{"id":18593,"date":"2012-07-31T00:00:00","date_gmt":"2012-07-30T22:00:00","guid":{"rendered":"http:\/\/localhost\/ravnica\/2012\/07\/31\/vremeplov-rodjen-zoran-djindjic\/"},"modified":"2012-07-31T00:00:00","modified_gmt":"2012-07-30T22:00:00","slug":"vremeplov-rodjen-zoran-djindjic","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/?p=18593","title":{"rendered":"Vremeplov: Ro\u0111en Zoran \u0110in\u0111i\u0107"},"content":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 1952. godine ro\u0111en je Zoran \u0110in\u0111i\u0107. Gimnaziju je zavr\u0161io u Beogradu. Diplomirao je filozofiju 1974. u Beogradu a 1979. doktorirao je na Univerzitetu u Konstancu u Nema\u010dkoj, s tezom „Problemi utemeljenja kriti\u010dke teorije dru\u0161tva“ kod Jirgena Habermasa.<\/strong><\/p>\n

<\/p>\n

\n\t\"\"Hap\u0161en je jo\u0161 kao student navodno zbog organizovanja „ilegalnih aktivnosti u studentskoj organizaciji“. Po\u0161to se Vili Brant, nema\u010dki kancelar, zauzeo za njega, umesto u zatvoru na\u0161ao se u Nema\u010dkoj. Radio je u Institutu za filozofiju i dru\u0161tvenu teoriju, u Beogradu, bio poslanik u tri saziva Narodne skup\u0161tine Srbije kao i tada\u0161nje Savezne skup\u0161tine SRJ, i kao profesor na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Jedan je inicijatora 1989. (sa jo\u0161 12 intelektualaca) obnove Demokratske stranke a na Skup\u0161tini Stranke 1990. jedan je od osniva\u010da. Januara 1994. postaje predsednik Demokratske stranke. Izvesno vreme 1997. gradona\u010delnik je Beograda. Bio je arhitekta petooktobarskih promena u Srbiji 2000. Od 25. januara 2001. do tragi\u010dne smrti u atentatu 12. marta 2003. predsednik je vlade Srbije. Dobitnik je nagrade „Bambi“, kao i nagrade fondacije „Polak“, za doprinos razvoju demokratije. Bio je plodan autor, na polju filozofije, ali i politi\u010dke publicistike. Prevodio je Diltaja, Kropotkina, Huserla… Dela: „Subjektivnost i nasilje“, „Jesen dijalektike“, „Jugoslavija kao nedovr\u0161ena dr\u017eava“, „Srbija ni na istoku ni na zapadu“.<\/p>\n

\tDanas je sreda, 1. avgust, 214. dan 2012. godine. Do kraja godine ima 152 dana.<\/strong><\/p>\n

\t10. p.n.e. – Ro\u0111en je rimski car i istori\u010dar Klaudije Tiberije Druz, koji je tokom vladavine od 41. uspeo da stabilizuje prilike u rimskoj dr\u017eavi. Godine 43. osvojio je Britaniju (osim severne tre\u0107ine ostrva koja nikada nije pala pod Rim). Rimska istoriografija zapamtila ga je kao vladara koji zaslu\u017euje svako po\u0161tovanje. Bio je to u\u010den i mudar \u010dovek koji je svesrdno pomagao ljude koji se bave raznim vidovima stvarala\u0161tva a i sam se bavio pisanjem. Umro je 54.- otrovan pe\u010durkama koje mu je podmetnula \u010detvrta supruga Julija Agripina Mla\u0111a kako bi otvorila prostor da na \u010delo dr\u017eave dovede sina iz prethodnog braka – budu\u0107eg cara Nerona.<\/p>\n

\t1714. – Umrla je engleska kraljica Ana, poslednji monarh iz dinastije Stjuart, tokom \u010dije su vladavine 1707. kona\u010dno ujedinjene Engleska i \u0160kotska, pod jednom krunom.<\/p>\n

\t1779. – Ro\u0111en je ameri\u010dki pravnik i pisac Frensis Skot Ki, autor teksta ameri\u010dke himne „Zastava posuta zvezdama“.<\/p>\n

\t1798. – U pomorskoj bici kod Abukira blizu Aleksandrije britanska flota admirala Horacija Nelsona je uni\u0161tila francusku flotu admirala Fransoa Pola Brijesa d'Egalijea. Bitka je samo u\u010dvrstila vlast Britanije na morima, \u0161to je i ranije bila nesumnjiva \u010dinjenica.<\/p>\n

\t1810. – Ro\u0111en je italijanski dr\u017eavnik grof Kamilo Benso Kavur, zaslu\u017ean za oslobo\u0111enje Italije od Austrije i njeno ujedinjenje pod Savojskom dinastijom. U savezu s francuskim carem Napoleonom III Bonapartom, 1859. je ratovao protiv Austrije koja je kao pora\u017eena izgubila Lombardiju. Istovremeno je pomagao italijanske rodoljube u srednjoj Italiji i akciju \u0110uzepea Garibaldija u ju\u017enoj Italiji, \u010dime je doprineo da se ti delovi zemlje pripoje novoformiranoj italijanskoj kraljevini.<\/p>\n

\t1819. – Ro\u0111en je ameri\u010dki pisac Herman Melvil, autor romana „Mobi Dik“, o\u0161trouman kriti\u010dar ameri\u010dkog dru\u0161tva, pri \u010demu je majstorski koristio simbole i alegorije. Ostala dela: „Tajpi“, „Omu“, „Bili Bad“.<\/p>\n

\t1834. – Ropstvo je zabranjeno u celoj Britanskoj imperiji, na osnovu \u010dega je u britanskim kolonijama oslobo\u0111eno vi\u0161e od 770.000 robova, najvi\u0161e u takozvanoj Zapadnoj Indiji (Karibi).<\/p>\n

\t1860. – Umro je crnogorski knez Danilo Petrovi\u0107, kojeg je dan ranije u Kotoru metkom iz pi\u0161tolja te\u0161ko ranio crnogorski emigrant Todor Kadi\u0107. Bio je prvi svetovni vladar Crne Gore, a za naslednika ga je testamentom odredio Petar II Petrovi\u0107 Njego\u0161. U boju na Grahovu maja 1858. izvojevao je pobedu. Godine 1860. postigao je razgrani\u010denje s Turskom uz podr\u0161ku Francuske. Tokom njegove vladavine od 1852, Crna Gora postaje nasledna kne\u017eevina. Svesrdno je pomagao ustanke Srba u Hercegovini protiv Turaka.<\/p>\n

\t1864. – Sve\u010danim aktom kneza Mihaila Obrenovi\u0107a osnovano je Srpsko u\u010deno dru\u0161tvo, prete\u010da Srpske kraljevske akademije, a njegov prvi predsednik bio je Jovan Gavrilovi\u0107.<\/p>\n

\t1894. – Japan je objavio rat Kini zbog spora dveju zemalja oko Koreje.<\/p>\n

\t1910. – Ro\u0111en je pozori\u0161ni i filmski re\u017eiser, scenograf i glumac Bojan Stupica. Njegova re\u017eija odlikovala se izrazitom kreativno\u0161\u0107u. Radio je u vi\u0161e na\u0161ih pozori\u0161ta, najdu\u017ee u Beogradu (Jugoslovensko dramsko pozori\u0161te, Atelje 212, Narodno pozori\u0161te) i znatno je doprineo razvitku pozori\u0161ne umetnosti kod nas. Re\u017eija: pozori\u0161ni komadi – „Dundo Maroje“, „Leda“, „U agoniji“, „Aretej“, „Kavkaski krug kredom“, „Ribarske sva\u0111e“, „Krvave svadbe“, „Opera za tri gro\u0161a“, „Idiot“, „Poseta stare dame“, „Sveta Ivana“, „Glorija“, „Madam San-\u017den“, „Dantonova smrt“, „Jaje“, „Bogojavljenska no\u0107“, „Bra\u0107a Karamazovi“, filmovi: „Jara gospoda“, „U mre\u017ei“.<\/p>\n

\t1914. – Nema\u010dka je u Prvom svetskom ratu, posle austrougarskog napada na Srbiju, objavila rat Rusiji, Francuska je proglasila op\u0161tu mobilizaciju, Nema\u010dka je potpisala savez s Turskom, a Italija je proklamovala neutralnost, istupiv\u0161i iz pakta Centralnih sila.<\/p>\n

\t1936. – Ro\u0111en je Iv Sen Loran, jedna od najistaknutijih li\u010dnosti sveta mode. Imao je samo 21 godinu kada je izabran, nakon smrti Kristijana Diora 1957. za njegovog naslednika, \u0161to je bila posledica prethodne uspe\u0161ne saradnje. Po\u010detkom 60-tih 20 veka osniva sopstvenu ku\u0107u visoke mode. Loran je bio prvi dizajner koji je, 1966. plasirao nov koncept luksuzne \u017eenske konfekcije („Leva obala“) namenjene \u0161irem tr\u017ei\u0161tu.<\/p>\n

\t1944. – Stanovnici Var\u0161ave su u Drugom svetskom ratu otpo\u010deli ustanak protiv nema\u010dkih okupacionih snaga. Var\u0161avski ustanak trajao je dva meseca i ugu\u0161en je po cenu stravi\u010dnih \u017ertava poljskih ustanika i civilnog stanovni\u0161tva.<\/p>\n

\t1955. – Umro je srpski pisac Stanislav Vinaver, jedan od najzna\u010dajnijih i najraznovrsnijih stvaralaca u novijoj srpskoj literaturi. Studirao je matematiku i muziku u Parizu, a izme\u0111u dva svetska rata je radio kao novinar. U Prvom svetskom ratu je u\u010destvovao kao dobrovoljac u Srpskoj vojsci, okupaciju zemlje u Drugom svetskom ratu je proveo u nema\u010dkom zarobljeni\u0161tvu, kao rezervni oficir Kraljevine Jugoslavije. Od 1945. radio je u Beogradu kao profesionalni pisac i prevodilac, jedno vreme i u agenciji Tanjug. Nemiran, radoznao, dinami\u010dan duh, muzi\u010dki obdaren, bio je jedan od protagonista moderne srpske knji\u017eevnosti posle Prvog svetskog rata, istra\u017eiva\u010d i kreator slobodnijeg pesni\u010dkog izraza i knji\u017eevnog jezika. Dela: zbirke pesama „Mje\u0107a“, „Varo\u0161 zlih vol\u0161ebnika“, „\u010cuvari sveta“, „Evropska no\u0107“, „Pantologija novije srpske pelengirike“, „Najnovija pantologija srpske i jugoslovenske pelengirike“, proza „Pri\u010de koje su izgubile ravnote\u017eu“, „Godine poni\u017eenja i borbe, \u017eivot u nema\u010dkim 'oflazima'“, „Ratni drugovi“, „\u0160abac i njegove tradicije“, eseji „Go\u010d gori, jedna jugoslovenska simfonija“, „\u017divi okviri“, „Jezik na\u0161 nasu\u0161ni“, „Nadgramatika“, „Zanosi i prkosi Laze Kosti\u0107a“, „Mom\u010dilo Nastasijevi\u0107“, „Gromobran svemira“, „Nema\u010dka u vrenju“.<\/p>\n

\t1958. – Jordanski Kralj Husein raspustio je federaciju Iraka i Jordana.<\/p>\n

\t1966. – Posle vojnog udara u Nigeriji vlast je preuzeo general Jakubu Govon.<\/p>\n

\t1973. – Umro je nema\u010dki dr\u017eavnik Valter Ulbriht, koji je pred nacistima izbegao iz zemlje, ali se posle Drugog svetskog rata vratio i 1950. postao prvi sekretar vladaju\u0107e Jedinstvene radni\u010dke partije Nema\u010dke u novostvorenoj dr\u017eavi Isto\u010dnoj Nema\u010dkoj (Nema\u010dka demokratska republika). Od 1960. do 1971. bio je na \u010delu Dr\u017eavnog saveta Isto\u010dne Nema\u010dke.<\/p>\n

\t1975. – Sovjetski Savez i zapadne zemlje su na konferenciji u Helsinkiju o evropskoj bezbednosti i saradnji potpisali zavr\u0161ni akt o ljudskim pravima.<\/p>\n

\t1994. – Predsednik Nema\u010dke Roman Hercog izrazio je \u017ealjenje zbog svega \u0161to je Nema\u010dka u\u010dinila Poljskoj tokom Drugog svetskog rata.<\/p>\n

\t1997. – Umro je ruski klavirista Svjatoslav Teofilovi\u010d Rihter, jedan od najzna\u010dajnijih pijanista 20. veka. Originalno je tuma\u010dio kompozicije razli\u010ditih epoha, interpretiraju\u0107i ih savr\u0161enom tehnikom, \u0161to je odu\u0161evljavalo koncertnu publiku \u0161irom sveta.<\/p>\n

\t2000. – Islamski teroristi u Ka\u0161miru – koji se bore za pripajanje te severne indijske provincije Pakistanu – u sedam napada masakrirali su najmanje 100 ljudi, mahom hinduisti\u010dkih hodo\u010dasnika i radnika.<\/p>\n

\t2004. – U seriji sinhronizovanih bomba\u0161kih napada na \u0161est hri\u0161\u0107anskih crkava u Bagdadu i Mosulu poginulo je najmanje 15 osoba, a preko 60 je ranjeno.<\/p>\n

\t2004. – U po\u017earu u jednom supermarketu u predgra\u0111u Asunsiona, glavnog grada Paragvaja, \u017eivot je izgubilo 409 osoba, dok je 454 povre\u0111eno.<\/p>\n

\t2005. – Umro je saudijski kralj Fahd, a za novog kralja progla\u0161en je njegov mla\u0111i polubrat, princ Abdulah.<\/p>\n

\t2009. – U saobra\u0107ajnoj nesre\u0107i kod Lapova poginula je Borka Vu\u010di\u0107 jedna od najbli\u017eih saradnica negda\u0161njeg predsednika Srbije i SRJ Slobodana Milo\u0161evi\u0107a. Va\u017eila je za uspe\u0161nog finansijskog stru\u010dnjaka i u me\u0111unarodnim okvirima.<\/p>\n

\n\tIzvor: RTV\/Tanjug<\/a><\/p>\n

Autor:<\/strong> Redakcija
\nDatum:<\/strong> 31, 07, 2012.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 1952. godine ro\u0111en je Zoran \u0110in\u0111i\u0107. Gimnaziju je zavr\u0161io u Beogradu. Diplomirao je filozofiju 1974. u Beogradu a 1979. doktorirao je na Univerzitetu u Konstancu u Nema\u010dkoj, s tezom „Problemi utemeljenja kriti\u010dke teorije dru\u0161tva“ kod Jirgena Habermasa.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-18593","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-nekategorizovano"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/18593","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=18593"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/18593\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=18593"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=18593"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=18593"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}