{"id":20641,"date":"2012-10-29T00:00:00","date_gmt":"2012-10-28T23:00:00","guid":{"rendered":"http:\/\/localhost\/ravnica\/2012\/10\/29\/vremeplov-preminuo-jovan-pacu\/"},"modified":"2012-10-29T00:00:00","modified_gmt":"2012-10-28T23:00:00","slug":"vremeplov-preminuo-jovan-pacu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/?p=20641","title":{"rendered":"Vremeplov: Preminuo Jovan Pa\u010du"},"content":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 1902.godine umro je srpski kompozitor i pijanist Jovan Pa\u010du. \u0160kolovao se u rodnoj Subotici, u Pragu i Pe\u0161ti. Bio je u\u010denik Bed\u017eiha Smetane.<\/strong><\/p>\n

<\/p>\n

\n\tUporedo s muzi\u010dkim obrazovanjem zavr\u0161io je i medicinu. Smatran je muzi\u010dkim virtuozom. Romantik, srpski patriota, izrazito salonski bidermajerski kompozitor. Mnoge narodne i gra\u0111anske melodije harmonizovao je za hor i klavir. Bio je i plodan publicista. Dela: „Chansonette serbe“, „Bez tebe draga“, „Prag je ovo milog srpstva“, „\u010cuj Du\u0161ane“, „Svetosavska pesma“.<\/p>\n

\tDanas je utorak, 30. oktobar, 304. dan 2012. Do kraja godine ima 62 dana.<\/strong><\/p>\n

\t1751. – Ro\u0111en je engleski pisac i politi\u010dar irskog porekla Ri\u010dard Brinsli Batler \u0160eridan, \u010dije se komedije naravi odlikuju izvrsnim komi\u010dnim tipovima i duhovitim dijalogom. Kao \u010dlan britanskog parlamenta od 1780. do 1812. proslavio se kao sjajan orator. Dela: komedije „\u0160kola ogovaranja“, „Suparnici“, „Kriti\u010dar“.<\/p>\n

\t1762. – Ro\u0111en je francuski pisac Andre de \u0160enije, jedan od najve\u0107ih klasi\u010dnih pesnika 18. veka, ali su ga zbog snage ose\u0107anja i povremeno li\u010dnog tona mnogi romanti\u010dari smatrali svojim prete\u010dom. Bio je sjajno obrazovan, a u maj\u010dinom salonu rano je do\u0161ao u dodir s najboljim klasi\u010darima tog doba. U uverenju da se nove misli najbolje mogu iskazati u formi anti\u010dkih tekstova, pisao je nadahnute elegije, himne, ode, pesme. Pozdravio je po\u010detak Francuske revolucije, ali se kao legalista odupirao revolucionarnom teroru, pi\u0161u\u0107i o\u0161tre satiri\u010dne stihove. Pogubljen je na giljotini 1794. dan pre pada jakobinskog vo\u0111e Maksimilijana Robespjera. Dela: pesme „Poslanica o svojim delima“, „Hermes“, „Amerika“, „Mlada Tarantinka“, „Nera“, „Slepac“, „Mlada zato\u010denica“, „Jambi“.<\/p>\n

\t1839. – Ro\u0111en je francuski slikar engleskog porekla Alfred Sisle, jedan od osniva\u010da impresionizma. Slikao je pejza\u017ee, obi\u010dno ulice pod snegom i prizore iz prirode u lirskom intimisti\u010dkom maniru, s nagla\u0161enom notom \u017eivotnog optimizma. Posebno ga je privla\u010dilo slikanje reka, pri \u010demu je najvi\u0161e istra\u017eivao svetlosne efekte.<\/p>\n

\t1864. – Potpisan je Be\u010dki mir kojim je Danska prinu\u0111ena da Pruskoj prepusti pokrajine \u0160lezvig, Hol\u0161tajn i Lauenburg.<\/p>\n

\t1869. – Izvo\u0111enjem alegorijske slike \u0110or\u0111a Maleti\u0107a „Posmrtna slava kneza Mihaila“, u Beogradu je otvoreno Narodno pozori\u0161te. Gradnja je 1851. trebalo da zapo\u010dne na Zelenom vencu, ali je obustavljena zbog nepogodnog terena i nov\u010danih pote\u0161ko\u0107a. Tek 1868. posle gostovanja novosadskog pozori\u0161ta, knez Mihailo Obrenovi\u0107 doneo je odluku o podizanju zdanja pozori\u0161ta na placu kod Stambol kapije, koje je, najverovatnije prema projektu Aleksandra Bugarskog, zavr\u0161eno za godinu i po dana. Kamen temeljac u julu 1868. sve\u010dano je polo\u017eio kralj Milan Obrenovi\u0107 (tada knez). Prvi upravnik nacionalnog srpskog teatra u Beogradu bio je Jovan \u0110or\u0111evi\u0107, knji\u017eevnik, profesor, novinar, vaspita\u010d potonjeg kralja Aleksandra Obrenovi\u0107a. \u0110or\u0111evi\u0107 je ina\u010de i autor teksta srpske himne – „Bo\u017ee pravde“. 1871. – Ro\u0111en je francuski pisac Pol Valeri, izuzetan stilista, jedan od najve\u0107ih evropskih liri\u010dara 20. veka, \u010dlan Francuske akademije, Me\u0111unarodnog instituta intelektualne saradnje pri Dru\u0161tvu naroda u \u017denevi i po\u010dasni doktor vi\u0161e univerziteta. Nastavio je poeziju simbolista, daju\u0107i joj nove misaone tonove i stro\u017eu formu. Dela: poeme „Mornarsko groblje“, „Mlada Parka“, eseji“Uvod u metod Leonarda da Vin\u010dija“, „O plesu“.<\/p>\n

\t1885. – Ro\u0111en je ameri\u010dki pisac Ezra Paund. Vrhunski poeta, jedan je od utemeljiva\u010da pesni\u010dke ima\u017einisti\u010dke \u0161kole. Javno je izra\u017eavao podr\u0161ku italijanskom fa\u0161izmu, pa mu je 1945. su\u0111eno zbog veleizdaje. Progla\u0161en je psihi\u010dki bolesnim i 13 godina proveo je u ustanovi zatvorenog tipa, ali se nikada nije pokajao i zadr\u017eao je svoja ekscentri\u010dna uverenja i kasnije. Poezijom obele\u017eenom velikom u\u010deno\u0161\u0107u, individualizmom, nedostatkom smisla svojstvenom „izgubljenoj generaciji“ posle Prvog svetskog rata i \u0161irokom slobodom forme, vi\u0161e od bilo kog modernog pesnika unapredio je metri\u010dku formu engleskog jezika. Njegovo remek delo su „Cantos“, te\u0161ko i slo\u017eeno \u0161tivo, sastavljeno je od niza nezavisnih pesama, objavljivano do smrti 1972. Prevodio je i adaptirao latinske, kineske, japanske, provansalske i francuske pesnike. Objavio je i vi\u0161e kriti\u010dkih knjiga: „Duh romantike“, „Kriti\u010dki eseji“, „Kako da \u010ditamo esej“, „D\u017eeferson i\/ili Musolini“.<\/p>\n

\t1905. – Ruski car Nikolaj II Romanov ponudio je „Oktobarskim manifestom“ \u0161ire bira\u010dko pravo i izabranu skup\u0161tinu (Duma) sa zakonodavnim ovla\u0161\u0107enjima. Zakonski predlozi su od tada morali biti potvr\u0111eni i od strane Dume. Do tada u Rusiji nije bilo elemenata parlamentarizma.<\/p>\n

\t1905. – U Beogradu je osnovano kulturno-umetni\u010dko dru\u0161tvo „Abra\u0161evi\u0107“, nazvano po srpskom piscu Kosti Abra\u0161evi\u0107u. Istoimena dru\u0161tva osnovana su i u nizu drugih gradova, ali je njihov rad zabranjen u vreme \u0160estojanuarske diktature 1929. Mnoga su obnovljena posle Drugog svetskog rata.<\/p>\n

\t1910. – Umro je \u0161vajcarski filantrop \u017dan Anri Dinan, tvorac ideje o Crvenom krstu, jedan od osniva\u010da Me\u0111unarodnog komiteta Crvenog krsta 1863. dobitnik Nobelove nagrade za mir 1901. Iskustvo iz bitke kod Solferina 1859. kad je organizovao pomo\u0107 ranjenicima, navelo ga je da 1864. predlo\u017ei konvenciju prema kojoj se u ratu moraju po\u0161tedeti bolesni i ranjeni i sanitetsko osoblje. Pao je u zaborav i bedu i tek u dubokoj starosti do\u017eiveo je priznanje za ogroman filantropski rad. Kao priznanje za posebne zasluge za rad Crvenog krsta, 1965. ustanovljena je „Medalja Anri Dinan“, najvi\u0161e odlikovanje Me\u0111unarodnog komiteta Crvenog krsta. Dela: „Se\u0107anje na Solferino“, „Me\u0111unarodno bratstvo i milosr\u0111e za vreme rata“.<\/p>\n

\t1918. – Kapitulacijom Turske, koja je u Prvi svetski rat u\u0161la 1914. na strani Centralnih sila, prestala je da postoji Osmanska imperija. Na osnovu akta o kapitulaciji, Turska je morala da raspusti vojsku, otvori pobednicima prolaz kroz Crno more, pristane na okupaciju Carigrada i Bosforskog moreuza, povu\u010de se iz Arabije, Mesopotamije, Sirije, Jermenije i dela Kilikije. Saveznici su tada Turskoj nametnuli i mnoge druge neprijatne obaveze ali je Kemal Pa\u0161a Ataturk odbio poslu\u0161nost i uspe\u0161no je ustanovio novu tursku dr\u017eavu, ru\u0161enjem i monarhije i kalifata.<\/p>\n

\t1918. – Slova\u010dka je proglasila otcepljenje od Ma\u0111arske i ujedinjenjem s \u010ce\u0161kom formirala \u010cehoslova\u010dku, prvu dr\u017eavu stvorenu posle raspada Austro-Ugarske u Prvom svetskom ratu.<\/p>\n

\t1922. – Posle „Mar\u0161a na Rim“, kojim su fa\u0161isti zapla\u0161ili re\u017eim i dvor, Benito Musolini formirao je vladu.<\/p>\n

\t1932. – Ro\u0111en je francuski filmski re\u017eiser Luj Mal. Njegovi filmovi pro\u017eeti su izrazitim intelektualizmom. Filmovi: „Lift za gubili\u0161te“, „Ljubavnici“, „Zaza u Metrou“, „Privatan \u017eivot“, „Viva Marija“, „Kalkuta“, „Lakom Lisjen“, „Crni mesec“, „Atlantik siti“.<\/p>\n

\t1938. – Orson Vels je na njujor\u0161kom radiju CBS objavio radio igru „Rat svetova“ na osnovu teksta Herberta D\u017eord\u017ea Velsa. Napad takozvanih Marsovaca na Zemlju prikazan je tako uverljivo da su milioni Amerikanaca pomislili da je re\u010d o stvarnom doga\u0111aju, \u0161to je izazvalo neverovatan haos i paniku u tom delu SAD.<\/p>\n

\t1967. – Prvi put u istoriji kosmonautike sovjetski nau\u010dnici su letilicama „Kosmos-186“ i „Kosmos-188“ izveli spajanje i razdvajanje ve\u0161ta\u010dkih satelita.<\/p>\n

\t1973. – Pu\u0161ten je u saobra\u0107aj most na Bosforu koji povezuje evropski i azijski deo Istanbula.<\/p>\n

\t1975. – Kod Praga se sru\u0161io avion DC-9 jugoslovenske kompanije „Inex-Adria“, u kojem je poginulo 75 putnika, \u010dehoslova\u010dkih turista koji su letovali na Jadranu.<\/p>\n

\t1975. – Te\u0161ko bolesnog Franciska Franka na \u010delu \u0160panije zamenio je princ Huan Karlos, kojeg je za tron pripremao sam dugogodi\u0161nji diktator. Ubrzo po stupanju na presto Huan Karlos je uveo demokratiju.<\/p>\n

\t1995. – Na referendumu o nezavisnosti kanadske provincije Kvebek, minimalnom ve\u0107inom pobedili su protivnici otcepljenja.<\/p>\n

\t1998. – U po\u017earu u makedonskom klubu – iznajmljenom za tu priliku kurdskoj omladini – u \u0161vedskom gradu Geteborg poginulo je 63 ljudi.<\/p>\n

\t2006. – Tokom napada pakistanske vojske na islamsku versku \u0161kolu u mestu Kar u severoisto\u010dnoj provinciji Kunar, na granici sa Avganistanom, poginulo je 80 lica. Napadnuta verska \u0161kola bila je kori\u0161\u0107ena za obu\u010davanje protalibanskih terorista.<\/p>\n

\t2007. – Umro je Sr\u0111an Mrku\u0161i\u0107, legendarni golman Crvene zvezde. Mrku\u0161i\u0107 je jedan od osniva\u010da Crvene zvezde i jedan od najboljih golmana u istoriji tog kluba. Fudbalsku karijeru zapo\u010deo je u splitskom Hajduku 1934. Dve godine kasnije pre\u0161ao je u Beograd, gde je branio za BSK, a potom i za Crvenu zvezdu. Za reprezentaciju Kraljevine Jugoslavije debitovao je 23. marta 1941. na utakmici sa Ma\u0111arskom. Dres dr\u017eavnog tima obla\u010dio je 11 puta, a branio je na Svetskom prvenstvu u Brazilu 1950. Profesionalnu karijeru zavr\u0161io je 1955. u Crvenoj zvezdi, u kojoj je kasnije bio aktivan \u010dlan Skup\u0161tine Kluba.<\/p>\n

\t2008. – Evropska komisija je u Izve\u0161taju o napretku Srbije prema evropskim integracijama, ocenila je da bi Srbija mogla da dobije status kandidata za \u010dlanstvo u Uniji tokom 2009. Kao uslovi navedeni su puna saradnja s Ha\u0161kim tribunalom i napredak u sprovo\u0111enju reformi u pravosu\u0111u i ekonomiji. Od Srbije je tom prilikom zatra\u017een i „konstruktivan pristup“ prema problemu Kosova, te „naporima EU da doprinese miru i stabilnosti na Zapadnom Balkanu“.<\/p>\n

\t2009. – Umro je Klod Levi-\u0160tros, francuski akademik, antropolog, etnosociolog. Na osnovu plemenskih obi\u010daja i mitova pokazao je da je ljudsko pona\u0161anje zasnovano na logi\u010dkim sistemima koji mogu da se razlikuju od dru\u0161tva do dru\u0161tva, ali poseduju zajedni\u010dku podstrukturu. \u0160iroj publici postao je poznat delom „Tu\u017eni tropi“ (1955.) u kojem je opisivao pona\u0161anje brazilskih uro\u0111enika, na osnovu li\u010dnog iskustva. Boravak me\u0111u njima kona\u010dno je odredio njegovo opredeljenje ka antropologiji. Verovao je da lingvistika i matemati\u010dka logika u antropolo\u0161kim istra\u017eivanjima imaju poseban zna\u010daj. Druga dela: „Elementarne strukture srodstva“, „Strukturna antropologija“, „Divlja misao“, „Mitologike“.<\/p>\n

\n\tIzvor: RTV\/Tanjug<\/a><\/p>\n

Autor:<\/strong> Redakcija
\nDatum:<\/strong> 29, 10, 2012.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 1902.godine umro je srpski kompozitor i pijanist Jovan Pa\u010du. \u0160kolovao se u rodnoj Subotici, u Pragu i Pe\u0161ti. Bio je u\u010denik Bed\u017eiha Smetane.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-20641","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-nekategorizovano"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/20641","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=20641"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/20641\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=20641"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=20641"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=20641"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}