{"id":18114,"date":"2012-07-13T00:00:00","date_gmt":"2012-07-12T22:00:00","guid":{"rendered":"http:\/\/localhost\/ravnica\/2012\/07\/13\/vremeplov-umro-pavle-beljanski\/"},"modified":"2012-07-13T00:00:00","modified_gmt":"2012-07-12T22:00:00","slug":"vremeplov-umro-pavle-beljanski","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/?p=18114","title":{"rendered":"Vremeplov: Umro Pavle Beljanski"},"content":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 1965. godine umro je Pavle Beljanski srpski pravnik i diplomata, kolekcionar koji je sakupio najcelovitiju zbirku umetni\u010dkih dela srpskog (i jugoslovenskog) slikarstva prve polovine 20. veka. \u0160kolovao se u Beogradu i Parizu.<\/strong><\/p>\n

<\/p>\n

\n\t\"\"Kao diplomata Kraljevine Jugoslavije boravio je u Stokholmu, Var\u0161avi, Berlinu, Be\u010du, Parizu, Rimu. Isprva zainteresovan za evropsku, najvi\u0161e renesansnu umetnost, uvi\u0111a da su mu vrhunska dela nedostupna, pa je sakuplja\u010dku strast usmerio ka savremenoj umetnosti. Postupno, njegova zbirka slika, skulptura, tapiserija i crte\u017ea prerasta u jedinstvenu kolekciju vrhunskih umetni\u010dkih dela. Tragi\u010dna pogibija sedmoro \u010dlanova njegove porodice prilikom bombardovanja 1944. dovela je Beljanskog do odluke da dragocenu kolekciju zave\u0161ta srpskom narodu, time je on postao jedan od njegovih najve\u0107ih darodavaca. Spomen-zbirka Pavla Beljanskog nalazi se Novom Sadu i otvorena je za javnost od oktobra 1961.<\/p>\n

\tDanas je subota, 14. jul, 196. dan 2012. godine. Do kraja godine ima 170 dana.<\/strong><\/p>\n

\t1223. – Umro je francuski kralj Filip II Avgust, koji je tokom vladavine od 1179. uspe\u0161no ratovao protiv Engleza, otev\u0161i im posede u Zapadnoj Francuskoj. S kraljem Engleske Ri\u010dardom („Lavlje srce“) i nema\u010dkim carem Fridrihom I Barbarosom predvodio je krsta\u0161e u Tre\u0107em krsta\u0161kom ratu. Osnovao je 1208. univerzitet u Parizu i podigao veliki deo \u010duvene pariske Bogorodi\u010dine crkve (katedrala Notr-Dam).<\/p>\n

\t1602. – Ro\u0111en je francuski kardinal italijanskog porekla \u0110ulio Rajmondo Macarini, poznat kao \u017dil Mazaren, prvi ministar u vladama kraljeva Luja XIII i Luja XIV. Kao jedan od najve\u0161tijih diplomata svoga vremena postavio je temelje na kojima je Luj XIV gradio hegemonisti\u010dku politiku Francuske u Evropi. Okon\u010dao je 1648. Tridesetogodi\u0161nji rat, posle kojeg je Vestfalskim mirom Francuska od Nema\u010dkog carstva preuzela Alzas i neke gradove Lorene (Lotaringije). Francuska je u tom ratu u\u010destvovala na strani koalicije protestantskih dr\u017eava iako sama izrazito katoli\u010dka. Uspe\u0161no je savladao pobunu plemstva, poznatu pod imenom – Fronda. Bio je neobi\u010dno ve\u0161t dr\u017eavnik i ostavio je veliki trag u istoriji Francuske i Evrope.<\/p>\n

\t1789. – Narod Pariza zauzeo je zatvor Bastilju. Taj doga\u0111aj se uzima kao simboli\u010dni po\u010detak Francuske revolucije. Podignuta u 14. veku, tvr\u0111ava Bastilja je do prve polovine 17. veka slu\u017eila za odbranu Pariza, a kao zatvor je po\u010dela da se koristi za vreme kardinala Ri\u0161eljea u vreme vladavine kralja Luja XIII. Bila je predvi\u0111ena za zatvorenike vi\u0161eg dru\u0161tvenog statusa – u njoj je svojevremeno bio zato\u010den i markiz De Sad.<\/p>\n

\t1795. – Revolucionarna kora\u010dnica – Marseljeza, zvani\u010dno je prihva\u0107ena kao dr\u017eavna himna Francuske.<\/p>\n

\t1817. – Umrla je francuska knji\u017eevnica Madam de Stal, \u010dija je knjiga „O Nema\u010dkoj“ znatno uticala na razvoj romantizma. Kao protivnik francuskog cara Napoleona I emigrirala je iz Francuske i potom je \u017eivela u Nema\u010dkoj, Italiji, Rusiji i \u0160vedskoj. Ostala dela: romani „Delfina“, „Korina“.<\/p>\n

\t1867. – \u0160vedski nau\u010dnik Alfred Nobel prvi put je demonstrirao svoj izum dinamit u kamenolomu kod engleskog grada Redhila.<\/p>\n

\t1887. – Umro je nema\u010dki industrijalac Alfred Krup, nazvan „kralj topova“, pod \u010dijom je upravom metalur\u0161ki koncern „Krup“ postao simbol uspe\u0161ne ratne industrije najvi\u0161eg ranga. Fabrike „Krup“ su tokom oba svetska rata proizvodile te\u0161ko naoru\u017eanje za nema\u010dku vojsku.<\/p>\n

\t1889. – Na stogodi\u0161njicu pada Bastilje u Parizu je, u prisustvu 395 delegata iz evropskih zemalja i Amerike, po\u010deo prvi kongres Druge internacionale. Na kongresu je usvojena odluka o proslavi 1. maja kao dana me\u0111unarodne solidarnosti radnika.<\/p>\n

\t1901. – U Beogradu je sve\u010dano otvoreno prvo radni\u010dko pozori\u0161te u Srbiji. Predstave su izvo\u0111ene u kafani „Radni\u010dka kasina“ na uglu De\u010danske i Skopljanske ulice (sada\u0161nje Nu\u0161i\u0107eve).<\/p>\n

\t1902. – U Sarajevu je, radi \u0161irenja prosvete i srpske nacionalne svesti Srba u Bosni i Hercegovini, osnovano srpsko kulturno-prosvetno dru\u0161tvo „Prosvjeta“, koje je imalo veliki broj \u010dlanova i donatora i raspolagalo je znatnom imovinom. Zahvaljuju\u0107i potpori „Prosvjete“, prve generacije srpskih \u0111aka i studenata iz BiH su masovnije po\u010dele da se \u0161koluju prema tada\u0161njim evropskim standardima. Dru\u0161tvo je otvorilo veliki broj \u010ditaonica, \u0161tampalo niz popularnih knjiga radi prosve\u0107ivanja naroda, a u Sarajevu je otvorilo veliku Centralnu biblioteku. U „Prosvjeti“ su bili aktivni mnogi zna\u010dajni Srbi iz BiH, uklju\u010duju\u0107i Aleksu \u0160anti\u0107a, Petra Ko\u010di\u0107a, Vasilja i \u0160\u0107epana Gr\u0111i\u0107a, \u0110or\u0111a Pejanovi\u0107a, Peru Slijep\u010devi\u0107a.<\/p>\n

\t1904. – Ro\u0111en je jevrejski pisac Isak Ba\u0161evis Singer, dobitnik Nobelove nagrade za knji\u017eevnost 1978, \u010dija su dela inspirisana tradicijom i folklorom Jevreja u Isto\u010dnoj Evropi, preciznije Galiciji. Ova oblast je istorijski pripadala Poljskoj, sa \u010destim menama kroz istoriju. Danas je podeljena izme\u0111u Poljske i Ukrajine. Jevrejska zajednica u toj oblasti imala je brojne specifi\u010dnosti – i one su naj\u010de\u0161\u0107a tema njegovih dela. Preselio se u SAD 1935. Dela: romani „Satana u Goraju“, „Moskatovi“, „Ma\u0111ioni\u010dar iz Lublina“, „Rob“, „Imanje“, „Posed“, „Neprijatelji: ljubavna pri\u010da“, „\u0160o\u0161a“, zbirke pri\u010da „Gimpel luda“, „Spinoza iz Pija\u010dne ulice“, „Kratki petak“, „Seansa i druge pri\u010de“, „Strasti“, „Stara ljubav“, memoarske knjige „U sudnici mog oca“, „De\u010dak u traganju za Bogom“, „Mladi\u0107 u traganju za ljubavlju“, „Izgubljen u Americi“.<\/p>\n

\t1913. – Ro\u0111en je ameri\u010dki dr\u017eavnik Lesli Lin\u010d King, poznat kao D\u017eerald Ford, predsednik SAD od 1974. do 1977.<\/p>\n

\t1918. – Ro\u0111en je \u0161vedski filmski re\u017eiser i scenarista Ingmar Ernst Bergman, trostruki dobitnik Oskara. Filmovi: „Leto sa Monikom“, „No\u0107 klovnova“, „Osmeh letnje no\u0107i“, „Sedmi pe\u010dat“, „Divlje jagode“, „Zimsko svetlo“, „Lice“, „Devi\u010danski izvor“, „\u0110avolje oko“, „Ti\u0161ina“, „Persona“, „Krici i \u0161aputanja“, „Licem u lice“, „Zmijsko jaje“, „Svet marioneta“, „Fani i Aleksander“.<\/p>\n

\t1918. – Nema\u010dka podmornica potopila je u Mediteranu u Prvom svetskom ratu francuski brod „\u0110emna“, koji je prevozio vojnike, usmrtiv\u0161i 442 ljudi.<\/p>\n

\t1933. – U Nema\u010dkoj su zabranjene sve politi\u010dke partije, osim nacisti\u010dke (Nacionalsocijalisti\u010dka radni\u010dka partija Nema\u010dke).<\/p>\n

\t1958. – U Iraku je ubijen kralj Fejsal, nakon vojnog udara. Pu\u010disti su ukinuli monarhiju u Iraku i uspostavljen je republikanski re\u017eim. Oficiri-pu\u010disti ubili su i prestolonaslednika Abdula Ilaha kao i predsednika vlade Arapske federacije Iraka i Jordana generala Nurija el Saida, a vlast je preuzeo general Abdul Karim Kasem. Irak i Jordan imali su rodbinski vrlo bliske vladaju\u0107e dinastije – Ha\u0161emita.<\/p>\n

\t1965. – Ameri\u010dki satelit „Mariner 4“, lansiran 1964, napravio je prve fotografije Marsa.<\/p>\n

\t1971. – Sud u Stokholmu osudio je na do\u017eivotnu robiju dvojicu hrvatskih terorista, zbog ubistva jugoslovenskog ambasadora u \u0160vedskoj Vladimira Rolovi\u0107a.<\/p>\n

\t1976. – Kina je u Africi okon\u010dala gradnju \u017eelezni\u010dke pruge „Tanzam“, koja je povezala Zambiju i luku Dar es Salam u Tanzaniji.<\/p>\n

\t1988. – Iran je u Ujedinjenim nacijama optu\u017eio SAD za „varvarski zlo\u010din“ zbog obaranja iranskog putni\u010dkog aviona u Persijskom zalivu.<\/p>\n

\t1992. – Savezna Skup\u0161tina SR Jugoslavije je za prvog predsednika vlade SRJ izabrala ameri\u010dkog poslovnog \u010doveka srpskog porekla Milana Pani\u0107a.<\/p>\n

\t1998. – Na Tajvan je kao u\u010desnik seminara o nau\u010dnim i tehnolo\u0161kim dostignu\u0107ima doputovao kineski ministar D\u017eu Lilan, postav\u0161i prvi \u010dlan vlade NR Kine koji je stupio na tlo tog ostrva.<\/p>\n

\t2000. – Sud u Majamiju nalo\u017eio je najve\u0107im ameri\u010dkim proizvo\u0111a\u010dima cigareta – proglasiv\u0161i ih odgovornim za naru\u0161avanje zdravlja pu\u0161a\u010da u ameri\u010dkoj dr\u017eavi Florida – da plate kaznu od 145 milijardi dolara.<\/p>\n

\t2006. – Skup\u0161tina Srbije usvojila je zakon o ratifikaciji Ugovora o osnivanju energetske zajednice sa Evropskom unijom, \u010dime je Srbija postala deo povezanog evropskog energetskog sistema.<\/p>\n

\t2008. – U Parizu, drugog dana osniva\u010dkog skupa Unije mediteranskih zemalja usvojena je Osniva\u010dka deklaracija Mediteranske unije, u prisustvu predstavnika 43 zemlje. Osim svih \u010dlanica Evropske unije, prisutni su bili i predstavnici niza drugih sredozemnih zemalja.<\/p>\n

\t2008. – Tu\u017eila\u0161tvo Me\u0111unarodnog krivi\u010dnog suda u Hagu podiglo je optu\u017enicu protiv predsednika Sudana Omara Hasana al Ba\u0161ira, navodno zbog genocida, zlo\u010dina protiv \u010dove\u010dnosti i ratnih zlo\u010dina po\u010dinjenih u Darfuru.<\/p>\n

\t2010. – Umro je Ivan Jagodi\u0107, srpski pozori\u0161ni, filmski i televizijski glumac. Posebno je bio anga\u017eovan u Dramskom programu. Upam\u0107en je, izme\u0111u ostalog, po karakteristi\u010dnoj boji glasa i vrhunskoj dikciji.<\/p>\n

\n\tIzvor: RTV\/Tanjug<\/a><\/p>\n

Autor:<\/strong> Redakcija
\nDatum:<\/strong> 13, 07, 2012.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Na dana\u0161nji dan 1965. godine umro je Pavle Beljanski srpski pravnik i diplomata, kolekcionar koji je sakupio najcelovitiju zbirku umetni\u010dkih dela srpskog (i jugoslovenskog) slikarstva prve polovine 20. veka. \u0160kolovao se u Beogradu i Parizu.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-18114","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-nekategorizovano"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/18114","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=18114"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/18114\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=18114"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=18114"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ravnica.info\/arhiva\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=18114"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}