{"id":20702,"date":"2012-11-01T00:00:00","date_gmt":"2012-10-31T23:00:00","guid":{"rendered":"http:\/\/localhost\/ravnica\/2012\/11\/01\/vremeplov-poginuo-petar-drapsin\/"},"modified":"2012-11-01T00:00:00","modified_gmt":"2012-10-31T23:00:00","slug":"vremeplov-poginuo-petar-drapsin","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/?p=20702","title":{"rendered":"Vremeplov: Poginuo Petar Drap\u0161in"},"content":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 1945. godine poginuo je, nesre\u0107nim slu\u010dajem, narodni heroj Petar Drap\u0161in, general, dobrovoljac u \u0160panskom gra\u0111anskom ratu, jedan od organizatora ustanka u Hercegovini.<\/strong><\/p>\n

<\/p>\n

\n\tBio je komandant 12. divizije, \u0160estog udarnog korpusa i \u010cetvrte armije i Prve tenkovske armije. Vojni\u010dke sposobnosti je ispoljio naro\u010dito u osloba\u0111anju Istre i Trsta.<\/p>\n

\tDanas je petak, 2. novembar, 307. dan 2012. Do kraja godine ima 59 dana.<\/strong><\/p>\n

\t1647 – Umro je srpski patrijarh Pajsije Janjevac, bibliograf, bibliofil i literata. Na patrijar\u0161iskom tronu nalazio se od 1614. i nastojao je da, putem sporazumevanja, postigne \u0161to sno\u0161ljiviji odnos prema Srbima od strane tada svemo\u0107nih turskih vlasti. Pisao je biografije i crkvene pesme o Stefanu Prvoven\u010danom i Caru Uro\u0161u. Bavio se graditeljstvom i obnovom hramova. Pajsije Janjevac bio je poslednji srpski crkveni biograf.<\/p>\n

\t1687 – U Osmanskom carstvu u pobuni je zba\u010den sultan Muhamed IV i na prestolu ga je nasledio mla\u0111i brat Sulejman III.<\/p>\n

\t1721 – Posle ratova protiv Osmanskog carstva i \u0160vedske kojima je u\u010dvrstio Rusiju na Crnom moru i Baltiku, Petar Veliki je progla\u0161en imperatorom cele Rusije (ruska tradicionalna titula – car, vi\u0161e se nije zvani\u010dno koristila).<\/p>\n

\t1755 – Ro\u0111ena je francuska kraljica Marija Antoaneta, supruga Luja XVI, k\u0107erka austrijske carice Marije Terezije. Kad je 1789. izbila Francuska revolucija, postala je jedna od najomra\u017eenijih li\u010dnosti. Pripisana joj je ironi\u010dna, nesumnjivo apokrifna, poruka narodu: „Ako nemate hleba, jedite kola\u010de“. Pod optu\u017ebom da je vezama s be\u010dkim dvorom izdala republiku, posle montiranog i besmislenog su\u0111enja, pogubljena je na giljotini pred 300.000 Pari\u017eana.<\/p>\n

\t1766 – Ro\u0111en je austrijski vojskovo\u0111a feldmar\u0161al Jozef Radecki, vojni reformator i austrijski nacionalni heroj koji je vi\u0161e od pola veka u bitkama predvodio austrijske trupe. U\u010destvovao je u bojevima protiv francuskog cara Napoleona I u Italiji i na Rajni i u gu\u0161enju italijanskih ustanaka protiv Austrije 1830, 1831, 1848. i 1849. Posle pobeda nad Italijanima 1848. kod Kustoce i 1849. kod Navare postao je guverner Lombardijsko-venecijanske oblasti. Najpoznatiji austrijski vojni mar\u0161, iz pera Johana \u0160trausa, posve\u0107en je njemu.<\/p>\n

\t1789 – U Francuskoj je konfiskovana sva imovina rimokatoli\u010dke crkve. 1815 – Ro\u0111en je engleski matemati\u010dar D\u017eord\u017e Bul, najzna\u010dajniji tvorac savremene matemati\u010dke logike i „Bulove algebre“, klju\u010dne za razvoj ra\u010dunara. Zbog siroma\u0161tva zavr\u0161io je samo osnovnu \u0161kolu, ali je sam nau\u010dio klasi\u010dne jezike i francuski, nema\u010dki i italijanski. Na osnovu objavljenih matemati\u010dkih radova, 1849. postavljen je za profesora matematike na koled\u017eu u Korku, posle \u010dega je napisao najzna\u010dajnije delo „Istra\u017eivanja zakona mi\u0161ljenja“. 1891 – Ro\u0111en je srpski klasi\u010dni filolog Milan Budimir, \u010dlan Srpske kraljevske akademije, profesor Beogradskog univerziteta. Prou\u010davao je klasi\u010dne jezike i indoevropsku lingvistiku. Bio je kourednik \u010dasopisa Balkanolo\u0161kog instituta (tada Balkanskog) u Beogradu – „Revue internationale des etudes balkaniques“.Dela: „O Ilijadi i njenom pesniku“, „Iz klasi\u010dne i savremene aloglotije“, „Problem bukve i protoslovenske domovine“, „Grci i Pelasti“, „Dve vrste Aristotelove tragedije“, „Sa balkanskih isto\u010dnika“, „Carmen arvale“, „Patriculae Pelesticae“. 1906 – Ro\u0111en je italijanski filmski re\u017eiser Lukino Viskonti, jedan od za\u010detnika neorealizma. Filmovi: „Opsesija“, „Zemlja drhti“, „Senso“, „Bele no\u0107i“, „Roko i njegova bra\u0107a“, „Gepard“, „Drage zvezde Velikog Medveda“, „Zatvoreni porodi\u010dni krug“, „Sumrak bogova“, „Smrt u Veneciji“, „Nevino“. 1911 – Ro\u0111en je gr\u010dki pisac Odisej Alepudelis, poznat kao Odisej Eliti, dobitnik Nobelove nagrade za knji\u017eevnost 1979. \u010diju poeziju odlikuje retko leksi\u010dko bogatstvo.Dela: zbirke pesama „Orijentacije“, „Klepsidre nepoznatog“,“Dostojno jest“, „Juna\u010dna i tu\u017ena pesma za mla\u0111eg poru\u010dnika poginulog u Albaniji“, „\u0160est i jedno kajanje za nebo“, „Vrhovno sunce“, „Monogram“, eseji „Otvorena knjiga“.1917 – Velika Britanija se Balfurovom deklaracijom zalo\u017eila za osnivanje jevrejske dr\u017eave u Palestini. Prvi suveren neke strane dr\u017eave koji je podr\u017eao deklaraciju o osnivanju jevrejske dr\u017eave bio je srpski kralj Petar I Kara\u0111or\u0111evi\u0107.<\/p>\n

\t1923 – Umro je srpski slikar Stevan Aleksi\u0107, majstor obnove ikonostasa srpskih crkava. Akademiju je studirao u Minhenu, a slikarsku radionicu otvorio je u rodnom Aradu, u kojem je renovirao ikone i slike na svodovima lokalne srpske crkve. Obnovio je i ikone i slike u crkvama u Temi\u0161varu, Vukovaru, Novom Sadu, Modo\u0161u (sada\u0161nji Ja\u0161a Tomi\u0107). Najzna\u010dajniji i najobimniji rad obavio je u Preobra\u017eenskoj crkvi u Pan\u010devu: 32 ikone velikog formata, tri kompozicije iz istorije srpske crkve i 44 medaljona svetih. 1930 – Haile Selasije I krunisan je za cara (negus) Etiopije.1938 – Na osnovu „Prve be\u010dke arbitra\u017ee“ Hortijeva Ma\u0111arska je zaposela ju\u017enu Slova\u010dku, iskoristiv\u0161i nema\u010dku okupaciju tzv. Sudeta u \u010ce\u0161koj (i Moravskoj). 1944 – Centralni komitet Bugarske radni\u010dke partije (komunista) je u pismu generalnom sekretaru Komunisti\u010dke partije Jugoslavije Josipu Brozu priznao krivicu zbog zlo\u010dina od strane bugarskih nacisti\u010dkih okupatora u Jugoslaviji tokom Drugog svetskog rata.<\/p>\n

\t1950 – Umro je engleski pisac irskog porekla D\u017eord\u017e Bernard \u0160o, dobitnik Nobelove nagrade za knji\u017eevnost 1925. Bio je smeo satiri\u010dar i neobi\u010dno duhovit literata. U o\u0161trom ali \u0161aljivom tonu prikazivao je protivre\u010dnosti britanskog dru\u0161tva. Pisao je i na politi\u010dke i ekonomske teme. Bio je poznat kao dobar govornik i tako\u0111e kao pozori\u0161ni i muzi\u010dki kriti\u010dar. Dela: „Pigmalion“, „\u010covek i nat\u010dovek“, „Vra\u0107anje Metuzalemu“, „Ku\u0107e udovi\u010dke“, „Sveta Ivana“, „Major Barbara“, „Kandida“, „Zanat gospo\u0111e Vorn“, „Lekar u nedoumici“, „Cezar i Kleopatra“, zbirka „Tri pozori\u0161na komada za puritance“. 1953 – Pakistan je odlukom skup\u0161tine promenio ime u „Islamska republika Pakistan“. 1958 – Poslednji britanski vojnici napustili su Jordan. 1962 – Umro je srpski pisac i botani\u010dar Stevan Jakovljevi\u0107, profesor Univerziteta u Beogradu i rektor od 1945. do 1950. Zavr\u0161io je Filozofski fakultet u Beogradu. Kao oficir srpske vojske borio se u Prvom svetskom ratu, a u Drugom svetskom ratu bio je u italijanskim i nema\u010dkim zarobljeni\u010dkim logorima. Knji\u017eevno ime i popularnost stekao je romanom „Srpska trilogija“ koji \u010dine „Devetsto \u010detrnaesta“, „Pod Krstom“ i „Kapija slobode“. Ostala dela: romani „Smena generacija“, „Velika zabuna“, „Likovi u senci“, dela iz botanike „Studije o biljnom svetu Prespanskog jezera“, „Makrofitska vegetacija Ohridskog jezera“, „Sistematika lekovitog bilja“. 1964 – U Saudijskoj Arabiji s prestola je svrgnut kralj Saud, a kraljem je progla\u0161en princ Fejsal. 1976 – Za predsednika SAD izabran je kandidat Demokratske stranke D\u017eimi Karter. 1978 – Dvojica sovjetskih kosmonauta s vasionskog broda „Saljut 6“ vratila su se na Zemlju, postaviv\u0161i nov rekord boravka u vasioni – 139 dana i 14 \u010dasova.<\/p>\n

\t1990 – Skup\u0161tina Mozambika usvojila je novi ustav kojim je u toj afri\u010dkoj zemlji uspostavljena vi\u0161epartijska demokratija. 1994 – Vi\u0161e od 430 ljudi poginulo je na jugu Egipta u po\u017earu posle eksplozije velikog skladi\u0161ta nafte.1995 – Biv\u0161i ministar odbrane Ju\u017ene Afrike Magnus Malan i 10 penzionisanih vi\u0161ih oficira uhap\u0161eno je po\u0161to su optu\u017eeni za vi\u0161e ubistava u vreme re\u017eima aparthejda. 1998 – Uragan „Mi\u010d“ utihnuo je posle sedmice tokom koje je izazvao ogromna razaranja u Centralnoj Americi i smrt najmanje 9.000 ljudi, najvi\u0161e u Hondurasu i Gvatemali. 2003 – Sve\u0161tenik ameri\u010dke episkopalne crkve Kenon D\u017ein Robinson postavljen je na du\u017enost episkopa iako se javno izjasnio kao homoseksualac. 2004 – Umro je \u0161ef dr\u017eave Ujedinjenih Arapskih Emirata, \u0161eik Zajed bin Sultan el Nahajan, koji je bio na \u010delu Emirata od sticanja nezavisnosti od britanske vladavine i formiranja unije 1971. godine. Zaslu\u017ean je za razvoj svoje zemlje i njeno transformisanje u svetski finansijski i bankarski centar.<\/p>\n

\t2004 – Teo van Gog, holandski filmski i knji\u017eevni stvaralac, ubijen je u Amsterdamu, dva meseca posle prikazivanja na holandskoj televiziji njegovog kratkometra\u017enog filma „Pot\u010dinjenost“, u kome govori o polo\u017eaju \u017eena u muslimanskim zemljama. Van Gog je autor oko 20 filmova kao i tri knjige. 2005 – U eksploziji automobila-bombe u blizini d\u017eamije u ira\u010dkom gradu Musajibu poginulo je 29 osoba, a 62 su povre\u0111ene. 2006 – Republi\u010dka izborna komisija je proglasila kona\u010dne rezultate referenduma o potvr\u0111ivanju novog ustava Srbije, prema kojima je na referendum iza\u0161lo 54,91 odsto ili 3.645.517 bira\u010da. Za novi ustav glasala su 3.521.724 bira\u010da, odnosno 53,04 odsto.<\/p>\n

\t2007 – Umro je Igor Mojsijev, ruski koreograf, osniva\u010d i do\u017eivotni rukovodilac Dr\u017eavnog akademskog ansambla narodnih igara. Od 1936. rukovodilac je ansambla narodnih igara Narodnog teatra i tokom \u0161est decenija nalazio se na njegovom \u010delu. Godine 1943. godine osnovao je prvu u svetu profesionalnu \u0161kolu narodnih igara. Godine 1966. u Moskvi je osnovao Koreografski koncertni ansambl (sada Moskovski teatar kla\u0161i\u010dnog baleta). Nosilac je brojnih nagrada, me\u0111u kojima su i tri Ordena Lenjina. UNESKO mu je dodelio medalju Mocarta. 2008 – Umro je Borivoje Bora Ivkovi\u0107, dugogodi\u0161nji predsednik Biciklisti\u010dkog saveza Srbije i direktor biciklisti\u010dke trke „Kroz Srbiju“. Na \u010delu Biciklisti\u010dkog saveza Srbije Ivkovi\u0107 se nalazio od 1963. do 1973. Obnovio je 1963. trku „Kroz Srbiju“ koja je vo\u017eena dva puta pre Drugog svetskog rata, 1939. i 1940. Po\u010dasni predsednik Biciklisti\u010dkog saveza Srbije postao je 2002.<\/p>\n

\n\tIzvor: RTV\/Tanjug<\/a><\/p>\n

Autor:<\/strong> Redakcija
\nDatum:<\/strong> 01, 11, 2012.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 1945. godine poginuo je, nesre\u0107nim slu\u010dajem, narodni heroj Petar Drap\u0161in, general, dobrovoljac u \u0160panskom gra\u0111anskom ratu, jedan od organizatora ustanka u Hercegovini.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-20702","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-nekategorizovano"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/20702","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=20702"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/20702\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=20702"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=20702"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=20702"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}