{"id":18186,"date":"2012-07-16T00:00:00","date_gmt":"2012-07-15T22:00:00","guid":{"rendered":"http:\/\/localhost\/ravnica\/2012\/07\/16\/vremeplov-ubijen-general-mihailovic\/"},"modified":"2012-07-16T00:00:00","modified_gmt":"2012-07-15T22:00:00","slug":"vremeplov-ubijen-general-mihailovic","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/?p=18186","title":{"rendered":"Vremeplov: Ubijen general Mihailovi\u0107"},"content":{"rendered":"

1946. – Streljan je general Dragoljub Dra\u017ea Mihailovi\u0107, komandant Jugoslovenske vojske u Otad\u017ebini. U Drugi svetski rat u\u0161ao kao pukovnik a izbegli\u010dka vlada mu je dodelila \u010din generala, kao i mesto ministra vojnog.<\/strong><\/p>\n

<\/p>\n

\n\tU\u010destvovao je u oslobodila\u010dkim ratovima 1912-1918. U me\u0111uratnom periodu izvesno vreme bio je vojni ata\u0161e u Pragu i Sofiji. Sa grupom istomi\u0161ljenika odlu\u010dio se, nakon kapitulacije 1941. na otpor okupatoru, \u0161to je zapo\u010deo polovinom maja 1941. Brutalne odmazde koje je sprovodio okupator vremenom su ga primorale na takti\u010dniji pristup, \u0161to \u0107e imati za posledicu da su se Britanci i Amerikanci vremenom (tokom 43. i posebno 44.) odlu\u010dili da podr\u017ee Partizanski pokret (Narodnooslobodila\u010dka vojska) koji je predvodio Josip Broz Tito. Ulazak Sovjetskih jedinica u Srbiju u jesen 1944. ozna\u010dio je i slom Mihailovi\u0107evog pokreta. OZNA (Odeljenje za\u0161tite naroda – politi\u010dka policija) uhapsila ga je 12. marta 1946. Osu\u0111en je s obrazlo\u017eenjem da je bio saradnik okupatora i ratni zlo\u010dinac. Predsednik SAD Hari Truman odlikovao ga je Legijom \u010dasti, posthumno 1948. Rehabilitovan je odlukom skup\u0161tine Srbije iz 2004. kojom su oba sukobljena pokreta iz Drugog svetskog rata ocenjena kao pokreti otpora.<\/p>\n

\n\t
\n\tDanas je utorak, 17. jul, 199. dan 2012. Do kraja godine ima 167 dana.<\/strong><\/p>\n

\t1453. – U bici kod Kastijona Francuzi su potukli Engleze. Ova francuska pobeda ozna\u010dila je kraj Stogodi\u0161njeg rata.<\/p>\n

\t1762. – Ubijen je ruski car nema\u010dkog porekla Petar III Fjodorovi\u010d Romanov, koji je vladao samo nekoliko meseci. Bio je na prestolu od 5. januara 1762. do 9. jula iste godine, kad je zba\u010den. Otrovan je prema nalogu supruge, kasnije carice Katarine Velike. Dvorskom prevratu je prethodilo nezadovoljstvo labilnim Petrom III, koje je kulminiralo sramnim okon\u010danjem sedmogodi\u0161njeg rata s Pruskom, kad je pruski uticaj postao presudan u ruskoj unutra\u0161njoj i spoljnoj politici. Zaverenici su pridobili carsku gardu, Senat i Sveti sinod Ruske pravoslavne crkve i prisilili cara na abdikaciju, potom ga uhapsili i otrovali.<\/p>\n

\t1790. – Umro je \u0161kotski ekonomista Adam Smit, najpoznatiji predstavnik engleske klasi\u010dne politi\u010dke ekonomije uz Dejvida Rikarda, \u010dija se teorija o podeli rada u ekonomskoj literaturi smatra klasi\u010dnom. Nagla\u0161avao je da u etici vlada altruizam, a u ekonomiji egoizam. Detaljno je prikazao istoriju nastanka novca, analizirao vrednost i raspodelu najamnine, profita i rente, akumulaciju kapitala i razliku izme\u0111u proizvodnog i neproizvodnog rada.<\/p>\n

\t1793. – Na giljotini je pogubljena \u017eirondinka \u0160arlota Korde, koja je \u010detiri dana ranije ubila lidera Montanjara (izrazito levo najekstremnije krilo revolucionara) i jednog od vo\u0111a Francuske revolucija \u017dana Pola Maraa.<\/p>\n

\t1804. – Beogradsku tvr\u0111avu su napustile i pobegle niz Dunav stare\u0161ine turskih Jani\u010dara – dahije Aganlija, Ku\u010duk Alija, Mula Jusuf i Mehmed Fo\u010di\u0107 – koji su prethodno tokom se\u010de knezova poubijali najvi\u0111enije i najuglednije srpske prvake, \u0161to je bio neposredan povod Prvog srpskog ustanka. Namera im je bila da se do\u010depaju Vidina u dana\u0161njoj Bugarskoj, ali ih je pohvatao Milenko Stojkovi\u0107, jedan od vo\u0111a Prvog srpskog ustanka.<\/p>\n

\t1874. – Ministarstvo prosvete odobrilo je Pravilnik (statut) Srpskog Lekarskog dru\u0161tva. Pored stale\u0161kih pitanja Dru\u0161tvo se bavilo i stru\u010dnim radom vezanim za medicinske, zdravstvene i socijalne prilike u srpskom narodu. Kada je zapo\u010delo s radom Srpsko Lekarsko dru\u0161tvo imalo je devet redovnih, jednog po\u010dasnog i 34 dopisna \u010dlana iz unutra\u0161njosti, kao i 24 \u010dlana iz drugih zemalja, ve\u0107inom slovenskih u skladu sa tada\u0161njim duhom vremena. Osniva\u010di su bili: A\u0107im Medovi\u0107, Jovan Ma\u0161in, \u0110or\u0111e Klinkovski, Jovan Valenta, Panajot Papakostopulos, Josif Holjec, Bernard Bril, Sava Petrovi\u0107, Julijus Lenk, Marko Polak, Vladan \u0110or\u0111evi\u0107, Petar Ostoji\u0107 i zubni lekar Ilija Ranimir. Ubrzo su im se pridru\u017eili i Josif Pan\u010di\u0107 i Mladen Jankovi\u0107.<\/p>\n

\t1876. – Ro\u0111en je sovjetski politi\u010dar i diplomata jevrejskog porekla Meir Valah, poznat kao Maksim Maksimovi\u010d Litvinov, \u0161ef sovjetske diplomatije od 1930. do 1939. Posle hap\u0161enja 1901. u zatvoru se pridru\u017eio pristalicama potonjeg vo\u0111e Oktobarske revolucije Lenjina, a 1902. je pobegao s robije i emigrirao u \u0160vajcarsku, gde je 1903. i formalno pristupio bolj\u0161evicima, istupiv\u0161i iz „Inostrane lige ruske revolucionarne socijaldemokratije“. Od 1918. bio je prvi predstavnik sovjetske vlade u Velikoj Britaniji, a od 1921. zamenik ministra inostranih poslova. U\u010destvovao je u mnogim pregovorima i \u010desto predvodio sovjetske delegacije u inostranstvu, a od 1941. do 1943. bio je ambasador u SAD.<\/p>\n

\t1899. – Ro\u0111en je ameri\u010dki filmski glumac D\u017eejms Kegni, umetnik nesvakida\u0161nje energije i ekspresivnosti, koji je u \u017eanru kriminalisti\u010dkog filma bio personifikacija „an\u0111ela garava lica“, folklornog heroja epohe prohibicije i velike ekonomske krize. Filmovi: „Dr\u017eavni neprijatelj“, „Gre\u0161nikov odmor“, „Prolaz za pakao“, „Huk gomile“, „Pobednik uzima sve“, „An\u0111eli garava lica“, „San letnje no\u0107i“, „Oklahoma Kid“, „Jenki Dudl Dandi“ (Oskar), „Krv na suncu“, „Belo usijanje“, „Cena slave“, „\u010covek sa hiljadu lica“, „Jedan, dva, tri“, „Regtajm“.<\/p>\n

\t1912. – Umro je francuski matemati\u010dar, fizi\u010dar i filozof \u017dil Anri Poenkare, koji je pre Alberta Ajn\u0161tajna zasnovao specijalnu teoriju relativnosti. Objavio je vi\u0161e od 500 matemati\u010dkih radova, izu\u010davao je analiti\u010dku i nebesku mehaniku, hidrodinamiku, astronomiju, geodeziju, teorijsku i matemati\u010dku fiziku. Stvorio je teoriju automorfnih funkcija, jedan je od osniva\u010da topologije, razvio je elektromagnetsku teoriju svetlosti, elektriciteta i optike D\u017eejmsa Maksvela, matemati\u010dke metode u nebeskoj mehanici i astronomiji, dao kriti\u010dku analizu kosmogonijskih hipoteza. U filozofiji se bavio teorijom nauke, teorijom saznanja i op\u0161tom metodologijom. Objavio je 32 knjige. Dela: „Nauka i hipoteza“, „Vrednost nauke“, „Nauka i metoda“, „Nove metode nebeske mehanike I-III“.<\/p>\n

\t1917. – Na talasu antinema\u010dkih ose\u0107anja u Velikoj Britaniji tokom Prvog svetskog rata, britanska kraljevska ku\u0107a promenila je ime Saks-Koburg-Gota u Vindzor. Britanska kraljevska porodica je nema\u010dkog porekla pa je tada njihovo zvani\u010dno prezime promenjeno, a uzeli su novo po nazivu kraljevske palate u blizini Londona.<\/p>\n

\t1918. – Ubijen je ruski car Nikolaj II Romanov, poslednji monarh Rusije. Vladao je od 1894. do abdikacije 1917. Bio je poslednji vladar dinastije Romanov koja je vladala od 1613. i od Rusije je stvorila svetsku silu prvog reda. Sa suprugom, petoro dece i poslugom ubijen je u Jekaterinburgu (u sovjetsko vreme Sverdlovsk), na osnovu naredbe vo\u0111e bolj\u0161evika Lenjina, posle \u010dega su svi iskasapljeni i ba\u010deni u neobele\u017eenu grobnicu. Kanonizovan je od strane Ruske zagrani\u010dne crkve a docnije i od strane patrijar\u0161ije u Moskvi.<\/p>\n

\t1928. – Umro je srpski geolog Svetolik Radovanovi\u0107, \u010dlan Srpske kraljevske akademije, profesor Univerziteta u Beogradu, ministar. Reformisao je srpsko rudarsko i \u0161umarsko zakonodavstvo, a 1892. s geologom Jovanom \u017dujovi\u0107em osnovao je Srpsko geolo\u0161ko dru\u0161tvo. Kao ministar je doneo prva pravila rudarsko-bratinske kase za osiguranje rudara, ustanovio nedeljno-prazni\u010dne \u0161kole za \u0161egrte i izdao prvi godi\u0161njak rudarskog odeljenja ministarstva privrede. Dela: „Uvod u geologiju isto\u010dne Srbije“, „O trusu“, „Podzemne vode“, „Lijas kod Rgotine“, „Lijas kod Dobre“, „Crnajka s naro\u010ditim obzirom na njen Doger“, „Donjolijaska fauna sa Vr\u0161ke \u010cuke“, „Kelovej kod Vr\u0161ke \u010cuke“, „Belemnites ferraginensis nov. spec. iz klauskih slojeva isto\u010dne Srbije“, „O velikom \u0161arija\u017eu u isto\u010dnoj Srbiji“.<\/p>\n

\t1928. – Ro\u0111en je D\u017eo Morelo, ameri\u010dki d\u017eez bubnjar, \u010dlan proslavljenog kvarteta Dejva Brubeka. Morelo je sa Brubekovim kvartetom svirao neka od najznamenitijih d\u017eez ostvarenja svih vremena, poput „Take Five“. Njihov album „Time Out“ bio je prvi d\u017eez album koji je prodat u vi\u0161e od milion primeraka. Bio je progla\u0161en za najboljeg bubnjara u izboru \u010dasopisa „Daunbit“.<\/p>\n

\t1936. – Pobunom trupa generala Franciska Franka, u Melilji u \u0160panskom Maroku, protiv vlade „Narodnog fronta“ Manuela Asanje, pobednika na izborima u februaru 1936, po\u010deo je gra\u0111anski rat u \u0160paniji u kojem je poginulo oko milion ljudi. Bila je to reakcija tradicionalnih struktura \u0160panije, desnice, aristokratije i crkve na prokomunisti\u010dke i izrazito anticrkvene poteze Asanjine vlade. Uz pomo\u0107 nacisti\u010dke Nema\u010dke i fa\u0161isti\u010dke Italije monarhisti su vremenom potukli pristalice vlade „Narodnog fronta“. U pomo\u0107 Republici su prisko\u010dili i dobrovoljci (komunisti i anarhisti velikom ve\u0107inom) iz celog sveta i formirane su internacionalne brigade u kojima je bilo i gra\u0111ana tada\u0161nje Kraljevine Jugoslavije (oko 1.500 ljudi). Franko je pobedio u prole\u0107e 1939. Re\u017eim koji je on ustrojio, izrazito reakcionaran, trajao je sve do 1975. ali je kralj Huan Karlos koga je on pripremao za preuzimanje vlasti i vaspitavao, ubrzo uveo demokratski poredak.<\/p>\n

\t1945. – Konferencija velikih sila pobednica u Drugom svetskom ratu o posleratnoj budu\u0107nosti Evrope po\u010dela je u biv\u0161oj rezidenciji pruskih kraljeva i nema\u010dkih careva u Potsdamu, pored Berlina. Na skupu okon\u010danom 2. avgusta 1945, sovjetski lider Staljin, predsednik SAD Frenklin Ruzvelt i premijer Velike Britanije Vinston \u010cer\u010dil – kojeg je 28. jula zamenio novi \u0161ef britanske vlade Klement Atli – odlu\u010dili su da Nema\u010dka bude potpuno demilitarizovana. Zabranjena je Nacionalsocijalisti\u010dka partija i propisano je da Nema\u010dka plati ratnu od\u0161tetu. Dogovorene su i teritorijalne promene u Isto\u010dnoj Evropi, uklju\u010duju\u0107i iseljavanje takozvanih sudetskih Nemaca iz \u010cehoslova\u010dke, ali i Nemaca iz drugih delova Isto\u010dne Evrope, poput Poljske. Uprkos zaklinjanju u trajni mir, ubrzo su duboka razmimoila\u017eenja Istoka i Zapada izazvala hladni rat.<\/p>\n

\t1959. – Umrla je ameri\u010dka peva\u010dica Bili Holidej, nazvana „kraljicom d\u017eeza i bluza“. Prema muzi\u010dkim kriti\u010darima, jo\u0161 se ni jedan d\u017eez peva\u010d nije pribli\u017eio njenim interpretacijama. Bili Holidej ostala je do danas u mnogo \u010demu sinonim za te oblasti muzi\u010dkog stvarala\u0161tva. Bila je i veliki borac protiv rasne segregacije.<\/p>\n

\t1965. – Ameri\u010dki bombarderi „B-52“, poznati kao „lete\u0107e tvr\u0111ave“, iz ameri\u010dke pacifi\u010dke baze na ostrvu Guam, prvi put su bombardovali ciljeve u Vijetnamu.<\/p>\n

\t1968. – Ira\u010dku vojnu vladu generala Abdula Rahmana Muhameda Arefa oborio je general Ahmed Hasan el Bakr, koji je postao predsednik Iraka, predsednik vlade i predsedavaju\u0107i Saveta revolucionarne komande.<\/p>\n

\t1973. – U Avganistanu je biv\u0161i predsednik vlade Sardar Muhamed Daud Kan dr\u017eavnim udarom zbacio kralja Muhameda Zahira \u0160aha i proglasio se za predsednika republike, \u010dime je posle 40 godina okon\u010dana \u0160ahova vladavina. Ovaj doga\u0111aj ozna\u010dio je kraj monarhije u Avganistanu.<\/p>\n

\t1975. – U orbiti oko Zemlje spojili su se sovjetski i ameri\u010dki vasionski brodovi „Sojuz 19“ i „Apolo 18“, a komandanti letilica Aleksej Leonov i Tom Staford rukovali su se i razmenili \u010destitke, pri \u010demu je Rus govorio engleski a Amerikanac ruski.<\/p>\n

\t1976. – Indonezija je pripojila biv\u0161u portugalsku koloniju Isto\u010dni Timor i proglasila ga 27. provincijom, uprkos protivljenju mati\u010dnog stanovni\u0161tva koje je, kao posledica vekovne portugalske uprave, izrazito katoli\u010dko, dok u Indoneziji preovladava islam.<\/p>\n

\t1979. – Diktator Nikaragve Anastasio Somosa dao je ostavku i pobegao iz zemlje, a vlast je preuzeo levi\u010darski Sandinisti\u010dki pokret Danijela Ortege.<\/p>\n

\t1987. – Francuska je prekinula diplomatske odnose sa Iranom.<\/p>\n

\t1988. – Iran je bezuslovno prihvatio rezoluciju Ujedinjenih nacija o prekidu vatre, \u010dime je okon\u010dan osmogodi\u0161nji Ira\u010dko-iransko rat.<\/p>\n

\t1994. – Brazil je na svetskom fudbalskom prvenstvu u SAD osvojio \u010detvrtu \u0161ampionsku titulu, \u0161to do tada nikome nije uspelo.<\/p>\n

\t1995. – Umro je argentinski automobilski as Huan Manuel Fan\u0111o, petostruki svetski \u0161ampion u „Formuli-1“. Bio je prvak sveta 1951, 1954, 1955, 1956. i 1957.<\/p>\n

\t1996. – Ubrzo posle poletanja iz Njujorka ka Parizu, iznad Atlantskog okeana je eksplodirao ameri\u010dki putni\u010dki avion „Boing 747“, \u0161to nije pre\u017eiveo niko od 230 ljudi u njemu. Islamska teroristi\u010dka organizacija „Pokret za islamske promene“, koja je prethodno istog meseca podmetnula eksploziju u kojoj je u Saudijskoj Arabiji poginulo 19 ameri\u010dkih vojnika, posredno je preuzela odgovornost, ali vi\u0161emese\u010dna istraga nije pouzdano utvrdila uzrok eksplozije.<\/p>\n

\t1998. – D\u017einovski talasi – cunami – izazvani sna\u017enim zemljotresom u pacifi\u010dkom podmorju zbrisali su s lica zemlje \u0161est sela na severozapadnoj obali Papue Nove Gvineje, usmrtiv\u0161i vi\u0161e od 3.000 ljudi.<\/p>\n

\t1998. – Na konferenciji u Rimu usvojen je Rimski statut, \u010dime je omogu\u0107eno osnivanje Me\u0111unarodnog krivi\u010dnog suda. Ideja konferencije u Rimu na kojoj je usvojen statut suda bila je da svaka zemlja donese zakone na osnovu kojih bi bilo mogu\u0107e suditi i politi\u010darima i visokim oficirima ukoliko po\u010dine zlo\u010dine. Me\u0111unarodni krivi\u010dni sud u Hagu ustrojen je \u010detiri godine docnije.<\/p>\n

\t2000. – Ba\u0161ar el Asad formalno je progla\u0161en predsednikom Sirije, naslediv\u0161i preminulog oca Hafeza koji je tom bliskoisto\u010dnom zemljom vladao tri decenije.<\/p>\n

\t2003. – U Kin\u0161asi, glavnom gradu Demokratske Republike Kongo (biv\u0161i Zair) sve\u010dano su polo\u017eila zakletvu \u010detiri potpredsednika prelazne vlade, uklju\u010duju\u0107i dvojicu vo\u0111a dotada\u0161njih ustani\u010dkih pokreta, \u010dime je okon\u010dan petogodi\u0161nji gra\u0111anski rat u kom je stradalo \u010dak tri miliona ljudi.<\/p>\n

\t2005. – Vlada u D\u017eakarti i separatisti\u010dki pobunjenici iz provincije A\u0107e na najzapadnijem indone\u017eanskom ostrvu Sumatri, postigli su sporazum o uspostavljanju mira posle skoro tri decenije sukoba u kojima je poginulo oko 15.000 ljudi<\/p>\n

\t2005. – Umro je biv\u0161i premijer Velike Britanije ser Edvard Hit, za \u010dijeg je mandata od 1970. do 1974, Britanija je u\u0161la u Evropsku ekonomsku zajednicu, dana\u0161nju Evropsku uniju.<\/p>\n

\t2006. – Umro je ameri\u010dki pisac Miki Spilejn, autor serije romana o privatnom detektivu Majku Hameru. Ro\u0111en je 1918. u Bruklinu (Njujork). Spilejnovo pisanje se nekada smatralo \u0161okantnim i previ\u0161e slobodnim. Njegove knjige su prodate u vi\u0161e od sto miliona primeraka \u0161irom sveta, a na osnovu njih je snimljeno mno\u0161tvo filmova i televizijskih serija.<\/p>\n

\t2006. – Najmanje 55 ljudi je poginulo, a 58 ranjeno u eksploziji automobila bombe na pijaci u ira\u010dkom gradu Mahmudiji, 30 kilometara ju\u017eno od Bagdada.<\/p>\n

\t2006. – U Indoneziji je u cunamiju 525 ljudi izgubilo \u017eivot a 160 se vode kao nestali, dok je oko 54.000 ljudi ostalo bez krova nad glavom. Zemljotres ja\u010dine 7,7 stepena Rihterove skale pogodio je indone\u017eansko ostrvo Java, kao i prestonicu D\u017eakarta, ali je pokrenuo i cunami koji je pogodio ju\u017ene pla\u017ee zapadne Jave. Epicentar prvog zemljotresa bio je u Indijskom okeanu, ju\u017eno od Pangandarana, grada na zapadnom delu Jave, oko 150 kilometara ju\u017eno od D\u017eakarte.<\/p>\n

\t2007. – Umro je glumac Mihail Kanonov, narodni umetnik Rusije. Posle zavr\u0161etka Pozori\u0161ne akademije 1963. godine bio je \u010dlan moskovskog „Malog teatra“ da bi zatim pre\u0161ao u filmski studio „Maksim Gorki“. Kanonov je igrao u vi\u0161e od 50 filmova, debitovao je u filmu Ivana Pirjeva „Zajedni\u010dki drug“, a publika ga je upamtila po filmovima „Po\u010detak“, „Andrej Rubljov“, „Velika promena“, „Zbogom i oprosti“. Poslednju ulogu odigrao je u televizijskoj seriji „U prvom krugu“ snimljenoj prema romanu Aleksandra Sol\u017eenjicina.<\/p>\n

\t2008. – Tu\u017eila\u0161tvo za ratne zlo\u010dine Srbije podnelo je zahtev za sprovo\u0111enje istrage protiv Fatmira Ljimaja i jo\u0161 27 pripadnika teroristi\u010dke tzv. Oslobodila\u010dke vojske Kosova. Osumnji\u010deni se terete da su od juna do oktobra 1998. na podru\u010dju op\u0161tina Lipljan, \u0160timlje i Glogovac na Kosovu i Metohiji, deluju\u0107i u sastavu tada formirane 121. brigade tzv. OVK, protivpravno zatvorili 35 civila, od kojih su 22 li\u0161ili \u017eivota. Ha\u0161ki tribunal je krajem 2005. godine oslobodio Fatmira Ljimaja krivice zbog zlo\u010dina.<\/p>\n

\t2009. – Umro je Le\u0161ek Kolakovski, poljski filozof. Svetski ugled stekao je radovima iz oblasti istorije filozofije, doktrine liberalizma i istorije religijskih ideja. Studije filozofije je zavr\u0161io na Univerzitetu u Lo\u0111u a sa katedre za filozofiju Var\u0161avskog univerziteta izba\u010den je posle protesta studenata 1968. Od 1970. predavao je na Oksfordskom univerzitetu, a potom i na presti\u017enim univerzitetima u SAD. Njegova najpoznatija dela su: „Glavni pravci marksizma“, „Razgovori sa \u0111avolom“ i „Kultura i feti\u0161i“. Njegov esej „Teze o nadi i bezna\u0111u“ bio je svojevrsni manifest poljskih antikomunista.<\/p>\n

\t2009. – Umro je Meir Amit, izraelski general, politi\u010dar, obave\u0161tajac. Predvodio je Mosad od 1963. do 1968. godine i tako\u0111e se nalazio na \u010delu obave\u0161tajne grane izraelske armije. Njemu se pripisuje uspeh obave\u0161tajnog rada koji je doprineo pobedi Izraela u \u0161estodnevnom ratu 1967. kao i niz drugih uspeha poput mirovnog sporazuma sa Egiptom. Nakon vojne slu\u017ebe, bio je ministar transporta i komunikacija.<\/p>\n

\t2009. – Umro je Volter Kronkajt ameri\u010dki novinar. Bio jedan od najcenjenijih radio\/Tv novinara na svetu, dugogodi\u0161nji urednik Si-Bi-Es-a, svojevremeno progla\u0161en „\u010dovekom kojem se najvi\u0161e veruje u Americi“.<\/p>\n

\n\tIzvor: RTV\/Tanjug<\/a><\/p>\n

Autor:<\/strong> Redakcija
\nDatum:<\/strong> 16, 07, 2012.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

1946. – Streljan je general Dragoljub Dra\u017ea Mihailovi\u0107, komandant Jugoslovenske vojske u Otad\u017ebini. U Drugi svetski rat u\u0161ao kao pukovnik a izbegli\u010dka vlada mu je dodelila \u010din generala, kao i mesto ministra vojnog.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-18186","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-nekategorizovano"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/18186","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=18186"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/18186\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=18186"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=18186"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=18186"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}