{"id":18182,"date":"2012-07-15T00:00:00","date_gmt":"2012-07-14T22:00:00","guid":{"rendered":"http:\/\/localhost\/ravnica\/2012\/07\/15\/vremeplov-rodjen-vojvoda-petar-bojovic\/"},"modified":"2012-07-15T00:00:00","modified_gmt":"2012-07-14T22:00:00","slug":"vremeplov-rodjen-vojvoda-petar-bojovic","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/?p=18182","title":{"rendered":"Vremeplov: Ro\u0111en vojvoda Petar Bojovi\u0107"},"content":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 1858. godine ro\u0111en je srpski vojvoda Petar Bojovi\u0107, oslobodilac Beograda 1918. Kao pitomac Artiljerijske \u0161kole u\u010destvovao je u Srpsko-turskim ratovima od 1876. do 1878, a u Srpsko-bugarskom ratu 1885. istakao se hrabro\u0161\u0107u u borbama na Vrab\u010di, Slivnici, u Dragomanskom tesnacu, kod Pirota i Caribroda (sada\u0161nji Dimitrovgrad).<\/strong><\/p>\n

<\/p>\n

\n\tU Prvom balkanskom ratu 1912. i 1913. kao na\u010delnik \u0160taba Prve armije izuzetno je doprineo pobedama nad Turcima u Kumanovskoj i Bitoljskoj bici. U Drugom balkanskom ratu 1913. probio je bugarske polo\u017eaje na Raj\u010danskom ridu, \u0161to je odlu\u010dilo ishod i Bregalni\u010dke bitke i rata. U Prvom svetskom ratu komandovao je Prvom armijom 1914. u Cerskoj bici i oslobodio \u0160abac, a du\u017enost nije napustio ni posle ranjavanja. Posle mu\u010dkog napada Bugara 1915, sa neuporedivo slabijim snagama spre\u010dio ih je da prodru na Kosovo, \u0161to je omogu\u0107ilo odstupanje srpske vojske. U januaru 1916. je, umesto obolelog vojvode Radomira Putnika, postao na\u010delnik \u0160taba Vrhovne komande i organizovao je prebacivanje vojske na Krf i u Bizertu, a od septembra do novembra 1916. rukovodio je ofanzivom u kojoj su zauzeti Kajmak\u010dalan i Bitolj. Zbog neslaganja sa savezni\u010dkom komandom o \u0161irini fronta dodeljenog srpskoj vojsci, u aprilu 1918. je smenjen i postavljen za komandanta Prve armije, koja je posle proboja Solunskog fronta zauzela Veles i Ov\u010de polje, kod Kumanova razoru\u017eala Bugare, produ\u017eila gonjenje broj\u010dano ja\u010de nema\u010dke Druge armije i razbila je ju\u017eno od Ni\u0161a bez pomo\u0107i saveznika, koji su zaostali 200 kilometara. Na \u010delu Prve armije 1. novembra 1918. je oslobodio Beograd. Umro je 1945. u Beogradu, po\u0161to je prethodno do\u017eiveo razna poni\u017eenja od strane novog re\u017eima. Sahranjen je prakti\u010dno ilegalno i bez ikakvih po\u010dasti u gradu kojem je doneo slobodu.<\/p>\n

\n\t
\n\tDanas je ponedeljak, 16. jul, 198. dan 2012. Do kraja godine ima 168 dana.<\/strong><\/p>\n

\t1533. – Prema naredbi \u0161panskog osvaja\u010da Fransiska Pisara, ubijen je vladar Inka Ataualpa, iako je platio tra\u017eeni otkup: jednu sobu punu zlata i dve pune srebra.<\/p>\n

\t1661. – Stokholmska banka izdala je prve banknote u Evropi.<\/p>\n

\t1723. – Ro\u0111en je engleski slikar D\u017eo\u0161ua Rejnolds, jedan od najve\u0107ih svetskih portretista, osniva\u010d Kraljevske umetni\u010dke akademije 1768. i njen prvi predsednik. Sna\u017eno je uticao na englesko slikarstvo, ne samo umetni\u010dkim delima nego i kao autor zanimljivih rasprava o slikarstvu.<\/p>\n

\t1796. – Ro\u0111en je francuski slikar \u017dan Batist Kamij Koro, autor intimnog pejza\u017ea, sa izuzetno istan\u010danim ose\u0107ajem za tonove. Njegove \u017eenske figure, obi\u010dno u enterijeru, odlikuju se retkom delikatno\u0161\u0107u strukture. Uradio je oko 2.000 slika, 300 crte\u017ea i desetak grafika.<\/p>\n

\t1809. – U Peruu je izbio ustanak protiv \u0161panskih kolonijanih vlasti.<\/p>\n

\t1867. – \u017dozef Monije patentirao je u Parizu oja\u010dani beton.<\/p>\n

\t1872. – Ro\u0111en je norve\u0161ki polarni istra\u017eiva\u010d Rual Amundsen, prvi \u010dovek koji je osvojio Ju\u017eni pol. Poginuo je u junu 1928. u avionskoj nesre\u0107i, poku\u0161avaju\u0107i da prona\u0111e nestalu italijansku ekspediciju koja je krenula ka Severnom polu. Napisao je delo „Ju\u017eni pol“.<\/p>\n

\t1890. – Umro je \u0161vajcarski pisac Gotfrid Keler, najve\u0107i pripoveda\u010d nema\u010dkog govornog podru\u010dja u \u0160vajcarskoj. Istan\u010danim humorom i sa simpatijama je opisivao svoje sunarodnike. Dela: zbirke pripovedaka „Ljudi iz Zeldvile“, „Ciri\u0161ke novele“, „Sedam legendi“, „Epigram“, romani „Zeleni Hajnrih“, „Martin Zalander“.<\/p>\n

\t1896. – Ro\u0111en je norve\u0161ki politi\u010dar Trigve Li, prvi generalni sekretar Ujedinjenih nacija od 1946. do 1952. Pre Drugog svetskog rata bio je sekretar Socijalisti\u010dke partije Norve\u0161ke i ministar pravosu\u0111a, a posle nema\u010dke invazije na Norve\u0161ku 1940. \u0161ef diplomatije u izbegli\u010dkoj vladi u Londonu.<\/p>\n

\t1911. – Ro\u0111ena je ameri\u010dka pozori\u0161na i filmska glumica Vird\u017einija Katarina Mekmat, poznata kao D\u017eind\u017eer Rod\u017eers, koja je svetsku slavu stekla kao partnerka Freda Astera u mnogim romanti\u010dnim mjuziklima, elegantnim i ljupkim igra\u010dkim numerama. Filmovi: „Ma\u010de po profesiji“, „Zvi\u017eduk u no\u0107i“, „Ne kladi se na ljubav“, „Veseli razvod“, „Pono\u0107na zvezda“, „Ho\u0107emo li plesati“, „Pri\u010da o Vernon i Ireni Kastl“, „Kiti Foil“ (Oskar), „Major i Malena“, „Roberta“.<\/p>\n

\t1917. – Bolj\u0161evici su poku\u0161ali da prigrabe vlast u Rusiji ali nisu uspeli, posle \u010dega se njihov vo\u0111a Lenjin povukao u ilegalu, dok je njegov bliski saradnik Lav Trocki uhap\u0161en.<\/p>\n

\t1921. – Ro\u0111en je francuski modni kreator Gi Laro\u0161, jedan od najve\u0107ih „modnih diktatora“ 20. veka.<\/p>\n

\t1925. – U Bagdadu je po\u010dela da zaseda prva izabrana skup\u0161tina Iraka.<\/p>\n

\t1945. – SAD su u pustinji Novog Meksika izvr\u0161ile prvu probu atomske bombe, pod \u0161ifrovanim nazivom „Triniti“, na kojoj je od 1942. pod vo\u0111stvom atomskog fizi\u010dara Roberta Openhajmera radila „armija“ od oko 150.000 stru\u010dnjaka raznih profila.<\/p>\n

\t1949. – Kineska oslobodila\u010dka armija pod vo\u0111stvom komunista je ovladala celom Kinom, potpuno poraziv\u0161i trupe vo\u0111e Kuomintanga \u010cang Kaj \u0160eka (lider nacionalisti\u010dke Kine), koji se sa ostatkom svoje vojske povukao na ostrvo Tajvan (Formoza).<\/p>\n

\t1950. – Na stadionu „Marakana“ u Rio de \u017daneiru, Urugvaj je pred 199.000 gledalaca – bio je to najve\u0107i broj gledalaca koji je ikad prisustvovao jednoj fudbalskoj utakmici – u finalu svetskog prvenstva pobedio doma\u0107ina Brazil sa 2:1, osvojiv\u0161i drugi put svetski fudbalski \u0161ampionat.<\/p>\n

\t1969. – U istorijsku misiju ka Mesecu je poleteo ameri\u010dki vasionski brod „Apolo 11“ s astronautima Nilom Armstrongom, Edvinom Oldrinom i Majklom Kolinsom, iz kojeg su 20. jula 1969. prvi ljudi kro\u010dili na tlo Zemljinog prirodnog satelita – Armstrong i Oldrin.<\/p>\n

\t1979. – Sadam Husein je preuzeo du\u017enost predsednika Iraka.<\/p>\n

\t1985. – Umro je nema\u010dki pisac Hajnrih Teodor Bel, dobitnik Nobelove nagrade za knji\u017eevnost 1972, majstor kratke pri\u010de. Najprevo\u0111eniji je nema\u010dki pisac posle Drugog svetskog rata. Dela: romani „I ne re\u010de ni re\u010di“, „Ku\u0107a bez \u010duvara“, „Bilijar u pola deset“, „Mi\u0161ljenja jednog klovna“, „Grupna slika s damom“, zbirke pripovedaka „Putni\u010de, nai\u0111e\u0161 li u Spa…“, „Sabrano \u0107utanje doktora Murkea“, pripovetke „Voz je bio ta\u010dan“, „Na kraju slu\u017ebenog puta“, „Izgubljena \u010dast Katarine Blum“.<\/p>\n

\t1989. – Umro je austrijski dirigent Herbert fon Karajan, jedan od najve\u0107ih dirigenata 20. veka, koji je decenijama dominirao svetskom muzi\u010dkom scenom, izvode\u0107i \u017eestokom emotivno\u0161\u0107u i precizno\u0161\u0107u veliki operski i koncertni repertoar. Vrhunski nivo je postigao diriguju\u0107i Berlinskom filharmonijom i orkestrom Be\u010dke dr\u017eavne opere. Po maj\u010dinoj liniji bio je srpskog porekla.<\/p>\n

\t1990. – Na Filipinima je u zemljotresu poginulo vi\u0161e od 1.600 ljudi.<\/p>\n

\t1995. – Umro je engleski pisac Stiven Harold Spender. Po\u010deo je da pi\u0161e poeziju pod uticajem \u0160panskog gra\u0111anskog rata u kojem se borio na strani republikanaca. Docnije se odrekao ultralevih uverenja i priklonio se idejama liberalizma, a lirika mu je postala ne\u017enija i romanti\u010dnija. Dela: zbirke pesama „Nepokretno sredi\u0161te“, „Ru\u0161evine i vizije“, „Rub bi\u0107a“, „Plemeniti dani“, roman „Zaostali sin“, zbirka pri\u010da „Zapaljeni kaktus“, eseji „Razorni element“, „Stvarala\u010dki element“, „Borba modernih“, „Tridesete i posle“, autobiografski spis „Svet u svetu“.<\/p>\n

\t2002. – Irska republikanska armija uputila je javno izvinjenje porodicama civila koji su poginuli tokom njene 30-godi\u0161nje borbe za otcepljenje Severne Irske od Britanije. Izvinjenje je stiglo na 30. godi\u0161njicu tzv. krvavog petka 1972. kad je IRA u Belfastu aktivirala 20 bombi i stradalo je sedam civila i dva vojnika. Tokom 30 godina u akcijama IRE stradalo je 1.800 ljudi.<\/p>\n

\t2005. – Bomba\u0161 samoubica digao je u vazduh kamion cisternu kod \u0161iitske d\u017eamije u ira\u010dkom gradu Musajebu, usmrtiv\u0161i 90 ljudi.<\/p>\n

\t2007. – Najmanje 80 ljudi ubijeno je a 150 ranjeno u Kirkuku, gradu na severu Iraka, u dva napada automobilima bombama na kancelariju Patriotskog saveza Kurda kao i na jednu pijacu.<\/p>\n

\t2007. – U zemljotresu ja\u010dine 6,8 Rihtera s epicentrom u Japanskom moru, koji je pogodio obalu najve\u0107eg japanskog ostrva Hon\u0161u poginulo je devet, povre\u0111eno blizu 1.000 ljudi, dok je vi\u0161e od 12.000 evakuisano.<\/p>\n

\t2008. – Istra\u017eni komitet pri Glavnom tu\u017eila\u0161tvu Rusije saop\u0161tio je da su rezultati analiza uzoraka DNK potvrdili da su posmrtni ostaci prona\u0111eni u jednoj \u0161umi kraj Jekaterinburga pripadali carevi\u0107u Alekseju i kneginji Mariji Romanov, potomcima poslednjeg ruskog cara Nikolaja II. Carska porodica pobijena u no\u0107i 16. na 17. jul 1918. u Jekaterinburgu (u sovjetsko vreme Sverdlovsk) na Uralu.<\/p>\n

\n\tIzvor: RTV\/Tanjug<\/a><\/p>\n

Autor:<\/strong> Redakcija
\nDatum:<\/strong> 15, 07, 2012.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 1858. godine ro\u0111en je srpski vojvoda Petar Bojovi\u0107, oslobodilac Beograda 1918. Kao pitomac Artiljerijske \u0161kole u\u010destvovao je u Srpsko-turskim ratovima od 1876. do 1878, a u Srpsko-bugarskom ratu 1885. istakao se hrabro\u0161\u0107u u borbama na Vrab\u010di, Slivnici, u Dragomanskom tesnacu, kod Pirota i Caribroda (sada\u0161nji Dimitrovgrad).<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-18182","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-nekategorizovano"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/18182","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=18182"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/18182\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=18182"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=18182"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=18182"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}