{"id":18235,"date":"2012-07-17T00:00:00","date_gmt":"2012-07-16T22:00:00","guid":{"rendered":"http:\/\/localhost\/ravnica\/2012\/07\/17\/vremeplov-umro-janko-safarik\/"},"modified":"2012-07-17T00:00:00","modified_gmt":"2012-07-16T22:00:00","slug":"vremeplov-umro-janko-safarik","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/?p=18235","title":{"rendered":"Vremeplov: Umro Janko \u0160afarik"},"content":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 1876.godine umro je srpski istori\u010dar Janko \u0160afarik, osniva\u010d Beogradskog muzeja, profesor Liceja u Beogradu, potpredsednik Dru\u0161tva srpske slovesnosti i predsednik Srpskog u\u010denog dru\u0161tva.<\/strong><\/p>\n

<\/p>\n

\n\tPoreklom je bio iz poznate slova\u010dke intelektualne porodice. Osnovno polje njegovog interesovanja bila je istoriografija. Bavio se i arheologijom i numizmatikom, posebno sakupljanjem starog srpskog novca. Dela: „Opisanije sviju dosad poznatih srbskih novaca“, „O prilo\u017eenim grbovima srbskih zemalja i vladatelja“, „Srbski spomenici mleta\u010dkog arhiva“, „Hrisovulja cara Stefana Du\u0161ana“, „\u017ditije Stefana Uro\u0161a III“, „\u017divot despota Stefana Lazarevi\u0107a“.<\/p>\n

\tDanas je sreda, 18. jul, 200. dan 2012. godine. Do kraja godine ima 166 dana.<\/strong><\/p>\n

\t64. – Rim je u po\u017earu – koji je prema legendi podmetnuo car Neron, \u0161to istorijski izvori ne potvr\u0111uju – izgoreo gotovo do temelja. Neron je za po\u017ear optu\u017eio hri\u0161\u0107ane i podvrgao ih je surovim represalijama.<\/p>\n

\t1374. – Umro je italijanski pisac Fran\u010desko Petrarka, najzna\u010dajniji prethodnik renesanse. U francuskom gradu Avinjon, gde je dugo \u017eiveo, sreo je lepu Lauru kojoj je posvetio zbornik od 366 soneta, kancona i madrigala, poznat kao „Kanconijer“. U tom intimnom dnevniku pesni\u010dki je oblikovao svoja najtananija ose\u0107anja. Sna\u017eno je uticao na italijansku i svetsku knji\u017eevnost, uklju\u010duju\u0107i srpske pesnike u Dubrovniku u 15. i 16. veku. Bavio se i istorijom i filozofijom i iz tog opusa se isti\u010de ep „Afrika“ u kojem je opisao Drugi punski rat.<\/p>\n

\t1536. – Odlukom Parlamenta u Engleskoj je poni\u0161tena vlast pape.<\/p>\n

\t1610. – Umro je italijanski slikar Mikelan\u0111elo Merizi da Karava\u0111o, koji je odlu\u010dno prekinuo s idealisti\u010dkim shvatanjem slikarstva i orijentisao se ka naturalizmu. Slu\u017eio se kontrastima jarkog svetla i dubokih senki. Znatno je uticao na francusko i holandsko slikarstvo 17. veka.<\/p>\n

\t1635. – Ro\u0111en je engleski fizi\u010dar Robert Huk, sekretar Kraljevskog dru\u0161tva u Londonu. Usavr\u0161io je barometar, teleskop i mikroskop i prvi otkrio \u0107elijsku strukturu biljaka. Dokazao je okretanje Zemlje i gravitaciju nebeskih tela i autor je zakona o istezanju elasti\u010dnih tela („Hukoov zakon“).<\/p>\n

\t1721. – Umro je francuski slikar \u017dan Antoan Vato, tipi\u010dan predstavnik rokokoa, \u010dije je slikarstvo odmerenog kolorita i osetljivog crte\u017ea uglavnom bilo posve\u0107eno temama iz \u017eivota aristokratije.<\/p>\n

\t1811. – Ro\u0111en je engleski pisac Vilijam Mejkpis Tekeri, o\u0161tar kriti\u010dar dru\u0161tvenih odnosa u tada\u0161njoj Engleskoj. Njegova dela su naj\u010de\u0161\u0107e oblikovana kao biografije ponekad i porodi\u010dne istorije. Dela: romani „Va\u0161ar ta\u0161tine“, „Henri Ezmond“, „Istorija Pendenisa“, „Njukamovi“, „Vird\u017einijanci“, satira „Knjiga o snobovima“, knji\u017eevne kritike „Engleski humoristi XVIII veka“, istorijsko delo „\u010cetiri D\u017eord\u017ea“.<\/p>\n

\t1817. – Umrla je engleska knji\u017eevnica D\u017eejn Ostin, koja je u romanima realisti\u010dki slikala svakodnevni \u017eivot provincijske Engleske. Zapleti njenih romana protkani su humorom i blagom ironijom. Dijalog je neobi\u010dno ve\u0161to vo\u0111en. Dela: romani „Razum i ose\u0107ajnost“, „Gordost i predrasuda“, „Mensfild park“, „Ema“, „Nortagentska opatija“, „Nagovaranje“.<\/p>\n

\t1868. – Postavljen je kamen temeljac zgrade Narodnog pozori\u0161ta u Beogradu, \u010demu je presudno doprinelo gostovanje u prestonici Srbije glumaca iz Novog Sada 1867. Odu\u0161evljen predstavom „Gospo\u0111e i husari“, knez Srbije Mihailo Obrenovi\u0107 je obe\u0107ao da \u0107e o svom tro\u0161ku podi\u0107i zgradu i osnovati stalno pozori\u0161te. Kamen temeljac postavio je kralj Milan Obrenovi\u0107 (tada knez). Narodno pozori\u0161te je sve\u010dano otvoreno u oktobru 1869. prigodnim komadom „Posmrtna slava kneza Mihaila“. Prvi upravnik srpskog nacionalnog teatra bio je Jovan \u0110or\u0111evi\u0107, profesor, knji\u017eevnik, novinar, vaspita\u010d potonjeg kralja Aleksandra Obrenovi\u0107a. \u0110or\u0111evi\u0107 je i autor teksta srpske himne – „Bo\u017ee pravde“. Pretpostavlja se da je autor projekta bio arhitekta Aleksandar Bugarski. Zdanje Narodnog pozori\u0161ta bilo je tada, osim Kapetan Mi\u0161inog zdanja, najrasko\u0161nija gra\u0111evina u Beogradu.<\/p>\n

\t1870. – Vatikanski koncil proglasio je dogmu „O papskoj nepogre\u0161ivosti“. Uprkos ra\u0161irenoj predstavi, dogma se ne odnosi na njegovu li\u010dnu nepogre\u0161ivost, ve\u0107 samo na oblast njegovih tuma\u010denja verskih pitanja.<\/p>\n

\t1872. – Umro je meksi\u010dki dr\u017eavnik Benito Pablo Huares, nazvan „Va\u0161ington Meksika“, koji je kao predsednik od 1858. do 1865. i od 1867. do 1872. odvojio crkvu od dr\u017eave i sproveo niz mera zna\u010dajnih za socijalni i ekonomski razvitak zemlje. Od 1858. u trogodi\u0161njem gra\u0111anskom ratu predvodio je borbu protiv reakcionarnih krugova koji su oborili zakonitu vladu, a u vreme francuske intervencije od 1861. do 1867. borbu za nezavisnost zemlje, okon\u010danu porazom intervencionista i streljanjem njihovog eksponenta cara Maksimilijana Habzbur\u0161kog.<\/p>\n

\t1877. – Ro\u0111en je srpski vizantolog Dragutin Anastasijevi\u0107, vrstan znalac gr\u010dkog jezika i paleografije, profesor Beogradskog univerziteta, \u010dlan Srpske kraljevske akademije. Prou\u010davao je vizantijsku kulturu i knji\u017eevnost, srpsko-vizantijske odnose, uz predano izu\u010davanje istorijskih izvora, najvi\u0161e na Svetoj Gori.<\/p>\n

\t1883. – Ro\u0111en je ruski revolucionar jevrejskog porekla Lav Borisovi\u010d Rozenfeld (Kamenjev), jedan od prvaka Sovjetske Rusije posle Oktobarske revolucije 1917. Od 1918. do 1926. bio je predsednik Moskovskog sovjeta, potom zamenik predsednika Sovjeta narodnih komesara (vlada) i jedan od vo\u0111a „nove opozicije“. U staljinisti\u010dkim „\u010distkama“ uhap\u0161en je 1935. i na montiranom procesu osu\u0111en na pet godina robije, a na novom procesu 1936. na smrt pod optu\u017ebom da je, kao „neprijatelj naroda“, kovao zaveru protiv sovjetskog lidera Staljina. Posthumno je rehabilitovan.<\/p>\n

\t1887. – Ro\u0111en je vo\u0111a norve\u0161kih nacista Vidkun Kvisling, predsednik okupacione vlade Norve\u0161ke u Drugom svetskom ratu od 1942. do 1945. Njegovo ime je postalo sinonim za izdajstvo. Osnovao je 1933. nacisti\u010dku stranku i tokom agresije nacisti\u010dke Nema\u010dke na Norve\u0161ku u aprilu i maju 1940. aktivno je pomagao okupatore. Osu\u0111en je na smrt i streljan u oktobru 1945.<\/p>\n

\t1909. – Ro\u0111en je ruski politi\u010dar Andrej Andrejevi\u010d Gromiko, 28 godina sovjetski ministar inostranih poslova. U Drugom svetskom ratu bio je sovjetski ambasador u SAD, zatim u Ujedinjenim nacijama, gde je bio poznat kao „mister njet“. Sovjetsku diplomatiju predvodio je od 1957. do 1985. Na \u010dlanstvo u Politbirou vladaju\u0107e Komunisti\u010dke partije podneo je ostavku 30. septembra 1988. a sutradan i na polo\u017eaj predsednika Prezidijuma Vrhovnog sovjeta Sovjetskog Saveza na kojem je bio od 1985.<\/p>\n

\t1918. – Ro\u0111en je ju\u017enoafri\u010dki pravnik i dr\u017eavnik Nelson Rolihlahija Mandela, predsednik Ju\u017ene Afrike i vo\u0111a Afri\u010dkog nacionalnog kongresa i borbe protiv aparthejda. Rasisti\u010dki re\u017eim Ju\u017ene Afrike ga je 1962. osudio na pet godina, a 1964. na do\u017eivotnu robiju. Iz zatvora je, posle ogromnog pritiska svetskog javnog mnjenja kao i javnosti Ju\u017ene Afrike, pu\u0161ten 1990, a \u0161ef dr\u017eave postao je 1994.<\/p>\n

\t1921. – Ro\u0111en je prvi ameri\u010dki astronaut D\u017eon Glen, koji je u kosmi\u010dkom brodu „Merkjuri-Atlas 6“ 20. februara 1962. tri puta obleteo oko Zemlje.<\/p>\n

\t1925. – Objavljena je knjiga Adolfa Hitlera „Majn Kampf“ (I deo), u kojoj je izlo\u017eena „teorija“ o superiornosti arijevske rase, \u0161to po njegovom tuma\u010denju zna\u010di Germana. Knjige sadr\u017ei autobiografske momente ali u osnovi je razrada Hitlerovog politi\u010dkog koncepta. Ova rasisti\u010dka konstrukcija dobija\u0107e vremenom sve o\u0161trije oblike, sve do realizacije „Kona\u010dnog re\u0161enja“ tokom Drugog svetskog rata.<\/p>\n

\t1933. – Ro\u0111en je ruski pisac Jevgenij Aleksandrovi\u010d Jevtu\u0161enko, predvodnik pesni\u010dke generacije u poststaljinisti\u010dkoj eri. U po\u010detku je na tradicijama Baljmonta, Majakovskog i Jesenjina, pisao anga\u017eovanu poeziju. Kasnije se okrenuo \u010distijoj lirici. Dela: zbirke pesama i poema „Drum Entuzijasta“, „Luk i lira“, „Jabuka“, „Ne\u017enost“, „Motorni \u010damac za vezu“, „Hidrocenrala u Bratsku“, „Padaju beli snegovi“, „Pesnik je u Rusiji vi\u0161e nego pesnik“, „O\u010dinji sluh“, roman „Jagodnjak“, pri\u010de „\u010cetvrta Me\u0161\u010danska“, „Koko\u0161iji bog“, „Ardabiola“.<\/p>\n

\t1938. – Ro\u0111en je srpski slikar, akademik Radomir Relji\u0107. Gimnaziju je u\u010dio u Zrenjaninu, a diplomirao je na Akademiji lepih umetnosti u Beogradu 1961. u klasi profesora Zorana Petrovi\u0107a. Bio je redovi profesor na katedri za slikarstvo i crtanje FLU. Dobitnik je vi\u0161e priznanja: nagrada „Politike“ 1965. zatim na izlo\u017ebi u Slovenj Gradecu, prve nagrade na 3. trijenalu jugoslovenske umetnosti 1967. tre\u0107e nagrade na izlo\u017ebi u Lajbnicu iste godine. Veliku plaketu Univerziteta umetnosti dobio je 1988. a nagradu 18. Memorijala Nade\u017ede Petrovi\u0107 1994.<\/p>\n

\t1942. – Posle 38 dana ogor\u010denih borbi Nema\u010dke i Hrvatske jedinice su zauzele planinu Kozara u severozapadnoj Bosni, na kojoj je 3.500 boraca Drugog kraji\u0161kog partizanskog odreda branilo zbeg sa oko 80.000 srpskih civila pred ofanzivom 40.000 nema\u010dkih, usta\u0161kih i domobranskih vojnika. Spaljena su sva srpska sela, pobijen veliki deo stanovni\u0161tva, uklju\u010duju\u0107i 540 ranjenika, a oko 60.000 civila oterano je u koncentracione logore, mahom u Jasenovac.<\/p>\n

\t1942. – SAD su objavile rat Bugarskoj, Ma\u0111arskoj i Rumuniji, satelitima Nema\u010dke.<\/p>\n

\t1951. – Ameri\u010dki bokser afri\u010dkog porekla D\u017eersi D\u017eo Volkot je u 37. godini osvojio titulu svetskog prvaka u te\u0161koj kategoriji, postav\u0161i najstariji bokser kojem je to uspelo.<\/p>\n

\t1971. – \u0160est emirata u Persijskom zalivu – Abu Dabi, Dubai, \u0160ard\u017ea, Ad\u017eman, Um el Kajvajn i Fud\u017eajra – sklopilo je sporazum o osnivanju zajednice: Ujedinjenih Arapskih Emirata. Sporazum je stupio na snagu u decembru 1971, a u februaru 1972. zajednici se priklju\u010dio i Ras el Kajma.<\/p>\n

\t1972. – Egipat je zatra\u017eio da Sovjetski Savez povu\u010de svih 20.000 vojnih savetnika, optu\u017eiv\u0161i Moskvu da nije poslala obe\u0107ano oru\u017eje, \u0161to je ozna\u010dilo po\u010detak zao\u0161travanja odnosa dveju zemalja i pribli\u017eavanja Kaira Va\u0161ingtonu.<\/p>\n

\t1991. – Predsedni\u0161tvo SFRJ donelo je ve\u0107inom glasova odluku o preme\u0161tanju jedinica JNA sa teritorije Slovenije u druge republike.<\/p>\n

\t1992. – Ratni brodovi NATO i Zapadnoevropske unije uplovili su u Jadran radi kontrole sankcija UN protiv SR Jugoslavije, u prvoj takvoj operaciji u Evropi od Drugog svetskog rata.<\/p>\n

\t1994. – U eksploziji u centru jevrejske zajednice u Buenos Ajresu, koju su podmetnuli islamski teroristi, poginulo je 96 ljudi.<\/p>\n

\t2003. – Britanska policija prona\u0161la je le\u0161 dr Dejvida Kelija, jednog od klju\u010dnih svedoka manipulacija o navodnom oru\u017eju za masovno uni\u0161tenje u Iraku. Navedeno je da je izvr\u0161io samoubistvo.<\/p>\n

\t2006. – Najmanje 208 ljudi je poginulo, a \u0161est se vode kao nestali u tropskoj oluji Bilis koja je pogodila jug Kine.<\/p>\n

\t2007. – Najmanje 200 osoba izgubilo je \u017eivot u avionskoj nesre\u0107i u Brazilu. Avion tipa „Erbas A320“, brazilske kompanije „TAM“, sa 176 putnika i \u010dlanova posade, zapalio se prilikom sletanja na aerodrom Kongonjas u Sao Paolu. Pilot aviona je po sletanju prekasno po\u010deo da ko\u010di, pa je avion produ\u017eio kretanje, napustio pistu, probio zid oko aerodroma i pre\u0161av\u0161i preko veoma prometnog autoputa udario u benzinsku pumpu i obli\u017enji kargo terminal. Osim putnika u avionu, \u017eivot je izgubio i ve\u0107i broj osoba na zemlji.<\/p>\n

\t2007. – Najmanje 37 ljudi je poginulo tokom 16-\u010dasovnog nevremena koje je pogodilo jugozapad Kine. U oluji, tokom koje je registrovano vi\u0161e od 40.000 udara groma povre\u0111eno je preko 100 ljudi, oko 10.000 ku\u0107a je uni\u0161teno a kompletan saobra\u0107aj s ostatkom zemlje je obustavljen.<\/p>\n

\n\tIzvor: RTV\/Tanjug<\/a><\/p>\n

Autor:<\/strong> Redakcija
\nDatum:<\/strong> 17, 07, 2012.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 1876.godine umro je srpski istori\u010dar Janko \u0160afarik, osniva\u010d Beogradskog muzeja, profesor Liceja u Beogradu, potpredsednik Dru\u0161tva srpske slovesnosti i predsednik Srpskog u\u010denog dru\u0161tva.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-18235","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-nekategorizovano"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/18235","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=18235"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/18235\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=18235"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=18235"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=18235"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}