{"id":18352,"date":"2012-07-22T00:00:00","date_gmt":"2012-07-21T22:00:00","guid":{"rendered":"http:\/\/localhost\/ravnica\/2012\/07\/22\/vremeplov-upucen-ultimatum-srbiji\/"},"modified":"2012-07-22T00:00:00","modified_gmt":"2012-07-21T22:00:00","slug":"vremeplov-upucen-ultimatum-srbiji","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/?p=18352","title":{"rendered":"Vremeplov: Upu\u0107en ultimatum Srbiji"},"content":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 1914.godine, Austro-Ugarska je uputila ultimatum Srbiji, zahtevaju\u0107i odgovor u roku od 48 \u010dasova, okriviv\u0161i je za atentat u kojem je 28. juna 1914. u Sarajevu ubijen austrijski prestolonaslednik Franc Ferdinand. Uslovi ultimatuma bili su poni\u017eavaju\u0107i i unapred se ra\u010dunalo da ih Srbija kao suverena dr\u017eava ne\u0107e prihvatiti.<\/strong><\/p>\n

<\/p>\n

\n\tUz podr\u0161ku Nema\u010dke, Be\u010d je odlu\u010dio da Srbiju vojno kazni, najvi\u0161e zbog ja\u010danja njenog autoriteta u ju\u017enoslovenskim delovima Austro-Ugarske. U noti je zatra\u017eeno objavljivanje izjave u kojoj se indirektno priznaje krivica za atentat, uklanjanje svih oficira protivnika Austro-Ugarske i dozvola srpske vlade da austrougarska policija vodi istragu na teritoriji Srbije. Srpska vlada je formulisala odgovor koji je, \u010dak i prema sudu nema\u010dke diplomatije, bio remek delo. Imaju\u0107i u vidu krajnju iscrpljenost balkanskim ratovima, srpska vlada je prihvatila sve zahteve osim da austrougarski organi vode istragu u Srbiji. Austro-Ugarska je to iskoristila da 28. jula 1914. Srbiji objavi rat, zapo\u010dev\u0161i tako Prvi svetski rat.<\/p>\n

\tDanas je ponedeljak, 23. jul, 205. dan 2012. Do kraja godine ima 161 dan.<\/strong><\/p>\n

\t1456. – Turska vojska sultana Mehmeda II Osvaja\u010da je, posle te\u0161kog poraza u odlu\u010duju\u0107oj bici prethodnog dana i ranjavanja sultana, odustala od opsade Beograda. Grad je opsedalo oko 150.000 Turaka sa 200 topova, a branila ga je zdru\u017eena hri\u0161\u0107anska vojska u kojoj su se uz srpske odrede, koji su se posebno istakli, borili nema\u010dki, ugarski i poljski krsta\u0161i, pod komandom erdeljskog vojvode Jano\u0161a Hunjadija, koji je u srpskoj epici poznat kao Sibinjanin Janko.<\/p>\n

\t1757. – Umro je italijanski kompozitor Domeniko Skarlati, virtuoz na \u010dembalu. Komponovao je vi\u0161e od 500 klavirskih sonata, upotrebljavaju\u0107i nove tehnike s briljantnim rezultatima. Tvorac je tzv. Skarlatijevog sonatnog oblika – \u010duvenih sonata za \u010dembalo u jednom stavu. Razvio je bogatu \u010dembalisti\u010dku tehniku i uticao na klavirske kompozitore, posebno u \u0160paniji i Engleskoj.<\/p>\n

\t1759. – Rusi su u Sedmogodi\u0161njem ratu (naziva se i Pomeranski rat), pod komandom generala Petra Saltikova, do nogu potukli prusku armiju u bici kod Kaja na istoku tada\u0161nje Pruske. U bici je poginulo najmanje 6.000 Prusa.<\/p>\n

\t1875. – Umro je ameri\u010dki pronalaza\u010d Ajzak Merit Singer, koji je 1851. razvio prvu \u0161iva\u0107u ma\u0161inu koja je u\u0161la u masovnu upotrebu.<\/p>\n

\t1885. – Umro je ameri\u010dki general i dr\u017eavnik Julisiz Simpson Grant, vrhovni komandant armije Severa u gra\u0111anskom ratu od 1861. do 1865. Na polo\u017eaju predsednika SAD od 1869. do 1877. blistavi vojni strateg bio je igra\u010dka u rukama koterija i grupacija sklonih korupciji.<\/p>\n

\t1892. – Ro\u0111en je etiopski car (negus) Haile Selasije I, koji je 1928, posle smrti Menelika II, imenovan za regenta i kralja, a 1930. je krunisan za cara Etiopije. Iz zemlje je izbegao 1936, godinu dana posle agresije fa\u0161isti\u010dke Italije. Vratio se 1940. na \u010delu trupa koje su oslobodile njegovu zemlju od Italijana. Vladao je do 1974, kada je zba\u010den dr\u017eavnim udarom grupe komunisti\u010dkih oficira, koji su ga potom ubili.<\/p>\n

\t1916. – Umro je \u0161kotski hemi\u010dar Vilijam Remzi, dobitnik Nobelove nagrade za hemiju 1904. Ispitivao je molekularni sastav \u010distih te\u010dnosti i otkrio gasove helijum, argon, kripton, neon i ksenon. Dokazao je da se helijum stvara prilikom radioaktivnog raspadanja radijuma.<\/p>\n

\t1931. – Ro\u0111en je ruski \u0161ahovski velemajstor Viktor Lvovi\u010d Kor\u010dnoj, jedan od najboljih \u0161ahista 20. veka. Emigrirao je iz Sovjetskog Saveza 1976. i potom dvaput bio izaziva\u010d svetskog prvaka, ali je izgubio me\u010deve s ruskim velemajstorom Anatolijem Karpovom – 1978. rezultatom 6:5 uz 21 remi, a 1981. sa 6:2 uz 10 remija.<\/p>\n

\t1943. – Poginuo je srpski pisac \u0110or\u0111e Jovanovi\u0107, istaknuti knji\u017eevni kriti\u010dar izme\u0111u dva svetska rata. U Beogradu je zavr\u0161io Filozofski fakultet, pre Drugog svetskog rata robijao je kao komunista u Sremskoj Mitrovici a 1941. oti\u0161ao je u partizane. Napisao je vi\u0161e studija o srpskim piscima, uklju\u010duju\u0107i protu Mateju Nenadovi\u0107a, Radoja Domanovi\u0107a, Svetolika Rankovi\u0107a i Branislava Nu\u0161i\u0107a. Ostala dela: „Studije i kritike“, „Protiv obmana“, „Realizam kao umetni\u010dka istina“, roman „Plati pa nosi“.<\/p>\n

\t1948. – Umro je ameri\u010dki filmski reditelj Dejvid Vork Grifit, jedan od najzna\u010dajnijih filmskih stvaralaca u epohi nemog filma. Zaslu\u017ean je za ve\u0107inu fundamentalnih otkri\u0107a filmskog izraza, uklju\u010duju\u0107i krupni plan, ritmi\u010dku prirodu monta\u017ee i kreativnu upotrebu ve\u0161ta\u010dkog svetla. Filmovi: „Netrpeljivost“, „Bekstvo“, „Dome, slatki dome“, „Ra\u0111anje jedne nacije“, „Srca sveta“, „Velika ljubav“, „Slomljeni pupoljci“, „Pad Vavilona“, „Dve sirotice“, „Amerika“, „Ejbraham Linkoln“.<\/p>\n

\t1951. – U zatvoru je umro francuski mar\u0161al Anri Filip Peten, ta\u010dno \u0161est godina po\u0161to je izveden na sud pod optu\u017ebom da je u Drugom svetskom ratu izdao Francusku. Slavni ratnik iz Prvog svetskog rata bio je na \u010delu francuske vlade u Vi\u0161iju, tokom nema\u010dke okupacije u Drugom svetskom ratu. Bio je osu\u0111en na smrt, ali mu je zbog ranijih zasluga kazna zamenjena do\u017eivotnom robijom.<\/p>\n

\t1952. – Egipatski oficiri predvo\u0111eni generalom Muhamedom Nagibom izveli su dr\u017eavni udar i prisilili kralja Faruka I da abdicira. \u0160to je bio kraj monarhije u Egiptu.<\/p>\n

\t1957. – Umro je srpski in\u017eenjer Nikola Mirkov, idejni tvorac kanala Dunav-Tisa-Dunav. Godinama je prou\u010davao slo\u017eeni problem voda u Vojvodini i zaklju\u010dio da je jedino re\u0161enje izgradnja velikog kanala.<\/p>\n

\t1974. – Gr\u010dka vojna vlada je saop\u0161tila da \u0107e vlast predati civilima i pozvala je Konstantina Karamanlisa da se vrati iz izbegli\u0161tva u Parizu i formira vladu, \u010dime je okon\u010dana sedmogodi\u0161nja vojna uprava u Gr\u010dkoj.<\/p>\n

\t1983. – U \u0160ri Lanki je izbio gra\u0111anski rat po\u0161to su pobunjeni Tamili ubili 13 vojnika. Sinhale\u0161ka ve\u0107ina je na to odgovorila ubijanjem hiljada tamilskih civila na jugu te azijske ostrvske zemlje.<\/p>\n

\t1991. – Komunisti\u010dka partija Sovjetskog Saveza objavila je nacrt platforme kojom je prihvatila privatnu svojinu, integraciju ekonomije u svetsko tr\u017ei\u0161te i slobodu religije.<\/p>\n

\t1995. – Na podru\u010dje Sarajeva stigle su prve jedinice Snaga za brzo reagovanje, formalno pod komandom UN, koje su se nepuna dva meseca kasnije uklju\u010dile u borbene operacije muslimana (Bo\u0161njaka) i Hrvata protiv Srba u Bosni i Hercegovini.<\/p>\n

\t2002. – U izraelskom vazdu\u0161nom napadu na Gazu ubijen je \u0161ef oru\u017eanog krila radikalnog islamskog pokreta Hamas Salah \u0160ahde.<\/p>\n

\t2005. – U seriji eksplozija u egipatskom letovali\u0161tu \u0160arm el \u0160eik na Crvenom moru, za koje je odgovornost preuzelo vi\u0161e islamisti\u010dkih grupa, poginulo je 88 ljudi, a povre\u0111eno oko 200.<\/p>\n

\t2006. – U eksploziji automobila-bombe u Bagdadu poginulo je 33 ljudi a ranjeno 60, u isto\u010dnoj \u0161iitskoj \u010detvrti. Bomba je eksplodirala u siroma\u0161noj \u010detvrti Sadr siti.<\/p>\n

\t2006. – Na jarbole ispred zdanja biv\u0161e Skup\u0161tine Kraljevine Jugoslavije, potonje Jugoslavije i zatim Srbije i Crne Gore, u centru Beograda, uz srpsku himnu „Bo\u017ee pravde“, podignute su zastave Srbije.<\/p>\n

\t2007. – Umro je biv\u0161i avganistanski kralj Muhamed Zahir \u0160ah. Na tronu se nalazio formalno od 1933. stvarno od 1953. do 1973. kada ga je svrgnuo ro\u0111ak, princ Daud. Iz Italije se 2002. vratio u zemlju, gde je \u017eiveo kao obi\u010dan gra\u0111anin. Izdanak je stare loze pa\u0161tunskih vladara, period njegove vladavine upam\u0107en je kao jedno od najmirnijih razdoblja u burnoj istoriji Avganistana. Njegovim svrgavanjem 1973. okon\u010dana je 200-godi\u0161nja vladavina dinastije Durani.<\/p>\n

\t2007. – „Srbija\u0161ume“ su objavile da su kao posledica nezapam\u0107enih vru\u0107ina u periodu od 16. do 22. jula \u0161umski po\u017eari zahvatili 47 lokaliteta na teritoriji Srbije. Ukupno je po\u017earima u Srbiji bila zahva\u0107ena povr\u0161ina od 3.513 hektara.<\/p>\n

\t2007. – Umro je ruski re\u017eiser Aleksandar Tatarski, autor vi\u0161e stotina animiranih filmova i tvorac prvog ruskog nezavisnog studija „Pilot“. Filmovi Tatarskog su nosili autorski pe\u010dat i nisu li\u010dili na tradicionalnu \u0161kolu animacije, njegova „Vrana od plastelina“ i „Padao je pro\u0161logodi\u0161nji sneg“ na me\u0111unarodnim festivalima osvojili su brojne nagrade. Prvi njegovi filmovi su zabranjivani a „Vrana od plastelina“ je ocenjena kao „bezidejna i nepotrebna sovjetskom \u010doveku“, dok je zbog filma „Padao je pro\u0161logodi\u0161nji sneg“ optu\u017een za rusofobiju. Autor je projekta „Rusija u animaciji“, snimio je seriju „Gora samocveta“ kao i \u010dak 52 animirana filma po motivima ruskih bajki.<\/p>\n

\n\tIzvor: RTV\/Tanjug<\/a><\/p>\n

Autor:<\/strong> Redakcija
\nDatum:<\/strong> 22, 07, 2012.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 1914.godine, Austro-Ugarska je uputila ultimatum Srbiji, zahtevaju\u0107i odgovor u roku od 48 \u010dasova, okriviv\u0161i je za atentat u kojem je 28. juna 1914. u Sarajevu ubijen austrijski prestolonaslednik Franc Ferdinand. Uslovi ultimatuma bili su poni\u017eavaju\u0107i i unapred se ra\u010dunalo da ih Srbija kao suverena dr\u017eava ne\u0107e prihvatiti.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-18352","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-nekategorizovano"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/18352","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=18352"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/18352\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=18352"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=18352"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=18352"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}