{"id":18554,"date":"2012-07-29T00:00:00","date_gmt":"2012-07-28T22:00:00","guid":{"rendered":"http:\/\/localhost\/ravnica\/2012\/07\/29\/vremeplov-rodjen-henri-mur\/"},"modified":"2012-07-29T00:00:00","modified_gmt":"2012-07-28T22:00:00","slug":"vremeplov-rodjen-henri-mur","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/?p=18554","title":{"rendered":"Vremeplov: Ro\u0111en Henri Mur"},"content":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 1898. godine ro\u0111en je engleski vajar Henri Mur, jedan od najve\u0107ih skulptora 20. veka, inostrani \u010dlan Srpske akademije nauka i umetnosti.<\/strong><\/p>\n

<\/p>\n

\n\t\u00a0<\/p>\n

\n\tInspirisao se arhai\u010dnom i primitivnom umetno\u0161\u0107u, naro\u010dito stvarala\u0161tvom stanovnika predkolumbovske Amerike. Pod uticajem \u0161panskog slikara Pabla Pikasa i francuskog vajara rumunskog porekla Konstantina Branku\u0161ija, te\u017eio je sintezi apstraktnih oblika i nadrealisti\u010dkih ideja.<\/p>\n

\n\t\u00a0<\/p>\n

\n\tDanas je ponedeljak, 30. jul, 212. dan 2012. Do kraja godine ima 154 dana.<\/strong><\/p>\n

\t1419. – Upadom Husita u Gradsku ve\u0107nicu u Pragu i izbacivanjem kroz prozor \u010dlanova pra\u0161ke gradske uprave sastavljene od Nemaca, u \u010ce\u0161koj je izbio husitski ustanak. Husiti su bili sledbenici verskog reformatora Jana Husa, neka vrsta \u010de\u0161kih protestanata, ali i borci protiv germanizacije. Odbili su da priznaju nema\u010dkog cara Sigismunda I za \u010de\u0161kog kralja, pa je on u savezu s papom pokrenuo protiv njih „krsta\u0161ki rat“ koji je trajao do 1436. Naneli su trupama nema\u010dkog cara niz poraza, \u010dak su prodrli i duboko u unutra\u0161njost Nema\u010dke kako bi podigli na ustanak i nema\u010dke seljake, ali su na kraju pora\u017eeni, izme\u0111u ostalog, zbog me\u0111usobnih podela i sukoba. Ipak Husitski pokret znatno je oslabio nema\u010dki uticaj u \u010ce\u0161koj, tako da je intenzivnija germanizacija ipak bila oslabljena sve do perioda Tridesetogodi\u0161njeg rata u 17. veku, kada je nema\u010dki uticaj preovladao.<\/p>\n

\t1511. – Ro\u0111en je italijanski slikar, arhitekta i pisac \u0110or\u0111o Vazari, jedan od prvih teoreti\u010dara istorije umetnosti. Radio je na mnogim gra\u0111evinama i naslikao veliki broj fresaka i slika u rimskim i firentinskim crkvama i palatama. Njegove biografije italijanskih umetnika od 13. do 16. veka glavni su izvor za prou\u010davanje italijanske renesansne umetnosti.<\/p>\n

\t1771. – Umro je engleski pisac Tomas Grej, pesnik klasicisti\u010dke \u0161kole, kojeg ljubav prema prirodi, dubina ose\u0107anja i simpatije za obi\u010dnog \u010doveka \u010dine prete\u010dom romantizma. Napisao je malo pesama, ali zauzima visoko mesto u engleskoj literaturi zahvaljuju\u0107i savr\u0161enoj formi stihova, a „Elegija napisana na seoskom groblju“ smatra se jednom od najlep\u0161ih pesama na engleskom jeziku. Njegovu romanti\u010dnu pesmu „Bard“ na srpski jezik prepevao je Jovan Jovanovi\u0107 Zmaj.<\/p>\n

\t1784. – Umro je francuski filozof i pisac Deni Didro. Bio je veoma kriti\u010dan prema svakoj vrsti religioznosti. Nosilac je prosvetiteljske ideje u predrevolucionarnoj Francuskoj, inspirator je i glavni urednik velike francuske „Enciklopedije“, objavljene izme\u0111u 1751. i 1772. u 28 tomova. Kao protivnik klasi\u010dnih autoriteta i tradicionalizma, znatno je uticao na raspolo\u017eenje gra\u0111anstva u borbi protiv starog re\u017eima. U filozofskim raspravama razvijao je materijalisti\u010dko-naturalisti\u010dke ideje, a u esejima i knji\u017eevnim delima zalagao se za novu kulturu zasnovanu na strogom racionalizmu. Dela: „Pismo o slepima na pouku onima koji vide“, „Razgovor Dalambera i Didroa“, „Misli o tuma\u010denju prirode“, „Dalamberov san“, „\u017dak fatalista“, „Ramoov sinovac“, „Saloni“.<\/p>\n

\t1818. – Ro\u0111ena je engleska knji\u017eevnica irskog porekla Emili Bronte, koja se proslavila romanom „Orkanski visovi“.<\/p>\n

\t1863. – Ro\u0111en je ameri\u010dki automobilski magnat Henri Ford, proizvo\u0111a\u010d i konstruktor koji je najvi\u0161e doprineo naglom razvoju automobilizma. Po\u010deo je kao kova\u010d, ali je vremenom uspeo da izgradi \u010ditavu industrijsku imperiju. Prve „benzinske ko\u010dije“ konstruisao je 1896, a od 1899. bavio se proizvodnjom automobila, kasnije i traktora. Prvi je uveo serijsku proizvodnju, kao I povoljno kreditiranje kupaca ustrojeno tako da prose\u010dnom gra\u0111aninu SAD automobili budu dostupni. Godine 1908. stvorio je „model T“, „narodni automobil“ koji je motorizovao SAD. Bio je poznat po neobi\u010dnoj brizi za svoje zaposlene i po podsticanju li\u010dne inicijative. Napisao je se\u0107anja: „Moj \u017eivot i rad“, ali i antisemitsko delo „Me\u0111unarodni Jevrejin“ – kojeg se kasnije odrekao.<\/p>\n

\t1898. – Umro je nema\u010dki dr\u017eavnik Oto fon Bizmark (fon Bizmark-\u0160enhauzen), nazvan „gvozdeni kancelar“, koji je „krvlju i gvo\u017e\u0111em“ ujedinio nema\u010dke dr\u017eave. Postao je 1862. kancelar Pruske, 1864. u savezu sa Austrijom napao je Dansku i osvojio \u0160lezvig, a onda se okrenuo protiv Be\u010da i 1866. porazio Austriju, \u0161to mu je omogu\u0107ilo da s Pruskom ujedini severne nema\u010dke dr\u017eavice u Severnonema\u010dki savez. Isprovocirao je Nema\u010dko-francuski rat i posle pobede nad Francuskom proglasio je po\u010detkom 1871. Nema\u010dku carevinom, a Vilhelma I carem. Suzbijao je separatizam nema\u010dkog rimokatoli\u010dkog juga. Godine 1878. objavio je „Izuzetni zakon“ (Lex specialis), kojim je socijaldemokratiju stavio van zakona, ali je paralelno uveo socijalne reforme. Zbog neslaganja sa novim carem Vilhelmom II, 1890. povukao se sa vlasti, posle 28 godina gotovo neograni\u010dene vladavine.<\/p>\n

\t1912. – Umro je japanski car Mei\u0111i tokom \u010dije vladavine je Japan preobra\u017een u modernu dr\u017eavu. Bio je to po\u010detak velike imperijalne ekspanzije te zemlje. Ipak ogromna privredna i nau\u010dna snaga savremenog Japana najve\u0107im delom je izgra\u0111ena tek posle Drugog svetskog rata.<\/p>\n

\t1930. – Urugvaj je u Montevideu, pobedom u finalu Prvog svetskog fudbalskog prvenstva nad Argentinom sa 4:2, postao prvi svetski \u0161ampion. Prethodno je u utakmici igranoj pod potpuno neregularnim okolnostima u polufinalu sa 6:1 pobedio Kraljevinu Jugoslaviju, sastavljenu samo od igra\u010da iz Beograda po\u0161to su klubovi iz Zagreba, Sarajeva i Subotice odbili da daju fudbalere. Jugoslovenska reprezentacija je povela s 1:0, potom im je poni\u0161ten regularan drugi gol, a onda je sudija priznao Urugvaju izjedna\u010duju\u0107i gol, postignut po\u0161to je jedan policajac ubacio u teren loptu prethodno izba\u010denu u aut.<\/p>\n

\t1945. – Ameri\u010dku krstaricu „Indijanapolis“ potopila je japanska podmornica, usmrtiv\u0161i vi\u0161e od 800 ljudi.<\/p>\n

\t1948. – Pod pritiskom komunista, \u010dija je dominacija postajala sve o\u010diglednija, ma\u0111arski predsednik Zoltan Tildi prinu\u0111en je da podnese ostavku.<\/p>\n

\t1966. – Engleska je pobedom nad Nema\u010dkom rezultatom 4:2 u finalu svetskog fudbalskog prvenstva odigranom na londonskom stadionu „Vembli“ prvi put postala prvak sveta.<\/p>\n

\t1971. – U japanski putni\u010dki „Boing 727“ udario je borbeni avion, izazvav\u0161i smrt 162 ljudi.<\/p>\n

\t1974. – Turska, Gr\u010dka i Velika Britanija potpisale su sporazum o prekidu vatre na Kipru. Do borbenih dejstava je do\u0161lo nakon \u0161to su se turske trupe iskrcale na tom mediteranskom ostrvu 1973. da bi spre\u010dile ujedinjenje Kipra sa Gr\u010dkom, \u0161to je bila te\u017enja ve\u0107ine kiparskih Grka od sticanja nezavisnosti 1960. Do tada to ostrvo je bilo britanska kolonija.<\/p>\n

\t1975. – U Helsinkiju je po\u010dela Konferencija o evropskoj bezbednosti i saradnji koja je okupila dr\u017eavnike 35 zemalja, uklju\u010duju\u0107i lidere Sovjetskog Saveza i SAD. Glavni cilj skupa bilo je osiguranje mira u Evropi.<\/p>\n

\t1980. – Posle 74 godine britansko-francuske kolonijalne uprave, pacifi\u010dki arhipelag Novi Hebridi stekao je nezavisnost pod imenom Republika Vanuatu.<\/p>\n

\t1989. – General Voj\u0107eh Jaruzelski napustio je posle osam godina polo\u017eaj \u0161efa vladaju\u0107e komunisti\u010dke partije, a novi lider poljskih komunista postao je njegov prijatelj i \u0161ti\u0107enik Mje\u010dislav Rakovski.<\/p>\n

\t1990. – \u010clan britanskog parlamenta, konzervativac Ian Gau, blizak saradnik Margaret Ta\u010der, poginuo je u eksploziji bombe koju je u automobil podmetnula Irska republikanska armija.<\/p>\n

\t1993. – Lideri bosanskih muslimana (Bo\u0161njaka) Srba i Hrvata iz Bosne i Hercegovine, postigli su na mirovnim pregovorima u \u017denevi dogovor o „uniji“, prema kojem bi BiH \u010dinile tri etni\u010dke republike. Ni ovaj sporazum nije zaustavio gra\u0111anski rat, najvi\u0161e zbog uplitanja inostranih interesa.<\/p>\n

\t1997. – Dvojica arapskih islamskih terorista – samoubica, usmrtili su u Jerusalimu 18 ljudi.<\/p>\n

\t1999. – Ameri\u010dka vojska zvani\u010dno je okon\u010dala operacije u Panami, posle stogodi\u0161njeg prisustva u toj zemlji Centralne Amerike, koju su SAD i osnovale radi efikasnije kontrole nad Panamskim kanalom. Ranije je Panama bila sastavni deo Kolumbije, ali su SAD izmislile podr\u0161ku tamo\u0161njem „pokretu za samostalnost“ po\u0161to se vlada Kolumbije nije slo\u017eila s predlozima SAD vezanim za status Panamskog kanala.<\/p>\n

\t2003. – Poslednja „buba“ si\u0161la je sa proizvodne trake u Meksiku – „folksvagen“ broj 21.529.464, koliko ih je za 68 godina proizvedeno u Nema\u010dkoj i drugim zemljama, \u010dime je okon\u010dana istorija najdu\u017ee proizvo\u0111enog automobila. Proizvodnja „foksvagena“ bila je ideja nema\u010dkog nacisti\u010dkog lidera Adolfa Hitlera, s ciljem da se proizvede automobil dostupan svakom Nemcu. Izgled karoserije popularne „bube“ delo je Ferdinanda Por\u0161ea.<\/p>\n

\t2004. – U eksploziji gasovoda u belgijskoj industrijskoj zoni Gislengijen, 30 kilometara jugozapadno od Brisela, poginulo je 14 ljudi.<\/p>\n

\t2005. – Potpredsednik Sudana, biv\u0161i lider pobunjenika D\u017eon Garang, poginuo je u udesu helikoptera u ju\u017enom delu zemlje.<\/p>\n

\t2006. – Najmanje 60 ljudi, me\u0111u kojima su 37 bila deca, je poginulo prilikom izraelskog bombardovanja ju\u017enolibanskog sela Kana.<\/p>\n

\t2007. – Umro je \u0161vedski re\u017eiser Ingmar Bergman, jedan od najve\u0107ih umetnika svetske kinematografije. Iza Bergmana je ostalo 54 filma, 126 pozori\u0161nih predstava i 39 radio drama, brojni scenariji, knjige. U teatru je ostavio dubok trag interpretiraju\u0107i skandinavske i ruske klasike ali i savremenu dramsku literaturu. Od 1963. bio je direktor Kraljevskog dramskog teatra \u0160vedske. Prvi film je snimio 1946. a internacionalnu slavu mu je doneo film „Osmesi letnje no\u0107i“ koji je na Festivalu u Kanu dobio nagradu kao najbolja komedija. Naredne godine u Kanu sa „Sedmim pe\u010datom“ osvojio je specijalnu nagradu \u017eirija. Dodeljena mu je nagrada za \u017eivotno delo Ameri\u010dke filmske akademije i tri Oskara za najbolje strane filmove („Devi\u010danski izvor“, „Kroz tamno staklo“ i „Fani I Aleksandar“). Ostali dela: „Divlje jagode“, „Ti\u0161ina“, „Perone“, „\u0160apat i krikovi“, „Jesenja sonata“.<\/p>\n

\t2007. – Britanska vojska je okon\u010dala 38 godina dugu vanrednu operaciju u Severnoj Irskoj, po\u0161to je prethodno ukinuta direktna uprava Londona i formirana je redovna civilna uprava. Re\u010d je o najdu\u017eoj operaciji u istoriji oru\u017eanih snaga Velike Britanije zapo\u010detoj 1969. U Severnoj Irskoj je i dalje ostalo oko 5.000 redovnih britanskih vojnika ali je kompletna bezbednost u tom delu Ujedinjenog Kraljevstva prepu\u0161tena lokalnoj policiji. Od po\u010detka izbijanja sukoba izme\u0111u katolika i protestanata 1969. u Severnoj Irskoj je slu\u017ebovalo preko 300.000 britanskih vojnika, pri \u010demu su poginula 763 vojnika i oko 3.500 civila.<\/p>\n

\t2007. – Umro je Mikelan\u0111elo Antonioni, italijanski filmski re\u017eiser. Proslavio se filmovima „Uve\u0107anje“ i „Avantura“. Antonioni „pesnik s kamerom“ ostavio je za sobom 25 filmova. Radio je kao scenarista za Roberta Roselinija, Federika Felinija i Marsela Karnea, da bi prvi put stao iza kamere 1942, snimaju\u0107i dokumentarne filmove („Ljudi sa reke Po“). Prvi dugometra\u017eni film – „Hronika jedne ljubavi“ snimio je 1950. Njegov film „Avantura“ je progla\u0161en remek delom i smatra se jednim od deset najboljih ostvarenja u istoriji kinematografije. Oskara za \u017eivotno delo dobio je 1995. Ostala dela: „No\u0107“, „Pomra\u010denje“, „Crvena pustinja“, „Kota Zabriski“, „Profesija: reporter“, „Orao je imao dve glave“, „Iznad oblaka“ (sa Vimom Vendersom) omnibus „Eros“ (sa Vong Kar Vajem i Stivenom Soderbergom).<\/p>\n

\n\tIzvor: RTV\/Tanjug<\/a><\/p>\n

Autor:<\/strong> Redakcija
\nDatum:<\/strong> 29, 07, 2012.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 1898. godine ro\u0111en je engleski vajar Henri Mur, jedan od najve\u0107ih skulptora 20. veka, inostrani \u010dlan Srpske akademije nauka i umetnosti.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-18554","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-nekategorizovano"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/18554","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=18554"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/18554\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=18554"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=18554"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=18554"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}