{"id":18154,"date":"2012-07-14T00:00:00","date_gmt":"2012-07-13T22:00:00","guid":{"rendered":"http:\/\/localhost\/ravnica\/2012\/07\/14\/vremeplov-rodjen-rembrant\/"},"modified":"2012-07-14T00:00:00","modified_gmt":"2012-07-13T22:00:00","slug":"vremeplov-rodjen-rembrant","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/?p=18154","title":{"rendered":"Vremeplov: Ro\u0111en Rembrant"},"content":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 1606. godine ro\u0111en je holandski slikar Harmens van Rajn Rembrant, jedan od najve\u0107ih u istoriji slikarstva.<\/strong><\/p>\n

<\/p>\n

\n\t\"\"Uradio je oko 650 uljanih slika, oko 300 gravira i oko 2.000 crte\u017ea, uklju\u010duju\u0107i remek dela kao \u0161to su „No\u0107na stra\u017ea“, „Izgubljeni sin“, „\u010cas anatomije doktora Tulpa“, „Hristos kao ba\u0161tovan“, „Dobri Samari\u0107anin“, „Hodo\u010dasnici u Emausu“, „Suknari“, „Vitsavej“, „Jakov blagosilja unuke“, „Venera i Kupidon“, „Verenici“, „Flora“, „Danaja“, „Starica“, „Jevrejska nevesta“, „Porodi\u010dni portret“, „Predeo s vetrenja\u010dom“, vi\u0161e od 60 autoportreta, portrete svoje \u017eene Saskije fan Ojlenburh, sina Tita, prijatelja Jana Siksa.
\n\t
\n\tDanas je nedelja, 15. jul, 197. dan 2012. godine. Do kraja godine ima 169 dana.<\/strong><\/p>\n

\t1099. – Krsta\u0161i su u Prvom krsta\u0161kom ratu zauzeli Jerusalim.<\/p>\n

\t1291. – Umro je Rudolf I, osniva\u010d dinastije Habzburg. Vladao je od 1273. do smrti 1291. U bici na Moravskom polju 1278. pobedio je \u010de\u0161kog kralja Otakara II P\u0161emisla i od njega je preoteo Austriju, Kranjsku i \u0160tajersku koje su, sa kasnije pripojenom Koru\u0161kom, postale jezgro naslednih habzbur\u0161kih zemalja- \u010dime je udaren temelj Habzbur\u0161ke monarhije (Austrije).<\/p>\n

\t1410. – Vojska poljskog kralja Vladislava II Jagela, uz pomo\u0107 \u010de\u0161kih pla\u0107enika, do nogu je potukla nema\u010dke tevtonske vitezove u bici kod Tanenberga.<\/p>\n

\t1663. – Ro\u0111en je srpski pomorac i matemati\u010dar Marko Martinovi\u0107. Rodom je bio iz Perasta u Boki Kotorskoj. Postao je ruski knez, stru\u010dnjak za hidrogradnju i brodogradnju. Kao nastavnik Pomorske akademije u Veneciji podu\u010davao je i mladi\u0107e iz Rusije primljene na molbu cara Petra Velikog. U rodnom mestu je rukovodio jednom od najstarijih pomorskih \u0161kola na Jadranu. Autor je jedne rasprave o gradnji brodova, koja je bila posve\u0107ena Martinovi\u0107evom u\u010deniku Dmitriju Galicinu.<\/p>\n

\t1869. – Francuz Ipolit Me\u017e Muris patentirao je margarin.<\/p>\n

\t1881. – Kralj Milan Obrenovi\u0107 (tada knez) je srebrnim budakom udario temelj Srpskim dr\u017eavnim \u017eeleznicama. Ovaj doga\u0111aj se zbio pored mosta na Mokrolu\u0161koj re\u010dici u blizini tada\u0161njeg Top\u010diderskog puta – nedaleko od dana\u0161nje „Gazele“. Time su zapo\u010deti radovi na \u017eelezni\u010dkoj mre\u017ei tada\u0161nje Srbije. Prvi sve\u010dani voz na relaciji Beograd-Ni\u0161 pro\u0161ao je 4. septembra 1884. Najstarija pruga na teritoriji dana\u0161nje Srbije pu\u0161tena je u saobra\u0107aj 20. avgusta 1854. i povezivala je Belu Crkvu s delom Banata koji je danas u Rumuniji.<\/p>\n

\t1904. – Umro je ruski pisac Anton Pavlovi\u010d \u010cehov, \u010diji stil se odlikuje jednostavno\u0161\u0107u, izvanrednim darom zapa\u017eanja i specifi\u010dnom atmosferom, bliskom impresionisti\u010dkom postupku. Pozori\u0161tu je otvorio nove puteve i sam je stvorio novi dramski oblik „lirsku dramu“. Izvr\u0161io je ogroman uticaj na svetsku literaturu, posebno dramu. Dela: drame „Galeb“, „Tri sestre“, „Ujka Vanja“, „Vi\u0161njik“, novele i pripovetke „\u010covek u futroli“, „Arhijerej“, „Ku\u0107a na sprat“, „Du\u0161ica“, „Tri godine“, „Ogrozd“, „Paviljon broj 6“, „Stepa“, „Seljaci“, „\u010cinovnikova smrt“, „U uvali“, zbirke humoreski „Melpomenine bajke“, „\u0160arene pri\u010de“.<\/p>\n

\t1918. – Nema\u010dki general Erih Ludendorf naredio je sveop\u0161tu ofanzivu, \u010dime je po\u010dela druga bitka na Marni u Prvom svetskom ratu. Bio je to poslednji poku\u0161aj Nema\u010dke da nadvlada savezni\u010dke snage na zapadnom frontu, ali je 4. avgusta 1918. okon\u010dan porazom nema\u010dke armije, kao i u bici na Marni od 6.do 9. septembra 1914.<\/p>\n

\t1929. – Umro je austrijski pisac Hugo fon Hofmanstal. Sara\u0111ivao je s Rihardom \u0160trausom, za \u010dije je kompozicije pisao libreta. Dela: drame „Ticijanova smrt“, „Luda i smrt“, „Malo svetsko pozorje“, „Bela lepeza“, „Elektra“, „Edip i Sfinga“, „\u010covek“, „Salcbur\u0161ko veliko svetsko pozorje“, „Kula“, „\u0106udljiv gospodin“, libreta „Kavaljer s ru\u017eom“,“Arijadna na Naksu“, „\u017dena bez senke“, pripovetka „Bajka 672 no\u0107i“, esej „Pismo lorda \u010cendosa“.<\/p>\n

\t1937. – Pu\u0161ten je u eksploataciju kanal Moskva-Volga dug 128 kilometara, dubok 5,5 a \u0161irok 85 metara.<\/p>\n

\t1945. – Italija je u Drugom svetskom ratu formalno objavila rat doskora\u0161njem savezniku Japanu.<\/p>\n

\t1958. – Ameri\u010dke snage su se iskrcale u Libanu i intervenisale na zahtev predsednika Kamija \u0160amuna, omogu\u0107iv\u0161i mu da se ponovo kandiduje za \u0161efa dr\u017eave.<\/p>\n

\t1968. – Putni\u010dki avioni „Aerofota“ i „Pan Amerikena“ po\u010deli su redovno da lete na liniji Moskva-Njujork, \u0161to su bili prvi direktni letovi izme\u0111u Sovjetskog Saveza i SAD.<\/p>\n

\t1974. – Na Kipru su oficiri iz Gr\u010dke i pripadnici kiparske Nacionalne garde, na podsticaj vojne vlade Gr\u010dke, u dr\u017eavnom udaru oborili predsednika, arhiepiskopa Makariosa III, koji je uspeo da iza\u0111e iz opkoljene predsedni\u010dke palate i privremeno napusti Kipar. Udar je izazvao veliku me\u0111unarodnu napetost i zao\u0161trio odnose Gr\u010dke i Turske, \u0161to je Ankara iskoristila da ve\u0107 20. jula 1974. – pod izgovorom „za\u0161tite“ turske zajednice na tom mediteranskom ostrvu – iskrca trupe koje su okupirale tre\u0107inu Kipra.<\/p>\n

\t1975. – Sovjetski i ameri\u010dki vasionski brodovi „Sojuz 19“ i „Apolo 18“ lansirani su u orbitu oko Zemlje radi spajanja u svemiru.<\/p>\n

\t1983. – U napadu jermenskih terorista na prostorije turske vazduhoplovne kompanije na pariskom aerodromu „Orli“, \u0161est ljudi je poginulo.<\/p>\n

\t1987. – Tajvan je posle 38 godina ukinuo vanredno stanje radi omogu\u0107avanja vi\u0161epartijskih izbora.<\/p>\n

\t1995. – Vojska \u0160ri Lanke okon\u010dala je najve\u0107u ofanzivu od 1987. protiv tamilskih pobunjenika, tokom koje je poginulo oko 300 ljudi.<\/p>\n

\t1996. – Prilikom pada holandskog vojnog teretnog aviona u vazduhoplovnoj bazi u Ejdhovenu poginulo je 32 ljudi.<\/p>\n

\t1997. – Italijanski modni kreator \u0110ani Versa\u0107e, jedan od najuticajnijih modnih kreatora krajem 20. veka, ubijen je u Majami Bi\u010du na Floridi, SAD.<\/p>\n

\t1999. – Snage Ju\u017ene Koreje potopile su severnokorejsku topovnja\u010du i o\u0161tetile nekoliko drugih ratnih brodova, u prvom pomorskom sukobu u \u017dutom moru od okon\u010danja Korejskog rata 1953.<\/p>\n

\t2007. – U napadima pobunjenika, uklju\u010duju\u0107i bomba\u0161a samoubicu na severozapadu Pakistana poginulo je najmanje 40 ljudi a 30 je povre\u0111eno. Meta napada bili su gra\u0111ani koji su se zbog testiranja i regrutovanja za policiju okupili u gradu Dera Ismail Kan.<\/p>\n

\t2008. – Predsednik Srpske narodne stranke (SNS) u Crnoj Gori, Andrija Mandi\u0107 uputio je protestno pismo Milu \u0110ukanovi\u0107u zbog vi\u0161e slu\u010dajeva kr\u0161enja ustavnih, gra\u0111anskih i nacionalnih prava pripadnika srpskog naroda u Crnoj Gori od strane zvani\u010dnih predstavnika vlasti.<\/p>\n

\t2008. – Predstavnici Me\u0111unarodnog komiteta Crvenog krsta obelodanili su da se na prostoru biv\u0161e Jugoslavije, kao posledica ratnih sukoba u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i na Kosovu i Metohiji od 1992. do 2000. jo\u0161 uvek vodi kao nestalo 17.188 osoba.<\/p>\n

\t2009. – Evropska komisija usvojila je preporuku da Srbiji od po\u010detka 2010. budu ukinute vize za putovanja u zemlje EU.<\/p>\n

\n\tIzvor: RTV\/Tanjug<\/a><\/p>\n

Autor:<\/strong> Redakcija
\nDatum:<\/strong> 14, 07, 2012.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 1606. godine ro\u0111en je holandski slikar Harmens van Rajn Rembrant, jedan od najve\u0107ih u istoriji slikarstva.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-18154","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-nekategorizovano"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/18154","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=18154"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/18154\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=18154"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=18154"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=18154"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}