{"id":18526,"date":"2012-07-28T00:00:00","date_gmt":"2012-07-27T22:00:00","guid":{"rendered":"http:\/\/localhost\/ravnica\/2012\/07\/28\/vremeplov-pocela-austrougarska-okupacija-bosne-i-hercegovine\/"},"modified":"2012-07-28T00:00:00","modified_gmt":"2012-07-27T22:00:00","slug":"vremeplov-pocela-austrougarska-okupacija-bosne-i-hercegovine","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/?p=18526","title":{"rendered":"Vremeplov: Po\u010dela austrougarska okupacija Bosne i Hercegovine"},"content":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 1878. godine po\u010dela je austrougarska okupacija Bosne i Hercegovine, na osnovu odluke kongresa velikih sila u Berlinu 13. jula 1878.<\/strong><\/p>\n

<\/p>\n

\n\tAustrijske trupe tada su okupirale i Novopazarski sand\u017eak (Ra\u0161ka oblast) koji su kasnije napustile. Austro-ugarska je i formalno anektirala BiH 1908. suprotno odredbama Berlinskog kongresa.<\/p>\n

\tDanas je nedelja, 29. jul, 211. dan 2012. godine. Do kraja godine ima 155 dana.<\/strong><\/p>\n

\t1805 – Ro\u0111en je francuski istori\u010dar i politi\u010dar Aleksis Klerel de Tokvil, protivnik revolucionarnih dru\u0161tvenih promena, koji je veoma bitno uticao na gra\u0111anske istori\u010dare 19. i 20. veka. Dela: „Demokratija u Americi“, „Stari re\u017eim i revolucija“.<\/p>\n

\t1856 – Umro je nema\u010dki kompozitor i muzi\u010dki pisac Robert Aleksander \u0160uman, jedan od najzna\u010dajnijih predstavnika romantizma. Istakao se kao liri\u010dar i autor klavirskih minijatura. Osnovao je \u010dasopis „Neue Zeits\u0107rift fur Musik“. Dela: simfonije, „Koncert u a-molu za klavir i orkestar“, koncerti za klavir, koncerti za violon\u010delo, ciklusi solo pesama „Pesnikova ljubav“, „Ljubav i \u017eivot \u017eene“, klavirske kompozicije „Karneval“, „Simfonijske etide“, „De\u010dje scene“.<\/p>\n

\t1876 – Umro je ma\u0111arski politi\u010dar Ferenc Deak, glavni arhitekta sporazuma Be\u010da i Budimpe\u0161te iz 1867. kojim je austrijsko carstvo prekomponovano u dvojnu Austro-Ugarsku monarhiju. Predvodio je ma\u0111arsku opoziciju (uglavnom sitnije ma\u0111arsko plemstvo) protiv austrijskog kancelara Klemensa Meterniha pre revolucije 1848, a 1865. objavio je projekat o dualisti\u010dkom ure\u0111enju Habzbur\u0161ke monarhije, prihva\u0107en dve godine kasnije.<\/p>\n

\t1883 – Ro\u0111en je italijanski diktator Benito Musolini, koji je vladao Italijom od 1922. do 1943. Ubrzo posle izbijanja Prvog svetskog rata isklju\u010den je iz Socijalisti\u010dke partije, po\u0161to se zalagao za ulazak Italije u rat kako bi kasnije u\u010destvovala u podeli Austro-Ugarske. Godine 1919. osnovao je fa\u0161isti\u010dku partiju. U oktobru 1922. u Napulju je u vreme kongresa fa\u0161ista organizovao pohod 60.000 pristalica na Rim i tako je do\u0161ao na vlast. Pod njegovim vo\u0111stvom, Italija je 1935. napala i okupirala Etiopiju, pripojila Albaniju 1939, napala Gr\u010dku 1940, a Kraljevinu Jugoslaviju 1941. Posle iskrcavanja savezni\u010dkih trupa na Siciliju, krajem jula 1943. oboren je sa vlasti i interniran u hotel na planini Gran Saso, odakle su ga 12. septembra 1943. oslobodili Nemci (komandosi Ota Skorcenija) i prebacili u severnu Italiju, gde je postao lider takozvane Italijanske socijalne republike. Tokom poku\u0161aja da pobegne, zajedno sa nema\u010dkim trupama, uhvatili su ga italijanski partizani i ubili 28. aprila 1945.<\/p>\n

\t1890 – Umro je holandski slikar Vinsent van Gog, jedan od najoriginalnijih i najtemperamentnijih u istoriji slikarstva. Slikao je \u017earkim bojama, a njegova ekspresivna dela prodorne snage neprevazi\u0111ena su u izra\u017eavanju psihi\u010dkih stanja i raspolo\u017eenja. Nepriznat za \u017eivota, pra\u0107en mnogim neda\u0107ama koje su ga bacale u duboku depresiju i nervno rastrojstvo poku\u0161ao je samoubistvo i umro dva dana potom. Njegova dela – oko 850 slika i vi\u0161e od 900 crte\u017ea, mahom pejza\u017ea, portreta i mrtvih priroda – presudno su uticala na razvoj moderne umetnosti i donela mu posmrtnu slavu.<\/p>\n

\t1900 – Italijanskog kralja Umberta I u Monci je ubio anarhista Gaetano Bre\u0161i.<\/p>\n

\t1905 – Ro\u0111en je \u0161vedski diplomata Hjalmar Agne Dag Hamar\u0161eld, dobitnik Nobelove nagrade za mir, doktor filozofije i akademik, generalni sekretar UN od 1953. do smrti 1961. Zauzimao je visoke funkcije u vi\u0161e \u0161vedskih ministarstava od 1936. do 1953. i bio ministar bez portfelja. Pri poku\u0161aju da doprinese re\u0161enju krize u negda\u0161njem Belgijskom Kongu poginuo je u avionskoj nesre\u0107i u okolnostima koje nikad nisu razja\u0161njene. Nobelova nagrada dodeljena mu je posthumno.<\/p>\n

\t1929 – Ro\u0111en je francuski filozof \u017dan Bodrijar, postmodernist i poststrukturalist. Najpoznatiji je po stvaranju pojma „hiperstvarnost“. Posebno je bio kriti\u010dan prema potro\u0161ackoj kulturi SAD. Pisao je o bombardovanju Srbije 1999. godine, kao o „dvoli\u010dnom ratu“. Najpoznatije njegovo delo je „Zaboraviti Fukoa“ objavljeno 1977. Poslednje od 20 dela koliko je napisao, jeste „Kul se\u0107anja“ – objavljeno 2005.<\/p>\n

\t1937 – Japanske trupe okupirale su kineski grad Tjencin.<\/p>\n

\t1948 – Na stadionu „Vembli“ u Londonu otvorene su prve Olimpijske igre posle Drugog svetskog rata.<\/p>\n

\t1967 – U Vijetnamskom ratu u po\u017earu je o\u0161te\u0107en ameri\u010dki nosa\u010d aviona „Forestal“ pri \u010demu je poginulo 130 ljudi.<\/p>\n

\t1968 – U encikliki „Humanae vitae“ (O ljudskom \u017eivotu) papa Pavle VI zabranio je rimokatolicima sve oblike ve\u0161ta\u010dke kontrole ra\u0111anja.<\/p>\n

\t1981 – U katedrali Svetog Pavla u Londonu ven\u010dani su naslednik britanskog prestola princ od Velsa \u010carls i Dajana Spenser.<\/p>\n

\t1983 – Umro je \u0161panski filmski re\u017eiser Luis Bunjuel. Od 1936. do 1939. snimao je tokom \u0160panskog gra\u0111anskog rata propagandne priloge za republikance. Od 1947. radio je uglavnom u Meksiku, po\u0161to je kao komunista bio nepomirljivi protivnik frankovog re\u017eima pa je \u017eiveo u emigraciji. Snimio je 32 filma, a „Andaluzijski pas“ iz 1928. i „Zlatno doba“ iz 1930. obrazac su nadrealisti\u010dkog filma. Napisao je autobiografiju „Moj poslednji uzdah“. Ostali filmovi: „Zemlja bez hleba“, „Los olvidados“, „Uspon u nebo“, „Zlo\u010dina\u010dki \u017eivot Ar\u010dibalda Krusa“, „Robinson Kruso“, „To se zove zora“, „Nazaren“, „Viridijana“, „Taj mra\u010dni predmet \u017eelja“, „An\u0111eo smrti“, „Zvezdani put“, „Tristana“, „Lepotica dana“, „Diskretni \u0161arm bur\u017eoazije“.<\/p>\n

\t1983 – Umro je engleski pozori\u0161ni i filmski glumac D\u017eejms Dejvid Grejem Niven, dobitnik Oskara 1958. za film „Odvojeni stolovi“. Elegantnom pojavom ali i glumom oli\u010davao je britanski tip d\u017eentlmena. Po uzoru na oca zavr\u0161io je vojnu \u0161kolu, ali je docnije napustio vojnu karijeru i posvetio se glumi. U Holivud je dospeo tridesetih godina 20. v. ali je po izbijanju Drugog svetskog rata napustio SAD i priklju\u010dio se britanskoj vojsci i tokom rata bio je komandos. Ostali filmovi: „Put oko sveta za 80 dana“, „Dobar dan tugo“, „Topovi s Navarona“, „Kasino Rojal“, „Papirnati tigar“.<\/p>\n

\t1994 – Biv\u0161i italijanski predsednik vlade Betino Kraksi osu\u0111en je na osam i po godina zatvora pod optu\u017ebom za prevaru.<\/p>\n

\t2003 – Donji dom belgijske skup\u0161tine ovlastio je belgijske sudove da sude svim optu\u017eenima za ratne zlo\u010dine, bez obzira gde su po\u010dinjeni i bez obzira na nacionalnost, uklju\u010duju\u0107i gra\u0111ane SAD, \u0161to je izazvalo \u017eestoku reakciju zvani\u010dnog Va\u0161ingtona.<\/p>\n

\t2008 – Umro je Mate Parlov, najbolji bokser biv\u0161e Jugoslavije. U bokserski klub „Pula“ je stupio sa 16 godina, i nakon svega 3 godine osvojio je titulu prvaka Jugoslavije u polute\u0161koj kategoriji. Prvi ve\u0107i me\u0111unarodni uspeh ostvario je 1969. kada je u Bukure\u0161tu postao vice\u0161ampion Evrope. Dve godine docnije u Madridu je osvojio zlatnu medalju, a 1973. u Beogradu odbranio je titulu prvaka Evrope u polute\u0161koj kategoriji. Na Olimpijskim igrama u Minhenu 1972. Parlov je osvojio zlato, a u Havani 1974. postao je amaterski prvak sveta u polute\u0161koj kategoriji. Godine 1976. u Beogradu je, savladav\u0161i Italijana Domenika Adinolfija, postao profesionalni prvak Evrope u polute\u0161koj kategoriji, a 2 godine potom, pobedom nad Argentincom Migelom Anhelom Kueljom i svetski \u0161ampion. Osam puta je bio prvak Jugoslavije.<\/p>\n

\n\tIzvor: RTV\/Tanjug<\/a><\/p>\n

Autor:<\/strong> Redakcija
\nDatum:<\/strong> 28, 07, 2012.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 1878. godine po\u010dela je austrougarska okupacija Bosne i Hercegovine, na osnovu odluke kongresa velikih sila u Berlinu 13. jula 1878.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-18526","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-nekategorizovano"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/18526","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=18526"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/18526\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=18526"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=18526"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=18526"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}