{"id":19239,"date":"2012-09-01T00:00:00","date_gmt":"2012-08-31T22:00:00","guid":{"rendered":"http:\/\/localhost\/ravnica\/2012\/09\/01\/vremeplov-kapitulacija-japana-i-kraj-drugog-svetskog-rata\/"},"modified":"2012-09-01T00:00:00","modified_gmt":"2012-08-31T22:00:00","slug":"vremeplov-kapitulacija-japana-i-kraj-drugog-svetskog-rata","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/?p=19239","title":{"rendered":"Vremeplov: Kapitulacija Japana i kraj Drugog svetskog rata"},"content":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan1945. godine na palubi ameri\u010dkog ratnog broda „Misuri“ u Tokijskom zalivu, predstavnici japanske Vrhovne komande potpisali su bezuslovnu kapitulaciju, \u010dime je okon\u010dan Drugi svetski rat, koji je u Evropi zavr\u0161en 9. maja 1945. kapitulacijom Nema\u010dke.<\/strong><\/p>\n

<\/p>\n

\n\tTokio je bio prinu\u0111en da kapitulira posle niza poraza, ulaska Sovjetskog Saveza u rat, zatim – vojno nepotrebnog – uni\u0161tenja gradova Hiro\u0161ime i Nagasakija ameri\u010dkim atomskim bombama i iskrcavanja ameri\u010dkih trupa u Tokijski zaliv. Japan je tada izgubio sve kolonije i s manjim izuzecima sveden je u granice nacionalne teritorije i prakti\u010dno se na\u0161ao pod okupacijom SAD.<\/p>\n

\n\t\u00a0<\/p>\n

\n\tDanas je nedelja, 2. septembar, 246. dan 2012. Do kraja godine ima 120 dana.<\/strong><\/p>\n

\t31. p.n.e – U pomorskoj bici u Jonskom moru kod gradi\u0107a Akcijum u severozapadnom delu Gr\u010dke, Rimljani su porazili zdru\u017eenu flotu rimskog vojskovo\u0111e Marka Antonija i njegove supruge, egipatske kraljice Kleopatre VII, zahvaljuju\u0107i \u010demu su 30. pre nove ere pokorili Egipat. Bilo je to poslednje zna\u010dajno pro\u0161irenje rimske dr\u017eave, po\u0161to je Egipat do VII veka bio u sastavu Rima (odnosno docnije Vizantije).<\/p>\n

\t1666 – U Londonu je izbio katastrofalni po\u017ear i vatrena stihija je za pet dana gotovo uni\u0161tila grad, uklju\u010duju\u0107i 97 crkava me\u0111u kojima i katedralu Svetog Pavla.<\/p>\n

\t1807 – Britanska mornarica bombardovala je Kopenhagen kako bi spre\u010dila francuskog cara Napoleona I da protiv Britanaca upotrebi dansku flotu.<\/p>\n

\t1838 – Ro\u0111ena je havajska kraljica Liliuokalani, poslednji suveren Havaja od 1891. do 1893, pre nego \u0161to su ta pacifi\u010dka ostrva 1898. pripojena SAD sa statusom kolonije. Godine 1959. Havaji su postali pedeseta savezna dr\u017eava SAD.<\/p>\n

\t1866 – Na Kritu je izbila pobuna protiv Turaka i progla\u0161eno je prisajedinjenje tog gr\u010dkog sredozemnog ostrva zemlji matici. Krit je kona\u010dno prisajedinjen Gr\u010dkoj tek 1913. posle Balkanskih ratova. Od 1898. ostrvo je imalo zna\u010dajnu autonomiju pod suverenitetom sultana.<\/p>\n

\t1872 – U Hagu je po\u010deo Peti kongres Prve internacionale na kojem je odlu\u010deno da Generalni savet bude preme\u0161ten iz Evrope u SAD, jer je njegov opstanak u Londonu – posle pada Pariske komune 1871. i reakcije u evropskim zemljama, postao nemogu\u0107. Kongres u Filadelfiji 1876. odlu\u010dio je da raspusti Generalni savet i obustavi delatnost Internacionale.<\/p>\n

\t1878 – Ro\u0111en je Milan Nedi\u0107, general, predsednik vlade Srbije u Drugom svetskom ratu, pod okupacijom. U me\u0111uratnom periodu nalazio se na mestu na\u010delnika General\u0161taba i ministra vojske i mornarice, a u vreme invazije Nema\u010dke komandovao je Tre\u0107om grupom armija. Njegova uloga se razli\u010dito tuma\u010di u istoriografiji. Od teze da je bio izdajnik u slu\u017ebi okupatora, do teze da je u pitanju tragi\u010dna figura – \u010dovek koji je svesno \u017ertvovao ugled preuzev\u0161i funkciju \u0161efa vlade u okupiranoj zemlji kako bi, koliko je to mogu\u0107e, ubla\u017eio tragediju srpskog naroda. Nesumnjivo je da su organi njegove vlade u najte\u017eim uslovima zbrinuli one koji su umakli od hrvatskih usta\u0161kih zlo\u010dina u „Nezavisnoj Dr\u017eavi Hrvatskoj“, kao i sa drugih okupiranih teritorija, ukupno vi\u0161e stotina hiljada ljudi (samo sa „NDH“ oko 500.000 odraslih i 86.000 dece). U\u010destvovao je u oslobodila\u010dkim ratovima koje je vodila Srbija 1912-1918 i iz njih je iza\u0161ao kao veoma ugledan. Prema zvani\u010dnoj verziji, izvr\u0161io je samoubistvo tokom istra\u017enog postupka 1946. Dela: „Srpska vojska i solunska ofanziva“, „Srpska vojska na albanskoj golgoti“, „Kralj Aleksandar I ujedinitelj“.<\/p>\n

\t1901 – Ro\u0111en je ma\u0111arski pisac Zoltan \u010cuka, koji je najve\u0107i deo stvarala\u0161tva posvetio prevo\u0111enju na ma\u0111arski dela pisaca srpskog jezika, od Njego\u0161a do savremenih – vi\u0161e od sto knjiga. Dela: „Istorija knji\u017eevnosti jugoslovenskih naroda“, „Zvezdana pra\u0161ina“ (antologija lirike na srpskom jeziku), zbirke poezije „Putevi“, „Ognjeno zvono“, „Moje dve domovine“.<\/p>\n

\t1910 – Ro\u0111en je srpski pisac Skender Kulenovi\u0107, \u010dlan Srpske akademije nauka i umetnosti, autor potresne poeme „Stojanka majka Kne\u017eepoljka“. Bio je pripadnik Partizanskog pokreta. Posle Drugog svetskog rata nalazio se na mestu direktora Drame sarajevskog pozori\u0161ta i potom urednika beogradske izdava\u010dke ku\u0107e „Prosveta“. U knji\u017eevnosti se javio 1927. vencem od pet soneta „Ocvale primule“. Ostala dela: roman „Ponornica“, poeme „\u0160eva“, „Zbor dervi\u0161a“, drama „Svjetlo na drugom spratu“, komedije „\u0110elidba“, „Ve\u010dera“.<\/p>\n

\t1910 – Umro je francuski slikar samouk Anri Ruso, zvani „Carinik“, rodona\u010delnik naivnog slikarstva. Pa\u017enju likovnih kriti\u010dara skrenuo je jednostavno\u0161\u0107u slikarske strukture i specifi\u010dnom ose\u0107ajno\u0161\u0107u. Presudno je uticao na stvaranje \u0161kola „naivnih slikara“ u zemljama Evrope i Amerike. Dela: „Svadba“, „\u0160etnja“, „San“, „Zavodnica zmije“, „Usnula ciganka“.<\/p>\n

\t1922 – Umro je australijski pisac Henri Ar\u010dibald Larsen, poznat kao Henri Ar\u010dibald Loson. \u017diveo je i radio kao mornar. Pisao je uglavnom na socijalne teme. Dela: „Kratke pri\u010de u prozi i stihu“, „Zemlja iz koje sam do\u0161ao“, „Deca pra\u0161ume“, „Kad sam bio kralj i druge pri\u010de“, „Zvezda Australije“.<\/p>\n

\t1930 – Avionom „Znak pitanja“ francuski piloti Diedon Kost i Moris Belont okon\u010dali su prvi neprekidni let izme\u0111u Evrope i SAD.<\/p>\n

\t1937 – Umro je francuski istori\u010dar i pedagog Pjer de Kuberten, obnovitelj Olimpijskih igara po ugledu na sportska takmi\u010denja u staroj Gr\u010dkoj. Zahvaljuju\u0107i njemu, u Atini su 1896. odr\u017eane prve moderne Olimpijske igre. Sahranjen je u \u017denevi, ali je njegovo srce, prema testamentarnoj \u017eelji, sahranjeno u Olimpiji, prestonici anti\u010dkih Olimpijskih igara.<\/p>\n

\t1945 – Progla\u0161ena je Demokratska Republika Vijetnam s predsednikom Ho \u0160i Minom. Vijetnam je tada bio kao kolonija u sastavu Francuske Indokine (Vijetnam, Kambod\u017ea i Laos).<\/p>\n

\t1973 – Umro je engleski pisac D\u017eon Ronald Ruel Tolkin, profesor anglosaksonskog (staroengleskog) i engleskog jezika i knji\u017eevnosti na Oksfordskom univerzitetu. U trilogiji „Gospodar prstenova“ stvorio je vlastiti mitski svet (i jezik), slu\u017ee\u0107i se prozom u kojoj se ose\u0107aju ritmovi nordijskih saga i stare anglosaksonske poezije, sa sredi\u0161njom temom sukoba dobra i zla. Istom imaginarnom svetu pripadaju i romani „Hobit“ i „Silmarion“. Ostala dela: kriti\u010dke studije „Beovulf: \u010dudovi\u0161ta i kriti\u010dari“, „Bajke, kriti\u010dka studija“, „\u010coser kao filolog“.<\/p>\n

\t1990 – Iz Bagdada je otputovalo oko 700 dr\u017eavljana zapadnih zemalja, me\u0111u kojima mno\u0161tvo \u017eena i dece, koje je Irak – prema tuma\u010denjima Zapada – dr\u017eao kao taoce pre izbijanja Zalivskog rata. Istog dana saudijski ministar odbrane je izjavio da njegova zemlja – koja je u Zalivskom ratu bila glavna baza armije SAD i njenih saveznika u ratu protiv Iraka – ne mo\u017ee biti upotrebljena za napade na Irak.<\/p>\n

\t1996 – Vlada Filipina potpisala je mirovni ugovor s muslimanskim pobunjenicima, posle 24-godi\u0161njeg gra\u0111anskog rata na ju\u017enom ostrvu Mindanao, tokom kojeg je poginulo 125.000 ljudi.<\/p>\n

\t1998 – \u0160vajcarski avion pao je u Atlantski okean u blizini kanadske provincije Nova \u0160kotska, \u0161to nije pre\u017eiveo niko od 229 putnika i \u010dlanova posade.<\/p>\n

\t1999 – Kina je zvani\u010dno saop\u0161tila da \u0107e oru\u017eanom silom spre\u010diti eventualni poku\u0161aj Tajvana da formalno proglasi nezavisnost tog kineskog ostrva. Tajvan je postao poseban entitet kada je na njega 1949. posle pobede komunisti\u010dke revolucije u Kini, izbegao ostatak nacionalisti\u010dkih (antikomunisti\u010dkih) boraca sa \u010cang Kaj \u0160ekom na \u010delu.<\/p>\n

\t2007 – Umrla je Milica Jovanovi\u0107 prvakinja Baleta Narodnog pozori\u0161ta u Beogradu. Bila je direktor Baleta Narodnog pozori\u0161ta i istori\u010dar baleta. Bavila se baletskom kritikom i publicistikom. Po zavr\u0161etku baletske \u0161kole, u Narodno pozori\u0161te dolazi 1950. Igrala je Odetu u „Labudovom jezeru“, zvezdu Danicu u „Ohridskoj legendi“, Mirtu u „\u017dizeli“, Jelu u „\u0110avolu sa sela“. Od 1961. je pedagog-repetitor, a bavila se i koreografijhom. Usavr\u0161avala se u Parizu i Londonu. Na studijama u Moskvi je od 1966. gde je na dr\u017eavnom Institutu pozori\u0161ne umetnosti diplomirala i doktorirala, stekav\u0161i zvanje istori\u010dara baleta. Objavila je vi\u0161e knjiga. Dela: „Balet Narodnog pozori\u0161ta u Beogradu“, „Balet: od igre do scenske umetnosti“, „Trideset godina baletske \u0161kole Lujo Davi\u010do“.<\/p>\n

\t2007 – Nacionalna Vatrogasna slu\u017eba Gr\u010dke saop\u0161tila je da su uga\u0161eni glavni po\u017eari koji su danima besneli na jugu Gr\u010dke. Vatra je uni\u0161tila oko 190.000 hektara \u0161uma i obradive zemlje, pri \u010demu je ukupan broj \u017ertava 65. Procenjena \u0161teta je do 4 milijarde evra a oko 4.000 ljudi ostalo je bez svojih ku\u0107a.<\/p>\n

\n\tIzvor: RTV\/Tanjug<\/a><\/p>\n

Autor:<\/strong> Redakcija
\nDatum:<\/strong> 01, 09, 2012.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan1945. godine na palubi ameri\u010dkog ratnog broda „Misuri“ u Tokijskom zalivu, predstavnici japanske Vrhovne komande potpisali su bezuslovnu kapitulaciju, \u010dime je okon\u010dan Drugi svetski rat, koji je u Evropi zavr\u0161en 9. maja 1945. kapitulacijom Nema\u010dke.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-19239","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-nekategorizovano"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/19239","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=19239"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/19239\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=19239"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=19239"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=19239"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}