{"id":18437,"date":"2012-07-25T00:00:00","date_gmt":"2012-07-24T22:00:00","guid":{"rendered":"http:\/\/localhost\/ravnica\/2012\/07\/25\/vremeplov-fidel-kastro-poceo-borbu-protiv-rezima-fulhensija-batiste\/"},"modified":"2012-07-25T00:00:00","modified_gmt":"2012-07-24T22:00:00","slug":"vremeplov-fidel-kastro-poceo-borbu-protiv-rezima-fulhensija-batiste","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/?p=18437","title":{"rendered":"Vremeplov: Fidel Kastro po\u010deo borbu protiv re\u017eima Fulhensija Batiste"},"content":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 1953. godine neuspe\u0161nim napadom gerilaca na kasarnu Monkada u gradu Santjago de Kuba, Fidel Kastro je zapo\u010deo borbu protiv re\u017eima diktatora Fulhensija Batiste.<\/strong><\/p>\n

<\/p>\n

\n\tKastro je uhap\u0161en i potom je emigrirao, ali je posle njegovog povratka u zemlju 1956. narod po\u010deo masovno da se priklju\u010duje pobunjenicima, koji su 1959. preuzeli vlast.<\/p>\n

\tDanas je \u010detvrtak, 26. jul, 208. dan 2012. Do kraja godine ima 158 dana.<\/strong><\/p>\n

\t1847 – Oko 20.000 oslobo\u0111enih ameri\u010dkih crnaca proglasilo je Liberiju, prvu nezavisnu republiku u Africi. Liberija zna\u010di zemlja slobodnih, a glavni grad Monrovija je dobio naziv prema prezimenu predsednika SAD D\u017eejmsa Monroa. Monro je podr\u017eao ideju formiranja dr\u017eave u Africi za oslobo\u0111ene afroamerikance, \u0161iroj javnosti on je poznatiji po Monroovoj doktrini – „Amerika Amerikancima“.<\/p>\n

\t1856 – Ro\u0111en je engleski pisac irskog porekla D\u017eord\u017e Bernard \u0160o, dobitnik Nobelove nagrade za knji\u017eevnost 1925. Bio je smeo satiri\u010dar i neobi\u010dno duhovit literata. U o\u0161trom ali \u0161aljivom tonu prikazivao je protivre\u010dnosti britanskog dru\u0161tva. Pisao je i na politi\u010dke i ekonomske teme. Bio je poznat kao dobar govornik i tako\u0111e kao pozori\u0161ni i muzi\u010dki kriti\u010dar. Dela: „Pigmalion“, „\u010covek i nat\u010dovek“, „Vra\u0107anje Metuzalemu“, „Ku\u0107e udovi\u010dke“, „Sveta Ivana“, „Major Barbara“, „Kandida“, „Zanat gospo\u0111e Vorn“, „Lekar u nedoumici“, „Cezar i Kleopatra“, zbirka „Tri pozori\u0161na komada za puritance“.<\/p>\n

\t1858 – Lionel Rot\u0161ild je postao \u010dlan Donjeg doma britanskog Parlamenta. On je bio prvi pripadnik jevrejskog naroda kome je to uspelo.<\/p>\n

\t1875 – Ro\u0111en je \u0161vajcarski psihijatar Karl Gustav Jung. Posle odvajanja od Sigmunda Frojda, \u010diji je bio u\u010denik, i odbacivanja njegovog koncepta „psihoanalize“ po\u010deo je s razradom sopstvenog sistema. Osniva\u010d je „analiti\u010dke“ ili „kompleksne“ psihologije. Originalno je razradio koncepciju o psiholo\u0161kim tipovima (introvertan i ekstrovertan), teoriju o arhetipovima, o kolektivo-nesvesnom. Bio je neobi\u010dno plodan i svestran autor, po mnogima jedan od najbitnijih umova dvadesetog veka, unekoliko i mistik. Dela: „Psiholo\u0161ki tipovi“, „Psihologija i religija“, „Simbolika duha“, „Studija o arhetipovima“, „Aion“, „Alhemijske studije“, „Mysterium coniunctionis“,“Simboli preobra\u017eaja“.<\/p>\n

\t1894 – Ro\u0111en je engleski pisac Oldos Haksli, ironi\u010dan i duhovit posmatra\u010d superiornog obrazovanja, skeptik. Samosvojan literata \u010dija dela su odraz jednog istan\u010danog duha. Dela: romani „Vrli novi svet“, „Jalovo li\u0161\u0107e“, „Kontrapunkt \u017eivota“, „Posle mnogo leta“, „Vreme mora da stane“, zbirke pripovedaka „Mali Meksikanac“, „Dve, ili tri gracije“, eseji i studije „Zajedljivi Pilat“, „Muzika u no\u0107i“, „Ve\u010dna filozofija“, „Nauka, sloboda i mir“.<\/p>\n

\t1908 – Ro\u0111en je \u010dileanski dr\u017eavnik Salvador Aljende Gosens, lekar psihijatar po profesiji, osniva\u010d Socijalisti\u010dke partije \u010cilea. Bio je uvereni marksista. Dobio je mesto predsednika demokratskim sredstvima na izborima u septembru 1970, ali je sru\u0161en i zatim ubijen septembra 1973. Dr\u017eavni udar protiv njega izveo je general Augusto Pino\u010de, nesumnjivo pod uticajem SAD.<\/p>\n

\t1909 – U Barseloni su velike radni\u010dke demonstracije prerasle u pobunu. Nemiri su bili izazvani odlukom \u0161panske vlade da pozove pod oru\u017euje nekoliko klasa rezervista. Okr\u0161aji vojske i radnika nazvani su kasnije „Krvava katalonska sedmica“.<\/p>\n

\t1922 – Ro\u0111en je ameri\u010dki filmski re\u017eiser Blejk Edvards, koji se najvi\u0161e iskazao kao autor dru\u0161tvenih „crnih komedija“, punih humora, cinizma i destrukcije. Filmovi: „Doru\u010dak kod Tifanija“, „Eksperiment u teroru“, „\u0160ta si radio u ratu, tata?“, „Pink panter“, „Darling Lili“, „Povratak Pink Pantera“, „Viktor, Viktorija“, „\u010covek koji je voleo zene“.<\/p>\n

\t1928 – Ro\u0111en je ameri\u010dki filmski re\u017eiser Stenli Kjubrik, jedna od najkontroverznijih li\u010dnosti svetskog filma, osobenog stila. Namera mu je, po sopstvenim re\u010dima, bilo stvaranje samo „kona\u010dnih dela“ – savr\u0161enih proizvoda. Filmovi: „2001: Odiseja u svemiru“, „Paklena pomorand\u017ea“, „Dr Strejnd\u017elav“, „Spartak“, „Ubijanje“, „Uzaludna plja\u010dka“, „Staze slave“, „Lolita“, „Beri Lindon“, „Isijavanje“, „Ful metal d\u017eekit“, „\u0160iroko zatvorenih o\u010diju“.<\/p>\n

\t1934 – Komunisti\u010dka i Socijalisti\u010dka partija sklopile su ugovor o zajedni\u010dkoj akciji protiv desnice u Francuskoj. Tada je obrazovan takozvani „Narodni front“ zvani\u010dno s ciljem borbe protiv fa\u0161isti\u010dkih tendencija. Po uzoru na Francusku takve organizacije nastale su i u drugim zemljama Evrope, pa i u Kraljevini Jugoslaviji. U stvarnosti takozvani Narodni front organizovali su komunisti s ciljem borbe protiv gra\u0111anskog (demokratskog) dru\u0161tva ni\u0161ta manje nego protiv desnog ekstremizma. Bila je to nova taktika Kominterne (komunisti\u010dke internacionale).<\/p>\n

\t1941 – Ameri\u010dki predsednik Frenklin Ruzvelt je „zamrznuo“ svu japansku imovinu u SAD, spre\u010div\u0161i bilo kakvu ameri\u010dko-japansku trgovinu.<\/p>\n

\t1943 – Ro\u0111en je engleski muzi\u010dar Mik D\u017eeger, osniva\u010d i peva\u010d rok grupe „Rolingstouns“.<\/p>\n

\t1952 – Umrla je Eva „Evita“ Peron, u tom trenutku nesumnjivo najpopularnija li\u010dnost u Argentini, 33-godi\u0161nja supruga predsednika Huana Perona.<\/p>\n

\t1956 – Egipatski predsednik Gamal Abdel Naser nacionalizovao je Suecki kanal, do tada pod kontrolom zajedni\u010dke anglo-francuske kompanije. Tada je obe\u0107ano finansijsko obe\u0161te\u0107enje Velikoj Britaniji, Francuskoj i SAD, ali to nije zadovoljilo London i Pariz pa je do\u0161lo do vojne intervencije.<\/p>\n

\t1963 – U zemljotresu u Skoplju poginulo je vi\u0161e od hiljadu ljudi.<\/p>\n

\t1965 – Maldivska ostrva u Indijskom okeanu – britanski protektorat od 1887 – stekla su nezavisnost.<\/p>\n

\t1984 – Umro je ameri\u010dki statisti\u010dar D\u017eord\u017e Horas Galup, direktor „Galupovog instituta“ za ispitivanje javnog mnjenja. Ovaj institut Galup je osnovao 1935. Ta privatna organizacija, koja se izdr\u017eava prodajom usluga, prva je po\u010dela da sistematski ispituje stavove pojedinaca ili grupa o raznim pitanjima politi\u010dkog, ekonomskog i dru\u0161tvenog \u017eivota, slu\u017ee\u0107i se posebnim statisti\u010dkim metodama zasnovanim na anketiranju.<\/p>\n

\t1993 – Prilikom pada ju\u017enokorejskog putni\u010dkog aviona blizu Seula 66 ljudi je poginulo.<\/p>\n

\t1995 – Peru i Ekvador su se sporazumeli o demilitarizovanoj zoni od oko 500 kvadratnih kilometara u pograni\u010dnom amazonskom podru\u010dju, okon\u010dav\u0161i me\u0111usobni jednomese\u010dni rat.<\/p>\n

\t2006 – Ministri spoljnih poslova okupljeni na konferenciji o libanskoj krizi u Rimu saglasili su se da je potrebno formirati me\u0111unarodne snage sa mandatom Ujedinjenih nacija kako bi se mir vratio u Liban.<\/p>\n

\t2008 – U seriji eksplozija u gradu Ahmedabad, u indijskoj dr\u017eavi Gud\u017earat, poginulo je 49 ljudi, a oko 150 je povre\u0111eno. Grupa koja sebe naziva „Indijski mud\u017eahedini“ preuzela je odgovornost za ovaj teroristi\u010dki akt.<\/p>\n

\n\tIzvor: RTV\/Tanjug<\/a><\/p>\n

Autor:<\/strong> Redakcija
\nDatum:<\/strong> 25, 07, 2012.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 1953. godine neuspe\u0161nim napadom gerilaca na kasarnu Monkada u gradu Santjago de Kuba, Fidel Kastro je zapo\u010deo borbu protiv re\u017eima diktatora Fulhensija Batiste.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-18437","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-nekategorizovano"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/18437","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=18437"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/18437\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=18437"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=18437"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=18437"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}