{"id":20691,"date":"2011-10-30T00:00:00","date_gmt":"2011-10-29T22:00:00","guid":{"rendered":"http:\/\/localhost\/ravnica\/2011\/10\/30\/posle-sest-godina-restauracije-otvoren-baljsoj-teatar\/"},"modified":"2011-10-30T00:00:00","modified_gmt":"2011-10-29T22:00:00","slug":"posle-sest-godina-restauracije-otvoren-baljsoj-teatar","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/?p=20691","title":{"rendered":"Posle \u0161est godina restauracije otvoren Balj\u0161oj teatar"},"content":{"rendered":"

MOSKVA: U Moskvi je u petak ve\u010de, 28. oktobra posle \u0161est godina rekonstrukcije otvorena istorijska scena Balj\u0161oj teatra, koja se znatno izmenila. Svetkovina je po\u010dela gala koncertom koji je direktno prenosio televizijski kanal \u201eRusija 1\u201c. Koncert je otvorio predsednik Ruske Federacije Dmitrij Medvedev. Posle su na scenu iza\u0161li solisti Dr\u017eavnog akademskog Balj\u0161oj teatra u za\u0161titnim gra\u0111evinskim \u0161lemovima i radni\u010dkim kombinezonima izvode\u0107i \u201e\u0421\u043b\u0430\u0432\u044a\u0441\u044f\u201c iz Glinkine opere \u201eIvan Susanin\u201c i \u201eKnez Igor\u201c.<\/strong><\/p>\n

<\/p>\n

\n\t\u00a0<\/p>\n

\n\t\"\"<\/p>\n

\n\t\u00a0<\/p>\n

\n\tTokom ve\u010deri su na sceni Balj\u0161oj teatra tako\u0111e nastupale poznate zvezde kao gosti: Plasido Domingo, Dmitrij Havorostovski i Violeta Uramana.
\n\tGala koncert je re\u017eirao Dmitrij \u010cernjakov koji je maksimalno iskoristio nesagledive izvo\u0111a\u010dke mogu\u0107nosti koje pru\u017ea nova scena. Orkestar je svirao pod upravom muzi\u010dkog rukovodioca i glavnog direktora Balj\u0161oj teatra, Vasilija Sinajskog.
\n\tZa sve\u010danu ceremoniju otvaranja, koja je preno\u0161ena na televiziji u 60 zemalja sveta, vlasti su izdvojile 120 miliona rubalja (oko 4 miliona dolara). Osim toga, gala koncert se mo\u017ee videti na You Tube kanalu Balj\u0161oj teatra kao i na sajtu RIA Novosti. Prenos se mogao pratiti i na monitorima postavljenim na Pozori\u0161nom trgu.
\n\tRekontrukcija Balj\u0161oj teatra, koja je po\u010dela 2005. godine ko\u0161tala je 20 milijardi rubalja, oko 700 miliona dolara.
\n\tDr\u017eavni akademski Balj\u0161oj teatar je najpoznatije pozori\u0161te u Rusiji u kome su koncentrisane tradicije kako ruske, tako i svetske kulture. Pozori\u0161te neguje klasiku uva\u017eavaju\u0107i uticaj savremenih tendencija muzi\u010dkog stvarala\u0161tva u Rusiji. Repertoar Baljo\u0161oj teatra oslonjen je na tri postamenta: u prvom redu na remek-delima ruskog teatra devetnaestog i dvadesetog veka (\u010cajkovski, Rimski-Korsakov, \u0160ostakovi\u010d, Prokofjev itd.), zatim na klasici drugih zemalja (Verdi, Bize, Vagner, Mocart, Betoven, itd.), dok tre\u0107i postament repertoara \u010dine savremene opere i balet koje uklju\u010duju svetske premije.<\/p>\n

\n\t\u00a0<\/p>\n

\n\t\"\"<\/p>\n

\n

\tIstorijat<\/strong><\/p>\n

\tBalj\u0161oj teatar je otvoren 1825, premda je sama trupa imala aktivnu kontinuiranu stvarala\u010dku delatnost jo\u0161 od 1722. pa se otuda slave dva jubileja koje razdvaja vi\u0161e od 50 godina. Balj\u0161oj teatar je simbol ruske kulture i bez obzira na sve ratove, po\u017eare i druge nesre\u0107e, nastavlja da raduje svoje gledaoce veli\u010danstvenim izvo\u0111enjima na najvi\u0161em svetskom nivou. Osim toga, Balj\u0161oj teatar je otvoren za nove umetni\u010dke tendencije, uspe\u0161no deluju\u0107i kao hram umetnosti ne samo za tradicije klasi\u010dne \u0161kole, nego i za otvaranje novih vidika operske i baletske umetnosti.<\/p>\n

\tUdvostru\u010den prostor teatra<\/strong><\/p>\n

\tPovr\u0161ina Balj\u0161oj teatra je udvostru\u010dena. Restaurirana je nekada\u0161nja Carska dvorana koja je jo\u0161 u ranoj sovjetskoj epohi preimenovana u Betovenovu, a sva carska obele\u017eja su iz nje sklonjena, bukvalno izrezani rasko\u0161ni carski grbovi i monogrami. Prema legendi, Lenjin je sa u\u017eivanjem slu\u0161ao Betovenovu muziku pa je otuda i dvorana dobila naziv po genijalnom nema\u010dkom kompozitoru. Sada je Carskoj dvorani vra\u0107eno njeno ime, dok je Betovenova sala duboko pod zemljom. Njena scena se sastoji iz \u010detiri nivoa i mo\u017ee se podesiti kao stepenasta piramida okrenuta na dole na 6,6 metara kao na prekookeanskim brodovima i tada gledaoci gledaju izvo\u0111a\u010de odozgo.
\n\tDvorana se vrlo brzo i lako mo\u017ee transformisati u studio za snimanje zvuka, a pre koncerta svakim pritiskom dugmeta podi\u017ee se tri do pet redova sedi\u0161ta; za samo pola sata dvorana je spremna da primi 300 slu\u0161alaca. Nije ni\u0161ta stra\u0161no ako se u takvom podzemnom prostoru slu\u0161a Betoven ili \u0160estakovi\u010d. U staklenim paviljonima na Pozori\u0161nom trgu su izgra\u0111eni rezervni ulazi. <\/p>\n

\n\t\u00a0<\/p>\n

\n\t\"\"<\/p>\n

\n\t
\n\t
\n\tBeli foaje izgleda rasko\u0161no<\/strong><\/p>\n

\tOsnovni, takozvani beli foaje izgleda rasko\u0161no. To je rezultat rada na hiljade restauratora. U Carskom foajeou u potpunosti su obnovljeni gobleni uklju\u010duju\u0107i i onaj u koji su nekad ubacili nega\u0161eni kre\u010d. U \u201emuzejskom\u201c foajeu sada ve\u0107 postavljaju izlo\u017ebu, a eksponati su baletanke neke poznate balerine i egzoti\u010dni kostimi maltene iz neke prepotopske \u201eAide\u201c.
\n\tSama dvorana je potpuno zavr\u0161ena. Redovi sedi\u0161ta sad nisu onako spljo\u0161teni kao \u0161to su bili ranije. Dvadesetih godina pro\u0161log veka Balj\u0161oj teatar je bio jedinstveno mesto gde su se na svojim kongresima mogli skupiti takozvani radnici i seljaci. I redovi su se tako zbijali i sa\u017eimali kao u konzervi kako haringe ne bi proplivale i tako se pove\u0107ao broj mesta u dvorani skoro za hiljadu.
\n\tAkustiku jo\u0161 treba proveravati u praksi, premda su na njoj radila tri instituta. A gipsane \u201enavlake\u201d na balkonima zamenjene su sve \u201e\u017ee\u017eenim zlatom\u201d; poslovima i radnim zadacima pozlate bavilo se 156 majstora. \u010cak je i na legendarni luster oti\u0161lo 300 grama ovog plemenitog metala, na luster tako maleni ako se gleda odozdo, a dijametri su mu 6,5 metara kao u tunela u metrou.<\/p>\n

\tNajprostranija scena od svih istorijskih pozori\u0161ta<\/strong><\/p>\n

\tSada je scena Balj\u0161oj teatra najve\u0107a me\u0111u istorijskim teatrima, sa dimenzijama 21×21 m i uzdi\u017ee se na \u0161est eta\u017ea. Ljudsko stvorenje na njoj izgleda kao mrva i to ba\u0161 ona iz popularne de\u010dje pesme Majakovskog \u201eMrvica sin ocu je pri\u0161la i pitala Mrvu: \u201e\u0160ta je dobro, a \u0161ta je, pak, lo\u0161e?\u201c (\u201e\u041a\u0440\u043e\u0448\u043a\u0430 \u0441\u044b\u043d \u043a \u043e\u0442\u0446\u0443 \u043f\u0440\u0438\u0448\u0435\u043b \u0438 \u0441\u043f\u0440\u043e\u0441\u0438\u043b\u0430 \u043a\u0440\u043e\u0445\u0430: \u201e\u0427\u0442\u043e \u0442\u0430\u043a\u043e\u0435 \u0445\u043e\u0440\u043e\u0448\u043e, \u0430 \u0447\u0442\u043e \u0442\u0430\u043a\u043e\u0435 \u043f\u043b\u043e\u0445\u043e\u201c?)<\/p>\n

\tPrva premijera: Glinkina opera \u201eRuslan i Ljudmila\u201c ve\u0107 2. novembra<\/strong><\/p>\n

\tTehni\u010dki je scena opremljena tako da se ne\u0107e ni primetiti ako do\u0111e do pomanjkanja ma\u0161te kod reditelja. A prvi \u0107e to iskusiti Dmitrij \u010cernjakov koji je re\u017eirao i gala koncert na svetkovini otvaranja restauriranog zdanja, kad u utorak, 2. novembra, u njegovoj re\u017eiji bude izvedena premijera Glinkine opere \u201eRuslan i Ljudmile\u201c. Ovu Glinkinu operu \u010cernjakov je, kako sam ka\u017ee, odbabrao o\u010daran njenim optimisti\u010dkim krajem. \u201eHovan\u0161\u010dina se zavr\u0161ava samospaljivanjem, \u201eKite\u017e\u201c – uop\u0161te uzev\u0161i s onu stranu \u017eivota\u201c, obja\u0161njava re\u017eiser. U postavci \u201eRuslana i Ljudmile\u201c on najavljuje grand-stil, ljubiteljima egzotike, a la rus \u2013 bojarske ku\u0107e, kaftane, marame \u2013koko\u0161njike, a svim gledaocima zajedno \u201emnogo interesantnog, ljudskog\u201c. \u010cernjakov nastoji da kao i uvek zaintrigira gledaoce obe\u0107anjima: \u201eBi\u0107e i stra\u0161nog i veselog, a u prvom planu data je pri\u010da o Finu i Naini.\u201c Zbog toga je uloga Naine poverena Jeleni Obrazcovoj. Za dirigenta je anga\u017eovan Vladimir Jurovski, jedan od najblistavijih majstora iz plejade \u010detrdesetih, koji \u017eivi na Zapadu gde je Glinka samo pusti zvuk, a on sam za \u201eRuslanom i Ljudmilom\u201c diriguje prvi put. Dirigent Jurovski \u010desto upozorava: \u201eOvo je bajka za odrasle. Ne dovodite decu na predstavu! U svakom slu\u010daju, ne mla\u0111e od 16 godina, jer je to stra\u0161no!\u201c
\n\tNeku ulogu \u0107e na sceni igrati i sam re\u017eiser. \u0160ansa je data, i zbog \u010dega ne bi bila ipak iskori\u0161\u0107ena.
\n\tJer, pozori\u0161te ipak nije mauzolej.<\/p>\n

Autor:<\/strong> Branko Rako\u010devi\u0107
\nDatum:<\/strong> 30, 10, 2011.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

MOSKVA: U Moskvi je u petak ve\u010de, 28. oktobra posle \u0161est godina rekonstrukcije otvorena istorijska scena Balj\u0161oj teatra, koja se znatno izmenila. Svetkovina je po\u010dela gala koncertom koji je direktno prenosio televizijski kanal \u201eRusija 1\u201c. Koncert je otvorio predsednik Ruske Federacije Dmitrij Medvedev. Posle su na scenu iza\u0161li solisti Dr\u017eavnog akademskog Balj\u0161oj teatra u za\u0161titnim gra\u0111evinskim \u0161lemovima i radni\u010dkim kombinezonima izvode\u0107i \u201e\u0421\u043b\u0430\u0432\u044a\u0441\u044f\u201c iz Glinkine opere \u201eIvan Susanin\u201c i \u201eKnez Igor\u201c.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-20691","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-nekategorizovano"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/20691","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=20691"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/20691\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=20691"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=20691"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=20691"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}