{"id":20851,"date":"2011-11-09T00:00:00","date_gmt":"2011-11-08T23:00:00","guid":{"rendered":"http:\/\/localhost\/ravnica\/2011\/11\/09\/remek-dela-ermitaza-u-pradu\/"},"modified":"2011-11-09T00:00:00","modified_gmt":"2011-11-08T23:00:00","slug":"remek-dela-ermitaza-u-pradu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/?p=20851","title":{"rendered":"Remek-dela Ermita\u017ea u Pradu"},"content":{"rendered":"

MADRID: U dvoranama muzeja Prado u Madridu, u utorak, 8. novembra za \u0161iroku publiku je otvrena izlo\u017eba koju su u glavnom gradu \u0160panije i\u0161\u010dekivali cele godine \u2013 El Hermitage en el Prado (Ermita\u017e u Pradu). Ovim doga\u0111ajem se zavr\u0161ava prelepa Godina Rusija-\u0160panija koja se 2011. odr\u017eavala u obema zemljama.<\/strong><\/p>\n

<\/p>\n

\n\t\"\"U februaru ove godine u u Ermita\u017eu je bila sve\u010dano otvorena izlo\u017eba remek-dela Prada koju je tokom nekoliko meseci posetilo vi\u0161e od milion ljubitelja umetnosti, i ova u Pradu je uzvratni, \u0161iroki gest ruske strane.<\/p>\n

\tEkspozicija bez presedana
\n\t<\/strong>
\n\tEkspozicija remek-dela iz Ermita\u017ea u Pradu je bez presedana po svojoj razmeri predstavljanja u Evropi umetni\u010dkih eskponata: u prestonicu \u0160panije je dovezeno preko 150 remek-dela, me\u0111u kojima su i platna Karava\u0111a, El Greka, Velaskeza, Ticijana, francuskih impresionista, Pabla Pikasa, dela italijanskih skulptora Lorenca Berninija i Antonia Kanove. Ruska umetnost je predstavljena skitskim zlatom iz unikatne zbirke \u201eSibirska kolekcija Petra Prvog\u201c i skoro nepoznatim izvan Rusije \u201eVasiljkama\u201c Doma Faber\u017eea, \u201ekompozicijom\u201c Vasilija Kandinskog i \u201eCrnim kvadratom\u201c Kazimira Maljevi\u010da.<\/p>\n

\tDirektor Muzeja Prado: Kulturolo\u0161ki pohod od predhri\u0161\u0107anskih vremena do savremene Rusije<\/strong><\/p>\n

\t\"\"Migel Sugasa, direktor Muzeja Prado ka\u017ee da je ova izlo\u017eba gest dare\u017eljivosti Ermita\u017ea: \u201eErmita\u017e je unikatni monument ruske kulture, a na\u0161a eskpozicija \u2013 kulturolo\u0161ki pohod od predhri\u0161\u0107anskih vremena do savremene Rusije, od zlatnih ukrasa drevnih Skita do \u201eCrnog kvadrata\u201c Kazimira Maljevi\u010da\u201c, rekao je novinarima Magel Sugasa i nastavio: \u201eTo je izlo\u017eba remek-dela od kojih svako ima \u010dudesnu mo\u0107 da nas u\u010dini sre\u0107nim. Hteli smo da poka\u017eemo Ermita\u017e u svoj njegovoj neizmernoj veli\u010danstvenosti i raznovrsnosti, jer to je unikatni muzej, a istovremeno i najlep\u0161i dvorac.\u201c<\/p>\n

\tVeli\u010danstveno bogatstvo Zimskog dvorca<\/strong><\/p>\n

\t\"\"Jedan od ciljeva izlo\u017ebe je da se poka\u017ee i veli\u010danstveno bogatstvo Zimskog dvorca pa su u tu svrhu postavljene slike sa njegovim enterijerima, paradnim i balskim dvoranama, a tako\u0111e i ogromne vaze napravljene od vrhunskih dragocenih materijala koje ukra\u0161avaju stepeni\u0161ta Zimskog dvorca, predvorja i galerije. Celu ekspoziciju \u201epredvode\u201c portreti Petra Prvog i Jekatarine Druge \u2013 velikih vladara, kolekcionara i obo\u017eavalaca umetnosti.<\/p>\n

\tNajve\u0107a izlo\u017eba Ermita\u017ea van granica Rusije<\/strong><\/p>\n

\tDirektor Dr\u017eavnog Ermita\u017ea Mihail Piotrovski, nije iz zdravstvenih razloga mogao da doputuje u Madrid na otvaranje izlo\u017ebe, pa je gostima prikazan video zapis njegove izjave: \u201eTako veliku izlo\u017ebu van granica Rusije Ermita\u017e jo\u0161 nije organizovao. Ona \u0107e predstaviti Evropljanima Ermita\u017e kao jednu od najva\u017enijih pojava ruske kulture. Skitsko zlato, ode\u017eda carice Marije Fjodorovne, akvareli Zimskog dvorca, to je Rusija koju mi znamo, volimo i cenimo i koju \u0107emo kroz Ermita\u017e predstaviti \u0160paniji. \"\"Po re\u010dima njegovog zamenika Georgija Velenbahova, ovom madridskom izlo\u017ebom Ermita\u017e po\u010dinje pripremu za svoju 250. godi\u0161njicu koja \u0107e biti proslavljena 2014. godine. \u201eFondovi na\u0161eg Muzeja \u010dine tri miliona eksponata, a mi smo za izlo\u017ebu u Pradu odbrali ono \u0161to je najvrednije i sve same unikate. Sve je to predstavljeno na najinteresantniji na\u010din. Tako na primer, 24 eksponata \u201eSibirske kolekcije Petra Prvog\u201c iz najranijeg arheolo\u0161kog nalazi\u0161ta u Rusiji, takozvano zlato Skita, prona\u0111eno u kurganu Zapadnog Sibira i Sajano-Altaja u 18. veku; eksponati iz kolekcije juvelirskih ukrasa carske porodice koji su pripadali Petru Prvom i Jekatarini Drugoj, unikalni eksponati iz anti\u010dke civilizacije, kao i kolekcija Istoka.\u201c<\/p>\n

\tErmita\u017e, muzej svetske kulture i umetnosti<\/strong><\/p>\n

\t\"\"Najpoznatiji ruski muzej veoma mnogo zna\u010di Evropljanima kao i grad u kome se nalazi. Sankt-Peterburg je bio i ostao za Evropljane simbol zapadne prosve\u0107enosti u Rusiji, a Ermita\u017e skrovi\u0161te najboljih obrazaca kulturnih vrednosti koje je stvorilo \u010dove\u010danstvo. On se i naziva \u201eMuzej svetske kulture i umetnosti\u201c, premda umetnost Rusije u njegovoj kolekciji zauzima zna\u010dajno mesto. Koordinator sa ruke strane izlo\u017ebe \u201ePrado u Ermita\u017eu i Erita\u017eu\u201c, kustos \u0161panskog slikarstva u Ermita\u017eu, Svjatoslav Savatejev ka\u017ee: \u201eNajve\u0107a dva muzeja na svetu su Prado-muzej slikarstva i Ermita\u017e-muzej svetske kulture i umetnosti. Otuda je ideja za organizovanje uzajamnih izlo\u017ebi ova dva svetska umetni\u010dka svetili\u0161ta odmah bila \u0161iroko prihva\u0107ena u obema zemljama, \u0160paniji i Rusiji, jer je ona sadr\u017eavala nameru da se muzeji prika\u017eu upravo u tom svetlu. Tom idejom je pro\u017eet i odabir radova: prvi put u na\u0161oj istoriji ova velika izlo\u017eba je sastavljena prakti\u010dno isklju\u010divo od samih remek-dela. Po svom kvalitetu i umetni\u010dkom doma\u0161aju, ona je bez presedana\u201c, rekao je Savatajev.<\/p>\n

\tPlejada vrhunskih slikara od Renesanse do Maljevi\u010da<\/strong><\/p>\n

\tPrivremeni boravak u Madridu dobile su slike majstora epohe Renesanse, velikih holandskih, \u0161panskih, nema\u010dkih slikara, francuskih ekspresionista, ruskih apstrakcionista. Me\u0111u platnima predstavljenim u Pradu je jedna od ranih radova Karava\u0111a \u201eMladi\u0107 sa leutom\u201c jedina u Ermita\u017eu i uop\u0161te u Rusiji slika genijalnog Italijana, El Grekova slika \u201eApostol Petar i Pavle\u201c, zatim \u201eTri mu\u0161karca za stolom\u201c Dijega Velaskeza, pa Ticijanov \u201eSveti Sebastijan\u201c (jedno od osam dela utemeljiva\u010da venecijanske \u0161kole 16. veka koje se \u010duva u Ermita\u017eu), \u201eMadona s mladencem\u201c Albrehta Direra, \u201ePersej i Andromeda\u201c Antona Rafaela Mengsa, platna Jana Brojgela starijeg, Rubensa i Rembranta. \u0160panska publika mo\u017ee do detalja da razgleda \u201eMagdalenu pokajnicu\u201c venecijanskog vajara Antonia Kanove kao i ura\u0111enu u terakoti \u201eEkstazu svete Tereze\u201c najve\u0107eg skulptora i arhitekte 18. veka Lorenca Berninija. Me\u0111u druge zanimljive eksponate izlo\u017eene u Pradu treba svakako ista\u0107i bronzanu bistu Betovena, delo francuskog skulptora Emila-Antoana Bordela kojom zra\u010di sva mo\u0107 divovskog talenta i tragizma sudbine nema\u010dkog kompozitora, zatim mermerno \u201eVe\u010dno prole\u0107e\u201c Ogista Rodena \u2013 o\u010daravaju\u0107e po prirodnosti i gracioznosti obna\u017eenog mladi\u0107a i devojke slivene u ne\u017enom zagrljaju i strasnom poljupcu.<\/p>\n

\n\t\u00a0<\/p>\n

\n\t\"\"<\/p>\n

\n\t
\n\tErmita\u017e raspola\u017ee i unikatnom kolekcijom francuskih impresionista bez koje bi madridska izlo\u017eba bila nepotpuna. U dvoranama Prada izlo\u017eena su \u201eruska\u201c platna Kloda Monea, Pola Gogena, Pola Sezana, Pjera-Ogista Renoara, Anria Matisa, a uporedo s njima i tri Pabla Pikasa, osniva\u010da kubizma, \u010dije ime za svakog \u0160panca zna\u010di mnogo vi\u0161e od slikarskog genija. Ekspozcija se zavr\u0161ava velikim platnom Vasilija Kandinskog \u201eKompozicija 6.\u201c koja predstavlja novu re\u010d u apstraktnom slikarstvu, kao i jedan od \u201eCrnih kvadrata\u201c osniva\u010da suprematizma Kazimira Maljevi\u010da, nastao u periodu izme\u0111u 1920-1030. godine koji i do dana\u0161njih dana izaziva ne manje sporove nego u vreme nastanka.
\n\tOrganizatori izlo\u017ebe \u201eErmita\u017e u Pradu\u201c o\u010dekuju da \u0107e rekord interesovanja za postavku \u201ePrado u Ermita\u017eu\u201c od milion posetilaca biti prevazi\u0111en.
\n\tIzlo\u017eba je otvorena od 8. novembra 2011. do 25. marta 2012. i to sedam dana tokom nedelje.<\/p>\n

Autor:<\/strong> Branko Rako\u010devi\u0107
\nDatum:<\/strong> 09, 11, 2011.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

MADRID: U dvoranama muzeja Prado u Madridu, u utorak, 8. novembra za \u0161iroku publiku je otvrena izlo\u017eba koju su u glavnom gradu \u0160panije i\u0161\u010dekivali cele godine \u2013 El Hermitage en el Prado (Ermita\u017e u Pradu). Ovim doga\u0111ajem se zavr\u0161ava prelepa Godina Rusija-\u0160panija koja se 2011. odr\u017eavala u obema zemljama.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-20851","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-nekategorizovano"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/20851","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=20851"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/20851\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=20851"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=20851"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=20851"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}