine umro je srpski pisac Milo\u0161 Crnjanski, izuzetan stilista, jedna od najbitnijih pojava srpske knji\u017eevnosti uop\u0161te.<\/strong><\/p>\n

<\/p>\n

\n\tDiplomirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu. \u0160kolovao se i u Be\u010du i Parizu. Bio je profesor, novinar, publicista, a od 1928. zaposlen je u Pres birou vlade Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca (docnije Jugoslavije) pri diplomatskim predstavni\u0161tvima na strani. Drugi svetski rat ga je zatekao u Rimu, odakle je preko Lisabona oti\u0161ao u London. Iz emigracije se vratio u otad\u017ebinu 1965. U romanu „Seobe“, \u010diji je prvi deo napisao 1929. a drugi 1962. opisivao je tragi\u010dno rasejanje Srba na \u0161irokim prostorima Srednje Evrope i Ju\u017ene Rusije. Delo je nastalo na realnim istorijskim osnovama. Njegova poetska ostvarenja smatraju se neprevazi\u0111enim. Ostala dela: romani „Dnevnik o \u010carnojevi\u0107u“, „Kap \u0161panske krvi“, „Kod Hiperborejca“, „Roman o Londonu“, pesme „Lirika Itake“, „Lament nad Beogradom“, novela „Pri\u010da o mu\u0161kom“, drame „Maska“, „Konak“, „Nikola Tesla“, putopisi „Ljubav u Toskani“, „Knjiga o Nema\u010dkoj“, „Na\u0161a nebesa“, „Na\u0161e pla\u017ee na Jadranu“, „Boka Kotorska“. Po povratku u Beograd objavio je „Embahade“.
\n\t
\n\tDanas je petak, 30. novembar, 335. dan 2012. Do kraja godine ima 31 dan.<\/strong><\/p>\n

\t1508. – Ro\u0111en je italijanski arhitekta Andrea Paladio. Razvio je arhitektonski stil zasnovan na klasi\u010dnim principima rimskog graditeljstva. Jedan je od najzna\u010dajnijih predstavnika kasne renesanse. Odlikovao se izvanrednim smislom za monumentalnost i funkcionalnost gra\u0111evine. Gradio je crkve, palate, vile, vojne objekte, parkove i \u0161ire urbansti\u010dke celine, najvi\u0161e u Vi\u0107enci i Veneciji, uklju\u010duju\u0107i \u010duvenu vilu Rotonda kod Vi\u0107ence i crkvu Rotendore u Veneciji. Teorijske stavove objavio je u znamenitom delu „\u010cetiri knjige o arhitekturi“.<\/p>\n

\t1667. – Ro\u0111en je engleski pisac irskog porekla D\u017eonatan Svift, jedan od najo\u0161troumnijih kriti\u010dara ljudskih naravi i poroka. To je posebno izra\u017eeno u njegovom glavnom delu „Guliverova putovanja“, u kojem je, u izmi\u0161ljenom svetu Liliputanaca, divova i sme\u0161nih nau\u010dnika, prikazao dru\u0161tvene prilike Engleske. Imao je tegoban li\u010dni \u017eivot koji je za posledicu imao gor\u010dinu, pesimizam i prezir prema svetu koji ga je okru\u017eivao. Ostala dela: politi\u010dki spisi „Suknareva pisma“, satire „Bitka knjiga“, „Pri\u010da o buretu“.<\/p>\n

\t1694. – Umro je italijanski lekar i botani\u010dar Mar\u010delo Malpigi, tvorac mikroskopske anatomije. Prona\u0161ao je jako konveksna so\u010diva, jednostavan mikroskop koji uveli\u010dava do 180 puta.<\/p>\n

\t1718. – Poginuo je \u0161vedski kralj Karl XII, koji se tokom vladavine od 1697. do pogibije 1718. prilikom invazije na Norve\u0161ku, posvetio gotovo isklju\u010divo ratovanju. Zapo\u010deo je 1700. veliki severni rat protiv Rusije, Poljske, Danske i Pruske, koji je okon\u010dan tek tri godine posle njegove smrti. Potukao je Dance 1700. i iste godine naneo te\u017eak poraz armiji ruskog cara Petra Velikog u bici kod Narve, potom je uspeo da s poljskog prestola zbaci Fridriha II Avgusta Jakog, ali mu je Petar Veliki potpuno uni\u0161tio armiju 1709. u bici kod Poltave, posle \u010dega je morao da se privremeno skloni u Tursku. Ruska pobeda i poraz \u0160ve\u0111ana bili su veliko iznena\u0111enje posto je \u0160vedska do tada va\u017eila za veliku silu, a Baltik je prakti\u010dno bio \u0161vedsko unutra\u0161nje more.<\/p>\n

\t1835. – Ro\u0111en je ameri\u010dki pisac Mark Tven. Pravo ime bilo mu je Semjuel Lenghorn Klemens. Tven je jedan od najve\u0107ih humorista svetske knji\u017eevnosti. U romanima „Pustolovine Toma Sojera“, „\u017divot na Misisipiju“, „Pustolovine Haklberi Fina“, „\u017divot na dvoru kralja Artura“, kojima je stekao svetsku slavu, prikazao je jedinstvene \u017eivotne situacije i autenti\u010dan ameri\u010dki stil i govor.<\/p>\n

\t1838. – Meksiko je objavio rat Francuskoj koja je tri dana ranije okupirala grad Vera Kruz.<\/p>\n

\t1853. – Rusija je u Krimskom ratu uni\u0161tila tursku flotu ispred crnomorske luke Sinope.<\/p>\n

\t1872. – Odigrana je prva me\u0111unarodna fudbalska utakmica – reprezentacije Engleske i \u0160kotske igrale su 0:0 u Glazgovu.<\/p>\n

\t1874. – Ro\u0111en je Vinston \u010cer\u010dil, dobitnik Nobelove nagrade za knji\u017eevnost 1953. premijer Velike Britanije od 1940. do 1945.i od 1951. do 1955. \u010clan parlamenta postao je 1900. a od 1905. do 1921. bio je dr\u017eavni podsekretar za kolonije, ministar trgovine, unutra\u0161njih poslova, prvi lord Admiraliteta, ministar rata i vazduhoplovstva, ministar kolonija, a od 1924. do 1929. ministar finansija. Bio je ideolog i organizator intervencije protiv Oktobarske revolucije u Rusiji. Po dolasku nacista na vlast u Nema\u010dkoj 1933. upozoravao je Britance na opasnost. Posle sloma saveznika u Norve\u0161koj i pada Francuske maja 1940. postao je premijer i vo\u0111a Konzervativne stranke. U maju 1943. uspostavio je vezu s Vrhovnim \u0161tabom NOVJ i potom je priznao Partizanski pokret kao, po njegovom uverenju, jedinu snagu koja se u Jugoslaviji bori protiv okupatora. Pora\u017een je na izborima 1945. ali je posle pobede konzervativaca 1951. ponovo postao premijer. Dela: „Lord Rendolf \u010cer\u010dil“, „Moje afri\u010dko putovanje“, „Liberalizam i socijalni problem“, „Istorija svetskog rata“, „Marlboro, njegov \u017eivot i doba“, „Korak po korak“, „U borbu“, „Neumoljiva borba“, „Po\u010detak kraja“, „Memoari iz Drugog svetskog rata“ (za njih je dobio Nobelovu nagradu iako je poznato da ih nije on pisao nego tim stru\u010dnjaka).<\/p>\n

\t1900. – Umro je engleski pisac irskog porekla Fingal O'Flaerti Vils, poznat kao Oskar Vajld. Bio je op\u0161te poznat kao neko ko svesno ru\u0161i sve dru\u0161tvene konvencije. Smatrao je da je umetnost autonomna i amoralna. U zatvoru u Redingu, u kojem je dve godine izdr\u017eavao kaznu zbog homoseksualizma, napisao je „Baladu o redin\u0161koj tamnici“ i duboko iskren \u017eivotni obra\u010dun „De Profundis“. Posle izlaska iz zatvora 1897. pod imenom Sebastijan Melmot \u017eiveo je u Parizu u kojem je umro 1900. Ostala dela: roman „Slika Dorijana Greja“, komedije „Va\u017eno je zvati se Ernest“, „Lepeza ledi Vindermir“, „Idealan mu\u017e“, zbirka pri\u010da „Zlo\u010din lorda Artura Sejvila i druge pri\u010de“, drame „Saloma“ (na francuskom), „Vera“, „Vojvotkinja od Padove“.<\/p>\n

\t1928. – Ro\u0111en je srpski de\u010dji pisac Dragan Luki\u0107. Diplomirao je knji\u017eevnost u Beogradu, ve\u0107i deo radnog veka proveo je kao urednik Programa za decu Radio Beograda. Pisao je pesme, pri\u010de, romane, dramske tekstove, teorijske rasprave o literaturi, vodio tv i radio programe za decu, ure\u0111ivao je list „Zmaj“. Dobitnik je niza priznanja za stvarala\u0161tvo u oblasti literature za decu. Ukupno je objavio \u010dak stotinak knjiga poezije i proze za najmla\u0111e. Dela: „Kako se kome \u010dini“, „Moj praded i ja“, „Ovde stanuju pesme“, „Vagon prve klase“, „Fifi“, „Kako rastu nogavice“, „\u0160ta tata ka\u017ee“, „Od ku\u0107e do \u0161kole“, „Lovac Joca“, „Vo\u017enja po gradu“, „Neboder C17“, „Tri gusketara“, „Bomba u kafi“, „Nebom grada“.<\/p>\n

\t1939. – Streljan je ma\u0111arski revolucionar Bela Kun, vo\u0111a Ma\u0111arske revolucije 1919. Prethodno je uhap\u0161en tokom staljinisti\u010dkih \u010distki i na montiranom procesu u Sovjetskom Savezu osu\u0111en je na smrt. Zarobljen je u Prvom svetskom ratu na Isto\u010dnom frontu 1916. a posle Februarske revolucije u Rusiji 1917. postao je \u010dlan Gubernijskog komiteta Ruske socijaldemokratske radni\u010dke partije u Tomsku i potom jedan od rukovodilaca inostranih odreda Crvene armije. Po povratku u Ma\u0111arsku krajem 1918. osnovao je Komunisti\u010dku partiju Ma\u0111arske. Kad je u avgustu 1919. pora\u017eena Ma\u0111arska Sovjetska Republika, progla\u0161ena u martu 1919. pobegao je u Austriju gde je uhap\u0161en, ali je pu\u0161ten na intervenciju Moskve. Po povratku u Sovjetski Savez borio se u gra\u0111anskom ratu protiv snaga belog generala barona Vrangela, potom je bio \u010dlan Prezidijuma Kominterne i rukovodio je Centralnim komitetom Komunisti\u010dke partije Ma\u0111arske.<\/p>\n

\t1939. – Vi\u0161e od 20 sovjetskih divizija zapo\u010delo je napadom na Finsku – Zimski rat, okon\u010dan mirovnim ugovorom u martu 1940. Finska je tada prinu\u0111ena da se odrekne velikog dela Karelije kao i grada Viborg.<\/p>\n

\t1955. – Umro je srpski kompozitor Josip Slavenski, profesor Muzi\u010dke akademije u Beogradu, koji je, te\u017ee\u0107i oblikovanju nacionalnog izraza, spajao muzi\u010dki folklor pojedinih balkanskih naroda s modernom evropskom muzi\u010dkom tehnikom. Dela: „Balkanofonija“ za orkestar, „Simfonija Orijenta“, za hor i orkestar, „Pesme moje majke“ za glas i guda\u010dki kvartet, \u010detiri guda\u010dka kvarteta, violinski koncert, horovi, sonata za violinu i klavir.<\/p>\n

\t1957. – Umro je srpski slikar Paja Jovanovi\u0107, predstavnik akademskog realizma. Najve\u0107i deo \u017eivota proveo je u Be\u010du u kojem je i umro. Izuzetno je vladao slikarskim zanatom i inspirisao se srpskom istorijom. Naslikao je velike ikonostase u Sabornoj crkvi u Novom Sadu i u crkvi u Dolovu i portretisao vi\u0161e vladara i crkvenih dostojanstvenika. Radio je i istorijske i folklorne kompozicije, me\u0111u kojima se posebno isti\u010du „Seoba Srba“, „Progla\u0161enje Du\u0161anovog zakonika“, „Takovski ustanak“, „Ma\u010devanje“, „Ki\u0107enje neveste“.<\/p>\n

\t1957. – Umro je italijanski operski peva\u010d Benjamino \u0110ilji, jedan od najve\u0107ih tenora 20. veka. Blistao je u operama italijanskih i francuskih kompozitora i igrao u nizu filmova.<\/p>\n

\t1975. – Afri\u010dka dr\u017eava Dahomej promenila je naziv u Benin. Dahomej je bio kolonija u sastavu Francuske Zapadne Afrike a 1960. stekao je nezavisnost.<\/p>\n

\t1986. – Umro je ameri\u010dki filmski glumac engleskog porekla Keri Grant, koji se iskazao kao sjajan komi\u010dar u komedijama Hauarda Hoksa, ali i kao tuma\u010d karakternih rola u filmovima Alfreda Hi\u010dkoka. Filmovi: „Plava Venera“, „Stra\u0161na istina“, „Samo an\u0111eli imaju krila“, „Filadelfijska pri\u010da“, „Arsenik i stare \u010dipke“, „Osumnji\u010den“, „Ozlogla\u0161ena“, „Dan i no\u0107“, „Majmunska posla“, „Dr\u017e'te lopova!“, „Sever-severozapad“, „\u0160arada“.<\/p>\n

\t1989. – Teroristi su ubili zapadnonema\u010dkog bankara Alfreda Herhauzena.<\/p>\n

\t1996. – U Beogradu je demonstriralo oko 150.000 ljudi, protestuju\u0107i zbog poni\u0161tenja izborne pobede opozicione koalicije „Zajedno“ na lokalnim izborima.<\/p>\n

\t1996. – Vlada i pobunjenici u afri\u010dkoj dr\u017eavi Sijera Leone potpisali su sporazum o okon\u010danju \u0161estogodi\u0161njeg gra\u0111anskog rata.<\/p>\n

\t1999. – U moru pored isto\u010dne obale Kine potonuo je putni\u010dki brod. Na brodu su se nalazila 302 putnika (uklju\u010duju\u0107i posadu) a nesre\u0107u su pre\u017eivele samo 22 osobe.<\/p>\n

\t2002. – Turska je nakon 15 godina privremenih mera ukinula vanredno stanje na jugoistoku zemlje u zoni u kojoj deluju kurdski pobunjenici. Procenjuje se da je od po\u010detka pobune ukupan broj \u017ertava prema\u0161io 30.000.<\/p>\n

\t2007. – Prilikom pada putni\u010dkog aviona privatne turske kompanije „Atlas D\u017eeter“ poginulo je 56 ljudi, od \u010dega sedam \u010dlanova posade. Avion se sru\u0161io u planinama, u blizini grada Isparta, oko 150 kilometara severno od poznatog turisti\u010dkog centra Antalije, na jugu Turske. Uzleteo je u Istanbulu a nestao je sa radarskih ekrana neposredno pred sletanje na aerodrom „Sulejman Demirel“ u Isparti.<\/p>\n

\t2009. – Evropska unija ukinula je vize za gra\u0111ane Srbije.<\/p>\n

\t2009. – Umro je Milorad Pavi\u0107, srpski knji\u017eevnik i nau\u010dnik, akademik i \u010dlan niza me\u0111unarodnih nau\u010dnih i literarnih asocijacija. Njegov „Hazarski re\u010dnik“ doneo mu je globalnu popularnost. Bio je profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu i Beogradu, s osnovnim interesovanjima vezanim za istoriju kulture Srba, posebno za srpsku knji\u017eevnost baroka, klasicizma i predromantizma. I pored velikog zna\u010daja njegovih nau\u010dnih radova postao je poznat zahvaljuju\u0107i poznim knji\u017eevnim radovima. Prevo\u0111en je \u0161irom sveta, na vi\u0161e od 30 jezika.<\/p>\n

\n\tIzvor: RTV\/Tanjug<\/a><\/p>\n

Autor:<\/strong> Redakcija
\nDatum:<\/strong> 29, 11, 2012.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 1977. godine umro je srpski pisac Milo\u0161 Crnjanski, izuzetan stilista, jedna od najbitnijih pojava srpske knji\u017eevnosti uop\u0161te.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-21284","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-nekategorizovano"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/21284","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=21284"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/21284\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=21284"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=21284"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=21284"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}