{"id":18467,"date":"2012-07-26T00:00:00","date_gmt":"2012-07-25T22:00:00","guid":{"rendered":"http:\/\/localhost\/ravnica\/2012\/07\/26\/vremeplov-rodjen-petar-lubarda\/"},"modified":"2012-07-26T00:00:00","modified_gmt":"2012-07-25T22:00:00","slug":"vremeplov-rodjen-petar-lubarda","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/?p=18467","title":{"rendered":"Vremeplov: Ro\u0111en Petar Lubarda"},"content":{"rendered":"

BEOGRAD: Na dana\u0161nji dan 1907. godine ro\u0111en je srpski slikar Petar Lubarda, \u010dlan Srpske akademije nauka i umetnosti, jedan od na\u0161ih najzna\u010dajnijih slikara u 20. veku.<\/strong><\/p>\n

<\/p>\n

\n\tSlikarstvo je studirao u Beogradu i Parizu. Slikao je predele, mrtvu prirodu, portrete, a u poslednjem stvarala\u010dkom periodu oprobao se u apstraktnom slikarstvu, zadr\u017eavaju\u0107i osobeni stil i prepoznatljiv sna\u017ean kolorit.<\/p>\n

\tDanas je petak, 27. jul, 209. dan 2012. Do kraja godine ima 157 dana.<\/strong><\/p>\n

\t916. – Umro je Kliment Ohridski, u\u010denik slovenskih prosvetitelja \u0106irila i Metodija, jedan od istaknutijih pisaca stare slovenske knji\u017eevnosti. Posle misionarskog rada u Panoniji i Moravskoj i boravka u Bugarskoj, u Ohridu je podigao manastir koji je i sada aktivan, a 886. osnovao je \u0161kolu kroz koju je navodno pro\u0161lo oko 3.500 u\u010denika.<\/p>\n

\t1189. – U Ni\u0161u su srpski veliki \u017eupan Stefan Nemanja i nema\u010dki car Fridrih I Barbarosa, koji je predvodio vojsku krsta\u0161a na putu ka Bliskom istoku, sklopili sporazum. Ovaj prvi ugovor srednjovekovne Srbije i Nema\u010dke nije u potpunosti realizovan. Sporazumu su prethodili pregovori zapo\u010deti ranije od strane srpske delegacije na dvoru nema\u010dkog vladara u Nema\u010dkoj.<\/p>\n

\t1789. – Kongres SAD osnovao je Odeljenje za spoljne poslove, prete\u010du Stejt departmenta.<\/p>\n

\t1824. – Ro\u0111en je francuski pisac Aleksandar Dima Sin, koji je udario temelje pozori\u0161ne dru\u0161tvene drame. Napisao je 16 pozori\u0161nih komada, uklju\u010duju\u0107i dramatizaciju romana „Dama s kamelijama“. Ostala dela: drame „Nezakoniti sin“, „Deniza“, „Gospodin Alfons“, „Polusvet“.<\/p>\n

\t1830. – U Francuskoj je izbila trodnevna „Julska revolucija“ izazvana odlukom kralja \u0160arla X Burbonskog da ukine slobodu \u0161tampe, raspusti tek izabranu skup\u0161tinu i promeni izborni zakon. Narod Pariza je podigao barikade i oborio kralja \u0160arla X, a na presto je doveden Luj Filip, koji je kao kralj Francuske vladao do revolucije 1848. kada je ponovo uvedena republika.<\/p>\n

\t1835. – Ro\u0111en je italijanski pisac \u0110ozue Kardu\u010di, dobitnik Nobelove nagrade za knji\u017eevnost 1906, profesor Univerziteta u Bolonji. Pored poezije, pisao je knji\u017eevne i filolo\u0161ke studije, a bavio se i teorijom estetike. Dela: pesni\u010dke zbirke „Jambi i epode“, „Nove rime“, „Varvarske ode“.<\/p>\n

\t1841. – Poginuo ruski pisac Mihail Jurjevi\u010d Ljermontov. Stradao je u dvoboju u kavkaskoj banji Pjatigorsk. Iako je poginuo vrlo mlad njegovo delo svedoci o visokoj zrelosti. Dela: roman „Junak na\u0161eg doba“, drama „Maskarada“, poeme „Demon“, „Mciri“, „Pesma o trgovcu Kala\u0161nikovu“, pesme „Oblaci“, „Misao“, „Prorok“, „Dimiskija“, „Otad\u017ebina“, „Borodino“.<\/p>\n

\t1844. – Umro je engleski hemi\u010dar i fizi\u010dar D\u017eon Dalton, jedan od osniva\u010da atomske teorije materije. Objasnio je Prustov zakon stalnih proporcija, postavio zakon umno\u017eenih proporcija i prvi odre\u0111ivao relativne atomske mase hemijskih elemenata. Ispitivao je osobine gasova, postavio zakon parcijalnih pritisaka i bavio se meteorologijom. Patio je od slepila za boje, pa je prou\u010davao i tu anomaliju, koja je po njemu nazvana – daltonizam. Shvatanja je izlo\u017eio u trotomnom delu „Novi sistem filozofije hemije“.<\/p>\n

\t1867. – Ro\u0111en je \u0161panski kompozitor i pijanista Enrike Granados i Kampinja. Stvarao je u romanti\u010darskom maniru, gotovo isklju\u010divo na tradicijama \u0161panske narodne muzike. Dela: klavirska zbirka „Gojekas“, „\u0160panske igre“.<\/p>\n

\t1872. – Ro\u0111en je srpski kompozitor i dirigent Stanislav Bini\u010dki, autor mar\u0161a „Na Drinu“, direktor Beogradske opere. Kompoziciju i solo pevanje studirao je u Minhenu, a po dolasku u Beograd osnovao je vojni orkestar. Sa Stevanom Mokranjcem i Kostom Manojlovi\u0107em osnovao je 1899. „Srpsku muzi\u010dku \u0161kolu“ koja sada nosi ime „Mokranjac“. Ostala dela: prva srpska opera „Na uranku“, horske pesme – zbirka „Seljan\u010dice“, solo pesme, muzika za dramske komade, vojni mar\u0161evi.<\/p>\n

\t1915. – Ro\u0111en je italijanski operski peva\u010d Mario del Monako, kojeg su kriti\u010dari proglasili „tenorom epohe“. Umetni\u010dku karijeru po\u010deo je 1941. u Milanskoj skali. Zahvaljuju\u0107i izuzetnom glasu i izvanrednom ose\u0107aju za scenski nastup stekao je ogromnu popularnost kao i nepodeljenu podr\u0161ku kritike.<\/p>\n

\t1917. – Umro je \u0161vajcarski hirurg Emil Teodor Koher, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1909. Ispitivao je funkciju \u0161titne \u017elezde i znatno doprineo razvoju savremene hirurgije.<\/p>\n

\t1921. – Kanadski lekari Frederik Grant Benting i \u010carls Best su prvi put izolovali insulin, \u0161to je ubrzo omogu\u0107ilo efikasno le\u010denje do tada smrtonosne \u0161e\u0107erne bolesti.<\/p>\n

\t1939. – Umrla je srpska knji\u017eevnica Milica Jankovi\u0107. Slikarsku \u0161kolu zavr\u0161ila je u Beogradu a usavr\u0161avala se u Minhenu. Radila je kao nastavnik crtanja. Kao posledica te\u0161ke bolesti, ve\u0107i deo \u017eivota provela je vezana za postelju. Dela: zbirke pripovedaka „Ispovesti“, „Neznani junaci“, romani „Pre sre\u0107e“, „Plava gospo\u0111a“.<\/p>\n

\t1953. – U Panmund\u017eomu je potpisan sporazum o primirju u Korejskom ratu, \u010dime je okon\u010dan trogodi\u0161nji ratni sukob u kojem je na obe strane poginulo vi\u0161e od 1,7 miliona ljudi.<\/p>\n

\t1954. – Velika Britanija i Egipat postigli su sporazum o okon\u010danju 72-godi\u0161nje britanske kontrole nad Sueckim kanalom.<\/p>\n

\t1955. – Republika Austrija je ponovo postala suverena dr\u017eava. Austriju je 1938. okupirala i prisajedinila Nema\u010dka, a posle Drugog svetskog rata ona je jo\u0161 deset godina bila pod okupacijom savezni\u010dkih dr\u017eava.<\/p>\n

\t1965. – Ameri\u010dki avioni su u Vijetnamskom ratu prvi put napali protivvazdu\u0161ne sisteme severnovijetnamske armije.<\/p>\n

\t1967. – Umro je srpski pisac Veljko Petrovi\u0107, \u010dlan Srpske akademije nauka i umetnosti. Naj\u010de\u0161\u0107i motiv njegove knji\u017eevnosti je srpska Vojvodina sa njenim specifi\u010dnim ambijentom i ljudskim karakterima. Studije Prava je zavr\u0161io u Pe\u0161ti. U Prvom balkanskom ratu bio je ratni dopisnik, a u Prvom svetskom ratu dobrovoljac u srpskoj vojsci, potom na\u010delnik u Ministarstvu prosvete, predsednik Matice srpske u Novom Sadu i Srpske knji\u017eevne zadruge u Beogradu i upravnik beogradskog Narodnog muzeja. Prve zbirke stihova objavio je 1914. Bio je i plodan prozni pisac, a pisao je i studije o knji\u017eevnosti i slikarstvu. Dela: zbirke pesama „Rodoljubive pesme“, „Na pragu“, „Stihovi“, zbirke pripovedaka „Bunja i drugi u Ravangradu“, „Varljivo prole\u0107e“, „Pomerene savesti“, „Prepelica u ruci“, „Dah \u017eivota“, „Moloh“.<\/p>\n

\t1970. – Umro je \u0161ef portugalske dr\u017eave Antonio da Oliveira Salazar. Na \u010delo dr\u017eave do\u0161ao je 1933. mada je u nekoliko vlada i ranije bio ministar, kao poznati i uspe\u0161ni finansijski stru\u010dnjak. Ustavom od 1933. pretvorio je Portugal u „korporativnu i autoritarnu republiku“. Godine 1930. osnovao je Nacionalnu uniju – politi\u010dki pokret koji je vladao Portugalom \u010detiri decenije. Iako je njegova politi\u010dka koncepcija bila izrazito desna (po mnogima i profa\u0161isti\u010dka) dr\u017eao se po strani za vreme Drugog svetskog rata i bio je naklonjeniji zapadnim saveznicima.<\/p>\n

\t1976. – Velika Britanija je posle \u010detiri godine me\u0111udr\u017eavne napetosti, koju je forsirao diktator Idi Amin, prekinula diplomatske odnose sa Ugandom, pribegav\u0161i prvi put posle 30 godina tako drasti\u010dnom potezu protiv neke dr\u017eave.<\/p>\n

\t1980. – U izbegli\u0161tvu u Kairu umro je biv\u0161i iranski \u0161ah (car) Mohamed Reza Pahlavi, koji se nalazio na \u010delu Irana 37 godina. Vladao je \u010dvrstom rukom, \u0161to je 1953. izazvalo ustavnu krizu. Tada je emigrirao, ne pristaju\u0107i na nameru predsednika vlade i vo\u0111e Nacionalnog fronta Mohameda Mosadeka da ograni\u010di njegova vladarska ovla\u0161\u0107enja, ali je posle samo desetak dana povratio vlast zahvaljuju\u0107i intervenciji vojske.<\/p>\n

\t1981. – Umro je ameri\u010dki filmski re\u017eiser nema\u010dkog porekla Vilijam Vajler, \u010diji se filmovi odlikuju stilskom perfekcijom. Dobio je Oskara za filmove „Gospo\u0111a Miniver“, „Ben Hur“ i „Najlep\u0161e godine na\u0161eg \u017eivota“. Ostali filmovi: „Orkanski visovi“, „Male lisice“, „Kako ukrasti milion dolara“, „Naslednica“, „Detektivska pri\u010da“, „Keri“, „Praznik u Rimu“, „Prijateljsko ube\u0111ivanje“.<\/p>\n

\t1984. – Umro je engleski filmski i pozori\u0161ni glumac D\u017eejms Mejsn. Naj\u010de\u0161\u0107e je tuma\u010dio karakterne uloge pametnih i istan\u010danih li\u010dnosti. Filmovi: „Begunac“, „Sedmi veo“, „\u010covek u sivom“, „Zvezda je ro\u0111ena“, „Julije Cezar“, „Lolita“, „Sever severozapad“, „Lord D\u017eim“, „Galeb“, „Ubistvo po narud\u017ebini“.<\/p>\n

\t1985. – U dr\u017eavnom udaru u Ugandi svrgnut je predsednik Milton Obote, koji je bio \u0161ef dr\u017eave od 1966. do 1971, kad ga je oborio Idi Amin, i ponovo od 1979. do 1985. Novim \u0161efom dr\u017eave proglasio se general Tito Okelo.<\/p>\n

\t1990. – Belorusija je proglasila nezavisnost od Sovjetskog Saveza.<\/p>\n

\t1993. – U \u017denevi je po\u010dela desetodnevna konferencija na kojoj su, prvi put posle tri meseca, direktno pregovarali predstavnici triju zara\u0107enih strana u Bosni i Hercegovini – srpske, muslimanske i hrvatske. Pored me\u0111unarodnih predstavnika, na skupu su u\u010destvovali lideri SR Jugoslavije i Hrvatske, ali konferencija nije uspela da zaustavi gra\u0111anski rat u BiH.<\/p>\n

\t1996. – Tokom Olimpijskih igara, u Atlanti je eksplodirala bomba u zabavnom parku, usmrtiv\u0161i dvoje i raniv\u0161i 110 ljudi.<\/p>\n

\t2002. – U udesu ukrajinskog lovca „SU-27“ na aeromitingu u blizini ukrajinskog grada Lavova poginulo je 89 i ranjeno 199 posetilaca.<\/p>\n

\t2007. – U eksploziji kamiona bombe u Bagdadu, u blizini pijace Karadah, prepunoj kupaca, u \u0161iitskom delu grada, poginulo je 61 lice a 94 ljudi je ranjeno. Od eksplozije je izgorelo desetak automobila i zapalila se trospratna zgrada.<\/p>\n

\t2008. – U nekoliko vazdu\u0161nih napada koje su snage NATO-a izvele u provinciji Kost, na jugoistoku Avganistana, ubijeno je izme\u0111u 50 i 80 talibanskih ekstremista.<\/p>\n

\t2008. – Umro je egipatski reditelj Jusuf \u0160ahin. Nakon studija glume u \u0161koli „Pasadena plejhaus“ u Los An\u0111elesu, \u0160ahin je ozbiljnu karijeru zapo\u010deo 1951. svojim drugim filmom „Sin Nila“. Njegova najpoznatija ostvarenja su „Zemlja“ (1969.), „Aleksandrijo, za\u0161to?“(nagra\u0111en 1978. u Berlinu) „Egipatska pri\u010da“ (nagra\u0111en 1982. tako\u0111e u Berlinu). Neretko se bavio komplikovanim dru\u0161tvenim problemima, uklju\u010duju\u0107i i islamski fundamentalizam. Ostala dela: „Imigrant“ (1994), „Haos“ (2007). u Kanu mu je 1997. dodeljena specijalna nagrada za \u017eivotno delo. Zaslu\u017ean je za proboj Omara \u0160arifa, jedinog svetski uspe\u0161nog arapskog glumca.<\/p>\n

\t2008. – Umro je lord Dejvid Rasel-D\u017eonston, biv\u0161i predsednik Parlamentarne skup\u0161tine Saveta Evrope i njen izvestilac za Kosovo i Metohiju. Bio je dugogodi\u0161nji \u010dlan, izvesno vreme i lider Liberalne partije, kao i poslanik u britanskom parlamentu do 1997. Predsednik Parlamentarne skup\u0161tine Saveta Evrope je od 1999. do 2002. U tom svojstvu predlagao je istovetno re\u0161enje za status ju\u017ene srpske pokrajine kao i Marti Ahtisari.<\/p>\n

\n\tIzvor: RTV\/Tanjug<\/a><\/p>\n

Autor:<\/strong> Redakcija
\nDatum:<\/strong> 26, 07, 2012.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

BEOGRAD: Na dana\u0161nji dan 1907. godine ro\u0111en je srpski slikar Petar Lubarda, \u010dlan Srpske akademije nauka i umetnosti, jedan od na\u0161ih najzna\u010dajnijih slikara u 20. veku.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-18467","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-nekategorizovano"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/18467","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=18467"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/18467\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=18467"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=18467"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=18467"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}