{"id":18561,"date":"2012-07-30T00:00:00","date_gmt":"2012-07-29T22:00:00","guid":{"rendered":"http:\/\/localhost\/ravnica\/2012\/07\/30\/vremeplov-poginuo-sandor-petefi\/"},"modified":"2012-07-30T00:00:00","modified_gmt":"2012-07-29T22:00:00","slug":"vremeplov-poginuo-sandor-petefi","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/?p=18561","title":{"rendered":"Vremeplov: Poginuo \u0160andor Petefi"},"content":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 1849. godine u bici kod \u0160ege\u0161vara poginuo je ma\u0111arski pisac i revolucionar srpskog porekla, major ma\u0111arske revolucionarne vojske \u0160andor Petefi.<\/strong><\/p>\n

<\/p>\n

\n\t\"\"Ro\u0111en je 1823. kao Aleksandar Petrovi\u0107, od oca Srbina i majke Slovakinje. Sa 15 godina postao je vojnik, a u revoluciji koja je izbila 1848. bio je jedan od njenih junaka. Prve pesme napisao je kao gimnazijalac i ubrzo je postao najomiljeniji i naj\u010ditaniji ma\u0111arski pesnik. Pisao je i novele, romane i drame. Simbol je ma\u0111arskog romantizma. Dela: roman „Krvnikovo u\u017ee“, poezija „Izabrane pesme“, „Petefijeve pesme“, „Apostol“, „Vitez Jano\u0161“.<\/p>\n

\tDanas je utorak, 31. jul, 213. dan 2012. Do kraja godine ima 153 dana.<\/strong><\/p>\n

\t1489. – \u0160panski moreplovac italijanskog porekla Kristifor Kolumbo otkrio je na tre\u0107em putovanju u Novi svet ostrvo koje je nazvao Trinidad.<\/p>\n

\t1556. – Umro je Ignasio de Lojola, osniva\u010d jezuitskog reda (Societas Iesu) 1534. U mladosti je \u017eiveo aktivnim i raspusnim \u017eivotom, bio je profesionalni vojnik i \u017eiveo je stilom \u017eivota kakav ta profesija naj\u010de\u0161\u0107e podrazumeva. Kao \u0161panski oficir ranjen je u borbi, posle \u010dega je preduzeo hodo\u010da\u0161\u0107e u Palestinu i zapo\u010deo studije teologije u Barseloni i na pariskoj Sorboni, gde je postao magistar teologije. Za „generala“ (stare\u0161inu) jezuitskog reda izabran je 1541. i taj polo\u017eaj zauzimao je do smrti. Izradio je ustav jezuitskog reda i priru\u010dnik pod nazivom „Duhovne ve\u017ebe za vladavinu nad samim sobom“. Izgradio je mona\u0161ki red, kao i \u010ditav duhovni sistem koji je imao veliku ulogu u istoriji, u intelektualnim katoli\u010dkim krugovima ga ima i danas.<\/p>\n

\t1684. – U borbi protiv Turaka poginuo je Vuk Mandu\u0161i\u0107, uz Stojana Jankovi\u0107a i Iliju Smiljani\u0107a najomiljeniji junak usko\u010dke epske poezije.<\/p>\n

\t1789. – Ruske i austrijske trupe, pod komandom vojskovo\u0111e Aleksandra Suvorova i vojvode od Koburga, pobedile su tursku vojsku kod Fok\u0161anija u dana\u0161njoj Rumuniji.<\/p>\n

\t1886. – Umro je ma\u0111arski kompozitor, pijanista i dirigent Franc List, muzi\u010dar romanti\u010darskog opredeljenja i predvodnik nove muzi\u010dke \u0161kole, pijanisti\u010dki virtuoz koji je izgradio modernu klavirsku tehniku i znatno uticao na razvoj evropske muzike. Stvorio je simfonijsku poemu i novu koncepciju sonate i koncerta. Dela: klavirske kompozicije „Godine hodo\u010da\u0161\u0107a“, „Ljubavni snovi“, „Sonata h-mol“, simfonije „Faust“, „Dante“, simfonijske pesme „Prelidi“, „Mazepa“, „Taso“, „20 ma\u0111arskih rapsodija“, niz klavirskih koncerata, oratorijuma, misa, solo pesama. Napisao je mno\u0161tvo studija i eseja i biografiju Frederika \u0160opena.<\/p>\n

\t1912. – Ro\u0111en je ameri\u010dki ekonomista Milton Fridman, dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju 1976, za\u010detnik „\u010dika\u0161ke \u0161kole“ u ekonomiji („Pogon o novcu“). Stvorio je novu kvantitativnu teoriju novca i smatrao je da je \u010dvrsta monetarna politika osnova stabilne ekonomske politike. Dela: „Studija o kvantitativnoj teoriji novca“, „Program za monetarnu stabilnost“, „Monetarna istorija SAD 1867-1960“, „Inflacija: uzroci i posledice“, „Dolari i deficiti“, „Optimalna koli\u010dina novca“, „Kontrarevolucija u monetarnoj politici“.<\/p>\n

\t1914. – Vo\u0111u francuskih socijalista \u017dana \u017doresa, koji je svim silama nastojao da spre\u010di Prvi svetski rat, ubio je jedan \u0161ovinisti\u010dki fanatik. Bio je me\u0111u retkim evropskim politi\u010darima koji se dosledno borio za pacifisti\u010dku viziju sveta. U francuskoj skup\u0161tini zalagao se za socijalno zakonodavstvo i antiklerikalne mere. Osnovao je 1904. list „Imanite“ koji i sada izlazi. Dela: „Dokazi“ (o Drajfusovoj aferi), „Socijalisti\u010dke studije“, „Nova armija“, „Socijalisti\u010dka istorija francuske revolucije“.<\/p>\n

\t1919. – U pora\u017eenoj Nema\u010dkoj donet je posle Prvog svetskog rata Vajmarski ustav, kojim je uspostavljena republika i ukinuto carstvo.<\/p>\n

\t1921. – Ro\u0111en je britanski pravnik Piter Benenson, osniva\u010d me\u0111unarodne organizacije za za\u0161titu ljudskih prava – Amnesti interne\u0161nal.<\/p>\n

\t1941. – Rajhsmar\u0161al Herman Gering nalo\u017eio je pismeno u Drugom svetskom ratu \u0161efu policije Rajnhardu Hajdrihu da sa\u010dini nacrt plana „kona\u010dnog re\u0161enja“ – \u0161to je bio eufemisti\u010dki naziv za uni\u0161tenje svih pripadnika jevrejskog naroda na teritorijama koje je kontrolisala nacisti\u010dka Nema\u010dka.<\/p>\n

\t1944. – Kao pilot savezni\u010dkog aviona, na borbenom zadatku, nad Mediteranom, u Drugom svetskom ratu poginuo je francuski pisac Antoan Mari Ro\u017ee de Sent Egziperi, autor „Malog princa“, jednog od najlep\u0161ih de\u010djih romana u svetskoj knji\u017eevnosti. Literata koji je odisao aristokratskim duhom u delima je veli\u010dao moralnu snagu li\u010dne \u017ertve i herojstva. Dela: „Po\u0161ta za Jug“, „Zemlja ljudi“, „Ratni pilot“, „Mali princ“.<\/p>\n

\t1954. – Italijanska ekspedicija koju je predvodio Ardito Desio prva je uspela da osvoji himalajski vrh K-2.<\/p>\n

\t1964. – Ameri\u010dka vasionski brod bez ljudske posade „Rend\u017eer 7“ emitovao je prve snimke tamne strane Meseca.<\/p>\n

\t1971. – Ameri\u010dki astronauti Dejvid Skot i D\u017eejms Irvin, \u010dlanovi misije „Apolo 15“, postali su prvi ljudi koji su se vozili povr\u0161inom Meseca – vi\u0161e od \u0161est \u010dasova proveli su u vo\u017enji elektri\u010dnim lunarnim vozilom.<\/p>\n

\t1974. – Stupio je na snagu sporazum o prekidu vatre izme\u0111u Turske i Gr\u010dke na ostrvu Kipar.<\/p>\n

\t1991. – Predsednici Sovjetskog Saveza i SAD Mihail Gorba\u010dov i D\u017eord\u017e Bu\u0161 potpisali su u Moskvi sporazum o ograni\u010denju nuklearnog oru\u017eja velikog dometa.<\/p>\n

\t1994. – Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija odobrio je upotrebu vojne sile u Haitiju, omogu\u0107iv\u0161i tako intervenciju protiv tamo\u0161njeg vojnog re\u017eima od strane SAD, kao i povratak na vlast izbeglog predsednika \u017dana Bertrana Aristida.<\/p>\n

\t1997. – Umro je biv\u0161i vijetnamski car Bao Daj, poslednji monarh Vijetnama, koji je formalno „vladao“ zemljom pod francuskom kolonijalnom upravom. Posle \u010detiri decenije u izbegli\u0161tvu, umro je u vojnoj bolnici u Parizu.<\/p>\n

\t2002. – Tokom posete Meksiku, papa Jovan Pavle II proglasio je za svetitelja Huana Dijega, seljaka iz 16. veka. Ovo je prvi slu\u010daj u istoriji progla\u0161enja svetim nekog lica sa ameri\u010dkog kontinenta od strane rimokatoli\u010dke crkve.<\/p>\n

\t2008. – Umrla je Zlata Bartl, tvorac jednog od najpoznatijih proizvoda negda\u0161nje Jugoslavije – „Vegete“. U istra\u017eiva\u010dkoj laboratoriji „Podravke“ izumela je krajem 50-ih taj proizvod koji je na\u0161ao svoje mesto na tr\u017ei\u0161tima preko 40 zemalja, postav\u0161i neka vrsta sinonima za dodatak jelima.<\/p>\n

\n\tIzvor: RTV\/Tanjug<\/a><\/p>\n

Autor:<\/strong> Redakcija
\nDatum:<\/strong> 30, 07, 2012.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 1849. godine u bici kod \u0160ege\u0161vara poginuo je ma\u0111arski pisac i revolucionar srpskog porekla, major ma\u0111arske revolucionarne vojske \u0160andor Petefi.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-18561","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-nekategorizovano"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/18561","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=18561"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/18561\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=18561"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=18561"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=18561"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}