{"id":20072,"date":"2011-10-07T00:00:00","date_gmt":"2011-10-06T22:00:00","guid":{"rendered":"http:\/\/localhost\/ravnica\/2011\/10\/07\/nobelovu-nagradu-za-mir-dobile-tri-zene-iz-afrike\/"},"modified":"2011-10-07T00:00:00","modified_gmt":"2011-10-06T22:00:00","slug":"nobelovu-nagradu-za-mir-dobile-tri-zene-iz-afrike","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/?p=20072","title":{"rendered":"Nobelovu nagradu za mir dobile tri \u017eene iz Afrike"},"content":{"rendered":"

OSLO: Nobelov komitet u Oslu odlu\u010dio je da nagradu za mir za 2011. godinu ravnopravno podele tri \u017eene iz zemalja tre\u0107eg sveta, istaknuti borci za demokratiju i prava \u017eena: predsednica Liberije Elen D\u017eonson \u2013 Serlif, (Ellen Johnson Sirleaf), njena saradnica i gra\u0111anska aktivistkinja iz te zemlje Lejmi Gbovi i jemenska za\u0161titnica ljudskih prava i sloboda Tavakul Karman. Karman je ve\u0107 posvetila svoju nagradu \u201earapskom prole\u0107u\u201c i svima koji se na ulicama bore za slobodu.<\/strong><\/p>\n

<\/p>\n

\n\t\u00a0<\/p>\n

\n\t\u00a0<\/p>\n

\n\tAktivni borci za u\u010de\u0161\u0107e \u017eena u politi\u010dkom \u017eivotu<\/strong><\/p>\n

\t\"\"Predsednica Nigerije D\u017eonson-Serlif i njena saradnica Gbovi se bore za aktivno u\u010de\u0161\u0107e \u017eena u politi\u010dkom \u017eivotu zemlje, a tako\u0111e za prestanak gra\u0111anskog rata u Liberiji, dok je Karmen veoma anga\u017eovana u borbi protiv diskriminacije \u017eena u Jemenu.
\n\tPredsednik Nobelovog komiteta Torborn Jagland komentari\u0161u\u0107i ovu odluku izjavio je da borba za prava \u017eena u na\u0161e vreme daje ogroman doprinos stvari mira u celom svetu i da \u0107e aktivno u\u010de\u0161\u0107e \u017eena u politi\u010dkom i dru\u0161tevnom \u017eivotu doprineti stabilizaciji u mnogim zemljama. \u201eDemokratija i mir na Zemlji ne\u0107e biti uspostavljeni sve dotle dok \u017eene ne budu ravnopravno sa mu\u0161karcima koristile ista prava i uticale na kretanja u dru\u0161tvu na svim nivoima\u201c rekao je Jagland.
\n\tOdgovaraju\u0107i na pitanje za\u0161to Nobelova nagrada za mir nije dodeljena nekom od lidera revolucija u Egiptu, Tunisu ili Libiji, za borbu protiv totalitarnih re\u017eima, predsednik Nobelovog komiteta je nazvao te doga\u0111aje \u201earapskim prole\u0107em\u201c i dodao kako te revolucije jo\u0161 nisu zavr\u0161ene, a jo\u0161 uvek se i ne vidi demokratija u tim zemljama. \u201eMi smo ipak delimi\u010dno nagradili \u201earapsko prole\u0107e\u201c – primetio je on imaju\u0107i u vidu dodelu nagrade Jemenki Tavakul Karman koja se aktivno bori za ljudska prava. \u201eMe\u0111utim , tu nagradu smo dodelili u kontekstu borbe za prava \u017eena\u201c, objasnio je on.<\/p>\n

\t\u010celi\u010dna ledi<\/strong><\/p>\n

\n\t\"\"<\/p>\n

\n

\tElen D\u017eonson-Serlif (1938.) postala je prva \u017eena predsednik Liberije 2005. Zbog strogog karaktera novinari je \u010desto porede sa \u201e\u010deli\u010dnom ledi\u201c, Maragaretom Ta\u010der. Njenoj inauguraciji prisustvovale su dr\u017eavni sekretar SAD Kondoliza Rajs i tada\u0161nja prva dama Amerike Lora Bu\u0161.
\n\tLiberijska predsednica je diplomirala na Harvardu, posle \u010dega je radila kao pomo\u0107nik ministra finansija u kabinetu tada\u0161njeg predsednika Liberije Viljema Ri\u010darda Tolberta. Opozicija je optu\u017eivala da je na toj funkciji proneverila 3 miliona dolara. Godine 1980. Tolbert je svrgnut u dr\u017eavnom udaru, a budu\u0107a nobelovka za mir postala je ministarka finansija u vladi novog predsednika Samuela Doua. Na toj funkciji je ostala punih pet godina (do 1985.), a posle toga je bila osu\u0111ena na deset godina robije zbog javne kritike vojnog re\u017eima Samuela Doua. Me\u0111utim, ubrzo je bila oslobo\u0111ena i proterana u Keniju. Budu\u0107a predsednica se vratila u svoju zemlju 1997, sad u svojstvu eksperta za ekonomiju Svetske banke i Citibank. Te godine budu\u0107a liberijska \u201e\u010deli\u010dna ledi\u201c prvi put u\u010destvuje kao kandidatkinja na predsedni\u010dkim izborima dobiv\u0161i samo 10 % glasova, nakon \u010dega je intenzivirala svoju dru\u0161tvenu aktivnost stav\u0161i na \u010delo liberijske Partije jedinstva. Na predsedni\u010dkim izborima 2005. pobe\u0111uje tek u drugom krugu svog glavnog suparnika, poznatog fudbalera D\u017eord\u017ea Vea (koji je igrao u FK \u201eMilanu\u201c i \u201e\u010celziju\u201c) i postaje prva \u017eena predsednica Liberije u istoriji.
\n\tJedna od njenih prvih mera posle stupanja na du\u017enost \u0161efa dr\u017eave bila je otpu\u0161tanje svih \u010dinovnika Ministarstva finansija u okviru borbe protiv korupcije, koja je ozna\u010dena za jednog od glavnih uzroka gra\u0111anskog rata u Liberiji koji je trajao punih 14 godina s manjim prekidima.<\/p>\n

\tPeva\u010dica na ribljoj pijaci<\/strong><\/p>\n

\n\t\"\"<\/p>\n

\n

\tLejmi Gbovi – liberijska gra\u0111anska aktivistkinja u\u010destovovala je u radu organizacija koje su se borile za za\u0161titu ljudskih prava i sloboda zala\u017eu\u0107i se za zna\u010dajniju ulogu \u017eena u dru\u0161tvenom \u017eivotu u zemljama Zapadne Afrike. Ro\u0111ena je u centralnoj Liberiji, a u 17. godini bila je prinu\u0111ena da zbog gra\u0111anskog rata be\u017ei u drugi kraj zemlje. Za vreme tog rata, po sopstvenom priznanju, shvatila je da \u201eako su u miru mogu\u0107e promene, onda ih svojom snagom mogu izvr\u0161iti jedino majke.\u201c Ona sama, pak, ima \u0161estoro dece.
\n\tGodine 2002. Gbovi je organizovala masovni pokret liberijskih \u017eena za mir. Prve akcije aktivistkinje su sprovele na ribljim pijacama gde su pevale i molile se za mir. U tom pokretu su u\u010destvale i hri\u0161\u0107anke i muslimanke. \u201eU pro\u0161losti smo \u0107utale. Ali posle toga, kad su nas ubijali, zara\u017eavali bolestima, uni\u0161tavali na\u0161u decu i porodicu, uvidele smo da je budu\u0107nost u kategori\u010dkom NE ratu i DA miru. Ne\u0107emo mirovati dok god se mir ne vrati\u201c, isticalo se na skupovima pripadnika pokreta \u017eena.
\n\tGbovi je uspelo da organizuje susret tada\u0161njeg predsednika Liberije \u010carlsa Tejlora s aktivistkinjama pokreta koje su ga ubedile da u\u010destvuje u mirnim pregovorima odr\u017eanim u Gani. Gbovi i njene aktivistikinje su se tako\u0111e uputile u Ganu kako bi istrajale u \u0107utljivoj akciji protesta isred predsedni\u010dke rezidencije sa ciljem da izvr\u0161e dru\u0161tveni pritisak na u\u010desnike gra\u0111anskog rata kako bi odmah bio prekinut i potpisan mirovni ugovor. Aktivistkinje su bile obu\u010dene u bele fudbalske dresove koji su simbolizovali stremljenje ka miru. Tako je aktivnost pokreta na \u010dijem je \u010delu bila Gbovi doprinela okon\u010danju drugog liberijskog gra\u0111anskog rata i dolasku na vlast Eden D\u017eonson \u2013 Serlif.<\/p>\n

\tNovinarka bez granica<\/strong><\/p>\n

\n\t\"\"<\/p>\n

\n

\tTavakul Karman – jemenska za\u0161titnica prava gra\u0111ana je 2005. osnovala pokret \u201e\u017dene \u2013 novinarke bez granica\u201c. Pokret se zalagao za prava \u010doveka, a \u201eposebno za slobodu re\u010di, misli i izra\u017eavanja\u201c. Karmen se \u010desto suo\u010davala sa opasnostima zbog svog anga\u017eovanja na za\u0161titi ljudskih prava i sloboda, a posebno za prava \u017eena. Broj prete\u0107ih telefonskih uznemirenja se naglo pove\u0107ao nakon \u0161to je Karman odbila da se povinuje naredbi ministarstva informacija da odustane od sede\u0107eg \u0161trajka na trgu Slobode u Sani, glavnom gradu Jemena.
\n\tNakon \u0161to su se po\u010detkom ove godine u Jemenu razbuktali protesti protiv vlasti, Karman je organizivala studentske auto-trke u Sani \u010diji u\u010desnici su istupali protiv politike aktuelnog re\u017eima predsednika Saleha i njegove vlade.
\n\tTokom protesta Karman je bila uhap\u0161ena, ali je ubrzo oslobo\u0111ena na intervencije mu\u017ea. Odmah po izlasku iz zatvora Karman je nastavila da u\u010destvuje u akcijama protesta i uskoro je bila ponovo uhap\u0161ena.
\n\tIna\u010de, do ove godine Nobelovu nagradu za mir dobile su samo dve \u017eene – Majka Tereza 1979. i osniva\u010d me\u0111unarodnog pokreta za zabranu protivpe\u0161adijskih mina D\u017eodi Vilijams – za 1979. godinu.<\/p>\n

Autor:<\/strong> Branko Rako\u010devi\u0107
\nDatum:<\/strong> 07, 10, 2011.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

OSLO: Nobelov komitet u Oslu odlu\u010dio je da nagradu za mir za 2011. godinu ravnopravno podele tri \u017eene iz zemalja tre\u0107eg sveta, istaknuti borci za demokratiju i prava \u017eena: predsednica Liberije Elen D\u017eonson \u2013 Serlif, (Ellen Johnson Sirleaf), njena saradnica i gra\u0111anska aktivistkinja iz te zemlje Lejmi Gbovi i jemenska za\u0161titnica ljudskih prava i sloboda Tavakul Karman. Karman je ve\u0107 posvetila svoju nagradu \u201earapskom prole\u0107u\u201c i svima koji se na ulicama bore za slobodu.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-20072","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-nekategorizovano"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/20072","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=20072"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/20072\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=20072"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=20072"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=20072"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}