{"id":18390,"date":"2012-07-24T00:00:00","date_gmt":"2012-07-23T22:00:00","guid":{"rendered":"http:\/\/localhost\/ravnica\/2012\/07\/24\/vremeplov-obnovljena-vizantija\/"},"modified":"2012-07-24T00:00:00","modified_gmt":"2012-07-23T22:00:00","slug":"vremeplov-obnovljena-vizantija","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/?p=18390","title":{"rendered":"Vremeplov: Obnovljena Vizantija"},"content":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 1261. godine nikejski vladar Mihailo VIII Paleolog povratio je Konstantinopolj (Carigrad), sru\u0161io Latinsko carstvo i obnovio Vizantijsku dr\u017eavu. S prestola je zba\u010den Jovan IV, \u0161to je bio kraj Latinskog carstva, uspostavljenog 1204. u \u010cetvrtom krsta\u0161kom ratu, a Mihailo VIII je u Konstantinopolju krunisan za cara kao rodona\u010delnik poslednje vizantijske dinastije – Paleologa.<\/strong><\/p>\n

<\/p>\n

\n\t\u00a0<\/p>\n

\n\t\u00a0<\/p>\n

\n\tDanas je sreda, 25. jul, 207. dan 2012. Do kraja godine ima 159 dana.<\/strong><\/p>\n

\t1593. – Kralj Francuske Anri IV, pre dolaska na presto 1589. kralj Navare i vo\u0111a francuskih hugenota (francuski protestanti – kalvinisti), pre\u0161ao je u rimokatoli\u010dku veru, po\u0161to gra\u0111ani Pariza kao protestantu nisu hteli da ga puste u grad. Zapam\u0107ena je njegova izjava tim povodom, verovatno apokrifna: „Pariz je vredan jedne mise“.<\/p>\n

\t1712. – Vojska \u0161vajcarskih protestantskih kantona potukla je u bici kod Vilmergena armiju rimokatoli\u010dkih kantona, \u010dime su u \u0160vajcarskoj okon\u010dani verski ratovi.<\/p>\n

\t1834. – Umro je engleski pisac i mislilac Semjuel Tejlor Kolrid\u017e, jedan od najzna\u010dajnijih engleskih knji\u017eevnih kriti\u010dara i romanti\u010darskih pesnika. Dela: poeme „Kristobela“, „Kublaj Kan“, zbirka pesama „Lirske balade“ (s Vilijamom Vordsvortom), kritike „Predavanja“, „Biographia Literaria“.<\/p>\n

\t1843. – Umro je \u0161kotski hemi\u010dar \u010carls Mekinto\u0161, pronalaza\u010d nepromo\u010dive tkanine za ki\u0161ne ogrta\u010de.<\/p>\n

\t1848. – Ro\u0111en je britanski dr\u017eavnik Artur D\u017eejms Balfur, premijer Velike Britanije od 1902. do 1906. Kao dr\u017eavni sekretar za Irsku od 1887. do 1892. stekao je nadimak „Krvavi Balfur“, zbog na\u010dina na koji je gu\u0161io irski pokret za nezavisnost, a kao \u0161ef diplomatije 1917. je objavio plan (Balfurova deklaracija) o stvaranju nacionalne dr\u017eave Jevrejskog naroda. Prvi \u0161ef neke dr\u017eave u svetu koji je podr\u017eao Balfurovu deklaraciju bio je kralj Srbije Petar I Kara\u0111or\u0111evi\u0107.<\/p>\n

\t1848. – Austrijanci su u bici kod Kustoce porazili snage Sardinske kraljevine (Pijemont) suzbiv\u0161i tako prvi ozbiljniji napor za ujedinjenje italijanskih teritorija u jedinstvenu dr\u017eavu.<\/p>\n

\t1858. – Ro\u0111en je srpski general Mihailo Ra\u0161i\u0107, komandant Dunavske divizije u Kumanovskoj bici 1912. i Kombinovane divizije u Cerskoj bici 1914. U Kolubarskoj bici njegova divizija prodrla je u Beograd i plotunima sa Banovog brda razorila most na Savi preko kojeg su se povla\u010dile austrougarske trupe. Bio je 1916-18 delegat pri savezni\u010dkoj vrhovnoj komandi u Parizu, a 1918-19 ministar vojni.<\/p>\n

\t1878. – Prva kineska diplomatska misija u SAD stigla je u Va\u0161ington.<\/p>\n

\t1894. – Ro\u0111en je srpski nacionalni borac Gavrilo Princip, atentator na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda u Sarajevu na Vidovdan 1914. Atentat je Be\u010du poslu\u017eio kao izgovor za vojnu invaziju na Srbiju, \u010dime je izazvan Prvi svetski rat. Princip se pred policijom i sudom dr\u017eao herojski i kao maloletnik osu\u0111en je na 20 godina te\u0161ke tamnice. Zbog nehumanih zatvorskih uslova oboleo je od tuberkuloze i u tamnici u gradu Terezin u \u010ce\u0161koj umro je u aprilu 1918, \u0161est meseci pre sloma Austro-Ugarske.<\/p>\n

\t1894. – Ro\u0111en je ameri\u010dki filmski glumac Volter Brenan, verovatno naj\u010duveniji epizodista svetske kinematografije, koji je glumio u vi\u0161e od 100 filmova, dobitnik vi\u0161e Oskara. Filmovi: „Zapadnjak“, „Imati i nemati“, „Narednik Jork“, „Franke\u0161tajnova nevesta“, „Furija“, „Do\u0111i i uzmi“, „Kentaki“, „Moja draga Klementina“, „Crvena reka“, „Rio Bravo“.<\/p>\n

\t1898. – Vojska SAD je u \u0160pansko-ameri\u010dkom ratu okupirala Portoriko, do tada \u0161pansku koloniju. SAD nikada Portoriku nisu dale nezavisnost, on je i sada ameri\u010dka teritorija. Dok su Kuba i Filipini, koji su tako\u0111e do tog rata bili \u0161panski posedi, dobili nezavisnost, Filipini tek 1946.<\/p>\n

\t1907. – Japan je proglasio protektorat nad Korejom. Koreja je u statusu japanske kolonije ostala sve do kraja Drugog svetskog rata.<\/p>\n

\t1909. – Francuski pilot Luj Blerio prvi je preleteo avionom kanal Laman\u0161. Razdaljinu od 40 kilometara od Lebaraka kod Kalea do Dovera preleteo je za 37 minuta.<\/p>\n

\t1917. – Holan\u0111anka Margareta Gertruda Cele, poznata kao Mata Hari, osu\u0111ena je na smrt pod nedokazanom optu\u017ebom da je \u0161pijunirala za Nemce tokom Prvog svetskog rata.<\/p>\n

\t1934. – Austrijskog kancelara (predsednika vlade) Engelberta Dolfusa u Be\u010du su ubili austrijski nacisti – u neuspelom poku\u0161aju da silom uzmu vlast. Posle dolaska na \u010delo vlade 1932, uporno se odupirao nameri Adolfa Hitlera da Austriju pripoji Nema\u010dkoj, \u0161to je platio glavom.<\/p>\n

\t1943. – Italijanski fa\u0161isti\u010dki diktator Benito Musolini nateran je da podnese ostavku na polo\u017eaj predsednika vlade po\u0161to je prethodno izgubio i poverenje Velikog fa\u0161isti\u010dkog ve\u0107a. Kralj Vitorio Emanuele III imenovao je za predsednika vlade mar\u0161ala Pjetra Badolja, a Musolini je uhap\u0161en \u010dim je napustio dvor. Iz zato\u010deni\u0161tva su ga izbavili nema\u010dki komandosi pod vo\u0111stvom Ota Skorcenija. Do kraja rata on se nalazio na \u010delu takozvane Italijanske socijalne republike (teritorija pod kontrolom nema\u010dkih trupa).<\/p>\n

\t1956. – U sudaru italijanskog i \u0161vedskog broda „Andrea Dorija“ i „Stokholm“ ispred obala SAD u Atlantskom okeanu poginulo je 50 ljudi.<\/p>\n

\t1957. – Tunis je postao republika, nakon \u0161to je stekao nezavisnost od Francuske, s predsednikom Habibom Ben Alijem Burgibom.<\/p>\n

\t1963. – Sovjetski Savez, SAD i Velika Britanija su zaklju\u010dili ugovor o zabrani nuklearnih proba u vazduhu, pod vodom i u kosmosu.<\/p>\n

\t1968. – Papa Pavle VI zabranio je rimokatolicima sve ve\u0161ta\u010dke metode spre\u010davanja za\u010de\u0107a.<\/p>\n

\t1982. – Vo\u0111a Palestinske oslobodila\u010dke organizacije Jaser Arafat u Bejrutu je potpisao deklaraciju kojom je prihvatio rezolucije UN o pravu Izraela na postojanje.<\/p>\n

\t1984. – Sovjetski kosmonaut Svetlana Savickaja iza\u0161la je iz svemirskog broda „Sojuz-12“ i postala prva \u017eena koja je „kro\u010dila u otvoreni kosmos“.<\/p>\n

\t1986. – Umro je ameri\u010dki filmski re\u017eiser italijanskog porekla Vinsente Mineli, koji je 1958. dobio Oskara za film „\u017di\u017ei“. Ostali filmovi: „Madam Bovari“, „Amerikanac u Parizu“, „\u017de\u0111 za \u017eivotom“, „\u010caj i simpatija“, „Kismet“, „Ku\u0107a na brdu“, „Zvona zvone“, „Grad iluzija“, „Neki su dotr\u010dali“, „Di\u017ei zavesu“.<\/p>\n

\t1991. – Sovjetski predsednik Mihail Gorba\u010dov je izjavio da vi\u0161e nije realna izgradnja komunizma u Sovjetskom Savezu i da vladaju\u0107a Komunisti\u010dka partija mora da odbaci „zastarele ideolo\u0161ke dogme“.<\/p>\n

\t1992. – Nepora\u017eeni \u0161ampion, ameri\u010dki velemajstor Bobi Fi\u0161er, 11. prvak sveta u \u0161ahu, doputovao je u Srbiju da bi se posle vi\u0161e od 20 godina neigranja nakratko vratio \u0161ahu. U Beogradu i na Svetom Stefanu potom je odigrao me\u010d s ruskim velemajstorom Borisom Spaskim, kojem je oduzeo titulu svetskog prvaka u me\u010du u Rejkjaviku 1972, i ponovo ga je pobedio.<\/p>\n

\t1994. – Izrael i Jordan u Va\u0161ingtonu su potpisali deklaraciju kojom je i formalno okon\u010dano ratno stanje dveju susednih dr\u017eava.<\/p>\n

\t1995. – U eksploziji bombe koju su u vozu pariskog metroa podmetnuli islamski teroristi poginulo je najmanje osam ljudi.<\/p>\n

\t1996. – U Burundiju je armija, pod dominacijom oficira iz plemena Tutsi, izvela dr\u017eavni udar i zabranila sve politi\u010dke partije u toj afri\u010dkoj zemlji.<\/p>\n

\t2000. – Neposredno posle poletanja ka Njujorku, avion „Konkord“ kompanije „Er Frans“ pao je na jedan hotel blizu Pariza, \u0161to nije pre\u017eiveo niko od 109 putnika i \u010dlanova posade, a poginulo je i pet ljudi na tlu. Bilo je to prvo ru\u0161enje britansko-francuskog supersoni\u010dnog aviona otkad je po\u010deo da leti 1969.<\/p>\n

\t2002. – Musliman Abdul Kalam, otac indijskog nuklearnog raketnog programa, postao je 11. predsednik Indije.<\/p>\n

\t2003. – Umro je engleski filmski re\u017eiser D\u017eon Ri\u010dard \u0160lezinger, blizak idejama „slobodnog filma“. Filmovi: „La\u017eov Bili“, „Darling“, „Daleko od razuzdane gomile“, „Pono\u0107ni kauboj“ (Oskar), „Nedelja, prokleta nedelja“, „Sjaj i beda Holivuda“, „Maratonac“.<\/p>\n

\t2007. – U dva napada automobila-bombi izvedena u Bagdadu dok su Ira\u010dani slavili ulazak fudbalske reprezentacije u finale Azijskog kupa, ubijeno je najmanje 50 ljudi a 160 je ranjeno.<\/p>\n

\n\tIzvor: RTV\/Tanjug<\/a><\/p>\n

Autor:<\/strong> Redakcija
\nDatum:<\/strong> 24, 07, 2012.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 1261. godine nikejski vladar Mihailo VIII Paleolog povratio je Konstantinopolj (Carigrad), sru\u0161io Latinsko carstvo i obnovio Vizantijsku dr\u017eavu. S prestola je zba\u010den Jovan IV, \u0161to je bio kraj Latinskog carstva, uspostavljenog 1204. u \u010cetvrtom krsta\u0161kom ratu, a Mihailo VIII je u Konstantinopolju krunisan za cara kao rodona\u010delnik poslednje vizantijske dinastije – Paleologa.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-18390","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-nekategorizovano"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/18390","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=18390"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/18390\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=18390"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=18390"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=18390"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}