{"id":18263,"date":"2012-07-18T00:00:00","date_gmt":"2012-07-17T22:00:00","guid":{"rendered":"http:\/\/localhost\/ravnica\/2012\/07\/18\/vremeplov-umro-stefan-lazarevic\/"},"modified":"2012-07-18T00:00:00","modified_gmt":"2012-07-17T22:00:00","slug":"vremeplov-umro-stefan-lazarevic","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/?p=18263","title":{"rendered":"Vremeplov: Umro Stefan Lazarevi\u0107"},"content":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 1427.godine umro je srpski vladar i pisac Stefan Lazarevi\u0107, nazvan Stefan Visoki, knez od 1389. do 1402. potom despot, sin kneza Lazara Hrebeljanovi\u0107a.<\/strong><\/p>\n

<\/p>\n

\n\tU prvo vreme vladao je o\u010devim zemljama uz pomo\u0107 majke kneginje Milice i do 1402. priznavao je vlast turskog sultana Bajazita I, na \u010dijoj se strani borio u bitkama na Rovinama 1395. kod Nikopolja 1396. i kod Angore 1402. Sultan mu je poklonio oblast Vuka Brankovi\u0107a sa Pri\u0161tinom i Pe\u0107i. Posle poraza Bajazita kod Angore od strane Tamerlana, osamostalio se i pribli\u017eio Ugarskoj od koje je 1403. dobio Ma\u010dvu i Beograd koji je proglasio prestonicom a 1421. nasledio je Zetu. Srbija je pod njim do\u017eivela ekonomski i kulturni procvat. Godine 1412. objavio je Rudarski zakonik, va\u017ean pravni spomenik koji sadr\u017ei i statut grada Novo Brdo (najzna\u010dajniji rudnik srednjovekovne Srbije). Podigao je manastir Manasiju, okupljao je u\u010dene ljude i literate, nezavisno od porekla, poput Konstantina Filozofa, podsticao prepise i prevode knjiga, a i sam se bavio knji\u017eevno\u0161\u0107u – napisao je poslanicu „Slovo ljubve“, delo neprevazi\u0111ene knji\u017eevne vrednosti. Sa gr\u010dkog je preveo „(Povest) O budu\u0107im vremenima“, napisao je „Nadgrobno ridanje nad knezom Lazarom“, i „Natpis na kosovskom stubu“. Srpska pravoslavna crkva ga je proglasila za svetitelja.<\/p>\n

\tDanas je \u010detvrtak, 19. jul, 201. dan 2012. godine. Do kraja godine ima 165 dana.<\/strong><\/p>\n

\t1545. – Brod „Meri Rouz“, ponos ratne flote engleskog kralja Henrija VIII, potonuo je u kanalu Solent izme\u0111u obale ju\u017ene Engleske i ostrva Vajt, odvukav\u0161i u smrt vi\u0161e od 700 ljudi.<\/p>\n

\t1814. – Ro\u0111en je ameri\u010dki pronalaza\u010d Semjuel Kolt, prema \u010dijem je prezimenu nazvan revolver koji je konstruisao.<\/p>\n

\t1819. – Ro\u0111en je \u0161vajcarski pisac Gotfrid Keler, najve\u0107i pripoveda\u010d nema\u010dkog govornog podru\u010dja u \u0160vajcarskoj. Originalnim plasti\u010dnim stilom s istan\u010danim humorom i simpatijama je opisivao male ljude njegove rodne \u0160vajcarske, malogra\u0111ane, katkad i groteskne likove. Dela: zbirke pripovedaka „Ljudi iz Zeldvile“, „Ciri\u0161ke novele“, „Sedam legendi“, „Epigram“, romani „Zeleni Hajnrih“, „Martin Zalander“.<\/p>\n

\t1834. – Ro\u0111en je francuski slikar, grafi\u010dar i vajar Iler \u017dermen Edgar Dega, virtuozni crta\u010d, slikar kojeg je najvi\u0161e zanimala \u017eivost i raznovrsnost pokreta. U po\u010detku realista, kasnije se pribli\u017eio impresionizmu. U uljanoj tehnici izradio je vi\u0161e sjajnih portreta, naro\u010dito u mladosti – kasnije se vi\u0161e slu\u017eio pastelom. U zrelom dobu radio je gotovo isklju\u010divo figure (ciklusi „Balerina“, „Kupa\u010dica“, „Pralja“) a potkraj \u017eivota i sitne figure u vosku i glini.<\/p>\n

\t1855. – Ro\u0111en je vojvoda srpske vojske \u017divojin Mi\u0161i\u0107, u\u010desnik svih ratova Srbije od 1876. do 1918, jedan od najbriljantnijih vojskovo\u0111a Prvog svetskog rata. Vojno obrazovanje stekao je na Artiljerijskoj \u0161koli u Beogradu i austrijskoj Strelja\u010dkoj \u0161koli, a na Vojnoj akademiji u Beogradu od 1898. do 1904. predavao je strategiju. U srpsko-turskim ratovima od 1876. do 1878. uspe\u0161no je komandovao bataljonom, kao i u Srpsko-bugarskom ratu 1885. a 1904. je penzionisan zbog sumnje da je neprijateljski raspolo\u017een prema oficirima-zaverenicima koji su 1903. ubili kralja Aleksandra Obrenovi\u0107a. Zbog situacije u kojoj se Srbija na\u0161la posle austrougaske aneksije Bosne i Hercegovine aktiviran je 1909. U Prvom balkanskom ratu iskazao se kao sjajan strateg i jedan je od najzaslu\u017enijih za pobedu nad Turcima 1912. u Kumanovskoj bici. U Balkanskim ratovima i na po\u010detku Prvog svetskog rata bio je pomo\u0107nik na\u010delnika \u0161taba Vrhovne komande. Na sopstvenu molbu 15. novembra 1914, tokom Kolubarske bitke, postavljen je za komandanta Prve armije koja je zapala u veoma te\u0161ku situaciju. Uspeo je izuzetnim takti\u010dkim potezima da zaposedne Suvoborski greben, a potom energi\u010dnim dejstvima potpuno razbije austrougarske trupe. Kolubarska bitka, posle koje je Mi\u0161i\u0107 dobio \u010din vojvode, bila je sukob 300.000 austrougarskih vojnika sa 120.000 srpskih vojnika. Kao na\u010delnik \u0161taba Vrhovne komande srpske vojske rukovodio je 1918. pripremama za proboj Solunskog fronta i potom nezadr\u017eivom ofanzivom srpske vojske. Proboj Solunskog fronta koji je izvr\u0161ila srpska vojska doveo je do kapitulacije prvo Bugarske i Austro-Ugarske, a zatim i drugih, \u0161to je dovelo do pobede saveznika u Prvom svetskom ratu. Dela: „Strategija“, „Srpsko-turski rat“. Preveo je „Taktiku“ Vilijema Balka. Posthumno je objavljena neka vrsta njegove autobiografije: „Moje uspomene“.<\/p>\n

\t1866. – Umro je nema\u010dki matemati\u010dar Georg Fridrih Bernhard Riman, koji je otvorio nove pravce razvitka matematike i njene primene u fizici i mehanici. Zna\u010dajno je doprineo matemati\u010dkoj analizi, posebno teoriji kompleksnih funkcija, teoriji parcijalnih jedna\u010dina, geometriji, teoriji brojeva. Njegovo ime nosi niz matemati\u010dkih pojmova: Rimanov integral, Rimanova diferencijalna jedna\u010dina, Rimanova povr\u0161, Rimanova sfera, Rimanova funkcija, Rimanova geometrija.<\/p>\n

\t1870. – Odgovaraju\u0107i na uvredljivu depe\u0161u kancelara Ota fon Bizmarka, koji je pri\u017eeljkivao rat u \u017eelji da slomi prevlast Francuske u Evropi i ubrza ujedinjenje Nema\u010dke pod vo\u0111stvom Pruske, francuski car Napoleon III je Pruskoj objavio rat. Poraz Francuske u ovom ratu ozna\u010di\u0107e kraj takozvanog Drugog carstva i okon\u010danje bonapartisti\u010dkih tradicija.<\/p>\n

\t1877. – Engleski teniser Spenser Gor pobedio je u finalu prvog turnira u Vimbldonu.<\/p>\n

\t1883. – Na brdu Stra\u017eilovo iznad Sremskih Karlovaca sahranjeni su posmrtni ostaci srpskog pisca Branka Radi\u010devi\u0107a, 30 godina posle njegove smrti u Be\u010du. Bio je to povod za veliku nacionalnu manifestaciju Srba sa teritorije tada\u0161nje Austro-Ugarske monarhije.<\/p>\n

\t1893. – Ro\u0111en je ruski pisac Vladimir Vladimirovi\u010d Majakovski, utemeljiva\u010d ruskog futurizma. Uticao na brojne ruske i evropske pesnike. Dela: zbirke pesama i poema „Ja!“, „Vladimir Majakovski“, „Oblak u pantalonama“, „Rat i svet“, „\u010covek“, „Sve \u0161to je napisao Vladimir Majakovski“, „150.000.000“, „Majakovski se sme\u0161ka“, „Majakovski se smeje“, „Majakovski se ruga“, „Pesme o revoluciji“, „O tome“, „Vladimir Ilji\u010d Lenjin“, „Dobro!“, drame „Stenica“, „Hladan tu\u0161“.<\/p>\n

\t1896. – Ro\u0111en je \u0161kotski pisac Ar\u010dibald D\u017eozef Kronin, u \u010dijim je delima, pro\u017eetim blagim romantizmom i dru\u0161tvenom kritikom, opisan \u017eivot rudara i britanske srednje klase. Dela: romani „\u0160e\u0161ird\u017eijin zamak“, „Citadela“, „Zvezde gledaju s neba“, „\u0160panski vrtlar“, „Gospo\u0111a sa karanfilima“, „Tri ljubavi“, „Pregr\u0161t ra\u017ei“, „Herojske godine“, „Judino drvo“, drama „Jupiter se smeje“, memoari „Pustolovine u dva sveta“.<\/p>\n

\t1900. – Otvoren je pariski metro.<\/p>\n

\t1918. – Nemci su po\u010deli povla\u010denje preko reke Marne, posle propasti ofanzive na Francusku u Prvom svetskom ratu.<\/p>\n

\t1936. – Umro je srpski geolog i politi\u010dar Jovan \u017dujovi\u0107, geolog svetskog glasa, utemeljiva\u010d geolo\u0161ke nauke u Srbiji, predsednik Srpske kraljevske akademije, profesor Beogradskog univerziteta, \u010dlan mnogih inostranih dru\u0161tava i akademija. Osnovao je Srpsko geolo\u0161ko dru\u0161tvo, Mineralo\u0161ko-geolo\u0161ki zavod i \u010dasopis „Geolo\u0161ki anali Balkanskog poluostrva“. Autor je mnogih radova iz svih oblasti geologije i prve geolo\u0161ke karte Srbije i Jugoslavije. Bio je ministar prosvete i spoljnih poslova Srbije i jedan od osniva\u010da Republikanske demokratske stranke. U politiku je u\u0161ao pod uticajem \u017divojina \u017dujovi\u0107a i Svetozara Markovi\u0107a. Dela: „Geologija Srbije I i II“, „Topografska i petrografska geologija“, „Op\u0161ta geologija“.<\/p>\n

\t1937. – U Beogradu su odr\u017eane velike demonstracije povodom podno\u0161enja Skup\u0161tini na ratifikaciju konkordata izme\u0111u Vatikana i Kraljevine Jugoslavije. U doga\u0111aju nazvanom kasnije „Krvava litija“, \u017eandarmerija je spre\u010dila manifestacije sve\u0161tenstva i manje grupe vernika Srpske pravoslavne crkve. Konkordat koji je 1935. sklopila vlada Milana Stojadinovi\u0107a nije ratifikovan zbog pritiska javnog mnjenja. Prvi takav ugovor poznat kao „Vormski konkordat“ sklopili su 1122. papa Kalikst II i car „Svetog Rimskog Carstva“ Henrih V. Kraljevina Srbija je potpisala Konkordat sa Vatikanom 1914. Pod tim terminom podrazumevaju se pravni sporazumi pojedinih dr\u017eava sa Rimskom stolicom, kojima se reguli\u0161e status Katoli\u010dke crkve i njenih vernika.<\/p>\n

\t1943. – U nameri da oslabe italijanski fa\u0161isti\u010dki re\u017eim, saveznici su u Drugom svetskom ratu sa 700 aviona zasuli tovarima bombi aerodrome i vojne poligone u blizini Rima, \u0161to je imalo strahovite posledice na raspolo\u017eenje vojske, moral stanovni\u0161tva i stav dvora.<\/p>\n

\t1947. – Ubijen je burmanski predsednik vlade Aung San, tvorac moderne Burme (danas Mjanmar). Atentat su organizovali desni\u010dari i izveden je tokom sednice vlade, kojom prilikom je ubijeno i \u0161est ministara. Pre Drugog svetskog rata Aung San je bio najistaknutiji vo\u0111a nacionalnog pokreta za oslobo\u0111enje te zemlje od britanske kolonijalne uprave a 1942. u Tajlandu je osnovao Burmansku armiju nezavisnosti. S Japancima je u\u010destvovao u proterivanju Britanaca, nadaju\u0107i se nezavisnosti zemlje, ali je ubrzo – uvidev\u0161i da \u0107e Japan izigrati pokret za nezavisnost – poku\u0161ao da organizuje antijapanski pokret otpora. Osnovao je 1944. Antifa\u0161isti\u010dku ligu narodnog oslobo\u0111enja, koja je 1945. pomogla saveznicima u oslobo\u0111enju Burme. Potom je predvodio \u0161irok pokret za dekolonizaciju i u aprilu 1947. je sklopio sporazum s britanskom vladom, na osnovu kojeg je Burma \u0161est meseci posle njegove smrti postala nezavisna.<\/p>\n

\t1956. – Lideri Jugoslavije, Indije i Egipta Josip Broz, D\u017eavaharlal Nehru i Gamal Abdel Naser potpisali su tzv. Brionsku deklaraciju kojom su osudili blokovsku podelu sveta, \u0161to je bio prvi korak ka stvaranju Pokreta nesvrstanosti.<\/p>\n

\t1965. – Umro je korejski dr\u017eavnik Singman Ri, prvi predsednik Ju\u017ene Koreje, koji je kao vo\u0111a Liberalne partije, posle podele korejskog poluostrva, 1948. postao \u0161ef dr\u017eave. S vlasti se povukao 1960. pod pritiskom studentskih protesta \u0161irom zemlje zbog izbornih manipulacija.<\/p>\n

\t1974. – \u0160panski diktator Francisko Franko privremeno je zbog bolesti predao vlast princu Huanu Karlosu, koji je 1975. posle Frankove smrti, postao kralj \u0160panije.<\/p>\n

\t1980. – U Moskvi su otvorene 22. Olimpijske igre na kojima je u\u010destvovalo 6.000 sportista iz 80 zemalja, ali se vi\u0161e od 45 dr\u017eava pridru\u017eilo SAD u bojkotu zbog sovjetske invazije na Avganistan 1979.<\/p>\n

\t1992. – U eksploziji automobila-bombe u Palermu ubijen je Paolo Borselino, vode\u0107i italijanski sudija u borbi protiv mafije.<\/p>\n

\t1996. – Predsednik Republike Srpske Radovan Karad\u017ei\u0107 podneo je ostavku na sve javne funkcije.<\/p>\n

\t2006. – U samoubila\u010dkum napadu automobilom-bombom u neposrednoj blizini \u0161iitske d\u017eamije Kufa, 160 kilometara ju\u017eno od Bagdada poginule su 43 a povre\u0111ene 64 osobe.<\/p>\n

\t2006. – Libanski predsednik vlade Fuad Seniora izjavio je da je 300 ljudi ubijeno, 1.000 ranjeno, dok je pola miliona raseljeno tokom izraelskog napada na Liban, i da \u0107e od izraelske vlade tra\u017eiti od\u0161tetu zbog nemerljivog gubitka.<\/p>\n

\t2010. – Umro je Dejvid Voren, australijski izumitelj, pronalaza\u010d „crne kutije“. Voren je po\u010deo da radi na takvom ure\u0111aju 1953. nakon u\u010de\u0161\u0107a u istrazi nesre\u0107e jednog aviona. Re\u010d je o napravi za snimanje podataka o letu aviona kao i razgovora u pilotskoj kabini. Prototip koji se pojavio 1956. australijska Uprava za civilno vazduhoplovstvo odbacila je kao bezvredan. „Crna kutija“ je danas obavezan, sastavni deo svih aviona.<\/p>\n

\n\tIzvor: RTV\/Tanjug<\/a><\/p>\n

Autor:<\/strong> Redakcija
\nDatum:<\/strong> 18, 07, 2012.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 1427.godine umro je srpski vladar i pisac Stefan Lazarevi\u0107, nazvan Stefan Visoki, knez od 1389. do 1402. potom despot, sin kneza Lazara Hrebeljanovi\u0107a.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-18263","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-nekategorizovano"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/18263","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=18263"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/18263\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=18263"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=18263"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=18263"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}