{"id":20701,"date":"2012-11-02T00:00:00","date_gmt":"2012-11-01T23:00:00","guid":{"rendered":"http:\/\/localhost\/ravnica\/2012\/11\/02\/vremeplov-ugasila-se-austrougarska-monarhija\/"},"modified":"2012-11-02T00:00:00","modified_gmt":"2012-11-01T23:00:00","slug":"vremeplov-ugasila-se-austrougarska-monarhija","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/?p=20701","title":{"rendered":"Vremeplov: „Ugasila se“ Austrougarska monarhija"},"content":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 1918. godine, predstavnici Austrougarske vojske potpisali su kapitulaciju u Prvom svetskom ratu, \u0161to je bio poslednji dr\u017eavni akt 700-godi\u0161nje Habzbur\u0161ke monarhije.<\/strong><\/p>\n

<\/p>\n

\n\t\u00a0<\/p>\n

\n\t\u00a0<\/p>\n

\n\tDanas je subota, 3. novembar, 308. dan 2012. Do kraja godine ima 58 dana.<\/strong><\/p>\n

\t1493. – \u0160panski moreplovac Kristifor Kolumbo otkrio je ostrvo Dominika u Malim Antilima.<\/p>\n

\t1534. – Engleski parlament priznao je crkvenu vlast kralju Henriju VIII, koji je posle raskida s rimokatoli\u010dkom crkvom postao poglavar novoustanovljene anglikanske crkve. Poglavar anglikanske crkve je tradicionalno monarh, \u010dak i ako je u pitanju \u017eena. Prethodno je papa odbio da poni\u0161ti kraljev brak s Katarinom Aragonskom, \u0161to je izazvalo prekid odnosa Rima i Londona. Henri VIII se \u017eenio vi\u0161e puta posto nije imao mu\u0161kog naslednika.<\/p>\n

\t1706. – Italijanski grad Abruci razoren je u zemljotresu u kojem je poginulo 15.000 ljudi.<\/p>\n

\t1801. – Ro\u0111en je italijanski kompozitor Vin\u010denco Belini. Negovao je stil poznat kao belkanto. Stvarao je operska dela izra\u017eajne melodike i bogatog kolorita. Dela: opere „Norma“, „Pirat“, „Zaira“, „Kapuleti i Monteki“, „Mese\u010darka“, „Puritanci“.<\/p>\n

\t1839. – Britanske fregate potopile su kod Kantona nekoliko kineskih d\u017eunki, \u010dime je Velika Britanija otpo\u010dela Prvi opijumski rat protiv Kine, okon\u010dan kineskim porazom 1842. posle \u010dega je Peking prinu\u0111en na velike trgovinske ustupke kao i predaju Hongkonga (britanski naziv bio je Viktorija) Ujedinjenom Kraljevstvu.<\/p>\n

\t1852. – Ro\u0111en je japanski princ Mucuhito, od 1867. car Mei\u0111i, tokom \u010dije je vladavine do 1912. Japan preobra\u017een u mo\u0107nu modernu dr\u017eavu, uz za\u010detke imperijalne ekspanzije. Premestio je prestonicu iz Kjota u Edo, koji je preimenovan u Tokio.<\/p>\n

\t1883. – Vlada Srbije proglasila je, u sklopu gu\u0161enja Timo\u010dke bune, vanredno stanje u crnore\u010dkom okrugu i uputila je regularnu vojsku na pobunjenike. Bunu su vo\u0111e Narodne radikalne stranke podigle protiv re\u017eima kralja Milana Obrenovi\u0107a, \u0161to je bilo motivisano protivljenjem da se reorganizije vojska. Kralj Milan tada je odlu\u010dio da uvede modernu staja\u0107u vojsku namesto dotada\u0161nje takozvane narodne vojske koja je bila neefikasna. Seljaci su s jedne strane izbegavali vojnu obavezu, a pri tom nisu hteli da predaju oru\u017eje koje je po ustrojstvu tzv. narodne vojske dr\u017eano u ku\u0107ama. Prikupljanje oru\u017eja bilo je povod za pobunu. Preki sud je tada osudio na smrt 21 vo\u0111u ustanka, a mnoge na dugogodi\u0161nju robiju. Smrtna kazna je izre\u010dena i radikalskim prvacima Nikoli Pa\u0161i\u0107u i Aci Stanojevi\u0107u,ali su oni pobegli u inostranstvo. Ve\u0107inu je Kralj Milan kasnije pomilovao.<\/p>\n

\t1901. – Ro\u0111en je francuski pisac i politi\u010dar Andre Malro, u\u010desnik Kineske revolucije, \u0160panskog gra\u0111anskog rata, komandant u francuskom Pokretu otpora u Drugom svetskom ratu, \u010dlan Francuske akademije i ministar kulture od 1959. do 1969. U delima je u duhu anga\u017eovane umetnosti analizirao idejne, moralne, socijalne i politi\u010dke dileme i probleme savremenog \u010dove\u010danstva. Dela: romani „Kraljevski put“, „Ljudska sudbina“, „Altenbur\u0161ki orasi“, „Nada“, eseji „Isku\u0161enje Zapada“, „Imaginarni muzej“, „Umetni\u010dko stvaranje“, „Ogled o Goji“, „Metamorfoza bogova“, „Glasovi ti\u0161ine“, memoarski spisi „Antimemoari“ (I – „Hrastovi koje obaraju“, II – „Posmrtne besede“).<\/p>\n

\t1903. – Kolumbijska provincija Panama se – posle pobune koju su inscenirale SAD i uplovljavanja u kolumbijske vode ameri\u010dke krstarice „Ne\u0161vil“ – odvojila od Kolumbije i proglasila nezavisnost. SAD su re\u017eirale pobunu kako bi jeftinije do\u0161le do zone kanala kada je odlu\u010deno da se on definitivno dovr\u0161i. Prvi brod pro\u0161ao je Panamskim kanalom avgusta 1914.<\/p>\n

\t1906. – Nema\u010dki psihijatar Alojz Al\u0107ajmer objavio je izve\u0161taj pod naslovom „O \u010dudnoj bolesti korteksa“. Po njemu je kasnije nazvana bolest koju je otkrio. Njegove kolege nisu odmah shvatile va\u017enost njegovog otkri\u0107a, ali jedan vek kasnije Al\u0107ajmerovo ime priznato je i poznato u celom svetu.<\/p>\n

\t1912. – Ro\u0111en je Alfredo \u0160tresner. Dugogodi\u0161nji diktator Paragvaja. Sin nema\u010dkog imigranta i paragvajske seljanke, vladao je 35 godina, od 1954. kada je do\u0161ao na vlast dr\u017eavnim udarom, do svrgavanja vojnim pu\u010dem 1989. \u0160tresner je decenijama pru\u017eao uto\u010di\u0161te visokim nacisti\u010dkim oficirima posle Drugog svetskog rata, kao i diktatorima iz Latinske Amerike, poput Anastasija Somoze iz Nikaragve. Umro je u emigraciji u Braziliji.<\/p>\n

\t1918. – Na ratnim brodovima u Kilu izbila je pobuna nema\u010dkih mornara koji su pohapsili oficire, obrazovali vojni\u010dka ve\u0107a, povezali se s radnicima i stvorili radni\u010dka i vojni\u010dka ve\u0107a kao organ revolucije i privremene vlasti. Nema\u010dka skup\u0161tina razvlastila je ta ve\u0107a 6. februara 1919.<\/p>\n

\t1946. – Posle poraza u Drugom svetskom ratu, u Japanu je vlast pre\u0161la sa cara na japansku skup\u0161tinu. Japanci su veoma te\u0161ko prihvatali promene ove vrste, po\u0161to je car (mikado) u Japanu smatran za bo\u017eanstvo.<\/p>\n

\t1948. – Osnovan je Vojnotehni\u010dki institut, koji se bavi istra\u017eivanjima i razvojem novih i modernizacijom postoje\u0107ih sredstava naoru\u017eanja i vojne opreme za sve vidove Vojske. Vojnotehni\u010dki institut je danas najve\u0107a vojna nau\u010dnoistra\u017eiva\u010dka ustanova u Srbiji.<\/p>\n

\t1954. – Umro je francuski slikar i vajar Anri Matis, osniva\u010d fovisti\u010dkog pravca, koji je sna\u017eno uticao na evropsko slikarstvo 20. veka. U po\u010detku je bio pod uticajem Gistava Moroa, kasnije Pola Sezana i Pola Gogena, ali je od 1905. formirao li\u010dni izraz. Najvi\u0161e je slikao \u017eenske figure (odaliske) i mrtvu prirodu, ali i predele, kompozicije i nacrte za baletske dekore i kostime. Inspirisao se orijentalnim motivima, \u0107ilimima i minijaturama. Radio je i bakroreze, drvoreze i litografije. \u010cesto se vra\u0107ao skulpturi, u po\u010detku pod uticajem Ogista Rodena.<\/p>\n

\t1957. – Sovjetski Savez je lansirao „Sputnjik 2“, prvi satelit sa \u017eivim bi\u0107em, u kojem se nalazila keru\u0161a „Lajka“.<\/p>\n

\t1961. – Generalna skup\u0161tina Ujedinjenih nacija jednoglasno je za generalnog sekretara svetske organizacije izabrala burmanskog diplomatu U Tanta, posle smrti u avionskoj nesre\u0107i njegovog prethodnika \u0160ve\u0111anina Daga Hamar\u0161elda.<\/p>\n

\t1964. – Demokrata Lindon D\u017eonson postao je predsednik SAD, nadmo\u0107no pobediv\u0161i kandidata Republikanske stranke Barija Goldvotera.<\/p>\n

\t1970. – Umro je kralj Jugoslavije Petar II Kara\u0111or\u0111evi\u0107. Prvoro\u0111eni sin Kralja Aleksandra I i Kraljice Marije. Ro\u0111en je u Beogradu. Kumovi na kr\u0161tenju bili su mu Kralj D\u017eord\u017e VI i Kraljica Elizabeta. Posle osnovnog obrazovanja na Dvoru, poha\u0111ao je \u0161kolu u Engleskoj, iz koje se vratio posle atentata na njegovog oca 1934. Po\u0161to je imao svega 11 godina, upravljanje zemljom preneto je na Namesni\u0161tvo koje se sastojalo od tri regenta, me\u0111u kojima je bio i njegov stric Princ Pavle Kara\u0111or\u0111evi\u0107. Posle dr\u017eavnog udara 27. marta 1941. progla\u0161en je kraljem. Zajedno s vladom emigrira, prvo u Gr\u010dku i Palestinu, a zatim u Egipat. U junu 1941. stigao je u Englesku, gde je prihva\u0107en kao simbol protivljenja nacizmu. Nikada se vi\u0161e nije vratio u zemlju po\u0161to je posle Drugog svetskog rata u Jugoslaviji uveden komunisti\u010dki re\u017eim. Umro je u Denveru (SAD), a sahranjen je u crkvi Svetog Save u Libertvilu. Jedini je kralj neke zemlje sahranjen u Sjedinjenim Dr\u017eavama. Napisao je memoare: „\u017divot jednog kralja“.<\/p>\n

\t1970. – Kandidat Fronta narodnog jedinstva Salvador Aljende – kao prvi marksista u zapadnoj hemisferi izabran na slobodnim izborima – preuzeo je du\u017enost predsednika \u010cilea. Ubijen je 1973. u dr\u017eavnom udaru, kojim je uz pomo\u0107 SAD vlast prigrabio general Augusto Pino\u010de.<\/p>\n

\t1975. – U Banglade\u0161u je grupa oficira oborila predsednika Kandakara Mu\u0161taka Ahmeda, koji je i sam prigrabio vlast dr\u017eavnim udarom tri meseca pre toga, ali je ve\u0107 7. novembra izvr\u0161en jo\u0161 jedan dr\u017eavni udar i vlast je preuzeo Ziaur Rahman.<\/p>\n

\t1978. – Ostrvo Dominika u Malim Antilima, do tada britanska kolonija, postalo je nezavisna dr\u017eava.<\/p>\n

\t1986. – \u017doakim \u0160isano izabran je za predsednika Mozambika posle smrti u avionskoj nesre\u0107i Samore Ma\u0161ela.<\/p>\n

\t1991. – U Grubi\u0161nom polju u Zapadnoj Slavoniji hrvatska vojska razorila je, spalila i oplja\u010dkala 18 sela i proterala preostalo srpsko stanovni\u0161tvo.<\/p>\n

\t1992. – Kandidat Demokratske stranke Bil Klinton pobedio je na izborima za predsednika SAD dotada\u0161njeg \u0161efa dr\u017eave republikanca D\u017eord\u017ea Bu\u0161a.<\/p>\n

\t1996. – Umro je biv\u0161i samoprogla\u0161eni centralnoafri\u010dki car \u017dan Bedel Bokasa, koji je na vlast do\u0161ao vojnim udarom 1966. proglasio se 1972. do\u017eivotnim predsednikom, a 1976. carem. Vojnim udarom sru\u0161io je bliskog ro\u0111aka, predsednika Davida Daka, a 1977. za ceremoniju krunisanja utro\u0161io je \u010detvrtinu nacionalnog proizvoda zemlje, promeniv\u0161i naziv Centralnoafri\u010dka republika u Centralnoafri\u010dko carstvo. Njegovu vladavinu obele\u017eila je ekstravagancija, rasipanje dr\u017eavne imovine i zlo\u010dini nad sopstvenim narodom. S vlasti ga je 1979. zbacio biv\u0161i predsednik Dako, koji je potom ukinuo takozvano carstvo.<\/p>\n

\t2002. – Na prevremenim parlamentarnim izborima u Turskoj, raspisanim posle raspada tro\u010dlane vladaju\u0107e koalicije, ubedljivu pobedu odnela je islamisti\u010dka – Partija pravde i razvoja, Tajipa Erdogana.<\/p>\n

\t2004. – Hamid Karzai je zvani\u010dno progla\u0161en pobednikom istorijskih izbora za predsednika Avganistana. Tokom prethodne tri godine Karzai je bio na \u010delu privremene vlade, obrazovane nakon \u0161to su SAD, krajem 2001. godine, sru\u0161ile talibanski re\u017eim u Kabulu.<\/p>\n

\t2007. – U Pakistanu je predsednik Mu\u0161araf proglasio vanredno stanje uo\u010di klju\u010dne odluke vrhovnog suda o prihvatanju ili odbacivanju njegove pobede na izborima, koji su prethodno odr\u017eani u atmosferi nasilja od strane islamskih ekstremista. Mu\u0161araf je na vlast do\u0161ao pu\u010dem 1999.<\/p>\n

\n\tIzvor: RTV\/Tanjug<\/a><\/p>\n

Autor:<\/strong> Redakcija
\nDatum:<\/strong> 02, 11, 2012.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 1918. godine, predstavnici Austrougarske vojske potpisali su kapitulaciju u Prvom svetskom ratu, \u0161to je bio poslednji dr\u017eavni akt 700-godi\u0161nje Habzbur\u0161ke monarhije.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-20701","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-nekategorizovano"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/20701","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=20701"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/20701\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=20701"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=20701"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=20701"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}