{"id":19956,"date":"2012-10-01T00:00:00","date_gmt":"2012-09-30T22:00:00","guid":{"rendered":"http:\/\/localhost\/ravnica\/2012\/10\/01\/vremeplov-rodjen-dragisa-vasic\/"},"modified":"2012-10-01T00:00:00","modified_gmt":"2012-09-30T22:00:00","slug":"vremeplov-rodjen-dragisa-vasic","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/?p=19956","title":{"rendered":"Vremeplov: Ro\u0111en Dragi\u0161a Vasi\u0107"},"content":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 1885. godine ro\u0111en je Dragi\u0161a Vasi\u0107, srpski knji\u017eevnik i politi\u010dar, \u010dlan Srpske kraljevske akademije. Bavio se advokaturom, da bi se docnije potpuno posvetio knji\u017eevnosti.<\/strong><\/p>\n

<\/p>\n

\n\tTokom Drugog svetskog rata nalazio se u naju\u017eem vrhu Ravnogorskog pokreta Dra\u017ee Mihailovi\u0107a. Nestao je u vreme kona\u010dnog rasapa ostataka pora\u017eenih Mihailovi\u0107evih jedinica maja\/juna 1945. negde u okolini Banja Luke. Dela: „Karakter i mentalitet jednog pokolenja“, „Dva meseca u jugoslovenskom Sibiru“, „Utuljena kandila“, „Crvene magle“, „Devetsto tre\u0107a“, „Utisci iz Rusije“.<\/p>\n

\n\tDanas je utorak, 2. oktobar, 276. dan 2012. godine. Do kraja godine ima 90 dana.<\/strong><\/p>\n

\t1187. – Arapski vojskovo\u0111a i egipatski sultan Saladin preoteo je Jerusalim od hri\u0161\u0107ana, \u0161to je 1189. izazvalo Tre\u0107i krsta\u0161ki rat.<\/p>\n

\t1452. – Ro\u0111en je engleski kralj Ri\u010dard III, koji je vladao od 1483. do 1485, kad je poginuo u bici kod Bosvorta u borbi s trupama Henrija VII, osniva\u010da dinastije Tjudor. Ri\u010dardovom pogibijom okon\u010dan je „Rat dveju ru\u017ea“ – nazvan tako jer je dinastija Lankaster, s kojom je Henri VII bio u srodstvu, imala u grbu crvenu, a dinastija Jork belu ru\u017eu.<\/p>\n

\t1608. – Holandski opti\u010dar Hans Liper\u0161ej prikazao je u Hagu prvi upotrebljiv teleskop.<\/p>\n

\t1810. – Oko 30.000 Turaka krenulo je u Prvom srpskom ustanku iz Bosne da ugu\u0161i ustanak, koriste\u0107i prore\u0111enost srpske vojske na Drini, \u010dija se glavnina borila na drugom kraju Srbije kod Varvarina, Deligrada i Sokobanje. Turci su 12 dana topovima tukli Loznicu, ali je nisu osvojili. Nakon \u0161to je s dodatnim snagama stigao vo\u0111a ustanka Kara\u0111or\u0111e Turci su potu\u010deni i proterani iz Srbije.<\/p>\n

\t1836. – Engleski prirodnjak \u010carls Darvin doplovio je na brodu „Bigl“ u Englesku, posle petogodi\u0161njih istra\u017eivanja \u017eivog sveta u Ju\u017enoj Americi i na ostrvima u ju\u017enom Pacifiku, koja su odlu\u010duju\u0107e doprinela razvoju njegove teorije o evoluciji, odnosno o poreklu vrsta.<\/p>\n

\t1847. – Ro\u0111en je nema\u010dki dr\u017eavnik i feldmar\u0161al Paul fon Hindenburg, u Prvom svetskom ratu na\u010delnik \u0161taba nema\u010dke Vrhovne komande, a od 1925. do smrti 1934. predsednik Nema\u010dke. Istog dana kad je umro, vo\u0111a nacista kancelar Adolf Hitler preuzeo je apsolutnu vlast, \u0161to je bio definitivni kraj Vajmarske republike, uspostavljene posle nema\u010dkog poraza u Prvom svetskom ratu.<\/p>\n

\t1851. – Ro\u0111en je francuski mar\u0161al Ferdinand Fo\u0161, koji je u Prvom svetskom ratu komandovao klju\u010dnim bitkama protiv Nemaca na Zapadnom frontu. U njegovom komandnom vagonu u Kompijenju kod Pariza Nema\u010dka je 11. novembra 1918. potpisala kapitulaciju, \u010dime je zavr\u0161en rat.<\/p>\n

\t1852. – Ro\u0111en je \u0161kotski hemi\u010dar Vilijam Remzi, dobitnik Nobelove nagrade za hemiju 1904. koji je otkrio gasove helijum, argon, kripton, radon, neon i ksenon. Dokazao je da se helijum stvara prilikom radioaktivnog raspadanja radijuma.<\/p>\n

\t1869. – Ro\u0111en je indijski nacionalni vo\u0111a Mohandas Karam\u010dand Gandi, nazvan Mahatma (velika du\u0161a), predvodnik borbe za oslobo\u0111enje Indije od britanske kolonijalne vlasti, otac moderne Indije. Zavr\u0161io je prava u Engleskoj 1891. od 1893. do 1914. predvodio je u Ju\u017enoj Africi tamo\u0161nje Induse, a od 1919. pokret za nezavisnost Indije. Gandijeva taktika, koju je usvojio Indijski Nacionalni Kongres, partija koja je predvodila borbu za nezavisnost, ve\u0107inom je podrazumevala pasivan otpor. Sam Gandi \u017eiveo je izrazito asketski, i njegovi \u0161trajkovi gla\u0111u pokazali su se kao metod pred kojim je britanska uprava bila nemo\u0107na. Stekao je ogroman ugled ne samo u Indiji. Pola godine posle sticanja nezavisnosti Indije, u Nju Delhiju ga je u januaru 1948. ubio jedan hindu fanatik iz sekte „Hindu Mahasabha“.<\/p>\n

\t1870. – Stanovni\u0161tvo Papske dr\u017eave (zvani\u010dno „Patrimonium Sancti Petri“) plebiscitom je odlu\u010dilo da se ujedini sa Italijom, a prestonica ujedinjene Italije je postao Rim (do tada sredi\u0161te papske dr\u017eave) umesto Firence. Papska dr\u017eava obnovljena je tek Lateranskim sporazumom izme\u0111u Pija XI i Musolinija 1929.<\/p>\n

\t1904. – Ro\u0111en je engleski pisac Grejem Grin, suptilan analiti\u010dar psiholo\u0161kih dilema savremenog \u010doveka. Dela: romani „Brajtonska stena“, „Mo\u0107 i slava“, „Su\u0161tina stvari“, „Kraj ljubavi“, „Gubave du\u0161e“, „Komedija\u0161i“, „Monsinjor Kihot“, „Doktor Fi\u0161er iz \u017deneve“, „Ministarstvo straha“, „Tre\u0107i \u010dovek“, memoari „Neka vrsta \u017eivota“, „Na\u010dini bekstva“, drame, eseji, putopisi.<\/p>\n

\t1904. – Ro\u0111en je indijski dr\u017eavnik Lal Bahadur \u0160astri, predsednik vlade Indije od 1964. do iznenadne smrti u januaru 1966. tokom posete Sovjetskom Savezu.<\/p>\n

\t1924. – Dru\u0161tvo naroda usvojilo je \u017denevski protokol za mirno re\u0161avanje me\u0111unarodnih sporova.<\/p>\n

\t1935. – Italija je napala Etiopiju (Abisiniju). Drevno afri\u010dko carstvo pokoreno je kori\u0161\u0107enjem najmodernijih nedozvoljenih sredstava poput bojnih otrova. Etiopija je tada spojena sa italijanskim kolonijama Somalijom i Eritrejom i obrazovana je Italijanska Isto\u010dna Afrika. Etiopski car (negus) Haile Selasije oslobodio je, uz pomo\u0107 Britanaca svoju zemlju ve\u0107 1941.<\/p>\n

\t1944. – Nemci su ugu\u0161ili ustanak u Var\u0161avi, koji je u Drugom svetskom ratu podigla Otad\u017ebinska armija, lojalna emigrantskoj vladi u Londonu, a pridru\u017eili su mu se i var\u0161avski odredi prosovjetske Narodne armije. Kad je ustanak zapo\u010deo 1. avgusta 1944. Crvena armija i Prva poljska armija, formirana u Sovjetskom Savezu, ulazile su u var\u0161avsko predgra\u0111e Pragu, ali nisu pre\u0161le reku Vislu. Vi\u0161e od 200.000 civila i 25.000 ustanika poginulo je tokom borbi, a odmazda nad pre\u017eivelima bila je posebno brutalna.<\/p>\n

\t1949. – Umro je srpski kompozitor i etnomuzikolog Kosta Manojlovi\u0107, profesor i prvi rektor Muzi\u010dke akademije u Beogradu. U beogradskoj Bogosloviji predava\u010d mu je bio Mokranjac, \u0161kolovanje je nastavio u Moskvi i Minhenu, a okon\u010dao u Oksfordu. Zabele\u017eio je mno\u0161tvo narodnih pesama. Napisao je „Spomenicu Stevanu Mokranjcu“ i etnomuzikolo\u0161ke studije „Muzi\u010dke karakteristike na\u0161eg juga“, „Muzi\u010dko delo na\u0161eg sela“, „Narodne melodije u isto\u010dnoj Srbiji“. Dela: ciklusi horova „\u017dalne pesme“, „Pesme zemlje Ra\u0161ke“, „Pesme zemlje Skenderbegove“, solo pesme, obrade narodnih pesama.<\/p>\n

\t1958. – Francuska kolonija Gvineja stekla je nezavisnost. Do tada ona je bila sastavni deo Francuske Zapadne Afrike.<\/p>\n

\t1973. – Umro je finski trka\u010d Pavo Nurmi, koji je na dugim stazama osvojio devet zlatnih medalja na Olimpijskim igrama 1920, 1924. i 1928. Svetske rekorde je obarao 29 puta.<\/p>\n

\t1990. – Prekinut je saobra\u0107aj putni\u010dkih vozova iz Beograda i Zagreba ka Splitu, \u0160ibeniku i Zadru i izme\u0111u Biha\u0107a i Splita, po\u0161to su prugu blokirali Srbi u Kninskoj krajini kako bi spre\u010dili ulazak policije Hrvatske u Knin i sukobe koji su iz toga dalje mogli da se izrode.<\/p>\n

\t1990. – Na aerodromu u kineskom gradu Guangd\u017eou poginulo je 127 ljudi po\u0161to je oteti kineski avion udario u dva aviona koja su stajala na aerodromskoj pisti.<\/p>\n

\t1996. – Biv\u0161i bugarski predsednik vlade Andrej Lukanov usmr\u0107en je vatrenim oru\u017ejem ispred svoje ku\u0107e u Sofiji.<\/p>\n

\t1998. – \u017dan Pol Akajesu, biv\u0161i major armije Ruande optu\u017een za genocid i zlo\u010dine protiv \u010dove\u010dnosti, osu\u0111en je u Hagu na tri do\u017eivotne robije.<\/p>\n

\t2000. – Voza\u010di kamiona i taksija \u0161irom Srbije po\u010deli su blokadu puteva i mostova, zahtevaju\u0107i da predsednik SRJ Slobodan Milo\u0161evi\u0107 prizna izborni poraz i odstupi sa vlasti.<\/p>\n

\t2006. – Uspe\u0161no se spustila na zemlju prva kosmi\u010dka turistkinja Amerikanka iranskog porekla Anu\u0161a Ansari. Uprkos manjih problema prvih dana leta, ona je uspe\u0161no i u potpunosti izvela sve nau\u010dne eksperimente tokom boravka na Me\u0111unarodnoj kosmi\u010dkoj stanici. Ro\u0111ena u Teheranu 1967. emigrirala je u SAD 1984. Turizam u svemiru ko\u0161tao ju je 20 miliona dolara.<\/p>\n

\t2007. – U po\u017earu na moskovskom Fakultetu za dr\u017eavni i korporativni menad\u017ement, poginulo je 9 a povre\u0111eno je 51 lice, od \u010dega 18 te\u0161ko. Me\u0111u poginulima i povre\u0111enima ve\u0107ina su bili studenti i profesori tog fakulteta. U po\u017earu je potpuno izgoreo \u010detvrti, poslednji, sprat i deo tre\u0107eg, zgrada je imala drveni krov, \u010dime se obja\u0161njava brzo \u0161irenje plamena.<\/p>\n

\n\tIzvor: RTV\/Tanjug<\/a><\/p>\n

Autor:<\/strong> Redakcija
\nDatum:<\/strong> 01, 10, 2012.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 1885. godine ro\u0111en je Dragi\u0161a Vasi\u0107, srpski knji\u017eevnik i politi\u010dar, \u010dlan Srpske kraljevske akademije. Bavio se advokaturom, da bi se docnije potpuno posvetio knji\u017eevnosti.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-19956","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-nekategorizovano"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/19956","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=19956"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/19956\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=19956"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=19956"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=19956"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}