{"id":19256,"date":"2012-09-02T00:00:00","date_gmt":"2012-09-01T22:00:00","guid":{"rendered":"http:\/\/localhost\/ravnica\/2012\/09\/02\/vremeplov-kralj-aleksandar-i-proglasio-novi-ustav\/"},"modified":"2012-09-02T00:00:00","modified_gmt":"2012-09-01T22:00:00","slug":"vremeplov-kralj-aleksandar-i-proglasio-novi-ustav","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/?p=19256","title":{"rendered":"Vremeplov: Kralj Aleksandar I proglasio novi Ustav"},"content":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 1931. godine Kralj Jugoslavije Aleksandar I Kara\u0111or\u0111evi\u0107 proglasio je novi Ustav kojim je ozakonjena \u010dvr\u0161\u0107a vlast Krune.<\/strong><\/p>\n

<\/p>\n

\n\tTaj ustav su komunisti i drugi neprijatelji Kraljevine Jugoslavije prozvali – Oktroisani ustav. Ustanovljena je dvodomna Skup\u0161tina, uvo\u0111enjem gornjeg doma – Senata. Ovaj ustav ostao je na snazi do okupacije Kraljevine Jugoslavije aprila 1941.<\/p>\n

\n\tDanas je ponedeljak, 3. septembar, 247. dan 2012. Do kraja godine ima 119 dana.<\/strong><\/p>\n

\t1189. – Ri\u010dard I Plantagenet, poznat kao „Lavlje srce“ krunisan je za kralja Engleske.<\/p>\n

\t1658. – Umro je engleski dr\u017eavnik i vojskovo\u0111a Oliver Kromvel, vo\u0111a engleske bur\u017eoaske revolucije. Njegova vojska porazila je kraljevsku armiju 1644. kod Marston Mura i 1645. kod Nezbija i zarobila kralja \u010carlsa I Stjuarta, koji je osu\u0111en na smrt i pogubljen 1649. Odbiv\u0161i titulu kralja, 1653. postao je lord protektor Engleske, \u0160kotske i Irske. Dve godine posle njegove smrti monarhija je obnovljena. Period republike smatra se tamnim dobom pro\u0161losti Engleske.<\/p>\n

\t1759. – Iz Portugala je po\u010delo proterivanje rimokatoli\u010dkog mona\u0161kog reda jezuita (Societas Iesu).<\/p>\n

\t1783. – Velika Britanija, SAD, Francuska i \u0160panija potpisale su Pariski mir, \u010dime je zavr\u0161en Ameri\u010dki rat za nezavisnost.<\/p>\n

\t1791. – Francuska skup\u0161tina usvojila je ustav kojim je uspostavljena ustavna monarhija, koja se pokazala kao kratkotrajna.<\/p>\n

\t1806. – Srbi su na Deligradu, na ulazu u \u0110uniski tesnac izme\u0111u Ra\u017enja i Aleksinca, pod komandom vo\u0111e Prvog srpskog ustanka Kara\u0111or\u0111a, odbili napad broj\u010dano nadmo\u0107nih turskih snaga i odbacili ih ka Ni\u0161u. Istog dana vojvoda Stanoje Glava\u0161 je oslobodio Prokuplje.<\/p>\n

\t1821. – Umro je rumelijski valija i beogradski vezir Mara\u0161li Ali pa\u0161a, koji je sara\u0111ivao sa Srbima u postizanju sporazuma o prekidu neprijateljstava. Krajem 1815. s knjazom Milo\u0161em Obrenovi\u0107em sklopio je sporazum koji je Srbima obezbedio ograni\u010denu samoupravu, \u0161to je Milo\u0161 iskoristio da je dalje postupno pro\u0161iruje.<\/p>\n

\t1826. – Nikolaj I krunisan je za cara Rusije.<\/p>\n

\t1866. – U \u017denevi je po\u010deo prvi kongres Prve internacionale.<\/p>\n

\t1877. – Umro je francuski dr\u017eavnik i istori\u010dar Luj Adolf Tjer, osniva\u010d i prvi predsednik Tre\u0107e republike od 1871. do 1873. Kao \u0161ef versajske vlade 1871. u krvi je ugu\u0161io Parisku komunu. Dela: „Istorija Francuske revolucije“, „Istorija konzulstva i carstva“.<\/p>\n

\t1883. – Umro je ruski pisac Ivan Sergejevi\u010d Turgenjev, jedan od najzna\u010dajnijih predstavnika ruskog realizma. Prvi je ruski pisac \u010dije su dela prodrla na Zapad gde je \u010ditan s divljenjem i za \u017eivota je u\u017eivao znatno ve\u0107i ugled u francuskim nego u ruskim knji\u017eevnim krugovima. Zanimao ga je tip „suvi\u0161nog \u010doveka“, plemi\u0107a-intelektualca i tip „nihiliste“, gra\u0111anskog intelektualca, sukobljenog s konzervativizmom plemi\u0107ke kulture. Predskazivao je revolucionarnu epohu u Rusiji. Dela: romani „O\u010devi i deca“, „Plemi\u0107ko gnezdo“, „Rudin“, „Dim“, „Novina“, „Uo\u010di novih dana“, pripovetke „Prole\u0107ne vode“, „Asja“, „Lov\u010devi zapisi“, drama „Mesec dana na selu“.<\/p>\n

\t1900. – Ro\u0111en je finski dr\u017eavnik Urho Kekonen, predsednik Finske od 1956. do 1982, najistaknutiji finski politi\u010dar posle Drugog svetskog rata.<\/p>\n

\t1910. – Ro\u0111en je Moris Papon, jedini francuski funkcioner koji je osu\u0111en zbog u\u010destvovanja u progonima Jevreja. Papon je 1942. izabran za generalnog sekretara oblasti \u017dirond, zadu\u017een za Slu\u017ebu za jevrejska pitanja. Od 1958. \u0161ef je pariske policije. Tokom rata u Al\u017eiru ugu\u0161io je demonstracije u Parizu 1961. kada su poginule desetine Al\u017eiraca. Postao je poslanik 1968. na listi De Golove partije, a ministar bud\u017eeta 1978. Osu\u0111en je 1998. na 10 godina. Tvrdio je da ni\u0161ta nije znao o holokaustu i da je pomagao Pokret otpora. Prebegao je u \u0160vajcarsku ali ga je tamo\u0161nja policija izru\u010dila Francuskoj. Zbog slabog zdravlja 2002. je oslobo\u0111en.<\/p>\n

\t1921. – Ro\u0111en je re\u017eiser i scenarista \u017divorad \u017dika Mitrovi\u0107. Pripadao je generaciji sineasta koja je neposredno nakon Drugog svetskog rata postavila temelje profesionalno organizovane filmske produkcije u Srbiji. Filmovi: „E\u0161alon dr M“, „Kapetan Le\u0161i“, „Mar\u0161 na Drinu“, „U\u017ei\u010dka republika“, „Mis Ston“, „Signali nad gradom“, „Solunski atentatori“, „Nevesinjska pu\u0161ka“, „Savamala“, „Timo\u010dka buna“.<\/p>\n

\t1939. – Dva dana posle nema\u010dkog napada na Poljsku, Velika Britanija i Francuska su objavile rat Nema\u010dkoj. Bio je to po\u010detak Drugog svetskog rata.<\/p>\n

\t1939. – Na kru\u017enoj stazi oko Kalemegdana u Beogradu je odr\u017eano veliko me\u0111unarodno automobilsko nadmetanje za „Veliku nagradu Beograda“. Pobednik je bio italijanski trka\u010d Tacio Nuvolari, koji je nastupao za Auto-Union, drugoplasirani je bio Manfred fon Brauhi\u010d (Mercedes). Kao \u010detvrti stigao je srpski trka\u010d Bo\u0161ko Milenkovi\u0107, koji je vozio automobil tipa Bugati.<\/p>\n

\t1943. – Iskrcavanjem na Siciliju Osme britanske armije pod komandom feldmar\u0161ala Bernarda Montgomerija, po\u010deo je napad savezni\u010dkih trupa na Italiju u Drugom svetskom ratu.<\/p>\n

\t1948. – Umro je \u010de\u0161ki dr\u017eavnik Eduard Bene\u0161, predsednik \u010cehoslova\u010dke od 1935. do 1938. i od 1946. do 1948. Bio je vo\u0111a Narodne stranke i najbli\u017ei saradnik prvog predsednika \u010cehoslova\u010dke Toma\u0161a Masarika. U Prvom svetskom ratu radio je na stvaranju slobodne \u010cehoslova\u010dke i Male Antante (savez s Jugoslavijom i Rumunijom). Od osnivanja \u010cehoslova\u010dke 1918. do 1936. bio je \u0161ef diplomatije, a posle Minhenskog sporazuma 1938, kojim je Zapad predao \u010cehoslova\u010dku na milost i nemilost nacisti\u010dkoj Nema\u010dkoj, dao je ostavku i oti\u0161ao u izbegli\u0161tvo u London, gde je tokom Drugog svetskog rata predvodio izbegli\u010dku vladu. Posle rata ponovo je postao \u0161ef dr\u017eave, ali je dao ostavku 1948. kad su komunisti prigrabili svu vlast i ubrzo je umro.<\/p>\n

\t1953. – Stupila je na snagu Evropska konvencija o ljudskim pravima.<\/p>\n

\t1962. – Umro je ameri\u010dki pisac Edvard Estlin Kamings, pesnik sna\u017enog lirskog dara u \u010dijoj su poeziji dominirale teme ljubavi i smrti. Dela: zbirke stihova „XLI pesma“, „Je 5“, „Viva“, „Tom“, „V20“, „1×1“, „Sedamdeset i jedna pesma“.<\/p>\n

\t1969. – Umro je vijetnamski dr\u017eavnik Ho \u0160i Min, predsednik Demokratske Republike Vijetnam (Severni Vijetnam) od progla\u0161enja 1945. i vo\u0111a borbe protiv japanske armije, francuskih kolonijalnih trupa i ameri\u010dke invazione vojske. Od 1917. radio je u Francuskoj, gde je 1920. postao \u010dlan Komunisti\u010dke partije Francuske, a 1930. je osnovao Komunisti\u010dku partiju Vijetnama. U vreme Drugog svetskog rata, kad je Japan okupirao Vijetnam, stvorio je jak oslobodila\u010dki pokret, jezgro budu\u0107e armije, koja je nanela odlu\u010duju\u0107e poraze Francuzima i potom Amerikancima, zahvaljuju\u0107i \u010demu su Severni i Ju\u017eni Vijetnam ujedinjeni 1976.<\/p>\n

\t1971. – Sovjetski Savez, SAD, Velika Britanija i Francuska potpisale su sporazum o statusu grada Berlina.<\/p>\n

\t1976. – Ameri\u010dki vasionski brod bez ljudske posade „Viking 2“ spustio se na Mars i po\u010deo da \u0161alje fotografije sa te planete.<\/p>\n

\t1991. – Umro je ameri\u010dki filmski re\u017eiser italijanskog porekla Frenk Kapra, autor sjajnih komedija sa satiri\u010dnom notom. Napisao je memoare „Ime iznad naslova“. Filmovi: „Donovanova afera“, „Mlada generacija“, „Zabranjeno“, „Ameri\u010dka ludost“, „Gorak \u010daj generala Jena“, „Dogodilo se jedne no\u0107i“ (Oskar), „Gospodin Dids ide u grad“ (Oskar), „Izgubljeni horizonti“, „Upoznajte D\u017eona Doa“, „Arsenik i stare \u010dipke“, „Ne mo\u017eete to poneti sa sobom“ (Oskar), „Ovo je divan \u017eivot“, „Dr\u017eava Unije“, „D\u017eep pun \u010duda“.<\/p>\n

\t1992. – Sa teritorije pod kontrolom muslimana (Bo\u0161njaka) i Hrvata, u centralnoj Bosni, raketom je oboren italijanski transportni avion u kojem su poginula sva \u010detiri \u010dlana posade. Incident je na Zapadu skromno medijski propra\u0107en i nije vo\u0111ena ozbiljnija istraga, po\u0161to je bilo jasno da ni na koji na\u010din ne mogu biti optu\u017eene snage Srba u BiH.<\/p>\n

\t1996. – SAD su izvele jedan od najja\u010dih vojnih napada na Irak od okon\u010danja Zalivskog rata 1991, ispaliv\u0161i 27 krstare\u0107ih projektila na ciljeve na jugu te zemlje, sa obrazlo\u017eenjem da je to kazna zbog pomo\u0107i armije Sadama Huseina jednoj od kurdskih frakcija u „zoni bezbednosti“ koju su UN proglasile na severu Iraka.<\/p>\n

\t1997. – U vijetnamskom putni\u010dkom avionu „Tupoljev 134“, koji se sru\u0161io u blizini aerodroma u glavnom gradu Kambod\u017ee Pnom Penu, poginulo je 65 ljudi, uglavnom stranaca.<\/p>\n

\t1999. – Na grani\u010dnom prelazu \u0110eneral Jankovi\u0107 izme\u0111u Srbije (SRJ) i Makedonije UNMIK je otvorio carinski punkt, ignori\u0161u\u0107i pri tom zakone Srbije i SRJ.<\/p>\n

\t2000. – Papa Jovan Pavle II beatifikovao je papu Pija IX \u010diji je pontifikat trajao od 1846. do 1878. uprkos o\u0161trim prigovorima jevrejskih i liberalnih intelektualaca \u0161irom sveta, po\u0161to se Pije IX smatra ultrakonzervativcem. Beatifikacija je pripremna faza za kanonizaciju.<\/p>\n

\t2002. – Vrhovni sud Izraela odlu\u010dio je da izraelske vlasti mogu da proteruju rodbinu palestinskih terorista ukoliko doka\u017eu da su pretnja bezbednosti Izraela.<\/p>\n

\t2007. – Britanska vojska napustila je Basru, najva\u017eniji centar naftne industrije u Iraku. Britanci su ranije ve\u0107 napustili tri ju\u017ene provincije Iraka, predaju\u0107i kontrolu doma\u0107im snagama. Povla\u010denje je posledica \u010destih napada u kojima je stradao veliki broj britanskih vojnika.<\/p>\n

\n\tIzvor: RTV\/Tanjug<\/a><\/p>\n

Autor:<\/strong> Redakcija
\nDatum:<\/strong> 02, 09, 2012.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 1931. godine Kralj Jugoslavije Aleksandar I Kara\u0111or\u0111evi\u0107 proglasio je novi Ustav kojim je ozakonjena \u010dvr\u0161\u0107a vlast Krune.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-19256","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-nekategorizovano"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/19256","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=19256"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/19256\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=19256"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=19256"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=19256"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}