{"id":18284,"date":"2012-07-19T00:00:00","date_gmt":"2012-07-18T22:00:00","guid":{"rendered":"http:\/\/localhost\/ravnica\/2012\/07\/19\/vremeplov-potpisana-krfska-deklaracija\/"},"modified":"2012-07-19T00:00:00","modified_gmt":"2012-07-18T22:00:00","slug":"vremeplov-potpisana-krfska-deklaracija","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/?p=18284","title":{"rendered":"Vremeplov: Potpisana Krfska deklaracija"},"content":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 1917.godine, Srpska vlada \u010diji je prvi ministar tada bio Nikola Pa\u0161i\u0107 i takozvani Jugoslavenski odbor hrvatskog politi\u010dara Ante Trumbi\u0107a potpisali su na gr\u010dkom ostrvu Krf „Krfsku deklaraciju“, kojom su ju\u017enoslovenski narodi u Austro-Ugarskoj zatra\u017eili ujedinjenje sa Kraljevinom Srbijom u zajedni\u010dku dr\u017eavu pod nazivom Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca s dinastijom Kara\u0111or\u0111evi\u0107 na \u010delu.<\/strong><\/p>\n

<\/p>\n

\n\t\u00a0<\/p>\n

\n\t\u00a0<\/p>\n

\n\tDanas je petak, 20. jul, 202. dan 2012. Do kraja godine ima 164 dana.<\/strong><\/p>\n

\t1304. – Ro\u0111en je italijanski pisac Fran\u010desko Petrarka, najzna\u010dajniji prethodnik renesanse. U francuskom gradu Avinjon, gde je dugo \u017eiveo, sreo je lepu Lauru kojoj je posvetio zbornik od 366 soneta, kancona i madrigala, poznat kao „Kanconijer“. U tom intimnom dnevniku pesni\u010dki je oblikovao svoja najtananija ose\u0107anja. Sna\u017eno je uticao na italijansku i svetsku knji\u017eevnost, uklju\u010duju\u0107i dubrova\u010dku knji\u017eevnost 15. i 16. veka. Bavio se i istorijom i filozofijom i iz tog opusa se isti\u010de ep „Afrika“ u kojem je opisao Drugi punski rat.<\/p>\n

\t1402. – Tamerlan, kan Samarkanda koji je vremenom uspeo da stvori ogromno carstvo, je do nogu u bici kod Angore (sada\u0161nja Ankara) potukao vojsku turskog sultana Bajazita I. Osmanski vladar koji je tada zato\u010den, umro je 1403. u mongolskom ropstvu, poludev\u0161i prethodno, po\u0161to ga je Tamerlan dr\u017eao u kavezu kako bi ga pokazivao kao trofej. Kao vazal u okviru Bajazitovih trupa u\u010destvovao je i Stefan Lazarevi\u0107 (kasniji despot) sa srpskim odredom. Interesantno je da je Tamerlan posekao zarobljenike, ali ne i Srbe po\u0161to je bio zadivljen njihovim juna\u0161tvom, na kraju ih je posle perioda zato\u010deni\u0161tva u Samarkandu pustio nazad u Srbiju. Sa\u010duvan je persijski dokument sa preciznim spiskom njihovih imena, bilo ih je iz raznih krajeva srpskih zemalja od dana\u0161nje Makedonije ili Skadra do Podunavlja.<\/p>\n

\t1785. – Ro\u0111en je turski sultan Mahmud II, koji je tokom vladavine od 1808. do smrti 1839. sproveo niz reformi u nastojanju da centralizuje i modernizuje ustrojstvo Osmanske imperije. Godine 1826. ukinuo je jani\u010dare. Brutalno je gu\u0161io srpske, gr\u010dke i rumunske pokrete za nacionalno oslobo\u0111enje, ali nije uspeo da suzbije te\u017enje Srba, Grka i Rumuna da stvore nezavisne dr\u017eave. Posle Tursko-ruskog rata od 1806. do 1812. Bukure\u0161tanskim mirom je amnestirao u\u010desnike Prvog srpskog ustanka i obe\u0107ao Srbiji izvesnu autonomiju u okviru Osmanskog carstva, \u0161to je poku\u0161ao da izigra. Posle novog Tursko-ruskog rata (od 1828. do 1829.) morao je Jedrenskim mirom da prizna autonomiju Srbiji, Vla\u0161koj i Moldaviji a Gr\u010dkoj potpunu nezavisnost.<\/p>\n

\t1847. – Ro\u0111en je nema\u010dki slikar i grafi\u010dar Maks Liberman, najzna\u010dajniji predstavnik nema\u010dkog impresionizma. U po\u010detku je realisti\u010dki obra\u0111ivao sentimentalne \u017eanr-scene, a kasnije se priklonio nazorima francuskih impresionista, \u0161to je posebno uo\u010dljivo u slikama pejza\u017ea.<\/p>\n

\t1866. – Italijanska flota je u Austrijsko-pruskom ratu, u koji je Rim u\u0161ao na strani Berlina kako bi oslobodio Veneciju i zagospodario Jadranskim morem – te\u0161ko pora\u017eena u bici kod ostrva Vis od broj\u010dano slabijih austrijskih pomorskih snaga, izgubiv\u0161i pritom vi\u0161e od 1.100 ljudi. Bitka kod Visa je jedina pobeda austrijske (kasnije Austro-ugarske) flote u 19. i 20. veku, svi drugi ratni okr\u0161aju na moru monarhije Habzburga u tom periodu, zavr\u0161eni su porazom.<\/p>\n

\t1890. – Ro\u0111ena je ameri\u010dka filmska glumica Teodosija Gudmen, poznata kao Teda Bara, prvi „vamp“ u istoriji kinematografije. Filmovi: „Kleopatra“, „Karmen“, „Saloma“, „\u017dena tigar“, „Dama s kamelijama“, „Pesma sirene“.<\/p>\n

\t1903. – Umro je papa Lav XIII. Tokom pontifikata koji je trajao od 1878. svesrdno je podupirao Katoli\u010dku akciju, specifi\u010dan duhovno intelektualni pokret, koji je ubrzo prerastao u politi\u010dku snagu zna\u010dajne te\u017eine i ostavio je veliki trag u idejama politi\u010dke desnice. Upam\u0107en je i po nastojanju da rimokatoli\u010dka crkva otvorenije prilazi novim nau\u010dnim dostignu\u0107ima.<\/p>\n

\t1919. – Po\u010deo je dvodnevni generalni \u0161trajk radnika na teritoriji Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca u znak solidarnosti s revolucijama u Sovjetskoj Rusiji i Ma\u0111arskoj, kojim je vlada prisiljena da odustane od u\u010de\u0161\u0107a u oru\u017eanoj intervenciji radi gu\u0161enja revolucije Bele Kuna u Ma\u0111arskoj. U stvarnosti vlada Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca nije ni imala nameru da se me\u0161a u situaciju u susednoj Ma\u0111arskoj, tako da joj je ovaj \u0161trajk poslu\u017eio kao prigodan izgovor pred vladama Britanije i Francuske koje su insistirale na intervenciji.<\/p>\n

\t1919. – Ro\u0111en je Ser Edmund Persival Hilari, novozelandski alpinista i istra\u017eiva\u010d, prvi osvaja\u010d Mont Everesta. Najvi\u0161i vrh sveta (8.848 metara) osvojio je 29. maja 1953. kao \u010dlan britanske ekspedicije, zajedno sa Tenzingom Norgajem, pripadnikom nepalskog naroda \u0160erpa. Avanturisti\u010dkog duha, Hilari je 1958. predvodio i ekspediciju koja je, pola veka posle legendarne trke izme\u0111u Amundsena i Skota, stigla na Ju\u017eni pol, a 1977. istra\u017eivao je indijsku reku Gang od u\u0161\u0107a do izvora. S astronautom Nilom Armstrongom, prvim \u010dovekom koji je stupio na Mesec, Hilari je 1985. godine bio i na Severnom polu. Osim Mont Everesta, izme\u0111u 1956. i 1965. osvojio je jo\u0161 deset himalajskih vrhova. Od 1985. do 1989. obavljao je du\u017enost novozelandskog ambasadora u Indiji.<\/p>\n

\t1937. – Umro je italijanski elektroin\u017eenjer i pronalaza\u010d Guljermo Markoni, jedan od pionira be\u017ei\u010dne telegrafije, koji je 1909. podelio Nobelovu nagradu za fiziku s nema\u010dkim fizi\u010darem Karlom Ferdinandom Braunom. Uspeo je 1901. da prvi preda be\u017ei\u010dni signal preko Atlantskog okeana i uspe\u0161no je usavr\u0161avao i primenjivao sopstvene i tu\u0111e pronalaske. Podizao je radio stanice i eksperimentisao u be\u017ei\u010dnoj telegrafiji, ali posle eksperimenata srpskog nau\u010dnika Nikole Tesle i ruskog fizi\u010dara Aleksandra Popova. Jedno vreme smatran je pronalaza\u010dem radija, ali mu je presudom Vrhovnog suda SAD oduzet patent, jer je Tesla ve\u0107 patentirao pronalazak u Federalnom uredu SAD za patente.<\/p>\n

\t1938. – Ro\u0111ena je ameri\u010dka filmska glumica Nata\u0161a Gardin, poznata kao Natali Vud, jedna od retkih koja je postala filmska zvezda kao dete („\u010cudo na 34. ulici“) i uspela da ostvari uspe\u0161nu filmsku karijeru i po\u0161to je odrasla. Filmovi: „Buntovnik bez razloga“, „Sjaj u travi“, „Traga\u010di“, „Pri\u010da sa zapadne strane“.<\/p>\n

\t1944. – U „Vu\u010djoj jami“ u Isto\u010dnoj Pruskoj nema\u010dki pukovnik fon \u0160taufenberg poku\u0161ao je atentat na Adolfa Hitlera, ali je vo\u0111a Tre\u0107eg rajha u eksploziji samo lak\u0161e ranjen. Neuspeli atentat glavom je platilo mno\u0161tvo ljudi uklju\u010duju\u0107i i vi\u0161e nema\u010dkih visokih oficira, poput feldmar\u0161ala Ervina Romela koji je prinu\u0111en da izvr\u0161i samoubistvo.<\/p>\n

\t1945. – Umro je francuski pisac Pol Valeri, izuzetan stilista, jedan od najve\u0107ih evropskih liri\u010dara 20. veka, \u010dlan Francuske akademije, Me\u0111unarodnog instituta intelektualne saradnje pri Dru\u0161tvu naroda u \u017denevi i po\u010dasni doktor vi\u0161e univerziteta. Nastavio je poeziju simbolista, daju\u0107i joj nove misaone tonove i stro\u017eu formu. Dela: poeme „Mornarsko groblje“, „Mlada Parka“, eseji „Uvod u metod Leonarda da Vin\u010dija“, „O plesu“.<\/p>\n

\t1951. – Tokom molitve u jerusalimskoj d\u017eamiji El Agsa, jordanskog kralja Abdulaha ubio je palestinski terorista.<\/p>\n

\t1954. – U \u017denevi je zaklju\u010deno primirje u Indokini, kojim je Vijetnam podeljen na dva dela. Francuska se obavezala da se povu\u010de iz Severnog Vijetnama i da po\u0161tuje nezavisnost Laosa, Vijetnama i Kambod\u017ee.<\/p>\n

\t1969. – Ameri\u010dki kosmonaut Nil Armstrong postao je prvi \u010dovek koji je stupio na Mesec. Prilikom stupanja na tlo meseca po izlasku iz lunarnog modula „Orao“ izjavio je, sada ve\u0107 legendarnu re\u010denicu : „Ovo je mali korak za \u010doveka, ali veliki za \u010dove\u010danstvo“. Na Mesec je potom kro\u010dio Edvin Oldrin, a Majkl Kolins je dotle kru\u017eio oko Meseca u svemirskom brodu „Apolo-11“, \u010dekaju\u0107i njihov povratak.<\/p>\n

\t1974. – Turska armija je po\u010dela invaziju na Kipar, pod izgovorom za\u0161tite turske nacionalne zajednice, posle koje je na tre\u0107ini tog mediteranskog ostrva formirana samoproklamovana „Turska Republika Severni Kipar“. Osim Ankare, nju do sada nije priznala ni jedna druga dr\u017eava.<\/p>\n

\t1976. – Ameri\u010dki kosmi\u010dki brod bez ljudske posade „Viking 1“ spustio se posle 11 meseci leta na Mars i po\u010deo da \u0161alje na Zemlju jasne snimke te planete.<\/p>\n

\t1982. – U eksplozijama koje su teroristi Irske republikanske armije postavili u „Hajd parku“ i „Rid\u017eents parku“ u centru Londona poginulo je 10 britanskih vojnika.<\/p>\n

\t1988. – Ju\u017ena Afrika, Angola i Kuba prihvatile su sporazum o povla\u010denju stranih trupa iz Angole i priznavanju nezavisnosti Namibije (ranije Jugozapadna Afrika).<\/p>\n

\t1989. – Burmanska vojna hunta stavila je u ku\u0107ni pritvor vo\u0111u opozicije Aung San Su \u0106i, potonju dobitnicu Nobelove nagrade za mir, zbog njene kritike na\u010dina vladavine vojnog vrha.<\/p>\n

\t1994. – \u0160ef izraelske diplomatije \u0160imon Peres doputovao je u posetu Jordanu kao najvi\u0161i izraelski funkcioner koji je do tada posetio tu susednu arapsku zemlju.<\/p>\n

\t1996. – U Burundiju su pobunjenici iz plemena Hutu napali izbegli\u010dki logor suparni\u010dkog plemena Tutsi, usmrtiv\u0161i oko 320 ljudi, mahom \u017eena i dece.<\/p>\n

\t2000. – Vijetnam je u Ho \u0160i Minu (biv\u0161i Sajgon) otvorio berzu, \u0161to je protuma\u010deno kao odlu\u010duju\u0107i znak da komunisti\u010dke vlasti te zemlje nameravaju da uspostave kapitalisti\u010dku tr\u017ei\u0161nu ekonomiju.<\/p>\n

\t2006. – Preminuo je \u017derar Uri, jedan od najpopularnijih francuskih re\u017eisera. Bio je poznat po urnebesnim komedijama, snimljenim 60-ih i 70-ih 20. veka, u kojima su igrali legendarni francuski komi\u010dari Burvil i Luj de Fin. Njegovu komediju „Velika avantura“ videlo je 17 miliona gledalaca u Francuskoj i vi\u0161e od 30 godina bila je najpopularniji film u zemlji, sve do 1998. kada mu je primat oteo „Titanik“ D\u017eejmsa Kamerona. Ro\u0111en u Parizu 1919. Uri je po\u010deo karijeru kao glumac u \u010duvenom pozori\u0161tu „Komedi fransez“ da bi ranih 60-ih po\u010deo da re\u017eira. Snimio je ukupno 17 filmova. Urijevih \u0161est najpopularnijih filmova, me\u0111u kojima su „Mozak“ sa \u017dan-Polom Belmondom i Dejvidom Nivenom i „Pustolovine rabija Jakoba“, videlo je vi\u0161e od 50 miliona ljudi.<\/p>\n

\t2008. – Umro je Dinko \u0160aki\u0107, ozlogla\u0161eni zapovednik usta\u0161kog logora Jasenovac. \u0160aki\u0107a je Argentina 1998. izru\u010dila Hrvatskoj, nakon \u010dega je osu\u0111en na 20 godina zbog zlo\u010dina nad civilnim stanovni\u0161tvom. Dokazano je da je, izme\u0111u ostalog, i li\u010dno ubijao zato\u010denike.<\/p>\n

\n\tIzvor: RTV\/Tanjug<\/a><\/p>\n

Autor:<\/strong> Redakcija
\nDatum:<\/strong> 19, 07, 2012.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 1917.godine, Srpska vlada \u010diji je prvi ministar tada bio Nikola Pa\u0161i\u0107 i takozvani Jugoslavenski odbor hrvatskog politi\u010dara Ante Trumbi\u0107a potpisali su na gr\u010dkom ostrvu Krf „Krfsku deklaraciju“, kojom su ju\u017enoslovenski narodi u Austro-Ugarskoj zatra\u017eili ujedinjenje sa Kraljevinom Srbijom u zajedni\u010dku dr\u017eavu pod nazivom Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca s dinastijom Kara\u0111or\u0111evi\u0107 na \u010delu.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-18284","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-nekategorizovano"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/18284","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=18284"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/18284\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=18284"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=18284"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=18284"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}