{"id":18485,"date":"2012-07-27T00:00:00","date_gmt":"2012-07-26T22:00:00","guid":{"rendered":"http:\/\/localhost\/ravnica\/2012\/07\/27\/vremeplov-osnovano-srpsko-narodno-pozoriste\/"},"modified":"2012-07-27T00:00:00","modified_gmt":"2012-07-26T22:00:00","slug":"vremeplov-osnovano-srpsko-narodno-pozoriste","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/?p=18485","title":{"rendered":"Vremeplov: Osnovano Srpsko narodno pozori\u0161te"},"content":{"rendered":"

Osnovano je Srpsko narodno pozori\u0161te u Novom Sadu, (tada u sastavu Austrije – od 1867. Austrougarska).<\/strong><\/p>\n

<\/p>\n

\n\tGostovanje pozori\u0161ne dru\u017eine Jovana Kne\u017eevi\u0107a 1860. podstaklo je Jovana \u0110or\u0111evi\u0107a da napi\u0161e vi\u0161e tekstova u novosadskom „Srbskom dnevniku“ o potrebi osnivanja Srpskog narodnog pozori\u0161ta. U pripremama za osnivanje u\u010destvovali su Svetozar Mileti\u0107, Stefan Branova\u010dki, Jovan \u0110or\u0111evi\u0107 i Jovan Jovanovi\u0107 Zmaj. Samo pozori\u0161te osnovano je na sednici Srpske \u010ditaonice kojom je predsedavao Svetozar Mileti\u0107. Srpska \u010ditaonica ustanovila je potom Dru\u0161tvo za Srpsko narodno pozori\u0161te koje je vodilo brigu o njemu i finansiralo ga. Kona\u010dna carska dozvola usledila je tek 1865.<\/p>\n

\tDanas je subota, 28. jul, 210. dan 2012. Do kraja godine ima 156 dana.<\/strong><\/p>\n

\t1330. – Srpski kralj Stefan De\u010danski potukao je „do nogu“ u bici kod Velbu\u017eda (dana\u0161nji \u0106ustendil u Bugarskoj) vojsku bugarskog cara Mihajla \u0160i\u0161mana i tako onemogu\u0107io ostvarenje njegovog dogovora sa vizantijskim carem Andronikom III Paleologom da Bugarska i Vizantija paralelno zajedni\u010dkim snagama napadnu Srbiju. Nakon ovog strahovitog poraza Bugara, Vizantija nije ni u\u0161la u sukob. Bitka kod Velbu\u017eda ozna\u010dila je veliki preokret, od tada do bitke na Marici 1371. Srbija je najja\u010da dr\u017eava na Jugoistoku Evrope.<\/p>\n

\t1586. – Tomas Heriot je iz Kolumbije doneo prve krompire u Englesku. Bio je to neobi\u010dno va\u017ean trenutak, smatra se da je tek pojava krompira postepeno spasla Evropski kontinent od gladi. Nerodne godine ranije su naj\u010de\u0161\u0107e dovodile do masovne gladi i pomora stanovni\u0161tva.<\/p>\n

\t1655. – Umro je francuski pisac Sirano de Ber\u017eerak, \u010dija su dela kombinacija politi\u010dke satire i fantazije. Te\u0161ko je ranjen 1640, zbog \u010dega je napustio vojsku, u kojoj se istakao kao izuzetan ma\u010devalac. Veoma smeo i slobodan duh, bujne ma\u0161te, pisao je pesme, napisao je po jednu komediju i tragediju, ali je najpoznatiji po delu „Drugi svet“, gde je opisivao putovanje na Mesec i Sunce. Edmon Rostan ovekove\u010dio ga je u herojskoj komediji „Sirano de Ber\u017eerak“, stvoriv\u0161i od njega simbol retke du\u0161evnosti i neobi\u010dnog uma.<\/p>\n

\t1741. – Umro je italijanski kompozitor i violinski virtuoz Antonio Vivaldi. Po profesiji bio je sve\u0161tenik u Veneciji. Tipi\u010dan je predstavnik zrelog baroka. Nije bio poznat samo kao sjajan i veoma plodan kompozitor ve\u0107 je odu\u0161evljavao savremenike i izvanrednim izvo\u0111a\u010dkim ume\u0107em. Dela: „\u010cetiri godi\u0161nja doba“, „L'estro armonico“, „Il cimento dell'armonia e dell'inventione“, niz koncerata za violinu, flautu, fagot.<\/p>\n

\t1750. – Umro je nema\u010dki kompozitor Johan Sebastijan Bah, jedan od najzna\u010dajnijih stvaralaca u istoriji muzike. Za \u017eivota je vi\u0161e cenjen kao orgulja\u0161 nego kao kompozitor i tek je Feliks Mendelson otkrio njegovu vrednost izvo\u0111enjem „Muke po Mateji“. Bahov veliki opus – delom izgubljen, jer je posle smrti pao u zaborav – osnova je razvitka muzi\u010dkih pravaca novijeg doba. Komponovao je vi\u0161e od 300 kantata, fuga, oratorijuma, preludijuma, fantazija, tokata, orkestarskih svita, dela za orgulje, klavir, \u010dembalo, violinu, violon\u010delo, klavikord, flautu. Doveo je do vrhunca barokni polifoni stil. Njegovo stvarala\u0161tvo je sinteza dotada\u0161njih dostignu\u0107a u vokalnoj i instrumentalnoj muzici. Dela: duhovne kompozicije „Imao sam mnogo jada“, „Hristos je le\u017eao u samrtnim mukama“, „Sna\u017ena tvr\u0111ava je na\u0161 Bog“, „Misa u h molu“,“Bo\u017ei\u0107nji oratorijum“, „Magnificat“, „Muka po Jovanu“, „Muka po Mateji“, svetovne kompozicije „Kantata o kafi“, „Selja\u010dka kantata“, „Francuske svite“, „Engleske svite“, „Dobro temperovani klavir“,“Italijanski koncert“, „Goldberg varijacije“, „Hromatska fantazija i fuga“, \u0161est „Brandenbur\u0161kih koncerata“, „Umetnost fuge“, „Trostruki koncert“ za flautu, violinu i klavir.<\/p>\n

\t1794. – Dan posle obaranja s vlasti, na giljotini su pogubljene vo\u0111e Francuske revolucije Maksimilijan Fransoa Izidor de Robespjer, Antoan Sen \u017dist i jo\u0161 dvojica jakobinskih prvaka. Po\u0161to je tokom jakobinskog terora poslao na giljotinu gotovo sve vo\u0111e revolucije, Robespjer je postao krajnje nepopularan, pa je sa vlasti lako oboren u termidorskom prevratu.<\/p>\n

\t1821. – Peru je proklamovao nezavisnost od \u0160panije.<\/p>\n

\t1868. – Ratifikovan je 14. amandman ustava SAD, kojim je afroamerikancima najzad dato puno dr\u017eavljanstvo SAD.<\/p>\n

\t1899. – Ro\u0111en je srpski knji\u017eevni i pozori\u0161ni kriti\u010dar Velibor Gligori\u0107, predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti od 1965. do 1971. Ure\u0111ivao je vi\u0161e \u010dasopisa, iskazav\u0161i se kao zastupnik realizma i o\u0161tar polemi\u010dar. Dela: „Kritike“, „Lica i maske“, „Mato\u0161 – Dis – Ujevi\u0107“, „Pozori\u0161ne kritike“, „Srpski realisti“, „Ogledi i kritike“, „U vihoru“, „Branislav Nu\u0161i\u0107“, „Portreti“, „Senke i snovi“, „Knjiga \u017eivota“, „Ku\u0107a smrti“.<\/p>\n

\t1902. – Ro\u0111en je britanski filozof austrijskog porekla Karl Rejmond Poper, jedan od najuticajnijih mislilaca 20. veka. U filozofiju je uveo „princip opovrgljivosti“, prema kojem se tvrdnja mo\u017ee smatrati nau\u010dnom samo ako se u principu mo\u017ee dokazati njena pogre\u0161nost, dok tvrdnje koje ne ispunjavaju taj uslov spadaju u metafiziku. Dela: „Logika istra\u017eivanja“, „Otvoreno dru\u0161tvo i njegovi neprijatelji“, „Beda istoricizma“.<\/p>\n

\t1914. – Austro-Ugarska je mesec dana posle atentata u Sarajevu, u kojem je ubijen prestolonaslednik nadvojvoda Franc Ferdinand, objavila rat Srbiji, otpo\u010dev\u0161i tako Prvi svetski rat.<\/p>\n

\t1937. – Japanci su okupirali kinesku prestonicu Peking.<\/p>\n

\t1940. – Britanci su u Drugom svetskom ratu odbili nema\u010dki desant na mediteransko ostrvo Malta. Ta mala sredozemna zemlja (tada kolonija) nikada nije zauzeta od strane Nemaca i ostala je u rukama Britanije sve do kraja rata, iako je na malte\u0161ki arhipelag palo vi\u0161e bombi po kvadratnom kilometru povrsine nego bilo gde drugde.<\/p>\n

\t1941. – U odmazdi zbog po\u017eara u nema\u010dkim gara\u017eama, Nemci su u Beogradu u Drugom svetskom ratu streljali vi\u0161e od 120 ljudi, mahom Jevreja ali i drugih talaca, ve\u0107inom pripadnika oslobodila\u010dkog pokreta.<\/p>\n

\t1944. – Crvena armija je u Drugom svetskom ratu oslobodila Brest Litovsk, pograni\u010dni grad koji su Nemci okupirali 24. juna 1941, dva dana posle napada na Sovjetski Savez.<\/p>\n

\t1945. – Ameri\u010dki bombarder tipa „B-25“ udario je, pri gustoj magli, u „Empajer stejt bilding“ u Njujorku, tada najvi\u0161u zgradu u svetu, usmrtiv\u0161i 14 ljudi.<\/p>\n

\t1968. – Umro je nema\u010dki hemi\u010dar i fizi\u010dar Oto Han, profesor univerziteta u Berlinu i Getingenu, dobitnik Nobelove nagrade za hemiju 1944, koji je 1957. potpisao Getingen\u0161ku deklaraciju, odbijaju\u0107i da sara\u0111uje u razvoju eventualnog zapadnonema\u010dkog nuklearnog oru\u017eja. Dokazao je 1938. raspadanje rubidijuma, a 1939. s Fricom \u0160trasmanom otkrio je nuklearnu fisiju (cepanje) jezgra urana. Otkrio je i redioaktivne elemente mezotorijum, radio-torijum i – s Lizom Majtner – protoaktinijum.<\/p>\n

\t1976. – U zemljotresu je potpuno razoren kineski grad Tang\u0161an i poginulo je oko 242.000 ljudi, \u0161to je najve\u0107i broj mrtvih zabele\u017een u nekom zemljotresu u modernom dobu.<\/p>\n

\t1984. – Predsednik SAD Ronald Regan otvorio je Olimpijske igre u Los An\u0111elesu, koje su bojkotovali Sovjetski Savez i ostali saveznici Moskve, izuzev Rumunije, Kube i jo\u0161 nekoliko socijalisti\u010dkih zemalja. To je bio revan\u0161 Amerikancima za bojkot Olimpijskih igara u Moskvi 1980. a Igre u Los An\u0111elesu bojkotovali su i Iran, Libija, Albanija i Bolivija.<\/p>\n

\t1986. – U eksploziji automobila-bombe, koju su u hri\u0161\u0107anski deo Bejruta podmetnuli islamski teroristi, poginula su najmanje 32 civila.<\/p>\n

\t1995. – Regularne trupe Hrvatske i snage bosanskih Hrvata okupirale su srpske gradove u zapadnoj Bosni, Glamo\u010d i Grahovo, iz kojih je izbeglo vi\u0161e od 20.000 srpskih civila.<\/p>\n

\t2000. – Demonstranti na ulicama glavnog grada Perua Lime \u017eestoko su protestovali zbog inauguracije kompromitovanog predsednika Alberta Fud\u017eimorija, pale\u0107i vladine zgrade i bacaju\u0107i kamenice. U neredima je poginulo najmanje pet ljudi.<\/p>\n

\t2004. – Umro je britanski nau\u010dnik i nobelovac Frensis Krik, koji je 1953. godine sa Amerikancem D\u017eejmsom Votsonom odgonetnuo strukturu dezoksiribonukleinske kiseline (DNK), „naslednog zapisa“ svega \u017eivog na na\u0161oj planeti. Otkrivanjem zapisa DNK postavljen je temelj biotehnologije.<\/p>\n

\t2004. – U samoubila\u010dkom napadu automobilom-bombom u ira\u010dkom gradu Bakuba ubijeno je 68 ljudi.<\/p>\n

\t2005. – Irska republikanska armija (IRA) naredila je svim svojim aktivistima da okon\u010daju oru\u017eanu borbu, a da se za ostvarenje cilja ponovnog ujedinjena Irske i okon\u010danja britanske vlasti nad Severnom Irskom bore isklju\u010divo politi\u010dkim sredstvima. U teroristi\u010dkom ratu IRE protiv britanskih vlasti, zapo\u010detom 1969. u Severnoj Irskoj je poginulo vi\u0161e od 3.500 ljudi, a ranjeno je vi\u0161e od 45.000. <\/p>\n

\t2006. – Preminuo je akademik Vojislav \u0110uri\u0107. U Kragujevcu je maturirao a knji\u017eevnost je diplomirao na beogradskom univerzitetu 1935. gde je 1939. i doktorirao. Vodio je katedru za Op\u0161tu knji\u017eevnost i teoriju knji\u017eevnosti, izabran je za dopisnog \u010dlana SANU 1961. Bio je sekretar Odeljenja za jezik i knji\u017eevnost, generalni sekretar SANU i njen potpredsednik. Kao izuzetan poznavalac srpske narodne knji\u017eevnosti objavio je veliki broj nau\u010dnih radova i publikacija i sa\u010dinio je vi\u0161e antologija. Dela: „Postanak i razvoj narodne knji\u017eevnosti“, „Govor poezije“, „Lirika u svetskoj knji\u017eevnosti“.<\/p>\n

\t2007. – Umro je Du\u0161an Prelevi\u0107, peva\u010d i pisac. Profesionalno se bavio muzikom od 1965. Bio je \u010dlan Korni grupe, a potom solista. Snimio je nekoliko plo\u010da. Posebno je upam\u0107na njegova uloga u tada kultnoj predstavi „Kosa“ „Ateljea 212“. Poslednjih dvadesetak godina objavljivao je pri\u010de i eseje u NIN-u, Knji\u017eevnim novinama, „Dugi“. Autor je tri knjige pripovedaka i scenarija za film „Poslednji krug u Monci“.<\/p>\n

\t2010. – Umro je Zdravko Randi\u0107, filmski reditelj, koji je ostavio dubok trag u istoriji srpske kinematografije. Karijeru je zapo\u010deo 1953. kao asistent re\u017eije u filmu „Daleko je sunce“. Debitovao je filmom „Cipelice na asfaltu“ 1956. a svoje najzna\u010dajnije filmove „Opklada“ i „Tragovi crne devojke“ snimio je sedamdesetih 20. veka, po scenarijima \u017divojina Pavlovi\u0107a i Aleksandra Ti\u0161me. Drugi filmovi: „Zemljaci“, „Leptirov oblak“.<\/p>\n

\n\tIzvor: RTV\/Tanjug<\/a><\/p>\n

Autor:<\/strong> Redakcija
\nDatum:<\/strong> 27, 07, 2012.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Osnovano je Srpsko narodno pozori\u0161te u Novom Sadu, (tada u sastavu Austrije – od 1867. Austrougarska).<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-18485","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-nekategorizovano"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/18485","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=18485"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/18485\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=18485"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=18485"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=18485"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}