{"id":18296,"date":"2012-07-20T00:00:00","date_gmt":"2012-07-19T22:00:00","guid":{"rendered":"http:\/\/localhost\/ravnica\/2012\/07\/20\/vremeplov-umro-zoran-radmilovic\/"},"modified":"2012-07-20T00:00:00","modified_gmt":"2012-07-19T22:00:00","slug":"vremeplov-umro-zoran-radmilovic","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/?p=18296","title":{"rendered":"Vremeplov: Umro Zoran Radmilovi\u0107"},"content":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 1985.godine umro je srpski glumac Zoran Radmilovi\u0107, neprevazi\u0111eni majstor improvizacije, koji je odu\u0161evljavao pozori\u0161nu publiku, \u010desto stvaraju\u0107i utisak da je sam – \u010ditavo pozori\u0161te.<\/strong><\/p>\n

<\/p>\n

\n\tGluma\u010dku karijeru po\u010deo je kao student 1960. u Beogradskom dramskom pozori\u0161tu a 1964. je pre\u0161ao u Atelje 212. Legenda za \u017eivota, upam\u0107en je po nizu briljantnih uloga poput Kralja Ibija, Radovana III, Trigorina u „Galebu“, Laze Kosti\u0107a u „Santa Maria della Salute“. Igrao je u mnogim filmovima i TV serijama.<\/p>\n

\tDanas je subota, 21. jul, 203. dan 2012. Do kraja godine ima 163 dana.<\/strong><\/p>\n

\t1542. – Kardinal \u0110ovani Pjetro Karafa je u Rimu, s ciljem borbe protiv protestantizma, uspostavio inkviziciju, \u0161to je odobrio njegov prethodnik u papskoj stolici Pavle III. Kao papa Pavle IV on je ustanovio 1559. „Listu zabranjenih knjiga“ (Index librorum prohibitorum).<\/p>\n

\t1620. – Ro\u0111en je francuski astronom \u017dan Pikar, koji je prvi precizno izmerio stepen meridijanskog luka i omogu\u0107io ta\u010dnije izra\u010dunavanje polupre\u010dnika Zemlje. Pokrenuo je 1679. astronomski almanah „Connaissance des Temps“ koji i sada izlazi.<\/p>\n

\t1718. – Posle pobeda austrijskog feldmar\u0161ala Eugena Savojskog nad Turcima, zaklju\u010den je Po\u017eareva\u010dki mir kojim je Austrija pripojila teritoriju Srbije severno od Zapadne Morave, Banat, Jugoisto\u010dni Srem i bosansku Posavinu, kao i Malu Vla\u0161ku (Oltenia).<\/p>\n

\t1773. – Papa Klement XIV izdao je papsku bulu „Dominus ac Redemptor“ kojom je raspustio rimokatoli\u010dki jezuitski red.<\/p>\n

\t1798. – Posle pobede kod piramida nad armijom Mameluka (konjica, garda egipatskog vladara) francuski general Napoleon Bonaparta zavladao je Egiptom.<\/p>\n

\t1816. – Ro\u0111en je osniva\u010d britanske novinske agencije Rojter – Paul Julijus fon Rojter. Ro\u0111en je u Nema\u010dkoj, pravo ime bilo mu je Izrael Bir Josafat. Izvesno vreme radio je u novinskoj agenciji Avas u Parizu, a zatim je osnovao novinsku agenciju Rojters, koja se i danas zove po njemu. Rojters je posle francuskog Avasa (danas Frans pres) druga najstarija novinska agencija na svetu.<\/p>\n

\t1884. – Ro\u0111en je srpski biolog i fiziolog Ivan \u0110aja, profesor Univerziteta, \u010dlan Srpske kraljevske akademije. Bio je po\u010dasni doktor Sorbone i dopisni \u010dlan Francuske akademije (nasledio je na tom mestu Fleminga). Istra\u017eivanjima fiziologije duboko ohla\u0111enog organizma stekao je svetski renome. Jedan je od osniva\u010da hipotermije („\u0110ajin metod postizanja hipotermije“). Osnovao je 1910. prvu katedru za fiziologiju kod nas. Objavio je sam ili sa saradnicima vi\u0161e od 200 nau\u010dnih radova. Dela: „Osnovi fiziologije“ (prvi ud\u017ebenik fiziologije na srpskom), „Od \u017eivota do civilizacije“, „Pogled u \u017eivot“, „Eksperimentalno tra\u017eenje energeti\u010dke osnove u \u017eivih bi\u0107a“, „Osnovna biolo\u0161ka energija i energetika kvasa“, „Biolo\u0161ki listi\u0107i“, „Putopisi“.<\/p>\n

\t1899. – Ro\u0111en je ameri\u010dki pisac Ernest Miler Hemingvej, dobitnik Nobelove nagrade za knji\u017eevnost 1954. U Prvom svetskom ratu u\u010destvovao je na italijanskom frontu, \u0161to je opisao u romanu „Zbogom oru\u017eje“, iskustva iz \u0160panskog gra\u0111anskog rata u romanu „Za kim zvona zvone“, a posle putovanja po Africi nastali su „Snegovi Kilimand\u017eara“ i „Zeleni bregovi Afrike“. Reporterski je bele\u017eio \u010dinjenice, \u0161to je odlika „\u0161kole“ pisaca koju je predvodio izme\u0111u dva svetska rata. Njegova dela preplavljena su nagonima i strastima na svim nivoima. Ubio se 1961. Ostala dela: romani „Starac i more“, „Pokretni praznik“, „Prole\u0107ne bujice“, „Sunce se ponovo ra\u0111a“, „Smrt u popodnevu“, „Imati i nemati“, „Preko reke pa u \u0161umu“, drama „Peta kolona“.<\/p>\n

\t1904. – Nakon 13 godina rada okon\u010dana je gradnja Transsibirske \u017eeleznice od Moskve do Nahotke kod Vladivostoka, najdu\u017ee u svetu (vi\u0161e od 9.300 kilometara).<\/p>\n

\t1921. – Ministra unutra\u0161njih poslova Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, prvaka Demokratske stranke, Milorada Dra\u0161kovi\u0107a u Delnicama je ubio \u010dlan teroristi\u010dke grupe „Crvena pravda“ Alija Alijagi\u0107, u znak protesta zbog „Obznane“ uperene najve\u0107im delom protiv delanja komunista. Vlada je ubrzo posle atentata donela „Zakon o za\u0161titi dr\u017eave“ kojim je Komunisti\u010dka partija Jugoslavije kao prevratni\u010dka teroristi\u010dka organizacija, koja je u svom programu imala razbijanje jugoslovenske dr\u017eave, stavljena van zakona.<\/p>\n

\t1924. – Ro\u0111en je srpski glumac Slavko Simi\u0107. Debitovao je 1953. na sceni novosadskog SNP-a, kada ga je zapazio Velibor Gligori\u0107, tada\u0161nji upravnik JDP-a. Pored glume, bavio se i pisanjem o velikim glumcima Dobrici Milutinovi\u0107u i Zorici \u0160umadinac, objavio je i svoje razgovore sa Ivom Andri\u0107em kao i portrete \u0161est upravnika JDP-a. Bio je predsednik Saveza dramskih umetnika Srbije od 1968. do 1973. Dobitnik je Vukove nagrade. Filmovi: „Pod istim nebom“, „Bekstva“, „Vi\u0161nja na Ta\u0161majdanu“, „Hitler iz na\u0161eg sokaka“, „Hajdu\u010dka vremena“, „Paviljon“, „Tri letnja dana“, serija „Vi\u0161e od igre“.<\/p>\n

\t1940. – Odlukama skup\u0161tina Litvanije, Letonije i Estonije uspostavljena je sovjetska vlast u tri do tada samostalne balti\u010dke dr\u017eave. Ovom odlukom te zemlje su i formalno uklju\u010dene u sastav Sovjetskog Saveza. One su do Prvog svetskog rata bile u sastavu carske Rusije, u me\u0111uratnom periodu su bile samostalne, da bi u okviru sporazuma o podeli Poljske izme\u0111u Sovjetskog Saveza i Nema\u010dke iz 1939. bilo predvi\u0111eno i da balti\u010dke zemlje budu vra\u0107ene u okrilje sovjetske Rusije.<\/p>\n

\t1948. – U Beogradu je po\u010deo Peti kongres Komunisti\u010dke partije Jugoslavije na kojem je centralna tema bila je podr\u0161ka vrhu KPJ i osuda napada Informbiroa.<\/p>\n

\t1960. – U Cejlonu (sada\u0161nja \u0160ri Lanka) Sirimavo Bandaranaike postala je prva \u017eena predsednik vlade u svetu, naslediv\u0161i supruga Solomona ubijenog u atentatu.<\/p>\n

\t1976. – U eksploziji bombe podmetnute pod njegov automobil, poginuo je britanski ambasador u Irskoj Kristofer Juart-Bigs.<\/p>\n

\t1985. – Umro je srpski pisac Aleksandar Vu\u010do, rodona\u010delnik moderne poezije za decu u srpskoj knji\u017eevnosti, pripadnik pokreta nadrealista. Dela: romani „Gluho doba“ (s Du\u0161anom Mati\u0107em), „Koren vida“, „Raspust“, „Mrtve javke“, „Zasluge“, „Poziv na ma\u0161tanje“, „Omame“, „I tako dalje omame“, „Omame – kraj“, poeme „Humor zaspalo“, „Nemeniku\u0107e – \u0106irilo i Metodije“, „Mastodonti“, zbirke pesama „Krov nad prozorom“, „Ako se jo\u0161 jednom setim“, „Pesme“, „Alge“, „Momak i po ho\u0107u da budem“.<\/p>\n

\t1988. – Iranski verski vo\u0111a ajatolah Ruholah Homeini izjavio je da je prihvatanje prekida vatre uz posredovanje UN, posle osam godina rata sa Irakom, „gore nego popiti otrov“.<\/p>\n

\t1994. – Ruski pisac Aleksandar Sol\u017eenjicin, dobitnik Nobelove nagrade za knji\u017eevnost 1970. posle dvomese\u010dnog putovanja Rusijom doputovao je u Moskvu, prvi put posle proterivanja iz otad\u017ebine 1974.<\/p>\n

\t2002. – Bankrotirao je telekomunikacioni gigant „Vorldkom“ zbog finansijskih problema posle otkri\u0107a internih ra\u010dunovodstvenih prevara, \u0161to je bilo najve\u0107e bankrotstvo u ameri\u010dkoj privredi, skoro dvostruko ve\u0107e od dotada\u0161njeg „rekordera“ kompanije „Enron“ koja je propala u decembru 2001.<\/p>\n

\t2008. – U Beogradu je uhap\u0161en Radovan Karad\u017ei\u0107, biv\u0161i lider Republike srpske, optu\u017een od strane Me\u0111unarodnog krivi\u010dnog tribunala za biv\u0161u Jugoslaviju.<\/p>\n

\n\tIzvor: RTV\/Tanjug<\/a><\/p>\n

Autor:<\/strong> Redakcija
\nDatum:<\/strong> 20, 07, 2012.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 1985.godine umro je srpski glumac Zoran Radmilovi\u0107, neprevazi\u0111eni majstor improvizacije, koji je odu\u0161evljavao pozori\u0161nu publiku, \u010desto stvaraju\u0107i utisak da je sam – \u010ditavo pozori\u0161te.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-18296","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-nekategorizovano"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/18296","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=18296"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/18296\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=18296"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=18296"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=18296"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}