{"id":20687,"date":"2012-10-31T00:00:00","date_gmt":"2012-10-30T23:00:00","guid":{"rendered":"http:\/\/localhost\/ravnica\/2012\/10\/31\/vremeplov-rodjen-stojan-novakovic\/"},"modified":"2012-10-31T00:00:00","modified_gmt":"2012-10-30T23:00:00","slug":"vremeplov-rodjen-stojan-novakovic","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/?p=20687","title":{"rendered":"Vremeplov: Ro\u0111en Stojan Novakovi\u0107"},"content":{"rendered":"

Na dan\u0161anji dan 1842. godine ro\u0111en je srpski politi\u010dar, diplomata, filolog i istori\u010dar Stojan Novakovi\u0107, \u010dlan Srpske kraljevske akademije, osniva\u010d i lider Napredne stranke.<\/strong><\/p>\n

<\/p>\n

\n\tBio je bibliotekar Narodne biblioteke u Beogradu, profesor gimnazije i Velike \u0161kole u Beogradu, \u010dlan Dr\u017eavnog saveta. Vodio je odeljenje za propagandu u Staroj i Ju\u017enoj Srbiji (Kosovo i Makedonija) pri Ministarstvu spoljnih poslova. Bio je poslanik (ambasador) Kraljevine Srbije u Carigradu, Parizu i Petrogradu, ministar prosvete, unutra\u0161njih i spoljnih poslova i dva puta predsednik Ministarskog saveta (vlade). Bio je \u0161ef srpske delegacije koja je zaklju\u010dila 1912. mir s Turskom posle Prvog balkanskog rata. Objavio je vi\u0161e od 400 nau\u010dnih radova, najvi\u0161e iz istoriografije, slovenske filologije, teorije knji\u017eevnosti, politi\u010dke i pravne istorije, istorijske geografije. Radio je na srpskoj bibliografiji, bavio se leksikografijom, kao i starom srpskom knjigom, pa \u010dak i nekom vrstom rane geopolitike. U mladosti je pisao pesme i romane i prevodio, bio je u\u010denik \u0110ure Dani\u010di\u0107a, a od 1865. do 1868. ure\u0111ivao je i izdavao \u010dasopis „Vila“. Njegovom zaslugom \u0161tampani su „Zakonski spomenici srpskih dr\u017eava srednjeg veka“ i „Zakonik Stefana Du\u0161ana cara srpskog“ (prvo nau\u010dno, kriti\u010dko izdanje). Dela: „Vaskrs dr\u017eave srpske“, „Srbi i Turci XIV i XV veka“, „Selo“, „Balkanska pitanja“, „Istorija srpske knji\u017eevnosti“, „Srpska gramatika“.
\n\t
\n\tDanas je \u010detvrtak, 1. novembar, 306.dan 2012. Do kraja godine ima 60 dana.<\/strong><\/p>\n

\t1500. – Ro\u0111en je italijanski vajar, zlatar i pisac Benvenuto \u010celini. Njegova autobiografija „\u017divot Benvenuta \u010celinija pisan vlastitom rukom“, na srpski prevedena pod naslovom „Moj \u017eivot“, zna\u010dajan je dokument kulturne istorije renesanse. Autor je i dela „Traktat o zlatarstvu“ i „Traktat o vajarstvu“. \u017diveo je nestalno, radio je u Firenci i Rimu, a u Parizu je boravio kao dvorski zlatar francuskog kralja Fransoa I. Napravio je mno\u0161tvo minuciozno ura\u0111enih likova i sitnih zlatarskih predmeta, ali i skulpture i reljefe velikog formata, poput „Perseja sa glavom meduze“, „Kozima Medi\u010dija“, „Nimfe iz Fontenbloa“.<\/p>\n

\t1755. – U Lisabonu je u zemljotresu poginulo najmanje 60.000 ljudi, a dve tre\u0107ine grada je razoreno.<\/p>\n

\t1757. – Ro\u0111en je italijanski vajar Antonio Kanova, najve\u0107i majstor italijanskog klasicizma, koji je uticao na celokupno evropsko vajarstvo. Dela: „Amor i Psiha“, „Paolina Borgeze kao Venera“, „Persej“, „Tri Gracije“, spomenici papama Klementu XII i Klementu XIV, Napoleonova bista.<\/p>\n

\t1867. – U Beogradu je osnovana dru\u017eina visoko\u0161kolske omladine Srbije „Pobratimstvo“ u sklopu delatnosti Ujedinjene omladine srpske. Me\u0111u osniva\u010dima nalazili su se Laza Lazarevi\u0107, Ljubomir Kova\u010devi\u0107, Kosta Hristi\u0107. „Pobratimstvo“ se bavilo literarnim radom, a 1871. pokrenulo je i poseban almanah dru\u0161tva.<\/p>\n

\t1884. – Ro\u0111en je Alber Londr, francuski pisac i novinar. Njegove svetski poznate reporta\u017ee postale su vremenom klasi\u010dna novinarska lektira. Londr je bio izrazito anga\u017eovan autor, predano je ukazivao na socijalne probleme \u0161irom sveta, osim o rodnoj Francuskoj, pisao je o zemljama Afrike, Latinske Amerike, Pacifiku, pa i o problemima Balkana, izme\u0111u ostalog o Srbiji i Beogradu. Bavio se problematikom kolonijalizma, terorizma, militarizma, trgovine ljudima. Njegovim imenom nazvana je francuska nacionalna nagrada za novinarstvo. Dela: „Zemlja abonosa“, „Belo roblje“, „Biribi“, „Teror na Balkanu“, „Put u Buenos Aires“.<\/p>\n

\t1886. – Dono\u0161enjem Zakona o osnivanju Kraljevsko-srpske akademije, na tradicijama Dru\u0161tva srpske slovesnosti i Srpskog u\u010denog dru\u0161tva, osnovana je Kraljevsko-srpska akademija. Naredne 1887. preimenovana je u Srpsku kraljevsku akademiju, prethodnicu Srpske akademije nauka i umetnosti. Zakon o osnivanju je predvideo da ona „obra\u0111uje i unapre\u0111uje nauku, da obelodanjuje i inicira nau\u010dna istra\u017eivanja i potpoma\u017ee razvoj umetnosti“. Pod njen nadzor stavljeni su Narodna biblioteka i Muzej srpskih zemalja. Imala je odseke za prirodne, filozofske, dru\u0161tvene nauke i za umetnost. Prvi predsednik bio je Josif Pan\u010di\u0107, za njim su sledili \u010cedomilj Mijatovi\u0107, Dimitrije Ne\u0161i\u0107, Milan Mili\u0107evi\u0107, Jovan Risti\u0107.<\/p>\n

\t1892. – Ro\u0111en je ruski velemajstor Aleksandar Aleksandrovi\u010d Aljehin, jedan od najve\u0107ih u istoriji \u0161aha i jedini koji je umro kao svetski prvak. Pobedio je 1920. na prvom \u0161ahovskom prvenstvu Sovjetskog Saveza, a \u0161ampion sveta je postao 1927. pobediv\u0161i u me\u010du sa 6:3, uz 25 remija, kubanskog velemajstora Hosea Raula Kapablanku. Titulu je odbranio u me\u010devima protiv zemljaka Jefima Bogoljubova 1929. i 1934. kojeg je savladao sa 15,5:9,5 i 15,5:10,5, a holandski velemajstor Maks Eve ga je 1935. pobedio sa 9:8, uz 13 remija. Zvanje svetskog prvaka povratio je pobediv\u0161i Evea u revan\u0161u 1937. sa 10:4, uz 11 remija, i dr\u017eao ga do smrti 1946.<\/p>\n

\t1894. – Umro je ruski car Aleksandar III Aleksandrovi\u010d Romanov, nasledio ga je sin Nikolaj II, poslednji ruski car, ubijen od strane bolj\u0161evika 1917. u Jekaterinburgu (u sovjetsko vreme Sverdlovsk), zajedno sa celom porodicom.<\/p>\n

\t1918. – Srpska Prva armija pod komandom vojvode Petra Bojovi\u0107a oslobodila je u Prvom svetskom ratu Beograd, pre\u0161av\u0161i 500 kilometara pod borbom za samo 45 dana, u silovitom napredovanju posle proboja Solunskog fronta.<\/p>\n

\t1928. – U Turskoj je arapsko pismo zamenjeno latinicom, \u0161to je bio deo prozapadnih reformi osniva\u010da moderne Turske Kemala Ataturka.<\/p>\n

\t1936. – Italijanski fa\u0161isti\u010dki diktator Benito Musolini objavio je stvaranje osovine Rim-Berlin.<\/p>\n

\t1944. – „Beogradskim sporazumom“ izme\u0111u predsednika Nacionalnog komiteta oslobo\u0111enja Jugoslavije Josipa Broza Tita i predsednika izbegli\u010dke vlade Kraljevine Jugoslavije Ivana \u0160uba\u0161i\u0107a, okon\u010dani su pregovori o obrazovanju jedinstvene privremene vlade Demokratske federativne Jugoslavije.<\/p>\n

\t1956. – Na predlog Jugoslavije, Generalna skup\u0161tina UN usvojila je na vanrednom zasedanju rezoluciju kojom je zahtevano da Velika Britanija, Francuska i Izrael odmah obustave oru\u017eane akcije, povuku se s teritorije Egipta i omogu\u0107e ponovno otvaranje Sueckog kanala.<\/p>\n

\t1963. – U vojnom udaru u Ju\u017enom Vijetnamu ubijen je predsednik Ngo Din Dijem.<\/p>\n

\t1972. – Umro je ameri\u010dki pisac Ezra Paund. Vrhunski poeta, jedan je od utemeljiva\u010da pesni\u010dke ima\u017einisti\u010dke \u0161kole. Javno je izra\u017eavao podr\u0161ku italijanskom fa\u0161izmu, pa mu je 1945. su\u0111eno zbog veleizdaje. Progla\u0161en je psihi\u010dki bolesnim i 13 godina proveo je u ustanovi zatvorenog tipa, ali se nikada nije pokajao i zadr\u017eao je svoja ekscentri\u010dna uverenja i kasnije. Poezijom obele\u017eenom velikom u\u010deno\u0161\u0107u, individualizmom, nedostatkom smisla svojstvenom „izgubljenoj generaciji“ posle Prvog svetskog rata i \u0161irokom slobodom forme, vi\u0161e od bilo kojeg modernog pesnika unapredio je metri\u010dku formu engleskog jezika. Njegovo remek delo su „Cantos“, te\u0161ko i slo\u017eeno \u0161tivo, sastavljeno je od niza nezavisnih pesama, objavljivano do smrti. Prevodio je i adaptirao latinske, kineske, japanske, provansalske i francuske pesnike. Objavio je i vi\u0161e kriti\u010dkih knjiga: „Duh romantike“, „Kriti\u010dki eseji“, „Kako da \u010ditamo esej“, „D\u017eeferson i\/ili Musolini“.<\/p>\n

\t1985. – Potpredsednik Tanzanije Ali Hasan Mvinji, kojeg je posle 24 godine na \u010delu Tanzanije za naslednika predlo\u017eio D\u017eulijus Kambaraga Njerere, postao je \u0161ef dr\u017eave.<\/p>\n

\t1987. – Kineski lider Deng Sjaoping formalno se povukao sa svih funkcija u vladaju\u0107oj Komunisti\u010dkoj partiji.<\/p>\n

\t1995. – U vojnoj bazi, u ameri\u010dkom gradu Dejton, zapo\u010deli su pregovori o mirovnom re\u0161enju za Bosnu i Hercegovinu. Nakon tri sedmice mirovni sporazum su parafirali predsednici Srbije i Hrvatske Slobodan Milo\u0161evi\u0107 i Franjo Tu\u0111man i lider bosanskih muslimana Alija Izetbegovi\u0107.<\/p>\n

\t1996. – Umro je D\u017eunijus Ri\u010dard D\u017eajavordene, predsednik vlade \u0160ri Lanke od 1977. posle izborne pobede njegove Ujedinjene nacionalne partije. Posle uspostavljanja predsedni\u010dkog sistema, 1978. je postao \u0161ef dr\u017eave i na tom polo\u017eaju ostao je do 1988.<\/p>\n

\t2000. – SRJ je primljena u UN kao 190. \u010dlan, iako je Jugoslavija bila jedan od osniva\u010da organizacije Ujedinjenih Nacija.<\/p>\n

\t2006. – U Be\u010du je osnovan Me\u0111unarodni savez sindikata uz prisustvo predstavnika sindikata iz velikog broja dr\u017eava sveta, koji bi trebalo da omogu\u0107i bolje suo\u010davanje sindikalnih pokreta sa izazovima globalizacije.<\/p>\n

\t2006. – Umro je ameri\u010dki romanopisac Vilijam Stajron, dobitnik Pulicerove nagrade za knjigu „Ispovesti Neta Tarnera“ i autor knjige „Sofijin izbor“, \u010dija je ekranizacija nagra\u0111ena Oskarom. Ro\u0111en je u Njuportu, u Vird\u017einiji, kao sin brodograditelja u porodici \u010dija istorija dose\u017ee do kolonijalnih vremena. U svoja dela prenosio je vlastite opsesije rasom, klasnom podelom dru\u0161tva, kao i ose\u0107ajem krivice koji ga je opsedao \u010ditavog \u017eivota. Bio je izraziti liberal, politi\u010dki veoma aktivan. S Arturom Milerom i Gabrijelom Garsijom Markesom 2000. je posetio Fidela Kastra na Kubi. Ostala dela: „Lezi u mraku“ (neka vrsta autobiografije).<\/p>\n

\n\tIzvor: RTV\/Tanjug<\/a><\/p>\n

Autor:<\/strong> Redakcija
\nDatum:<\/strong> 31, 10, 2012.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Na dan\u0161anji dan 1842. godine ro\u0111en je srpski politi\u010dar, diplomata, filolog i istori\u010dar Stojan Novakovi\u0107, \u010dlan Srpske kraljevske akademije, osniva\u010d i lider Napredne stranke.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-20687","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-nekategorizovano"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/20687","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=20687"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/20687\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=20687"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=20687"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=20687"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}