{"id":18364,"date":"2012-07-23T00:00:00","date_gmt":"2012-07-22T22:00:00","guid":{"rendered":"http:\/\/localhost\/ravnica\/2012\/07\/23\/vremeplov-ubijen-karadjordje\/"},"modified":"2012-07-23T00:00:00","modified_gmt":"2012-07-22T22:00:00","slug":"vremeplov-ubijen-karadjordje","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/?p=18364","title":{"rendered":"Vremeplov: Ubijen Kara\u0111or\u0111e"},"content":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 1817. godine vo\u0111a Prvog srpskog ustanka \u0110or\u0111e Petrovi\u0107 Kara\u0111or\u0111e je, po povratku u otad\u017ebinu iz Rusije (preko Austrije) ubijen u Radovanjskom Lugu kod Velike Plane, prema nalogu knjaza Milo\u0161a Obrenovi\u0107a.<\/strong><\/p>\n

<\/p>\n

\n\t\"\"Milo\u0161 je potom – kao dokaz vernosti – poslao njegovu glavu turskom sultanu. Kara\u0111or\u0111e je tvorac novovekovne srpske dr\u017eave i rodona\u010delnik kraljevske porodice Kara\u0111or\u0111evi\u0107. U Austrijsko-turskom ratu (Ko\u010dina Krajina) borio se kao frajkor (dobrovoljac) u sastavu jedinica kapetana Ko\u010de An\u0111elkovi\u0107a, na austrijskoj strani. Kao buljuba\u0161a (turski \u010din u rangu komandanta bataljona) u\u010destvovao je u akcijama protiv Janji\u010dara. Na zboru srpskih prvaka u Ora\u0161cu 14. februara 1804. izabran je za „vo\u017eda“ u borbi protiv Turaka. Isterav\u0161i Turke iz Beogradskog pa\u0161aluka (Smederevskog) posle pobeda na Ivankovcu, Mi\u0161aru i Deligradu i oslobo\u0111enja Beograda, nastojao je da izdejstvuje priznanje Srbije, ali me\u0111unarodni uslovi nisu bili povoljni. Poku\u0161avao je da se osloni na Rusiju i 1807. stvorena je neka vrsta srpsko-ruskog vojnog savezni\u0161tva, \u0161to je okon\u010dano za Srbiju krajnje nepovoljnim Bukure\u0161tanskim mirom 1812. Posle sloma ustanka 1813. izbegao je u Austriju, zatim u Rusiju, da bi po povratku u Srbiju tragi\u010dno nastradao.<\/p>\n

\tDanas je utorak, 24. jul, 206. dan 2012. Do kraja godine ima 160 dana.<\/strong><\/p>\n

\t1567. – \u0160kotsku kraljicu Mariju Stjuart nezadovoljno plemstvo primoralo je da abdicira, zbog toga \u0161to je protestantskoj \u0160kotskoj poku\u0161ala da nametne katolicizam.<\/p>\n

\t1704. – Britanske snage pod komandom admirala D\u017eord\u017ea Ruka preotele su Gibraltar od \u0160panaca.<\/p>\n

\t1783. – Ro\u0111en je ju\u017enoameri\u010dki revolucionar, vojskovo\u0111a i dr\u017eavnik Simon Bolivar, najzna\u010dajnija li\u010dnost u borbi za nezavisnost Latinske Amerike od \u0160panije. Posle niza vojnih pobeda nad \u0160pancima nazvan je „El Libertador de la Patria“ (Oslobodilac otad\u017ebine). Oslobodio je Venecuelu, Ekvador, Panamu i Peru i izabran je za predsednika Kolumbije i Bolivije, koja je po njemu dobila ime. Njegovu \u017eivotnu zamisao, osnivanje federacije ju\u017enoameri\u010dkih republika, omela su trvenja vladaju\u0107ih krugova i otpor SAD i Velike Britanije. Optu\u017een za nameru da se proglasi monarhom, povukao se s vlasti 1830. i ubrzo umro.<\/p>\n

\t1799. – Francuske trupe generala Napoleona Bonaparte potukle su Turke (u stvari egipatske jedinice) kod Abukira u Egiptu.<\/p>\n

\t1802. – Ro\u0111en je francuski pisac Aleksandar Dima Otac, jedan od za\u010detnika feljtonisti\u010dkog romana. Sam ili uz pomo\u0107 mnogobrojnih saradnika napisao je oko 300 dela, punih \u017eivota i zanimljivih preokreta, \u010dija kompozicija, \u017eiv dijalog i slikoviti opisi privla\u010de i sada \u010ditala\u010dku publiku \u0161irom sveta. Najpre se istakao romanti\u010dnim dramama „Anri III i njegov dvor“, „Antoni“, „Kula Nel“, „Kin“. Pisao je i komedije, ali je svetsku slavu stekao mnogobrojnim slobodno obra\u0111enim romanima s motivima iz francuske istorije: „Tri musketara“, „Grof od Monte Krista“, „Kraljica Margo“, „Dvadeset godina posle“, „Kralji\u010din \u0111erdan“, „Crna lala“.<\/p>\n

\t1804. – Srpska potera predvo\u0111ena bimba\u0161om (turski vojni \u010din u rangu komandanta bataljona), kasnije vojvodom, Milenkom Stojkovi\u0107em uhvatila je i pogubila, na dunavskom ostrvu Ada Kale, dahije Aganliju, Ku\u010duk Aliju, Mulu Jusufa i Mehmeda Fo\u010di\u0107a, koji su prethodno „se\u010dom knezova“ zapalili iskru Prvog srpskog ustanka. Namera dahija bila je da se do\u010depaju Vidina (danas Bugarska). Vlasti u Istanbulu su verovale da su Srbi osvetom nad dahijama dobili zadovoljenje, ali su se ustanici pod vo\u0111stvom Kara\u0111or\u0111a sukobili 1805. sa sultanovom vojskom.<\/p>\n

\t1824. – Rezultati prvog ispitivanja javnog mnjenja u svetu objavljeni su u ameri\u010dkoj dr\u017eavi Delaver uo\u010di predsedni\u010dkih izbora u SAD.<\/p>\n

\t1828. – Ro\u0111ena je srpska slikarka i pesnikinja Mina Karad\u017ei\u0107, k\u0107erka Vuka Karad\u017ei\u0107a i supruga Alekse Vukomanovi\u0107a, prvog profesora knji\u017eevnosti na Liceju u Beogradu. Me\u0111u njenih pedesetak sa\u010duvanih slika, mahom portreta, isti\u010du se „Autoportret“, „Crnogorac sa kapom“, „Mladi Crnogorac“, „Devojka sa vinovom lozom“. Prevodila je na nema\u010dki srpske narodne pripovetke i poslovice i objavila ih je u Berlinu 1854. \u0160tampala je uspomene na Branka Radi\u010devi\u0107a i ostavila zabele\u0161ke s putovanja po Srbiji.<\/p>\n

\t1828. – Ro\u0111en je ruski pisac, knji\u017eevni kriti\u010dar i esteti\u010dar Nikolaj Gavrilovi\u010d \u010cerni\u0161evski, koji je stvorio sopstveni esteti\u010dki sistem i sna\u017eno uticao na rusku knji\u017eevnost u 19. veku. Zbog propagiranja ideja selja\u010dke revolucije i utopijskog socijalizma prognan je u Sibir. U disertaciji „Esteti\u010dki odnos umetnosti prema stvarnosti“ je insistirao na dru\u0161tvenoj ulozi knji\u017eevnosti, ne zanemaruju\u0107i pritom analizu umetni\u010dkih elemenata knji\u017eevnog dela. U romanu „\u0160ta da se radi“ je vatreno propagirao socijalisti\u010dko-utopijske poglede na probleme braka, porodice, emancipacije \u017eene i dru\u0161tvenih ideala. Ostala dela: „Ogledi o Gogoljevom periodu ruske knji\u017eevnosti“, „Knji\u017eevno-kriti\u010dki \u010dlanci“, „Rus na randevuu“.<\/p>\n

\t1864. – Ro\u0111en je nema\u010dki pisac Benjamin Franklin Vedekind, poznat kao Frank Vedekind, koji je ekscentri\u010dnim ali sna\u017enim dramama, punim ironije i cinizma, tragike i komike, grotesknih likova, drasti\u010dnih erotskih scena i uli\u010dnog \u017eargona, provocirao gra\u0111anski moral. Dela: drame „Prole\u0107no bu\u0111enje“, „Zemaljski duh“, „Markiz fon Kajt“, „Pandorina kutija“, „Mrtva\u010dki ples“, „Muzika“, „Cenzura“, pesme „\u010cetiri godi\u0161nja doba“.<\/p>\n

\t1883. – U poku\u0161aju da prepliva brzake reke iznad Nijagarinih vodopada, udavio se Metju Veb, koji je 1875. prvi preplivao kanal Laman\u0161.<\/p>\n

\t1921. – Ro\u0111en je \u0110uzepe di Stefano, italijanski operski umetnik, tenor. Ro\u0111en u Kataniji, na Siciliji, pevanje je u\u010dio u Milanu, a debi je imao 1947. godine u milanskoj Skali. Zbog specifi\u010dne boje glasa, od pedesetih 20. veka, Di Stefano je smatran jednim od najboljih svetskih peva\u010da. Osvaja\u010d je zlatnog Orfeja, presti\u017ene italijanske muzi\u010dke nagrade. \u010cesto je pevao u duetu sa operskom divom Marijom Kalas.<\/p>\n

\t1923. – Gr\u010dka, Turska i sile pobednice u Prvom svetskom ratu potpisale su u Lozani konvenciju o prinudnom iseljavanju hri\u0161\u0107ana iz Turske u Gr\u010dku i muslimanskog \u017eivlja u suprotnom pravcu (svi muslimani Turske, nezavisno od etni\u010dkog porekla i jezika smatrani su Turcima u skladu sa islamskim pravom). Turska se odrekla svih prava na prethodno izgubljene teritorije u Prvom svetskom ratu, ali je zadr\u017eala Isto\u010dnu Trakiju uklju\u010duju\u0107i i Jedrene, \u010dime su definitivno odre\u0111ene granice turske dr\u017eave na evropskom kontinentu.<\/p>\n

\t1943. – Savezni\u010dko vazduhoplovstvo je u Drugom svetskom ratu po\u010delo operaciju „Gomora“, usredsre\u0111eno te\u0161ko bombardovanje nema\u010dkog lu\u010dkog grada Hamburg.<\/p>\n

\t1946. – SAD su izvele prvu podvodnu atomsku probu na koralskim atolima Bikini u sastavu Mar\u0161alskih ostrva u zapadnom delu Pacifika, \u010dime je po\u010dela serija atomskih proba \u010duvana u tajnosti do 1958. Na istom podru\u010dju – \u010dije je stanovni\u0161tvo prisilno iseljeno – 1954. i 1956. isprobavane su hidrogenske bombe, a posledice visoke radijacije i sada ose\u0107aju \u017eitelji pacifi\u010dkih ostrva.<\/p>\n

\t1957. – Umro je francuski pisac, re\u017eiser i glumac ruskog porekla Aleksandar \u017dor\u017e Gitri, poznat kao Sa\u0161a Gitri, autor lakih komedija, koje je sam re\u017eirao i u njima igrao glavne uloge. Dela: komedije „No\u0107ni \u010duvar“, „Lepa svadba“, operete „Maskirana ljubav“, „Mocart“, filmovi „Kad bi Versaj progovorio“, „Roman jednog varalice“.<\/p>\n

\t1967. – Francuski predsednik \u0160arl de Gol zavr\u0161io je u Montrealu govor usklikom „\u017diveo slobodni Kvebek“ (kanadska pokrajina sa francuskom etni\u010dkom ve\u0107inom, nekada francuska kolonija), izazvav\u0161i skandal u kanadskoj javnosti i \u017eestok protest premijera Lestera Pirsona, pa je \u0161ef francuske dr\u017eave bio primoran da skrati posetu Kanadi.<\/p>\n

\t1974. – Konstantin Karamanlis je, posle sedmogodi\u0161nje vladavine vojne uprave, obrazovao u Gr\u010dkoj prvu civilnu vladu i u toj zemlji je saop\u0161tena op\u0161ta amnestija za sve politi\u010dke zatvorenike.<\/p>\n

\t1974. – Umro je engleski fizi\u010dar D\u017eejms \u010cedvik, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1935, koji je 1932. otkrio neutron. U Drugom svetskom ratu od 1943. do 1945. kao glavni britanski instruktor radio je na „Menhetn projektu“ razvoja atomske bombe u Los Alamosu, SAD.<\/p>\n

\t1976. – Ameri\u010dki svemirski brod „Viking 1“ spustio se na Mars, \u010dime je po\u010delo ispitivanje mogu\u0107nosti \u017eivota na toj planeti.<\/p>\n

\t1980. – Umro je engleski filmski glumac Piter Selers, izuzetan komi\u010dar, majstor preru\u0161avanja. Igrao je u seriji filmova o Pink Panteru. Ostali filmovi: „Dr Strend\u017elav“, „Lolita“, „Pucanj u tami“, „\u0160ta je novo, ma\u010dkice“, „Zatvorenik Zende“, „Dobrodo\u0161li, gospodine \u010cens“.<\/p>\n

\t1981. – U kineskoj provinciji Se\u010duan u poplavama je poginulo vi\u0161e od 700 ljudi, a milion i po je ostalo bez krova nad glavom.<\/p>\n

\t1991. – Preminuo je jevrejski pisac Isak Ba\u0161evis Singer, dobitnik Nobelove nagrade za knji\u017eevnost 1978, \u010dija su dela inspirisana tradicijom i folklorom Jevreja u Isto\u010dnoj Evropi, preciznije Galiciji. Ova oblast je istorijski pripadala Poljskoj, sa \u010destim menama kroz istoriju. Danas je podeljena izme\u0111u Poljske i Ukrajine. Jevrejska zajednica u toj oblasti imala je brojne specifi\u010dnosti, i one su naj\u010de\u0161\u0107a tema njegovih dela. Preselio se u SAD 1935. Dela: romani „Satana u Goraju“, „Moskatovi“, „Ma\u0111ioni\u010dar iz Lublina“, „Rob“, „Imanje“, „Posed“, „Neprijatelji: ljubavna pri\u010da“, „\u0160o\u0161a“, zbirke pri\u010da „Gimpel luda“, „Spinoza iz Pija\u010dne ulice“, „Kratki petak“, „Seansa i druge pri\u010de“, „Strasti“, „Stara ljubav“, memoarske knjige „U sudnici mog oca“, „De\u010dak u traganju za Bogom“, „Mladi\u0107 u traganju za ljubavlju“, „Izgubljen u Americi“.<\/p>\n

\t1996. – U predgra\u0111u glavnog grada \u0160ri Lanke Kolomba poginulo je 57 i ranjeno vi\u0161e od 500 ljudi u eksploziji podmetnutoj u prigradski voz, za koju su optu\u017eeni tamilski pobunjenici.<\/p>\n

\t2005. – Umro je britanski nau\u010dnik Ri\u010dard Dol, koji je prvi utvrdio vezu izme\u0111u duvana i raka plu\u0107a, kao i izme\u0111u alkohola i raka dojke i otkrio pozitivno dejstvo aspirina u le\u010denju sr\u010danih oboljenja.<\/p>\n

\t2005. – Amerikanac Lens Armstrong sedmi put zaredom trijumfovao je na najve\u0107oj svetskoj biciklisti\u010dkoj trci – „Tur d'Frans“ i tako karijeru okon\u010dao podvigom koji \u0107e te\u0161ko biti ponovljen.<\/p>\n

\n\tIzvor: RTV\/Tanjug<\/a><\/p>\n

Autor:<\/strong> Redakcija
\nDatum:<\/strong> 23, 07, 2012.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 1817. godine vo\u0111a Prvog srpskog ustanka \u0110or\u0111e Petrovi\u0107 Kara\u0111or\u0111e je, po povratku u otad\u017ebinu iz Rusije (preko Austrije) ubijen u Radovanjskom Lugu kod Velike Plane, prema nalogu knjaza Milo\u0161a Obrenovi\u0107a.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-18364","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-nekategorizovano"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/18364","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=18364"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/18364\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=18364"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=18364"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=18364"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}