{"id":21254,"date":"2012-11-28T00:00:00","date_gmt":"2012-11-27T23:00:00","guid":{"rendered":"http:\/\/localhost\/ravnica\/2012\/11\/28\/vremeplov-poceo-sa-radom-radio-novi-sad\/"},"modified":"2012-11-28T00:00:00","modified_gmt":"2012-11-27T23:00:00","slug":"vremeplov-poceo-sa-radom-radio-novi-sad","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/?p=21254","title":{"rendered":"Vremeplov: Po\u010deo sa radom Radio Novi Sad"},"content":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 1949. godine po\u010deo je s radom Radio Novi Sad.<\/strong><\/p>\n

<\/p>\n

\n\tProgram je u to vreme emitovan iz zdanja tada\u0161njeg hotela „Lojd“ u ulici \u017darka Zrenjanina, u prvo vreme u trajanju od osam \u010dasova dnevno, radnim danima, a 15 nedeljom. Datum po\u010detka rada Radija Novi Sad prihva\u0107en je kasnije kao Dan Radio-televizije Vojvodine.
\n\t
\n\tDanas je \u010detvrtak, 29. novembar, 334. dan 2012. Do kraja godine ima 32 dana.<\/strong><\/p>\n

\t1314. – Umro je francuski kralj Filip IV Lepi, koji je 1306. proterao iz Francuske sve Jevreje i konfiskovao im imovinu. U sukobu za prevlast na\u0111a\u010dao je papu Bonifacija VIII i preneo je papsku stolicu u Avinjon. Radi u\u010dvr\u0161\u0107enja pozicije u borbi protiv vatikanske kurije 1302. je – prvi put u istoriji Francuske – sazvao Skup\u0161tinu triju stale\u017ea, \u010dime je gra\u0111anski stale\u017e po\u010deo da u\u010destvuje u politi\u010dkom \u017eivotu zemlje.<\/p>\n

\t1516. – Umro je italijanski slikar \u0110ovani Belini, jedan od tvoraca venecijanske \u0161kole. Bio je u\u010ditelj \u0110or\u0111onea i Ticijana.<\/p>\n

\t1543. – Umro je nema\u010dki slikar Hans Holbajn Mla\u0111i. Psiholo\u0161ka pronicljivost i virtuoznost crte\u017ea uvrstile su ga me\u0111u najve\u0107e svetske portretiste. Posebno mesto zauzimaju njegovi portreti engleske aristokratije, ra\u0111eni kredom, u vreme njegovog boravka u kraljevskom dvorcu u Vindzoru, gde se nalazio u svojstvu dvorskog slikara kralja Henrija VIII.<\/p>\n

\t1780. – Umrla je austrijska carica, \u010de\u0161ka i ma\u0111arska kraljica Marija Terezija, koja je tokom vladavine od 1740. do smrti 1780. sprovodila reforme u duhu prosve\u0107enog apsolutizma, ali i germanizaciju i nasilno pokatoli\u010davanje. Srbima u Potisko-pomori\u0161koj granici ukinula je privilegije, \u010dime je podstakla njihove seobe u Rusiju od 1751. do 1753. (koje je literarno opisao Crnjanski u Seobama). Da bi osigurala osporavani presto (zbog problema nasle\u0111ivanja prestola po \u017eenskoj liniji), vodila je Rat za austrijsko nasle\u0111e od 1740. do 1748. u kojem joj je 1745. pruski kralj Fridrih II Veliki preoteo \u0160leziju (osim jednog malog dela) i u\u010destvovala je u Sedmogodi\u0161njem ratu od 1756. do 1763.<\/p>\n

\t1854. – Umro je srpski dr\u017eavnik i pisac prota Mateja Nenadovi\u0107, vojvoda iz Prvog srpskog ustanka, tvorac i prvi predsednik Praviteljstvuju\u0161\u010deg sovjeta – neke vrste onda\u0161nje vlade. Sa stricem Jakovom pokrenuo je u valjevskoj i \u0161aba\u010dkoj nahiji Prvi srpski ustanak. Komandovao je delom ustani\u010dkih snaga 1806. u boju na Mi\u0161aru kod \u0160apca u kojem su Turci potu\u010deni do nogu. Kao prvi diplomata obnovljene Srbije putovao je u Petrograd kako bi uspostavio diplomatske odnose s Rusijom i zainteresovao rusku vladu za podr\u0161ku i pomo\u0107. Posle propasti ustanka 1813, u emigraciji je svim silama nastojao da zainteresuje velike sile za stvar Srbije i prisustvovao je Be\u010dkom kongresu 1815. s punomo\u0107jem srpskih vo\u0111a. Posle Drugog srpskog ustanka postao je valjevski knez, ali je uklonjen zbog nesuglasica s knjazom Milo\u0161em Obrenovi\u0107em, a zbog sukoba s knezom Mihailom 1840. prognan je iz Srbije. Vratio se 1842. kad su Obrenovi\u0107i oboreni s vlasti i postao je dr\u017eavni savetnik. Napisao je „Memoare“, jedno od najboljih memoarskih dela srpske knji\u017eevnosti, pune dragocenih podataka o doga\u0111ajima i ljudima u vreme Prvog srpskog ustanka.<\/p>\n

\t1864. – U Send Kriku u ameri\u010dkoj dr\u017eavi Kolorado jedinica pukovnika D\u017eona \u010civingtona je masakrirala najmanje 400 \u010cejena i Apa\u010da, koji su se predali i bila im je obe\u0107ana za\u0161tita na mestu gde su se ulogorili.<\/p>\n

\t1890. – Otvoreno je zasedanje prve japanske skup\u0161tine.<\/p>\n

\t1895. – Ro\u0111en je ameri\u010dki filmski re\u017eiser i koreograf Vilijam Berkli Inos, poznat kao Bazbi Berkli, koji je utemeljio principe mjuzikla kao filmskog \u017eanra. Koristio je filmsku kameru na nov na\u010din i slu\u017eio se monta\u017eom na specifi\u010dan na\u010din. Filmovi: „Kopa\u010di zlata 1933“, „Holivudski hotel“, „Vrt na mese\u010dini“, „Kometa nad Brodvejom“, „Bebe u vojsci“, „Osnujmo orkestar“, „Bebe na Brodveju“, „42. ulica“, „Rimski skandali“.<\/p>\n

\t1902. – Ro\u0111en je italijanski pisac Karlo Levi, autor romana „Hristos se zaustavio u Eboliju“, u kojem je opisao te\u017eak \u017eivot italijanskih seljaka pod fa\u0161istima. U vreme fa\u0161isti\u010dke vladavine bio je interniran na jugu Italije.<\/p>\n

\t1918. – Okon\u010dano je zasedanje Podgori\u010dke skup\u0161tine, na kojem je tri dana ranije, progla\u0161eno bezuslovno prisajedinjenje Kraljevini Srbiji. Nikola Petrovi\u0107 svrgnut je s prestola zbog veleizdaje i nenarodne politike. Izme\u0111u ostalog on je potpisao kapitulaciju svoje zemlje 1916. (ne samo vojske nego zemlje) i ostavio je svoj narod i vojsku i pobegao je u Italiju. Ostaci njegovih pristalica u Italiji \u0107e se povezati sa hrvatskim teroristima usta\u0161ama.<\/p>\n

\t1922. – Ro\u0111en je srpski knji\u017eevnik Du\u0161an Radovi\u0107, de\u010dji pisac i novinar. Radio je u listovima „Zmaj“, „Pionir“, „Kekec“ i „Poletarac“ i bio urednik de\u010djih redakcija Radija i Televizije Beograd. U \u0161iroj javnosti je posebno upam\u0107en po radio emisiji Studija B „Beograde, dobro jutro“, kojom je od 1976. osam godina budio Beogra\u0111ane obiljem satiri\u010dnih dosetki i duhovitih komentara, obele\u017eenih svojevrsnom mudro\u0161\u0107u. Dela: zbirke pesama „Po\u0161tovana deco“, „Sme\u0161ne re\u010di“, „Vukova azbuka“, „Pri\u010dam ti pri\u010du“, „Ponedeljak“, „Utorak“, „Sreda, „\u010cetvrtak“, dramska dela „Kapetan D\u017eon Piplfoks“, „Tu\u017eibaba“, „\u010ce“ (s Matijom Be\u0107kovi\u0107em), aforizmi „Beograde, dobro jutro“, TV serija „Na slovo, na slovo“.<\/p>\n

\t1924. – Umro je italijanski kompozitor \u0110akomo Pu\u010dini, \u010dije se opere odlikuju jakim emocijama, pateti\u010dno\u0161\u0107u i sentimentalno\u0161\u0107u. Dela: opere „Boemi“, „Toska“, „Madam Baterflaj“, „Turandot“, „Manon Lesko“, „Devojka sa Zapada“, „\u0110ani Skiki“.<\/p>\n

\t1925. – Ro\u0111en je Mladen Srbinovi\u0107, akademik, jedan od najzna\u010dajnijih srpskih slikara 20. veka. U\u010dio je od velikana srpske i svetske umetnosti kao \u0161to su Nedeljko Gvozdenovi\u0107, Ivan Tabakovi\u0107a, Kosta Hakman, Ljubica-Cuca Soki\u0107. Uporedo sa slikarstvom i grafikom, radio je i mozaike i predlo\u0161ke za tapiserije. Izradio je mozaike za zid u sve\u010danoj sali SIV-a (sada Palata Srbija) kao i za zdanja niza drugih institucija, poput zgrade Radio televizije Beograd u Ko\u0161utnjaku, crkve Svetog Nikole u Rumi, Invest banke u Beogradu ili oltarske pregrade u manastiru \u017di\u010da. Nosilac je brojnih me\u0111unarodnih i doma\u0107ih priznanja.<\/p>\n

\t1932. – Ro\u0111en je francuski dr\u017eavnik \u017dak Rene \u0160irak, predsednik vlade od 1974. do 1976. i ponovo od 1986. predsednik Francuske od 1995. do 2007.<\/p>\n

\t1941. – Na brdu Kadinja\u010da, 14 kilometara zapadno od U\u017eica, izginuo je Radni\u010dki bataljon koji je \u0161titio odstupnicu glavnine partizanskih snaga, pri \u010demu je poginulo 180 pripadnika bataljona. Bio je to kraj U\u017ei\u010dke sovjetske Republike, osnovane krajem septembra 1941.<\/p>\n

\t1943. – U Jajcu je u Drugom svetskom ratu Drugo zasedanje Antifa\u0161isti\u010dkog ve\u0107a narodnog oslobo\u0111enja Jugoslavije konstituisalo AVNOJ kao vrhovno zakonodavno i izvr\u0161no predstavni\u010dko telo naroda Jugoslavije i ustanovilo Nacionalni komitet oslobo\u0111enja Jugoslavije. Objavljeno je da je odlu\u010deno „da se Jugoslavija izgradi na demokratskom, federativnom principu kao zajednica ravnopravnih naroda“, a kraljevskoj vladi koja se nalazila u izbegli\u0161tvu (kao i ve\u0107ina vlada okupiranih zemalja Evrope) je zabranjen povratak u zemlju.<\/p>\n

\t1945. – U Jugoslaviji je ukinuta monarhija i sva prava kralja Petra II Kara\u0111or\u0111evi\u0107a. Ustavotvorna skup\u0161tina je usvojila deklaraciju o progla\u0161enju republike prema kojoj je Jugoslavija „savezna dr\u017eava republikanskog oblika, zajednica ravnopravnih naroda koji su slobodno izrazili svoju volju da ostanu u Jugoslaviji“.<\/p>\n

\t1947. – Generalna skup\u0161tina UN izglasala je podelu Palestine na jevrejski i palestinski deo, s Jerusalimom pod kontrolom svetske organizacije, \u0161to je 1948. omogu\u0107ilo stvaranje dr\u017eave Izrael.<\/p>\n

\t1973. – U po\u017earu u robnoj ku\u0107i u japanskom gradu Kumamoto poginulo je vi\u0161e od 100 ljudi.<\/p>\n

\t1981. – Umrla je ameri\u010dka filmska glumica Natali Vud, koja je postala filmska zvezda kao dete („\u010cudo na 34. ulici“). Ostali filmovi: „Buntovnik bez razloga“, „Sjaj u travi“, „Traga\u010di“, „Pri\u010da sa zapadne strane“.<\/p>\n

\t1987. – Ju\u017enokorejski avion sa 115 putnika i \u010dlanova posade sru\u0161io se iznad Burme. U Bahreinu je potom uhap\u0161ena jedna \u017eena koja je priznala da je severnokorejski agent i da je postavila eksploziv u avion prema nalogu njene vlade kako bi bile onemogu\u0107ene Olimpijske igre u Seulu 1988.<\/p>\n

\t1990. – Savet bezbednosti UN usvojio je rezoluciju o upotrebi svih neophodnih mera kako bi Irak bio izba\u010den iz Kuvajta, koji je prethodno okupirao, ukoliko se ira\u010dke trupe ne povuku do 15. januara 1991.<\/p>\n

\t1993. – Na inicijativu Evropske unije, u \u017denevi su ponovo otpo\u010deli mirovni pregovori. \u010cetvorodnevnoj konferenciji su, uz 12 \u0161efova diplomatije zemalja EU, prisustvovali predsednici Srbije, Crne Gore i Hrvatske i predstavnici zara\u0107enih strana u Bosni i Hercegovini.<\/p>\n

\t1995. – Hiljade Srba u Sarajevu protestovalo je protiv predavanja muslimansko-hrvatskoj federaciji srpskih delova glavnog grada BiH, u skladu sa odredbama Dejtonskog sporazuma.<\/p>\n

\t2001. – Umro je engleski muzi\u010dar D\u017eord\u017e Harison, biv\u0161i \u010dlan „Bitlsa“, legendarne \u010detvorke iz Liverpula. Iako u senci tandema D\u017eon Lenon – Pol Makartni, bitno je doprineo radu „Bitlsa“ i stvorio je vi\u0161e nezaboravnih pesama.<\/p>\n

\t2003. – U Velikoj Britaniji odobren je politi\u010dki azil vo\u0111i \u010de\u010denskih islamskih terorista Ahmedu Zakajevu.<\/p>\n

\t2006. – Srbija je primljena u Partnerstvo za mir. NATO je, na samitu \u0161efova dr\u017eava Alijanse u Rigi, postigao dogovor o prijemu Srbije u Partnerstvo za mir.<\/p>\n

\t2008. – Nigerijski Crveni krst saop\u0161tio je da je u verski motivisanim sukobima, u D\u017eosu, glavnom gradu centralne nigerijske dr\u017eave Plato, na razme\u0111u muslimanskog severa i hri\u0161\u0107anskog juga, tokom prethodna dva dana poginulo najmanje 367 ljudi. Sukobi su primorali oko 10.000 ljudi da napuste svoje domove.<\/p>\n

\n\tIzvor: RTV\/Tanjug<\/a><\/p>\n

Autor:<\/strong> Redakcija
\nDatum:<\/strong> 28, 11, 2012.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 1949. godine po\u010deo je s radom Radio Novi Sad.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-21254","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-nekategorizovano"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/21254","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=21254"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/21254\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=21254"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=21254"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=21254"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}