{"id":21246,"date":"2012-11-27T00:00:00","date_gmt":"2012-11-26T23:00:00","guid":{"rendered":"http:\/\/localhost\/ravnica\/2012\/11\/27\/vremeplov-umro-djura-jaksic\/"},"modified":"2012-11-27T00:00:00","modified_gmt":"2012-11-26T23:00:00","slug":"vremeplov-umro-djura-jaksic","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/?p=21246","title":{"rendered":"Vremeplov: Umro \u0110ura Jak\u0161i\u0107"},"content":{"rendered":"

1878. – Umro je srpski pisac i slikar \u0110ura Jak\u0161i\u0107, najizrazitiji predstavnik romantizma u srpskoj knji\u017eevnosti i jedan od najdarovitijih srpskih slikara 19. veka.<\/strong><\/p>\n

<\/p>\n

\n\tPisao je lirsku, rodoljubivu, satiri\u010dnu, socijalnu i epsku poeziju. Slikarstvo je u\u010dio u Segedinu, Temi\u0161varu, Pe\u0161ti, Velikom Be\u010dkereku (sada Zrenjanin), Be\u010du i Minhenu. Potom je bio u\u010ditelj u mnogim mestima tada\u0161nje Srbije i predavao crtanje u Kragujevcu, Po\u017earevcu i Jagodini. Strastan, plahovite ma\u0161te i veoma emotivan, buntovan i slobodoljubiv, pisao je s romanti\u010darskim patosom pesme o slobodi i stihovane lirske ispovesti. Pesme „Na Liparu“, „Pono\u0107“, „Mila“, „Padajte bra\u0107o“, „Otad\u017ebina“, „Ja sam stena“, „No\u0107 u Gornjaku“, „Padajte bra\u0107o“ spadaju u vrh srpske romanti\u010darske poezije. Napisao je i drame u stihovima „Seoba Srbalja“, „Jelisaveta, knjeginja crnogorska“ i „Stanoje Glava\u0161“ i oko 40 pripovedaka.
\n\t
\n\tDanas je sreda, 28. novembar, 333. dan 2012. Do kraja godine ima 33 dana.<\/strong><\/p>\n

\t1520. – Portugalski moreplovac Fernando Magelan uplovio je u Tihi okean, pro\u0161av\u0161i iz Atlantskog okeana kroz moreuz koji sada nosi njegovo ime.<\/p>\n

\t1632. – Ro\u0111en je francuski kompozitor, violinista, dirigent, peva\u010d, glumac, scenograf i plesa\u010d italijanskog porekla \u0110ovani Batista Lili, poznat kao \u017dan Batist Lili, tvorac klasi\u010dne francuske opere, s baletima, horovima, arijama i scenskim efektima. U saradnji s francuskim komediografom \u017danom Molijerom stvorio je novu dramskomuzi\u010dku vrstu – comedie ballet – komediju s pevanjem i plesom. Pripisuje mu se prva upotreba palice za dirigovanje. Dok je po\u010detkom 1687. dirigovao „Te Deum“ za oporavak od bolesti kralja Luja XIV, ozledio se dugim dirigentskim \u0161tapom i rana se pretvorila u smrtonosnu gangrenu. Dela: opere „Tezej“, „Persej“, „Kadmis i Hermiona“, „Alsesta“, „Psiha“, „Amadis od Galije“, „Armida“, Asis i Galateja“, „Prozefina“, „Feton“, komedije-baleti „\u017denidba na silu“, \u017dor\u017e Dandin“, „Gospodin od Pursonjaka“, „Gra\u0111anin-plemi\u0107“, crkvene kompozicije „Te Deum“, „De profundis“, „Mizerere“.<\/p>\n

\t1757. – Ro\u0111en je engleski slikar, bakrorezac i pisac Vilijam Blejk \u010dija je poezija misti\u010dna i apokalipti\u010dna. U slikarstvu je isprva kopirao radove Mikelan\u0111ela Buonarotija, Santija Rafaela i Albrehta Direra. Kasnije je ilustrovao starozavetnu „Knjigu o Jovu“ i dela D\u017eona Miltona, a najuspe\u0161nije „Bo\u017eanstvenu komediju“ Dantea Aligijerija. Pisao je velike religiozne i filozofske poeme, ali je literarnu slavu stekao lakim i neposrednim lirskim pesmama kao \u0161to su „Pesme iskustva“ i „Pesme nevinosti“.<\/p>\n

\t1820. – Ro\u0111en je nema\u010dki filozof Fridrih Engels, jedan od osniva\u010da takozvanog nau\u010dnog socijalizma i najbli\u017ei saradnik Karla Marksa. Poti\u010de iz porodice industrijalaca koji su posedovali fabrike u Nema\u010dkoj i Engleskoj. Osnovne postavke materijalisti\u010dkog poimanja sveta izlo\u017eio je u „Anti-Diringu“. U saradnji s Marksom napisao je „Nema\u010dku ideologiju“ i „Manifest komunisti\u010dke partije“ i organizovao Prvu internacionalu – me\u0111unarodno udru\u017eenje radnika osnovano 1864. Posle Marksove smrti 1883. nastavio je rad u Drugoj internacionali osnovanoj 1889. i napisao „Poreklo porodice, privatne svojine i dr\u017eave“ i „Ludvig Fojerbah i kraj nema\u010dke klasi\u010dne filozofije“. Poslednje godine \u017eivota posvetio je redigovanju drugog i tre\u0107eg toma Marksovog „Kapitala“. Ostala dela: „Skica za kritiku nacionalne ekonomije“, „Polo\u017eaj radni\u010dke klase u Engleskoj“, „Sveta porodica“.<\/p>\n

\t1821. – Skup\u0161tina Paname pod vo\u0111stvom pukovnika Hozea Fabrege proglasila je nezavisnost te zemlje od \u0160panije kao i prisajedinjenje Novoj Granadi (Kolumbiji).<\/p>\n

\t1829. – Ro\u0111en je ruski klavirski virtuoz i kompozitor Anton Grigorjevi\u010d Rubin\u0161tajn, osniva\u010d Konzervatorijuma u Petrogradu (Sankt Peterburgu). Pripadao je tzv. kosmopolitskom pravcu, nasuprot „Velikoj petorici“. Komponovao je opere, klavirske kompozicije, solo pesme.<\/p>\n

\t1881. – Ro\u0111en je austrijski pisac \u0160tefan Cvajg. U ranim delima je pod uticajem be\u010dkog impresionizma i psihoanalize Sigmunda Frojda. Docnije je znatnu popularnost stekao romansiranim biografijama i esejisti\u010dkim studijama o zna\u010dajnim li\u010dnostima istorije i literature. Pred nacistima je 1938. emigrirao u SAD, a 1942. izvr\u0161io je u Brazilu samoubistvo, zahva\u0107en unutra\u0161njom krizom i slomljen nacisti\u010dkim varvarstvom. Dela: pripovetke „Pometenost ose\u0107anja“, „Amok“, „Prvi do\u017eivljaj“, romansirane biografije „\u017dozef Fu\u0161e“, „Marija Antoaneta“, „Trijumf i tragika Erazma Roterdamskog“, „Marija Stjuart“, studije „Tri majstora“ (Balzak, Dikens, Dostojevski), „Borba s demonom“ (Helderlin, Klajst, Ni\u010de), „Tri pesnika svoga \u017eivota“ (Kazanova, Stendal, Tolstoj), autobiografsko delo „Ju\u010dera\u0161nji svet“.<\/p>\n

\t1905. – Irski nacionalista Artur Grifit osnovao je u Dablinu partiju „\u0160in fejn“, \u010diji je glavni zadatak bila borba za osamostaljenje Irske od Velike Britanije.<\/p>\n

\t1907. – Ro\u0111en je italijanski pisac Alberto Pinkerle, poznat kao Alberto Moravija, koji je svetsku slavu stekao delima o moralnom raslojavanju italijanske bur\u017eoazije. Pisao je romane, pozori\u0161ne komade, kratke pri\u010de, eseje, putopise, kritiku – filmsku i pozori\u0161nu. Dela: romani „Ravnodu\u0161ni ljudi“, „Prezir“, „Rimljanka“, „Dosada“, „Konformist“, „\u0106o\u0107ara“, „Ja i on“, „Pa\u017enja“, „Unutra\u0161nji \u017eivot“, „Godina 1934“, „Rimske pri\u010de“, „Automat“, „Drugi \u017eivot“.<\/p>\n

\t1908. – Ro\u0111en je Klod Levi-\u0160tros, francuski akademik, antropolog, etnosociolog. Na osnovu plemenskih obi\u010daja i mitova pokazao je da je ljudsko pona\u0161anje zasnovano na logi\u010dkim sistemima koji mogu da se razlikuju od dru\u0161tva do dru\u0161tva, ali poseduju zajedni\u010dku podstrukturu. \u0160iroj publici postao je poznat delom „Tu\u017eni tropi“ (1955.) u kojem je opisivao pona\u0161anje brazilskih uro\u0111enika, na osnovu li\u010dnog iskustva. Boravak me\u0111u njima kona\u010dno je odredio njegovo opredeljenje ka antropologiji. Verovao je da lingvistika i matemati\u010dka logika u antropolo\u0161kim istra\u017eivanjima imaju poseban zna\u010daj. Druga dela: „Elementarne strukture srodstva“, „Strukturna antropologija“, „Divlja misao“, „Mitologike“.<\/p>\n

\t1909. – Ro\u0111en je Aleksandar Rankovi\u0107, potpredsednik SFRJ i \u010dlan naju\u017eeg rukovodstva vladaju\u0107eg Saveza komunista Jugoslavije do smenjivanja sa svih funkcija 1966. Posle zavo\u0111enja \u0160estojanuarske diktature 1929. osu\u0111en je na \u0161est godina robije zbog ilegalne komunisti\u010dke aktivnosti, a 1940. postaje \u010dlan Politbiroa Komunisti\u010dke partije Jugoslavije. U Drugom svetskom ratu rukovodio je pripremama za ustanak protiv okupatorske nema\u010dke vojske i nacisti\u010dka policija uhapsila ga je u Beogradu krajem jula 1941. Posle hap\u0161enja u bolnici je dr\u017ean pod stra\u017eom, ali je oslobo\u0111en smelom akcijom beogradskih skojevaca. Kao organizacioni sekretar KPJ i \u010dlan Vrhovnog \u0161taba partizanskih jedinica, osnovao je 1944. slu\u017ebu bezbednosti pod nazivom Odeljenje za za\u0161titu naroda (OZNA). Posle rata bio je ministar unutra\u0161njih poslova i potpredsednik savezne vlade. U politi\u010dkom obra\u010dunu s njim na \u010cetvrtom plenumu Centralnog komiteta SKJ 1966. na Brionima, jugoslovenski predsednik Josip Broz ga je optu\u017eio za zloupotrebe Slu\u017ebe dr\u017eavne bezbednosti i li\u0161en je svih funkcija i potpuno isklju\u010den iz javnog \u017eivota.<\/p>\n

\t1919. – Nensi Estor je kao prva \u017eena izabrana u britanski parlament.<\/p>\n

\t1941. – Sovjetska armija je u Drugom svetskom ratu izbacila nema\u010dke trupe iz Rostova na Donu.<\/p>\n

\t1942. – U po\u017earu koji je uni\u0161tio jedan no\u0107ni klub u ameri\u010dkom gradu Boston poginulo je oko 500 ljudi.<\/p>\n

\t1943. – U Teheranu su u Drugom svetskom ratu, na prvom zajedni\u010dkom sastanku, sovjetski lider Staljin, predsednik SAD Frenklin Ruzvelt i britanski premijer Vinston \u010cer\u010dil razmatrali otvaranje drugog fronta u Evropi, operacije na Isto\u010dnom frontu, posleratno ure\u0111enje Evrope i pitanje Jugoslavije. Dogovoreno je da se Jugoslavija obnovi „u potpunom teritorijalnom integritetu i nezavisnosti, s tim \u0161to \u0107e pitanje njenih zapadnih granica biti re\u0161eno posle rata“.<\/p>\n

\t1945. – Umro je ameri\u010dki teniser i politi\u010dar Dvajt Dejvis, koji je 1900. osnovao tenisko takmi\u010denje nacija „Dejvis kup“. Bio je i ameri\u010dki ministar rata od 1925. do 1929. i generalni guverner SAD na Filipinima od 1929. do 1932.<\/p>\n

\t1954. – Umro je italijanski nuklearni fizi\u010dar Enriko Fermi, koji je prvi bombardovao uran neutronima, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1938. Zasnovao je teoriju kretanja neutrona, a u Drugom svetskom ratu je u SAD, gde je 1938. emigrirao iz Italije, na \u010cika\u0161kom univerzitetu rukovodio gradnjom prvog nuklearnog reaktora. Njegovim imenom nazvano je vi\u0161e pojmova u nuklearnoj fizici: „Fermijevo pravilo selekcije“, „Fermijev model gasa“, „Fermijeva 'starost' neutrona“, fermi kao jedinica za du\u017einu.<\/p>\n

\t1960. – Mauritanija, zemlja na zapadu Afrike, postala je nezavisna islamska republika. Do tada ona je bila sastavni deo Francuske Zapadne Afrike.<\/p>\n

\t1971. – Jordanskog predsednika vlade Vasfi Tela ubili su pripadnici palestinske teroristi\u010dke organizacije „Crni septembar“ u Kairu, gde je doputovao radi u\u010de\u0161\u0107a na Arapskoj konferenciji.<\/p>\n

\t1975. – Fretilin (Revolucionarni front za nezavisnost Isto\u010dnog Timora) je jednostrano proglasio nezavisnost te biv\u0161e portugalske kolonije pod imenom „Demokratska republika Isto\u010dni Timor“.<\/p>\n

\t1979. – Novozelandski avion „DC-10“ udario je u planinu Erebus na Antarktiku, \u0161to nije pre\u017eiveo niko od 257 putnika i \u010dlanova posade.<\/p>\n

\t1987. – Prilikom pada ju\u017enoafri\u010dkog aviona tipa „Boing 747“ u Indijski okean, blizu Mauricijusa, poginulo je svih 160 putnika i \u010dlanova posade.<\/p>\n

\t1989. – Indijski predsednik vlade Rad\u017eiv Gandi dao je ostavku posle poraza na izborima.<\/p>\n

\t1990. – Singapurski predsednik vlade Li Kuan Ju si\u0161ao je sa vlasti posle 31 godine.<\/p>\n

\t1991. – Libijski lider Moamer Gadafi objavio je da ne\u0107e predati dvojicu Libijaca koji su optu\u017eeni za podmetanje bombe u ameri\u010dki putni\u010dki avion koji se sru\u0161io iznad mesta Lokerbi u \u0160kotskoj.<\/p>\n

\t1994. – Norve\u017eani su na referendumu odbili da se priklju\u010de Evropskoj uniji.<\/p>\n

\t1996. – Al\u017eirci su velikom ve\u0107inom odobrili ustavne promene koje omogu\u0107avaju zabranu islamisti\u010dkih politi\u010dkih partija.<\/p>\n

\t2000. – SRJ je postala punopravni \u010dlan Svetske zdravstvene organizacije.<\/p>\n

\t2002. – U eksploziji automobila-bombe, trojica islamskih terorista samoubica ubili su u jednom hotelu punom izraelskih turista u kenijskom gradu Mombasi 13 ljudi, 10 Kenijaca i trojicu Izraelaca. Gotovo istovremeno ispalili su dve protivavionske rakete na izraelski putni\u010dki avion, ali su projektili proma\u0161ili cilj zahvaljuju\u0107i prisebnosti pilota, koji je na taj na\u010din spasao 261 \u017eivot.<\/p>\n

\t2004. – U eksploziji gasa u rudniku uglja \u010cen\u0111ija\u0161an na severu Kine \u017eivot je izgubilo 166 rudara.<\/p>\n

\t2009. – Umro je Milan Bulaji\u0107, stru\u010dnjak za me\u0111unarodno pravo, diplomata, predsednik Fonda za istra\u017eivanje genocida i dugogodi\u0161nji direktor Muzeja \u017ertava genocida u Beogradu. Kao „Amicus Curiae“ (prijatelj suda) u\u010destvovao je na su\u0111enju Ajhmanu 1961. u Jerusalimu. U\u010destvovao je na brojnim doma\u0107im i me\u0111unarodnim skupovima. Autor je 67 knjiga.<\/p>\n

\n\tIzvor: RTV\/Tanjug<\/a><\/p>\n

Autor:<\/strong> Redakcija
\nDatum:<\/strong> 27, 11, 2012.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

1878. – Umro je srpski pisac i slikar \u0110ura Jak\u0161i\u0107, najizrazitiji predstavnik romantizma u srpskoj knji\u017eevnosti i jedan od najdarovitijih srpskih slikara 19. veka.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-21246","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-nekategorizovano"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/21246","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=21246"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/21246\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=21246"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=21246"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=21246"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}